Gotovo polovina osoba starijih od 65 godina tokom vremena je fizički, mentalno ili na oba plana napredovala, uprkos uvreženom mišljenju da starenje podrazumeva stalno propadanje.

Istraživači su utvrdili da su ljudi sa pozitivnijim stavovima prema starenju imali znatno veće šanse da ostvare takav napredak.

Starenje ne mora nužno da znači nazadovanje – gotovo polovina starijih ispitanika u velikoj studiji Univerziteta Jejl vremenom je postala mentalno oštrija, fizički snažnija ili je napredovala na oba plana.

Studija je pokazala da mnoge starije osobe tokom vremena zapravo napreduju, a da njihova uverenja o starenju mogu imati važnu ulogu u tim pozitivnim promenama.

Na osnovu više od decenije prikupljanih podataka iz velikog, nacionalno reprezentativnog istraživanja među starijim Amerikancima, naučnici su otkrili da je gotovo polovina osoba starijih od 65 godina pokazala merljivo poboljšanje kognitivnih sposobnosti, fizičkih funkcija ili oba aspekta.

Rezultati ukazuju da je napredak u poznijem životnom dobu mnogo češći nego što većina ljudi misli.

„Mnogi ljudi poistovećuju starenje sa neizbežnim i neprekidnim gubitkom fizičkih i kognitivnih sposobnosti. Ono što smo otkrili jeste da napredak u poznijim godinama nije retkost – on je uobičajen i trebalo bi da bude deo našeg razumevanja procesa starenja“, izjavila je Beka R. Levi, glavna autorka studije i profesorka društvenih i bihevioralnih nauka na Školi javnog zdravlja Univerziteta Jejl.

Studija je objavljena u stručnom časopisu Geriatrics.

Starenje i napredak tokom vremena
Istraživački tim analizirao je podatke više od 11.000 učesnika iz studije Health and Retirement Study, dugoročnog istraživanja starijih Amerikanaca koje finansira savezna vlada SAD.

Za procenu promena u mentalnim sposobnostima korišćen je sveobuhvatni test kognitivnih funkcija. Fizičke sposobnosti procenjivane su na osnovu brzine hoda, pokazatelja koji gerijatri smatraju jednim od ključnih indikatora opšteg zdravlja jer je usko povezan sa invaliditetom, hospitalizacijama i smrtnošću.

Učesnici su praćeni do 12 godina. Tokom tog perioda, 45 odsto njih pokazalo je poboljšanje u najmanje jednoj od dve analizirane oblasti.

Približno 32 odsto ispitanika napredovalo je u kognitivnim sposobnostima, dok je 28 odsto ostvarilo fizički napredak. Kod mnogih su poboljšanja bila dovoljno velika da se smatraju klinički značajnim. Kada su istraživači uračunali i osobe čije su kognitivne sposobnosti ostale stabilne umesto da opadaju, pokazalo se da je više od polovine učesnika izbeglo uobičajeno očekivano kognitivno nazadovanje.

„Zanimljivo je da se ovi pomaci ne vide kada posmatrate samo prosečne vrednosti“, rekla je Levi, autorka knjige Breaking the Age Code: How Your Beliefs About Aging Determine How Long & How Well You Live.

„Ako sve ispitanike posmatrate kao jednu grupu, videćete pad. Ali kada analizirate pojedinačne životne tokove, otkriva se sasvim drugačija priča. Značajan procenat starijih osoba koje smo proučavali zapravo je napredovao“, navela je Levijeva.

Uloga pozitivnih uverenja o starenju
Istraživači su takođe pokušali da utvrde zašto su neke starije osobe napredovale, dok druge nisu.

Jedno od mogućih objašnjenja bili su stavovi o starenju koje su ispitanici imali na početku istraživanja. Konkretno, analizirano je da li su imali pozitivniji ili negativniji pogled na proces starenja.

Rezultati su potvrdili ovu pretpostavku. Stariji ispitanici sa pozitivnijim stavovima prema starenju imali su znatno veću verovatnoću da poboljšaju i kognitivne sposobnosti i brzinu hoda. Ova povezanost ostala je snažna i nakon što su istraživači uzeli u obzir faktore kao što su starost, pol, obrazovanje, hronične bolesti, depresija i dužina praćenja.

Nalazi se nadovezuju na teoriju „utelovljenja stereotipa“ profesorke Levi. Prema toj teoriji, stereotipi o starenju koje ljudi usvajaju iz društva – kroz medije, društvene mreže i oglašavanje – mogu vremenom postati deo njihovog identiteta i imati merljive biološke posledice.

Prethodna istraživanja pokazala su da su negativna uverenja o starenju povezana sa slabijim pamćenjem, sporijim hodom, povećanim kardiovaskularnim rizikom i biomarkerima povezanim sa Alchajmerovom bolešću.

Prema rečima Levi, nova studija pokazuje da je moguć i suprotan obrazac.

Simptom/RTS