Fidan je naglasio važnost održavanja otvorenih međunarodnih brodskih ruta usred rastućih napetosti u Zalivu.

“Ono što celi svet želi je da međunarodni tranzit ostane slobodan i neometan”, rekao je.

Upozorio je da se stabilnost na plovnom putu ne može postići prisilnim merama.

“Naš stav je da ga ponovo otvorimo mirnim putem. Postoje mnoge poteškoće u intervenciji ovde s međunarodnim oružanim mirovnim snagama”, rekao je.

Rizici za globalnu trgovinu i sigurnost
Tokom programa, Fidan je moreuz opisao kao vitalni koridor za globalne tokove energije, koji čini otprilike 20-25 posto izvoza nafte i gasa, te naglasio njegov značaj za petrohemikalije, đubriva, farmaceutske proizvode i globalne lance snabdevanja.

Fidan je upozorio da bi poremećaji u pomorskom tranzitu imali široko rasprostranjene posledice izvan energetskih tržišta, utičući na sigurnost hrane, logistiku i industrijsku proizvodnju širom sveta.

Tvrdio je da globalni akteri – uključujući zemlje uvoznice energije u Aziji i Evropi – imaju zajednički interes da ruta ostane otvorena, naglašavajući da “slobodan prolaz” treba ostati vodeći princip.

Takođe je rekao da se raspravlja o predlozima evropskih aktera i drugih za međunarodni mehanizam za osiguranje brodskih puteva, ali je upozorio da nijedno rešenje ne bi trebalo zavisiti od direktnog učešća u eskalaciji sukoba.

Fidan se osvrnuo na diskusije povezane s pristupom američkog predsednika Donalda Trampa o uspostavljanju međunarodnih zaštitnih snaga, dodajući da neke evropske zemlje nerado učestvuju u takvim inicijativama.

O stavu Irana u mogućim pregovorima, rekao je da ne očekuje prepreke slobodnom prolazu: “Ne vidim nikakav problem u vezi sa slobodnim prolazom. Kada se ispune neophodni uslovi, neće biti problema.”

Upozorio je da postoji tanka linija između osiguranja pomorske sigurnosti i uključivanja u širu konfrontaciju s Iranom, dodajući:

“Nijedna zemlja ne želi biti deo rata protiv Irana. Evropljani su to takođe otvoreno rekli.”

Stav Turske, ponovio je, jeste da ostane izvan sukoba, a istovremeno diplomatski doprinosi osiguravanju da moreuz ostane otvoren, u skladu s politikom predsednika Redžepa Tajipa Erdogana.

“Hormuški moreuz je zapravo najvažniji primer koji pokazuje da rat nije regionalni rat, već rat s globalnim implikacijama”, rekao je.

Turski ministar je rekao da bi svaki poremećaj uticao ne samo na energetske već i na lance snabdevanja petrohemikalijama koji hrane globalnu industrijsku proizvodnju, upozoravajući na široki slom logističkih i proizvodnih mreža.

Fidan je rekao da Turska doprinosi diplomatskim putem i da nije u velikoj meri ovisna o Hormuškom moreuzu za vlastitu opskrbu energijom, iako se globalni cenovni šokovi osećaju indirektno.

Upozorio je da bi dugotrajni poremećaji mogli uticati na globalne cene energije i sigurnost opskrbe širom Evrope i Azijsko-pacifičkog regiona, podsećajući na slične efekte prelivanja nakon rata između Rusije i Ukrajine.

Takođe je upozorio da bi složene krize mogle izazvati šire humanitarne posledice, uključujući potencijalnu nesigurnost hrane koja bi pogodila desetine miliona ljudi u delovima Afrike.

Razgovori SAD-a i Irana
Fidan je rekao da nedavni kontakti između SAD i Irana odražavaju pregovaračke pozicije u ranoj fazi koje su obično maksimalističke, ali je izrazio oprezni optimizam u pogledu nastavka dijaloga.

“Početni stavovi su uvek donekle maksimalistički. Kasnije, uz podršku posrednika, strane pokušavaju da se sastanu na zajedničkoj tački. Sve dok postoji istinska namera da se postigne primirje, održi ga i učini trajnim. Ono što trenutno vidim jeste da su obe strane iskrene u vezi s prekidom vatre i svesne potrebe za njim.”

Komentarisao je i regionalni stav Izraela, rekavši: “Vidimo da Izrael može pokušati da označi Tursku kao novog protivnika nakon Irana, jer se ne može održati bez neprijatelja.”

Rekao je da posrednici rade na premošćivanju razlika, dok se diskusije o mogućim vremenskim rokovima i okvirima za privremeno primirje nastavljaju.

Fidan je napomenuo da konačni sporazum u roku od 15 dana ne bi bio “tehnički realan”, dodajući da bi pregovori mogli trajati 45 do 60 dana ako se napredak nastavi.

“Ako se pitanje nuklearnog programa pretvori u pristup ‘sve ili ništa’, posebno u vezi s obogaćivanjem, mislim da bismo tu mogli naići na ozbiljnu prepreku”, rekao je, naglašavajući da diplomatski kanali ostaju aktivni kako bi se prevazišle ključne prepreke.

Takođe se osvrnuo na sastanke SAD i iranskih predstavnika u Islamabadu, rekavši da je Turska ostala u kontaktu s relevantnim stranama tokom celog procesa i procenjuje moguće doprinose tamo gde pregovori zastanu.

Izrael, Sirija i rizici regionalne eskalacije
Fidan je upozorio da regionalni stav Izraela i dalje povećava rizike od nestabilnosti, posebno u Siriji i Libanu.

Rekao je da tekući događaji mogu stvoriti dugoročnu nestabilnost čak i ako se neke akcije privremeno odgode zbog drugih regionalnih sukoba.

Fidan je takođe rekao da izraelske akcije u Libanu podsećaju na one u Gazi, optužujući ga za uništavanje stambenih objekata i infrastrukture u “kampanji depopulacije”, te upozorio da bi takva dinamika mogla eskalirati u širi regionalni sukob.

Kazao je da Izrael teži teritorijalnoj ekspanziji pod izgovorom sigurnosti.

Fidan je rekao i da su očekivanja za razoružanje Hezbolaha nerealna s obzirom na unutrašnju ravnotežu Libana i naglasio da svako rešenje mora biti nacionalno inkluzivno.

Takođe je opisao situaciju u Siriji kao veliku sigurnosnu zabrinutost za Tursku.

“Vidimo veliko problematično područje u Siriji. Ovo je ozbiljan rizik za nas”, rekao je, misleći na izraelske napade.

Dodao je da bi trenutni fokus Izraela na sukob s Iranom mogao odgoditi, ali ne i isključiti njegove buduće poteze u Siriji.

“Zbog rata koji je u toku u Iranu, on ne radi određene stvari (protiv Sirije), ali to ne znači da neće. Može delovati kada uslovi dozvole”, rekao je.

Fidan je rekao i da je Turska održavala intenzivne diplomatske kontakte i da je zemlja ostala relativno izolovana uprkos regionalnim previranjima, sa kontinuiranom humanitarnom podrškom i protokom izbeglica između Sirije i Libana.

Napomenuo je da se vode razgovori o unutrašnjoj političkoj i sigurnosnoj strukturi Sirije, uključujući napore za integraciju koji uključuju okvir SDF-a, dodajući da je postignut napredak, ali da ključna pitanja ostaju nerešena.

Fidan je rekao da je Sirija uključena u aktivnu diplomatiju sa više međunarodnih aktera i naglasio da Turska pažljivo prati razvoj događaja zbog sigurnosnih implikacija.

Naglasio je da buduće upravljanje Sirijom treba biti inkluzivno i podržavati obnovu, ekonomski oporavak i povratak raseljenog stanovništva.

Ministar je dodao da se Turska priprema za sve scenarije vezane za potencijalne rizike koji proizlaze iz izraelske politike u Siriji, nazivajući je kritičnim strateškim područjem.

Fidan je takođe kritikovao formate regionalne saradnje koji uključuju Grčku, administraciju kiparskih Grka i Izrael, tvrdeći da oni pojačavaju tenzije umesto da ih ublažavaju.

“Njihova saradnja ne donosi više poverenja, donosi više nepoverenja. To donosi više problema i rata”, rekao je.

Gaza
Fidan je rekao da se napori za prekid vatre u Gazi nastavljaju uprkos velikim preprekama, napominjući da diplomatski angažman ostaje aktivan s regionalnim partnerima, uključujući Egipat i UN.

Rekao je da je u toku rad na prelasku iz prve faze mirovnog procesa u Gazi u sledeću fazu, ali je naglasio da ključna nerešena pitanja – posebno aranžmani upravljanja – ostaju blokirana.

Fidan je rekao da bi zemlje Bliskog istoka trebalo da se obavežu na međusobni teritorijalni integritet, suverenitet i sigurnost “u okviru regionalnog sigurnosnog pakta”.