Procene pokazuju da skoro polovina budžeta većine od ovih zemalja odlazi na otplatu njihovim poveriocima. Među njima su pretežno privatni obvezničari, Svetska banka i Kina.

Odliv sredstava za javne investicije, socijalnu zaštitu i mere povodom klimatskih promena je ogroman, dok se nejednakost i dalje širi. Neposredna olakšica duga je, prema istraživanju, potrebnija više nego ikada, s obzirom na to da su se uslovi pogoršali i zbog zdravstvene krize.

“Kriza koja će trajati”

Na osnovu podataka iz pomenutog istraživanja, u 2024. godini, servisiranje duga će prosečno apsorbovati 41,5 odsto budžetskih prihoda, 41,6 odsto rashoda i 8,4 odsto BDP-a u više od stotinu zemalja u razvoju. Kako se navodi u istraživanju, ovi brojevi su “mnogo viši nego što su bili pre olakšice koja je pružena Latinskoj Americi tokom osamdesetih godina prošlog veka i teškim prezaduženim siromašnim zemljama (HIPC) od 1996. godine”.

Izuzetno je značajno da troškovi servisiranja duga daleko nadmašuju sve socijalne troškove. Pokazuje se da su, prema autorima studije, ti troškovi u proseku “2,7 puta veći od troškova za obrazovanje, 4,2 puta veći od troškova za zdravlje, 11 puta veći od troškova za socijalnu zaštitu i 54 puta veći od troškova namenjenih klimatskoj adaptaciji”.

Još više zabrinjava, prema istraživanju, što se radi o dugoročnoj krizi, sa visokim troškovima servisiranja duga i teretima za koje se “očekuje da će se zadržati, prema procenama MMF-a do sredine 2030-ih godina”. To znači da ni privremena odlaganja u servisiranju dugova ne mogu rešiti krizu. Osim toga, na osnovu istraživanja, poverioci su toliko različiti da bi suštinska olakšica zahtevala učešće kako spoljašnih, tako i unutrašnjih obvezničara, a u nekim slučajevima i višestrukih poverilaca, prenosi “Kathimerini”.

Obaveze koje premašuju trilion dolara
Nova dužnička kriza, koju istraživanje naziva “najozbiljnijom koju su ikada doživele zemlje u razvoju”, podrazumeva da se dugovanja nagomilavaju skoro deceniju. Kako se navodi, prvobitno je pokrenuta globalnom ekonomskom krizom 2008/09. godine i padom cena osnovnih namirnica u periodu od 2014. do 2016. godine. Zatim je pandemija kovida 19 pogoršala krizu, tako da su krajem 2023. zemlje u svim razvojnim regijama – osim u Evropi – suočene sa “prekomernim prosečnim teretom duga”. Zanimljivo je da prema istraživanju, stvarne i potencijlane obaveze mnogih zemalja, zbog partnerstava između javnog i privatnog sektora, premašuju trilion dolara.

Takođe je značajno primetiti da najviše pogođene zemlje “nisu one koje su prethodno dobile olakšicu duga, već one koje su imale prekomerni pristup globalnim i nacionalnim tržištima kapitala nakon 2010. godine”. Ukupno, samo 33 od 151 proučavane zemlje u razvoju nemaju problema sa dugom.

Jedan od ključnih zaključaka jeste da su poverioci značajno promenili tokom godina. Udeo duga “ka Kini i globalnim obvezničkim tržištima takođe je rapidno porastao”, dok višestruki poverioci – posebno Svetska banka – drže ukupno 46 odsto ovih dugovanja.

Zajednički okvir G20
Kako bi se suočila sa rastućom krizom, G20 je 2020. godine pokrenula zajednički okvir kako bi se ubrzao i pojednostavio proces olakšice duga. Međutim, s obzirom na to da je veliki deo duga prema Kini i privatnim obvezničarima, napredak ovog zajedničkog okvira za sada se odvija veoma sporim tempom.

Kako se navodi u izveštaju, zajednički okvir koji je dogovorila G20 “znatno zaostaje u odnosu na očekivanja kada su u pitanju pravovremena primena, angažovanje poverilaca i obim pružene olakšice“. S obzirom na to da bi prema ovom okviru, zemlje i dalje plaćale u proseku 48 odsto svojih budžetskih prihoda za servisiranje nakon olakšice, malo je zemalja koje su se prijavile za uključivanje u proces.

Mere za smanjenje nejednakosti
Uprkos često suprotnim tvrdnjama, otprilike polovina od oko 18,6 miliona smrtnih slučajeva zabeleženih zbog pandemije kovida 19 dogodila se na globalnom Jugu.

Ekonomske posledice su bile neposredne: u većini zemalja u razvoju – osim u istočnoj Aziji – brzo su ukinute mere zdravstvene zaštite, jer bi u suprotnom “milioni ljudi završili u siromaštvu“. Situacija se dodatno pogoršala zbog sloma potražnje sa tržišta bogatijih zemalja za izvozom i turizmom ovih zemalja.

Pored toga, poseban problem predstavlja nagli porast nejednakosti u zemljama u razvoju, pošto “najbogatiji i dalje akumuliraju bogatstvo zasnovano na zaradama od finansijskih investicija, nekretnina i nasledstva, dok najsiromašniji građani nemaju takvu imovinu”.

Prema istraživanju, najučinkovitiji načini za smanjenje ekstremnog siromaštva i nejednakosti su stvaranje univerzalno besplatnih javnih usluga, posebno u obrazovanju, zdravstvu i socijalnoj zaštiti. Takođe se predlaže jačanje radnih prava – posebno za žene – uključujući veće minimalne plate i formalizaciju radnih ugovora. Deo ovih ciljeva “može proizaći iz progresivnog oporezivanja, osiguravajući da svi građani snose pravedan deo poreskog tereta“.

Predlozi za olakšicu duga
U studiji se predlaže niz mera koje bi mogle da reše masivnu krizu dugovanja s kojom se suočavaju zemlje u razvoju. Neki od ključnih predloga su da olakšica duga bude dostupna zemljama svih nivoa prihoda i regija, ali i prilagođena njihovim potrebama. Takođe, ova olakšica treba da se pruža brzo, uz neposredno odlaganje plaćanja kada zemlja podnese zahtev za olakšicu.

Takođe se predlaže da olakšica duga “obuhvati sve poverioce, koristeći pravne i regulatorne alate koji su prethodno uspešno korišćeni“.

Kako bi se smanjio rizik od budućih kriza, studija preporučuje između ostalog, da olakšica duga i novi krediti postanu potpuno transparentni i odgovorni prema parlamentima, građanima i revizorskim službama u zemljama u razvoju i kreditorima. Takođe, predlaže se izmena Konvencije UN protiv korupcije “za sprečavanje korumpiranog ili pljačkaškog zaduživanja“, kao i značajno jačanje napora za razvoj kapaciteta zemalja u razvoju da pregovaraju o olakšici duga i novim zaduživanjem.

EuroNews Srbija