Virus je i dalje prisutan, ali je čovečanstvo izgradilo imunitet kroz vakcinacije i infekcije. Iako je manje smrtonosan nego u ranim danima pandemije i premda više nije na vrhu liste vodećih uzroka smrti, virus se i dalje razvija, zbog čega naučnici moraju pažljivo da ga prate.

Jedan od odgovora koje svetska javnost još čeka tiče se porekla pandemije. Ono možda neće biti poznato još mnogo godina, a pitanje je da li će ikada i biti.

Najverovatniji scenario, prema naučnicima, je da je virus cirkulisao među slepim miševima, kao i mnogi drugi korona virusi. Naučnici misle da je virus sa slepih miševa prešao na neku drugu životinjsku vrstu, verovatno na rakunske pse, cibetke iz porodice mačaka ili na bambusove pacove, a potom na ljude na pijaci u Vuhanu, gde su se prve infekcije pojavile krajem novembra 2019. godine.

Iako je reč o poznatom putu za prenos zaraze, ta teorija nije dokazana u slučaju virusa koji izaziva bolest kovid-19. Činjenica da se u Vuhanu nalazi nekoliko istraživačkih laboratorija, koje se bave prikupljanjem i proučavanjem korona virusa, podstakla je debatu o tome da li je virus možda procurio iz neke od njih.

Rešenje te teške naučne zagonetke nije jednostavno ni u najboljim okolnostima. Napori su postali još teži usled političkih optužbi o poreklu virusa i odluke Kine da uskrati dokaze koji bi mogli da pomognu u nalaženju odgovora.

Nije poznato ni koliko je ljudi umrlo od posledica zaraze korona virusom – verovatno više od 20 miliona, kaže izvor AP.

Svetska zdravstvena organizacija je saopštila da su njene članice prijavile više od sedam miliona smrtnih ishoda od bolesti kovid-19, ali se procenjuje da je stvarni broj najmanje tri puta veći.

Korona virus i dalje najviše pogađa starije osobe. Prošle zime u SAD, polovina smeštenih u bolnice i umrlih u bolnici zbog kovida-19 bili su stariji od 75 godina.

Naučnici i proizvođači vakcina oborili su rekorde u brzini razvoja vakcina protiv kovida-19, koje su spasile desetine miliona života širom sveta i bile ključni korak za vraćanje života u normalu.

Isporuka vakcina u siromašnije zemlje bila je spora, a Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da je više od 13 milijardi doza vakcina protiv kovida-19 dato širom sveta od 2021. godine.

Poznato je da vakcine nisu savršene – efikasne su u sprečavanju teških oblika bolesti, hospitalizacije i smrti i pokazale su se kao veoma bezbedne, sa retkim ozbiljnim neželjenim efektima. Međutim, zaštita od blažih oblika infekcije počinje da slabi posle nekoliko meseci, navodi AP.

Kao i vakcine protiv gripa, vakcine protiv kovida-19 moraju redovno da budu ažurirane kako bi efikasno delovale protiv virusa koji se stalno razvija, što doprinosi frustraciji javnosti zbog potrebe za višestrukim vakcinacijama. Preduzimaju se napori na razvijanju vakcina sledeće generacije, kao što su nazalne vakcine za koje se istraživači nadaju da bi mogle da budu efikasnije u sprečavanju infekcije.

Pokazalo se da se korona virus ne razlikuje od drugih virusa kada je reč o genetskim promenama – mutacijama, do kojih dolazi dok virusi prave sopstvene kopije. Naučnici su te varijante nazvali po grčkim slovima: alfa, beta, gama, delta i omikron.

Još jedno pitanje oko kojeg nema svih odgovora jeste takozvani dugi kovid, koji je pogodio milione zaraženih. Reč je o dugotrajnim simptomima koji traju najmanje tri meseca, a ponekad i godinama, uključujući umor, kognitivne probleme poznate kao “moždana magla”, bol i kardiovaskularne probleme, između ostalih.

Lekari ne znaju ni zašto samo neki od zaraženih dugo boluju od kovida-19, ni šta dovodi do toga. Odgovore otežava to što dugi kovid može da se javi i posle blagog oblika infekcije i kod svih uzrasta.

Simptom/AP