Pacijenti su razvili simptome kasne Parkinsonove bolesti, skoro preko noći.

Slučajevi su šokirali neurologe. Do tada se smatralo da je Parkinsonova bolest starenja, čije poreklo je sporo i misteriozno. Ali evo dokaza da jedna hemikalija može da reprodukuje isti razorni ishod. I još uznemirujuće: ispostavilo se da je MPTP hemijski sličan parakvatu, široko korišćenom leku za ubijanje korova koji je decenijama prskan na farmama širom Sjedinjenih Država i Evrope.

Dok su lekovi pomogli nekima da povrate kretanje, šteta je bila trajna – sedam pacijenata se nikada nije u potpunosti oporavilo.

Za mladog holandskog doktora po imenu Bas Bloem, godine 1989,priča postaje značajna.
Ubrzo nakon završetka medicinske škole, Bloem je otputovao u Sjedinjene Države da radi sa Vilijamom Langstonom, neurologom koji je otkrio vezu MPTP i Parkinsonove bolesti. Ono što je tamo video promenilo je njegovo razumevanje bolesti – i njenih uzroka.

„Bilo je kao munja“, kaže mi Blum. “Jedna hemikalija je replicirala celu bolest. Parkinsonova bolest nije bila samo loša sreća. Mogla je biti uzrokovana.”

Stvaranje bolesti koju je napravio čovek

Danas, sa 58 godina, Blum vodi globalno priznatu kliniku i istraživački tim iz svoje baze u Medicinskom centru Univerziteta Radboud u Nijmegenu, srednjovekovnom holandskom gradu blizu nemačke granice. Svake godine leči stotine pacijenata, dok tim pioniri proučavaju ranu dijagnozu i prevenciju.

Hodnik ispred Bloemove kancelarije nije bio užurban tokom moje nedavne posete, ali je bio prepun – pacijenti su se kretali sporo, neki sa šetačima, drugi sa rukom negovatelja ispod svoje. Jedan je pogrbljen napred u krutom zanošenju; drugi nečujno zastaje pored stepenica, opuštenog lica, ali ne odustajanja.

U najprometnijim danima, klinika prima preko 60 pacijenata. „I još ih dolazi“, kaže Blum.

Pacijenti slikaju njegove portrete, pišu pesme o njemu. Njegov tim ga naziva „lekarom koji nikada ne prestaje da se kreće“.

Za razliku od mnogih istraživača njegovog stasa, Bloem ne ostaje iza scene. On govori na međunarodnim konferencijama, konsultuje se sa kreatorima politike i iznosi svoj slučaj javnosti kao i naučnom svetu.

Njegov rad obuhvata i brigu i uzrok – od promovisanja kretanja i personalizovanog tretmana do zvučanja alarma o tome šta bi moglo da izazove bolest. Pored svog fokusa na vežbanje i prevenciju, on je postao jedan od najotkrivenijih glasova o ekološkim pokretačima Parkinsonove bolesti – i onome što vidi kao rastući neuspeh da se suoči sa njihovim dugoročnim uticajem na ljudski mozak.

„Parkinsonova bolest je bolest koju je stvorio čovek“, kaže on. „A tragedija je u tome što to čak ni ne pokušavamo da sprečimo.

Kada je engleski hirurg Džejms Parkinson 1817. prvi opisao „paralizu koja se trese“, smatralo se da je to medicinski kuriozitet — retka bolest ostarelih muškaraca. Dva veka kasnije, Parkinsonova bolest se više nego udvostručila na globalnom nivou u poslednjih 20 godina, a očekuje se da će se ponovo udvostručiti u narednih 20. To je sada jedan od najbrže rastućih neuroloških poremećaja na svetu, nadmašujući moždani udar i multiplu sklerozu. Bolest izaziva progresivnu smrt neurona koji proizvode dopamin i postepeno oduzima ljudima pokrete, govor i, na kraju, spoznaju.
Ne postoji lek, kaže nauka.

Starost i genetska predispozicija igraju ulogu

Ali Bloem i šira neurološka zajednica tvrde da ta dva faktora sama po sebi ne mogu da objasne nagli porast slučajeva. U radu iz 2024. u koautorstvu sa američkim neurologom Rejom Dorsijem, Blum je napisao da je Parkinsonova „pretežno ekološka bolest“ – stanje koje je manje oblikovano genetikom, a više produženim izlaganjem otrovima kao što su zagađenje vazduha, industrijski rastvarači i, pre svega, pesticidi.

Većina pacijenata koji prolaze kroz Bloemovu kliniku nisu sami farmeri, ali mnogi žive u ruralnim područjima gde je upotreba pesticida široko rasprostranjena. Vremenom je počeo da primećuje obrazac: činilo se da se Parkinsonova bolest češće javlja u regionima u kojima dominira intenzivna poljoprivreda.

„Parkinsonova bolest je bila veoma retka bolest do početka 20. veka“, kaže Blum. „Zatim sa poljoprivrednom revolucijom, hemijskom revolucijom i eksplozijom upotrebe pesticida, stope su počele da rastu.

Evropa je, uz svoju zaslugu, postupila na osnovu nekih nauka. Parakvat — herbicid koji je hemijski sličan MPTP-u — konačno je zabranjen 2007. godine, iako tek nakon što je Švedska tužila Evropsku komisiju zbog ignorisanja dokaza o njegovoj neurotoksičnosti. Drugi pesticidi sa poznatim vezama sa Parkinsonovom bolešću, kao što su rotenon i maneb, više nisu odobreni.

Simptomi Parkinsonove bolesti variraju od osobe do osobe

 Postoje tri glavna simptoma koja su uobičajena za većinu ljudi koji imaju bolest. ovo su:

Tremor u ‘mirovanju’. Ovo je tremor koji je gori kada se neko odmara. To je jedan od simptoma sa kojima se ljudi najčešće javljaju. Kada se krećete ili radite svrsishodne radnje, tremor može nestati. Takođe je poznat kao ‘tremor kotrljanja pilule’. To je zato što može izgledati kao da neko prevrće palac preko svoje ruke, skoro kao da ima pilulu koju valja okolo.
Čak i kada se odmaraju, ljudi sa Parkinsonovom bolešću često imaju veoma ukočene mišiće. Ovo ponekad može biti bolno i može izazvati grčeve.
Sporo kretanje.
Ljudi sa Parkinsonovom bolešću često se kreću veoma sporo. Kada hodaju, možda će im trebati neko vreme da ubrzaju do normalnog tempa i mogu da prave kratke korake pomeranja.
Osim ova tri glavna simptoma, postoje mnogi drugi od kojih ljudi sa Parkinsonovom bolešću mogu patiti. Malo je verovatno da će ljudi patiti od svih ovih simptoma, ali verovatno će ih biti nekoliko. Neki od njih uključuju:

Česti padovi, ili osećaj nestabilnosti
Poteškoće u hodu preko redova ili kroz vrata. Ljudi sa Parkinsonovom bolešću će možda morati da zaustave pre nego što prođu kroz vrata ili zaobiđu prepreke
Vrtoglavica pri brzom ustajanju ili ortostatska hipotenzija
Sline
Problemi sa spavanjem
Zatvor
Inkontinencija urina
Gubitak osećaja mirisa
Mnogo se znoje
Depresija
Problemi sa memorijom

Simptom/Politiko