Antimikrobna rezistencija je hitna i rastuća pretnja javnom zdravlju koja odnosi milione života svake godine i nastaviće da se dešava ako se ne preduzmu konkretni koraci da se preokrene tok bolesti.
Zloupotreba i prekomerna upotreba antibiotika i drugih antimikrobnih sredstava dovela je do porasta patogena otpornih na lekove, što zauzvrat uzrokuje posebno smrtonosne varijacije bolesti koje se obično mogu lečiti. Globalno, 1,27 miliona smrtnih slučajeva bilo je direktno povezano sa bakterijskim infekcijama otpornim na lekove 2019. godine. Taj broj bi mogao da poraste na 10 miliona godišnje do 2050. godine, uz smanjenje globalnog BDP-a za skoro 4 procenta.
U Nemačkoj, više od 9.000 ljudi umire svake godine od 1990. godine zbog komplikacija antimikrobne rezistentnosti. Zemlja je 2023. godine uvela Nemačku strategiju za otpornost na antibiotike DART 2030, ali je implementacija i dalje neujednačena na regionalnom i lokalnom nivou.
Razvoj novih antibiotika za borbu protiv novih sojeva patogena deo je šireg rešenja za antimikrobnu rezistentnost (AMR). Međutim, potrebne su godine da se razviju novi antibiotici, da se odobre i plasiraju na tržište. Čak ni tada, uspeh nije zagarantovan. Potrebne su akcije i rešenja sada.
Neke od najefikasnijih preventivnih mera dolaze uz nisku cenu
Dobra higijena ruku, što znači pranje ruku sapunom i vodom, sušenje papirnim ubrusima ili korišćenje sredstava za dezinfekciju ruku na bazi alkohola, jedna je od najefikasnijih i najpreventivnijih mera. Ona trenutno ubija mnoge bakterije, viruse i gljivice, značajno smanjujući rizik od infekcija.
„Nauka je jasna: sprečavanje infekcija pre nego što se pojave je najisplativiji i najodrživiji način za smanjenje upotrebe antibiotika“, rekla je dr Izabel Henkel, direktorka za globalni pristup tržištu u kompaniji Essity. „Svaki evro uložen u prevenciju štedi više evra u lečenju i pomaže u očuvanju efikasnosti antibiotika za kada su zaista potrebni.“
Iako je pandemija Kovid-19 doprinela izgradnji svesti o efikasnosti dobre higijene ruku, trajne promene u ponašanju zahtevaju vreme. Svaka bolnica, ustanova za negu, škola i javna zgrada treba da imaju alate i obuku koja im je potrebna za promociju i praktikovanje dobre higijene ruku.
Inovativna nega pre antibiotika
Na tržištu već postoji mnogo proizvoda i rešenja koji se mogu koristiti za borbu protiv AMR. Inovativni zavoji za negu rana su takav primer. Za razliku od tradicionalnih antimikrobnih zavoja, nehemijske tehnologije nege rana deluju kroz fizički način delovanja: vezivanje i uklanjanje bakterija i gljivica sa površine rane bez oslobađanja aktivnih agenasa koji mogu izazvati otpornost.
„Neantibiotska, rešenja za upravljanje ranama zasnovana na dokazima moraju igrati važnu ulogu u borbi protiv AMR. Treba ih promovisati, podržavati i implementirati u međunarodnim i nacionalnim strategijama prevencije“, rekao je dr Henkel.
Ali da bi takvi proizvodi došli do pacijenata, inovacije moraju biti praćene finansijskim i političkim podsticajima. Današnje šeme nadoknade troškova često daju prednost kurativnoj u odnosu na preventivnu negu. Šeme nadoknade troškova koje prepoznaju dugoročnu vrednost preventivnih i neantibiotskih rešenja – uključujući smanjene troškove lečenja i koristi od izbegnutih infekcija – podstakle bi dostupnost i upotrebu inovativnih rešenja za infekcije, a istovremeno bi podstakle dalji razvoj preventivnih tehnologija.
Promena trenutne dinamike zahtevaće blisku saradnju između kreatora politike, zainteresovanih strana u industriji i istraživača.
AMR stvara otporne infekcije koje povećavaju troškove zdravstvene zaštite, utiču na globalnu produktivnost i ugrožavaju živote.
Jača koordinacija na nacionalnom i nivou EU je takođe neophodna kako bi se osiguralo da svest o AMR prožima svaki aspekt javnog zdravlja, uključujući pravilno upravljanje vodama, smanjenje otpada i reformu industrijske poljoprivrede velikih razmera. Prevencija AMR – proizvodima i praksama koje sprečavaju infekcije i smanjuju upotrebu hemikalija – ima ulogu ne samo u javnom zdravlju već i u zaštiti životne sredine.
Evropske politike poput nemačkog DART 2030 i pristupa „Jedno zdravlje“ SZO, koji ima za cilj stvaranje integrisanih zdravstvenih strategija za ljude, životinje i ekosisteme, ključni su korak u objedinjavanju napora za prevenciju i širenju primene rešenja koja nisu antibiotici. Samo kroz održivu, koordinisanu akciju među kreatorima politike, zdravstvenim radnicima, civilnim društvom, istraživačima životne sredine i industrijom može se postići značajan napredak u borbi protiv AMR.
Simptom/Politiko