U noći na 31. juli 1941. godine u glinskoj crkvi je, rečeno je na skupu, ubijeno nekoliko stotina srpskih civila, a pre toga je u maju i kasnije u avgustu izvršen pogrom nad Srbima, nakon čega je crkva srušena.

Reč je o jednom od najvećih ustaških zločina izvan sistema logora smrti, rekli su organizatori.

Skup je održan juče ispred Hrvatskog doma, objekta sagrađenog 1969. na mestu srušene crkve, koji se do 1995. zvao Spomen-dom žrtvama fašizma. Učesnici su zatražili vraćanje starog imena.

Šefica Dokumente Vesna Teršelič je, govoreći u ime Antifašističke lige, podsetila da je Hrvatska lane predsedavala Međunarodnim savezom sećanja na holokaust i izrazila razočaranje učinjenim.

“Dosta sam očekivala od toga, korake u pravom smeru, prema pamćenju, prema vraćanju spomen-ploče i povratku imena spomen-doma, ali se to nije dogodilo”, rekla je Teršelićeva.

Upozorila je da se u Hrvatskoj izbegava govoriti da je nad Srbima tokom Drugog svetskog rata izvršen genocid.

Predsednik Srpskog narodnog veća (SNV) Milorad Pupovac napomenuo je da to mesto zločina ne može ne biti mesto posebnog pijeteta i izrazio nadu da će vlasti iskoristiti skorašnju rekonstrukciju zgrade Hrvatskog doma da bi se preimenovao.

Napomenuo je da to zdanje u registru Ministarstva kulture i medija ima status memorijalnog mesta stradanja civila u parohijskoj crkvi, ali da se to ne vidi u stvarnosti, kao i da je nedostojno država nastalih raspadom Jugoslavije da zločine ne priznaju.

“Nedostojno je Hrvatske da se obnavljaju i nastoje normalizovati podsećanja na ustaški režim, kao što je korištenje ustaškog pozdrava u javnom životu”, poručio je Pupovac.

Specijalni izaslanik predsednika Srbije za rešavanja pitanja nestalih s Hrvatskom Veran Matić rekao je da se komemoracija odvija bez nekih većih teškoća, ali prilično usamljeno, neslužbeno, prenela je Hina.

Naveo je da bi povratkom imena zgradi lokalne vlasti pokazale “privrženost slobodarstvu, ustavnom patriotizmu i antifašizmu”.

Tanjug