Sistem je zamišljen ne samo da smanji emisije, već i da podrži kompanije u prelasku na poslovanje bez ugljenika, rekao je Merc.
“Ako ovo nije ostvarivo i ako ovo nije pravi instrument, treba da budemo vrlo otvoreni da ga revidiramo ili bar odložimo”, rekao je on u sredu.
Stotine predstavnika evropske industrije okupile su se na velikoj konferenciji u belgijskom gradu Antverpenu, gde je ETS bio visoko na agendi. Iako je sistem na snazi od 2005. godine, dugo je pružao velikodušne besplatne kvote, što je značilo da većina kompanija obuhvaćenih sistemom nije imala značajne troškove (naprotiv, neke su zarađivale prodajući svoje dodatne dozvole).
Međutim, sada se te besplatne kvote ukidaju, i ETS je postao glavni cilj lobiranja korporacija, u trenutku kada postoji ozbiljna zabrinutost za konkurentnost evropske industrije. Kompanije prisutne na događaju izdale su zajedničku izjavu pozivajući evropske lidere da “smanje troškove energije i ugljenika”, žaleći se da su “troškovi ugljenika jedinstveni za Evropu”.
Sada postoji 80 sistema trgovine emisijama i poreza na ugljenik širom sveta, koji pokrivaju oko 28 odsto globalnih emisija, prema najnovijim procenama Svetske banke. Ali u većini drugih sistema, cene su znatno niže nego u evropskom. Čak i nakon pada cene u četvrtak, ETS dozvole u EU trgovale su se po ceni od 72,80 evra po toni.
Odgovor EU na ovo je Mehanizam prilagođavanja cena ugljenika na granici (CBAM), koji treba da izjednači konkurenciju tako što će uvesti porez na ugljenik na uvoz. CBAM se uvodi kroz postepeno fazno uvođenje koje je počelo početkom ove godine, u skladu sa ukidanjem besplatnih kvota za evropske kompanije, piše Fajnenšel tajms.
Pošto se bilo koja cena ugljenika plaćena u zemlji proizvodnje može odbiti od CBAM poreza na uvoz, druge zemlje imaju podsticaj da uvedu i ojačaju sopstvene sisteme cenovnog određivanja ugljenika i prikupe prihode same, umesto da dozvole Evropi da to radi na granici.
Postoje rani znaci da se ova dinamika počinje odvijati, sa zemljama od Brazila do Turske koje uvode sisteme cenovnog određivanja ugljenika, a Kina širi obuhvat svog sistema. Ali značajno slabljenje ETS-a u EU moglo bi da ugrozi taj zamah.
Kretanja na tržištu sugerišu da trgovci očekuju upravo takvo slabljenje. Jučerašnji pad dovodi ukupni pad cene dozvola na 16,7 odsto od početka ove godine.
Evropska komisija je već najavila da će sprovesti reviziju ETS-a ovog leta, kao deo istorijskog dogovora EU iz decembra o pravno obavezujućem cilju smanjenja emisije ugljenika za 90 procenata u odnosu na nivo iz 1990. do 2040. godine. Komesar za klimatske promene Vopke Hoekstra ove nedelje pokušao je da ugasi spekulacije da bi ova revizija mogla dovesti do slabljenja ETS-a, kritikujući “intelektualno lenje” napade na sistem.
Istina je da cenovnik ugljenika nije glavni uzrok problema evropske industrije; veći faktor su cene energije, koje su mnogo više nego u SAD i Kini (nakon što se uključe troškovi ugljenika).
Istraživači holandske banke ABN Amro su otkrili da bi uticaj ETS-a na profit bio manji od niskih jednocifrenih procenata za većinu kompanija obuhvaćenih sistemom u narednih pet godina (iako sa znatno većim uticajem u avio-sektoru). Ali u trenutku kada je Evropa u produženoj panici zbog ekonomske konkurentnosti, bilo koji dodatni teret za biznis rizikuje da postane politički toksičan.
Očigledno pitanje za ovogodišnju reviziju je da li i u kojoj meri Komisija planira da uspori ukidanje besplatnih kvota (što bi Merc mogao da misli pod “odlaganjem”).
Ali EU ima i drugi instrument kojim može podržati industriju, a da ne ugrozi šanse da postigne klimatski cilj za 2040. godinu, koji je tek postavila.
U Antverpenu u sredu, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ukazala je na novi fokus – korišćenje prihoda od ETS-a za podršku zelenim investicijama kompanija.
Simptom/Bizportal.rs