Od 2001.g niz ratova predvođenih SAD oblikovao je spoljnu politiku Vašingtona za čitavu generaciju; u tim sukobima su američke snage svake godine, počevši od 2001, bombardovale neku zemlju u svetu, uništavajući živote miliona ljudi.
X
„Sve se promenilo”, rekao je za Al Džaziru Omar*, koji je u vreme invazije na Irak 2003. godine bio student u toj zemlji. Rat je pokrenut pod lažnim izgovorom da Irak poseduje oružje za masovno uništenje.
Rat protiv “terorizma”: 4,5 miliona poginulih
Godišnjica rata u Iraku
Iračka beba leži u kolevci dok se žena raspravlja sa američkim vojnicima koji tragaju za oružjem, eksplozivom i informacijama o borcima u tom području tokom pešačke patrole kroz četvrti Mosula, 26. jun 2008. [Eduardo Munjoz/Reuters]
Manje od mesec dana nakon napada 11. septembra, SAD su izvršile invaziju na Avganistan, pokrenuvši ono što je predsednik Džordž V. Buš nazvao „Ratom protiv terorizma” – niz naizgled beskrajnih ratova i vojnih operacija koji su obuhvatili Avganistan, Irak i zemlje širom Bliskog istoka, Južne Azije i Afrike.
Prema procenama projekta „Cena rata” (Cost of War) pri Institutu „Votson” za međunarodne i javne poslove Univerziteta Braun, ratovi predvođeni SAD od 2001. godine doveli su do direktne ili indirektne smrti između 4,5 i 4,7 miliona ljudi – uključujući približno 940.000 direktnih žrtava i između 3,6 i 3,8 miliona indirektnih smrtnih slučajeva uzrokovanih bolestima, neuhranjenošću i zdravstvenim komplikacijama.
Avganistan: 176.000 direktnih ratnih žrtava
Sjedinjene Države su 7. oktobra 2001. godine pokrenule operaciju „Trajna sloboda”. Talibani su svrgnuti sa vlasti za svega nekoliko nedelja, ali je rat potrajao gotovo 20 godina, tokom mandata četiri američka predsednika, čime je postao najduži sukob u istoriji SAD.
Prema analizi projekta „Cena rata” (Costs of War), kao direktna posledica rata stradalo je oko 176.000 ljudi, dok su glad, bolesti i nelečene povrede odnele još stotine hiljada života.
Procenat Avganistanaca suočenih sa nesigurnošću u pogledu snabdevanja hranom porastao je sa 62 odsto pre rata na 92 odsto nakon njega, a neeksplodirana ubojna sredstva i nagazne mine i dalje ubijaju i osakaćuju civile.
Talibani su 2021. godine ponovo preuzeli kontrolu nad Avganistanom.
Irak: 315.000 direktnih ratnih žrtava
Manje od dve godine kasnije, 19. marta 2003. godine, SAD su pokrenule invaziju na Irak.
Omar je imao 18 godina kada je počeo rat u Iraku. „Sećamo se zvukova [bombi]; bilo nas je veoma strah”, rekao je on za Al Džaziru.
Omar se seća kako su neki njegovi prijatelji otišli da vide šta se dešava kada je rat stigao do Bagdada, uprkos upozorenjima da je to previše opasno. „Pitao sam ih: ’Zašto idete?’”, kaže on. „Otišli su i nisu se vratili. Veoma je tužno kada se toga sećamo.”
Vazdušne kampanje i ratovi dronovima
Jemenske vlasti su isplatile desetine hiljada dolara žrtvama napada dronovima koristeći sredstva koja su obezbedile SAD, izjavio je izvor blizak predsedništvu Jemena, potvrđujući navode pravnih izvora i porodice koja je izgubila dva člana u napadu iz 2012. godine [Kaled Abdulah/Reuters]
Pored kopnenih ratova, SAD su sprovodile uglavnom neobjavljene vazdušne kampanje i napade dronovima u Pakistanu, Jemenu, Somaliji, Avganistanu, kao i protiv ISIL-a u Iraku i Siriji.
Od 2004. godine, Biro za istraživačko novinarstvo (Bureau of Investigative Journalism) zabeležio je:
423 američka napada u Pakistanu, u kojima je poginulo između 2.499 i 4.001 osobe, uključujući 424–966 civila
U Jemenu je zabeleženo najmanje 186 napada i akcija, u kojima je poginulo najmanje 853 ljudi, uključujući 158 civila
U Somaliji je u 19–23 napada između 2001. i 2016. godine poginulo 188–276 ljudi
Tokom 2011. godine, usled gušenja protesta u Libiji pod vlašću Moamera el Gadafija, SAD i NATO su predvodili vazdušnu kampanju sa mandatom UN-a radi takozvane zaštite civila
Prema podacima organizacije „Amnesti internešenel” (Amnesty International), tokom sedam meseci na tu zemlju je izvedeno gotovo 9.700 napada, pre nego što su pobunjenici zarobili i ubili Gadafija.
Kampanja protiv ISIL-a u Iraku i Siriji, koju su predvodile SAD i koja je bila poznata kao operacija „Inherentna odlučnost” (Operation Inherent Resolve), pokrenuta 2014. godine, obuhvatala je snažne vazdušne i kopnene akcije tokom kojih je upotrebljeno na desetine hiljada bombi.
Do 2018. godine zabeležena su znatna razaranja i veliki broj žrtava; dok su zvaničnici priznali 1.417 smrtnih slučajeva među civilima, organizacija „Ervors” (Airwars) — neprofitna grupa sa sedištem u Londonu koja prati stradanje civila u vojnim operacijama — procenjuje da se stvarni broj žrtava kreće između 8.264 i 13.360.
Projekat „Troškovi rata” (Costs of War) procenjuje da je više od 38 miliona ljudi u Avganistanu, Iraku, Pakistanu, Jemenu, Somaliji, na Filipinima, u Libiji i Siriji raseljeno usled ratova vođenih nakon 11. septembra – bilo u inostranstvo ili unutar sopstvenih zemalja
Više od dve decenije kasnije, ljudi su i dalje primorani da napuštaju svoje domove.
Prošle godine, Iran i Pakistan su vratili oko 2,9 miliona Avganistanaca preko granice. U Iraku, više od milion ljudi i dalje je raseljeno, dve decenije nakon invazije.
Uticaj na američke veterane
Godišnjica rata u Iraku
Više od 800.000 američkih vojnika služilo je u Avganistanu, gde je oko 2.500 poginulo, a 20.000 ranjeno pre povlačenja poslednjih američkih snaga 2021. godine. U redovima snaga SAD, Ujedinjenog Kraljevstva i saveznika, poginulo je skoro 3.500 pripadnika koalicije, a više od 23.500 je povređeno.
Prema podacima Sistema za analizu vojnih žrtava (Defense Casualty Analysis System), 3.481 pripadnik američke vojske poginuo je u ratu u Iraku, a više od 31.000 je ranjeno.
Dugoročni troškovi su takođe bili ogromni. Projekat „Troškovi rata” (Costs of War Project) procenjuje da bi briga o američkim veteranima iz perioda nakon 11. septembra mogla da košta između 2,2 i 2,5 biliona dolara do 2050. godine, pri čemu veliki deo tih troškova još uvek nije izmiren. Mnogi veterani se i dalje suočavaju sa krizom mentalnog zdravlja.
„Četiri puta više pripadnika američkih oružanih snaga i veterana izvršilo je samoubistvo nego što je poginulo u borbama tokom ratova vođenih nakon 11. septembra”, izjavila je za Al Džaziru Stefani Savel, direktorka projekta „Troškovi rata”.
„Ljudi se vraćaju sa višom stopom PTSP-a i traumatskim povredama, a zatim bivaju češće ponovo upućivani na ratišta nego što je to bio slučaj u prošlosti. Dakle, zapravo vidimo… da troškove rata – čak i kada je reč o veteranima i pripadnicima vojske – snose određeni segmenti stanovništva, a ne celokupno društvo.”
Procenjuje se da su Sjedinjene Države potrošile 5,8 biliona dolara na dve decenije ratovanja, uz dodatnih 2,2 biliona dolara predviđenih za brigu o veteranima u narednim decenijama – čime ukupni troškovi dostižu najmanje 8 biliona dolara
Do 2030. godine, SAD će potrošiti isto toliko novca na kamate koliko i na same borbene operacije; taj dug će otplaćivati i današnji mladi, oni koji imaju manje od 25 godina.
Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da Amerikanci nemaju mnogo volje za agresivne ratove u inostranstvu, a trenutni sukob sa Iranom je veoma nepopularan u javnosti.
Savel navodi da su neki od onih koji su glasali za Trampa to učinili delom zato što je obećao kraj „beskonačnim ratovima” i govorio o miru, ali se „situacija odvijala upravo suprotno otkako je preuzeo dužnost”: vazdušni udari u Somaliji i Jemenu su intenzivirani, pravila angažovanja su ublažena, a mere zaštite civila su smanjene.
„Da i ne pominjemo pokretanje ovog sukoba sa Iranom, napade na brodove na Karibima… on, jednostavno rečeno, na svim poljima pojačava nasilje koje sprovode SAD.”
*Neka imena su izmenjena radi zaštite identiteta.
Simptom/Aljazeera