Koliko je ovo veliki problem u situaciji kada u medijima gotovo svake nedelje osvane vest da je neki proizvod povučen s tržišta? Od početka godine, prema evidenciji baze NEPRO, povučeno je više od 80 proizvoda.

Tek oko četvrtine su proizvodi za kuću, igračke, odeća i mali kućni aparati dok su ostalo razni modeli automobila, motora i kamiona za koje se i u svetu tek naknadno otkrije da imaju manu koju proizvođač mora da otkloni.

Uprkos tome, izazov jeste veliki, jer su nebezbedni proizvodi uglavnom stizali iz inostranstva što znači da je trebalo da prođu kroz „ruke“ inspektora i po mogućstvu budu zaustavljeni već na granici. To ne umanjuje odgovornost proizvođača, uvoznika i prodavaca za bezbednost onoga što plasiraju.

Kako se tzv. proizvodi opšte upotrebe ipak „provuku“ do prodavnica i rafova pokušali smo da saznamo od ljudi upućenih u inspekcijski nadzor i laboratorijske analize. Oni su želeli da ostanu anonimni jer je reč o osetljivom pitanju koje se tiče bezbednosti i zdravlja građana.

Uzorkovanje kao izazov

Kada proizvodi stignu na granicu inspektor može na osnovu dokumentacije da utvrdi da li ispunjava uslove da uđe na tržište. Ali, može i da uzme uzorak i uputi ga u akreditovanu laboratoriju na analizu.

Već tu se javlja prvi izazov, kažu nam naši sagovornici. Inspektor može da u laboratoriju pošalje uzorak koji je ispravan, a da u ostatku kontingenta ostanu nebezbedni proizvodi.

 
Drugi izazov je i obim i učestalost uzorkovanja koje se sprovodi odnosno to što su, po mišljenju naših sagovornika, nedovoljni

Ono što je za utehu jeste da predmeti opšte upotrebe koji će doći u dodir s decom, kao što su igračke, obavezno moraju da budu analizirani.

Laboratorija dostavlja rezultate analize i alarmira inspekciju ukoliko je otkriveno prisustvo nedozvoljenih supstanci ili neko drugo kršenje propisa. U takvim situacijama ostatak kontingenta se zaustavlja odnosno vraća odakle je stigao jer ne može na tržište.

S druge strane, ukoliko se ispostavi da je sve u redu, roba nastavlja svoj put, ali inspekcije mogu i da naknadno kontrolišu proizvode, kada su već ušli u promet.

Izazovi
Jedan od izazova u procesu uzorkovanja su resursi inspekcija. Zbog toga je posebno važna upotreba analize rizika koja će inspektore najpre usmeriti ka robi koja je potencijalno i najrizičnija.

Koliko često inspekcije rade nadzore, nismo mogli da saznamo jer nijedna od inspekcija kojima smo uputili to pitanje nije odgovorila. Nije nam odgovoreno ni na pitanje na koji način obavljaju nadzore ni koji su rezultati.

Naši sagovornici kažu da ni komunikacija između laboratorija i inspekcija nije na željenom nivou. Kada naprave izveštaj, laboratorije obaveštavaju inspekciju. Ukazuju da je potrebno da se uradi dodatni nadzor, pa i da se uzme još uzoraka.

Laboratorije, navode naši sagovornici, mogu da na osnovu višegodišnjeg iskustva i procene rizika prepoznaju u kojim će konkretnim proizvodima naći nešto problematično. Potrebno je, smatraju, da inspekcije agilnije reaguju na upozorenja.

Treći izazov su samo proizvođači i uvoznici. Kako kažu naši sagovornici, šteta po reputaciju i dalje poslovanje od obznanjivanja da je neki njihov proizvod nebezbedan je veća od eventualne kazne. Zbog toga nisu svi spremni da budu transparentni i informišu javnost da povlače proizvod.

Iako je jedan od maloprodajnih lanaca od juna povukao čak pet proizvoda i na svom sajtu objavljivao koje proizvode povlači, na pitanja Forbes Srbija nije odgovorio. Među tim proizvodima našle su se i igračke.

Naši sagovornici dodaju da su upravo igračke bile te koje su u poslednjih pet godina najviše sklanjane s tržišta. Ispostavilo se da nisu bezbedne, prevashodno usled tehničkih nedostataka ili neodgovarajućeg hemijskog sastava.

Sledi još povlačenja proizvoda?
Oni koji dobro poznaju ovu oblast i učestvuju u sistemu praćenja kažu da se može očekivati da će biti još povlačenja proizvoda upravo zbog nedovoljno inspekcijskih kontrola.

Dodaju da ono što nas čini bezbednijim i sigurnijim u kvalitet proizvoda koje kupujemo jesu i inspekcijski organi drugih zemalja.

Za neke od proizvoda koji su povučeni u Srbiji, pokazalo se da su najpre otkriveni u drugim zemljama. Kroz evropski sistem RAPEX ili internim kanalima u okviru kompanija koje ih proizvode ili distribuiraju, informacija je stigla i do naše zemlje i omogućila da se na vreme uklone sa polica.

Kada se neki proizvod nađe u bazi RAPEX, to znači da ga je neka od članica EU označila kao nebezbedan i o tome informiše ostale. Proizvođači i distributeri automatski ga povlače iz prometa, navode sagovornici Forbes Srbija.

Ko snosi najveću odgovornost
U jednom od udruženja za zaštitu potrošača smatraju da je najveća odgovornost na proizvođaču i uvozniku.

Marko Dragić iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije kaže za Forbes Srbija da se, prema informacijama kojima raspolaže, do sada pokazalo da je jedan od najvećih problema taj što nema dovoljno kontrole prilikom proizvodnje. On smatra da su propusti u proizvodnji jedan od osnovnih razloga povlačenja proizvoda sa tržišta.

Smatra i da zabrinjava to što se često povlače igračke jer su deca najranjivija potrošačka grupa. Kod njih ne može mnogo da se ustanovi na osnovu izgleda i najveći propust u proizvodnji igračaka je hemijska ispravnost (prisustvo ftalata). Iako je takvih igračaka ranije bilo više na tržištu, Dragić procenjuje da se igračke, sada prisutne u radnjama, nalaze u okviru dozvoljenih vrednosti.

S druge strane, navodi da se mogu dogoditi i slučajni propust u proizvodnji zbog čega je važna efikasna kontrola robe koja je već stigla u prodavnice.

On potvrđuje i da je jedan od problema to što se ne može računati na to da će svaki trgovac odnosno proizvođač uvek objaviti da ima nebezbedan proizvod jer bi im to moglo naneti reputacionu štetu.

„Ono što bi bilo fer je da objave da je došlo do propusta. Pritom i da upute izvinjenje potrošačima i obezbede povraćaj novca ili zamenu proizvoda“, dodaje.

Upravo tako je postupio maloprodajni lanac koji je imao nekoliko povlačenja proizvoda.

Manjak inspektora
U izveštaju Sanitarne inspekcije za 2023. može se videti da sistematizacijom imaju predviđeno 150 radnih mesta. Popunjeno je samo – 100. Od tog broja 99 su inspektori.

Takođe, trebalo bi imati u vidu da Sanitarna inspekcija ima široke nadležnosti tako da ne kontroliše samo predmete opšte upotrebe već i ispravnost hrane, snabdevenost vodom za piće i zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti.

S druge strane, Tržišna inspekcija ni u izveštaju za 2023. ni u planu nadzora za ovu godinu ne navodi koliko ima sistematizovanih radnih mesta već samo podatak da ima 305 zaposlenih.

Iz plana ove inspekcije ipak se može naslutiti da imaju manjak ljudstva koji se odražava na rad. U odeljku o planovima za vanredne nadzore pominju „značajno smanjenje broja inspektora (samim tim i ukupnog broja nadzora) uz istovremeni trend porasta broja prijava građana i privrede“.

Povrh toga, ove godine im u penziju odlazi 28 zaposlenih, a zapošljavanje novih inspektora ne ide po planu
„Nije realizovano predviđeno zapošljavanje (ispunjenost 50%)“, navodi inspekcija.

Funkcionalna analiza republičkih inspekcija iz 2019. pokazuje još jedan poražavajući podatak. Te godine Sanitarna inspekcija imala je 133 zaposlenih, a imali su potrebu da zaposle još 61 osobu. I Tržišna inspekcija tada je imala više ljudi nego danas – čak 372. Bilo je sistematizovano 406 radnih mesta, a iskazali su potrebu da zaposle još 72 radnika.
Neinformisanost potrošača
Dragić ukazuje da su u NOPS-u primetili da su potrošači generalno u zabludi jer veruju da se kontrola sprovodi redovno.

Građani Srbije uvid u proizvode koji su povučeni sa tržišta mogu da imaju u NEPRO bazi.

U njoj se objavljuju podaci o nebezbednim proizvodima, informacije zašto su povučeni i fotografije, kako bi potrošač imao pravo da proizvod vrati i refundira novac.

Ipak, Dragić upozorava da veliki broj potrošača ne zna za NEPRO. „Takođe, starija populacija koja nije baš vična digitalizaciji ne može da ima pristup takvoj bazi“, kaže.

Jedan od ključnih je dalje unapređenje regulative i usklađivanje sa propisima EU, kako Srbija ne bi stalno kaskala u primeni, posebno kada je reč o hemikalijama.

Sledeći prioritet je jačanje resursa inspekcijskih organa, kako ljudskih tako i materijalnih

S tim u vezi, neophodno je i da se unapredi reakcija inspekcija po dobijanju obaveštenja iz laboratorija.

Sagovornici Forbes smatraju da ima prostora i da se NEPRO baza unapredi. Prvi korak je da se redovno ažurira, jer ukazuju da se podaci ne unose na vreme. Sve ono što su testirali Sanitarna inspekcija ili zavodi za javno zdravlje trebalo bi da bude u toj bazi podataka, navodi jedan od naših sagovornika.

To je praktično jedini način da građani znaju koji su nebezbedni proizvodi na tržištu Srbije kako ih ne bi kupovali, dodaje.

Kada je reč o unapređenju sistema obaveštavanja javnosti, naši sagovornici smatraju i da izveštaji inspekcija u segmentu bezbednosti proizvoda treba da budu dostupni građanima.

Simptom/Forbes