Milorad Pupovac

Milorad Pupovac na čelu SDSS i u naredne četiri godine

November 9, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Pored toga, Pupovac će ostati na čelu Glavnog odbora stranke, prenosi Index.hr.

“U naredne četiri godine ćemo se baviti pozicioniranjem naše stranke u političkom životu Hrvatske unutar opozicijskog korpusa stranaka koje su nam politički bliske. Takođe ćemo se baviti, što su naše i obaveze u suradnji s vladom, ostvarivanjem prava nacionalnih manjina koje su definisane operativnim programima o pravima nacionalnih manjina i konačno, bavićemo se onim što vidimo da Hrvatskoj nedostaje, umesto širenja sukoba podstaći ćemo dijalog u Saboru i ukupnom političkom životu Hrvatske”, rekao je Pupovac.

On je istakao da nije obeshrabren ali da jeste zabrinut po pitanju aktuelnih zbivanja u Hrvatskoj u čijem je središtu srpska zajednica.

“Hrabrosti nam ne nedostaje, ali brigu imamo i želimo da je podelimo sa svima koji vide razlog za tu brigu i koji su svesni da svi mi koji živimo u Hrvatskoj imamo razlog za brigu osim onih koji nemaju nikakve brige i čine kao da su ljudi bez ikakvih kočnica i rukovođeni ne samo svojim uverenjima nego i svojim lošim pogledima na druge ljude i narode, lošim pogledima na to što Ustav, zakon i civilizacija ove zemlje i evropskog prostora nama nalažu”, smatra Pupovac.

Simptom/Newsmax/Index.hr

Pupovac dobio pretnje smrću

November 7, 2025 by Miloš Mićanović Leave a Comment

Kako navode u saopštenju SDSS, reč je o ozbiljnim pretnjama koje podstiču i na nasilje, a sve je dokumentovano i predato nadležnim telima.

U prijavi policiji navodi se da su sporni komentari osvanuli ispod objave od 28. oktobra ove godine.

U njoj je prenesen govor Milorada Pupovca sa saborske rasprave koja je usledila nakon okruglog stola u Hrvatskom saboru, na kojem su se, kako tvrde, “negirale žrtve i zločini genocida počinjeni u ustaškom koncentracionom logoru Jasenovac”, prenosi portal Index.hr.

U komentarima su se pojavile ozbiljne pretnje smrću Pupovcu, ali i pozivi na nasilje prema pripadnicima srpske nacionalne manjine i osobama povezanim sa strankom.

Policiji je dostavljen dokazni materijal, odnosno snimak ekrana s direktnim pretnjama smrću predsedniku SDSS.

Stranka zahteva da policija, saglasno svojim zakonskim ovlašćenjima, preduzme odgovarajuće mere kako bi se utvrdio identitet osoba koje stoje iza pretećih komentara. Takođe zahtevaju procenu elemenata krivičnog dela pretnje i podsticanja na nasilje, kao i preduzimanje svih radnji u skladu s krivičnim zakonodavstvom Republike Hrvatske.

“Ovo je tek vrh sante leda, s obzirom na govor mržnje koji se svakodnevno obrušava na SDSS kao stranku i na njenog predsednika”, zaključuje se u prijavi SDSS.

Simptom/Newsmax

Milorad Pupovac za zagrebački N1: Strah me za budućnost Hrvatske

September 1, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Pupovac kaže kako je u Hrvatskoj dopušteno manifestovanje poruka mržnje, netolerancije i protivustavnih poruka:

„To se događa jer nema adekvatnih reakcija na to. Ako se u Saboru može pozdravljati ustaškim pozdravom ZDS, ako se u centru Zagreba to isto čini i na nizu drugih mesta, ako se popularni pevači pretvaraju u nacionalne ikone koje tumače hrvatsku istoriju i određuju okvire za njeno razumevanje, onda je relevantno ono što se čuje na Hipodromu. Ako je to tako, onda mi kao društvo imamo ozbiljan problem. Vraćamo se u tradiciju da narodni pevači, guslari formiraju istorijsko mišljenje – otprilike smo došli u tu situaciju.“

Komentarisao je i poruku Marka Perkovića Thompsona da je Jugoslavija mrtva, odlazak premijera Andreja Plenkovića s porodicom na generalnu probu na Hipodromu te izjave političkog vrha nakon koncerta:

„Jugoslavija je odavno mrtva i nema ljudi koji bi je obnavljali, nema politika koje bi je obnavljale. Nije pitanje zemlje koje više nema, ali ako ćete svakoga ko će izneti progresivne ideje, zahtev za građanskim tipom društva, proglašavati zagovornikom Jugoslavije, onda zagovarate nešto što je protivustavno i protiv Hrvatske.“

„Mnogi ćute“

„Postoje ljudi koji misle da Hrvatska treba biti predvodnica zagovaranja promene političke paradigme u Evropi, da Hrvatska treba biti pionir u tome kako će se nove neokonzervativne, nacionalističke, izrazito desne i nemoderne politike uvesti kao politički obrazac za celu Evropu. Da mi iz naše pozicije zagovaramo takvu stvar, to nije samo pretenciozno nego i opasno“, dodaje Pupovac za N1.

Na pitanje treba li odgovor na ovakve pojave u društvu biti snažniji, kaže:

„Ako mnogi ćute, kao što ćute najmoćniji ljudi u državi, zašto mislite da bismo mi trebali nadomestiti manjak antifašističke kulture i očuvanja civilnog društva. Nije me strah, ali me strah za budućnost ove zemlje, a sve strahove koje smo mogli doživeti – doživeli smo. Brine me odsustvo sluha i istinskog patriotizma i da se zaustavi ono što ne može biti dobro za ovu zemlju. Ako ljudi koji imaju moć da nadziru službe, vojsku, funkcionisanje vlasti misle da će im to politički naštetiti i tome daju prednost, a ne tome kakva je politika koju vode, koliko je ona dobra za društvo, a ne za politički rejting i opstanak – izgleda da smo došli u tu fazu da manje brinemo o tome šta je dobro za društvo, a više o tome kako opstati u politici.“

O pretnjama

Predsednik SDSS-a navodi da vladajući vrlo dobro znaju o čemu se radi:

„Da nije reč o levoj histeriji, da nije reč ni o kakvom zlonamernom govoru o tome šta ne valja u našoj politici, ali je to postalo rutina političkog prepucavanja i sastavni deo nebrige o budućnosti.“

Govoreći o pretnjama književniku Miljenku Jergoviću, Pupovac je rekao:

„Da sam ja premijer, iskazao bih neslaganje s takvim neukim komentarom. Ne možete na očitu pretnju smrću, zastrašivanje nekoga ko predstavlja najznačajnija imena hrvatske književnosti, pretvoriti u tu vrstu mete, dopustiti tu vrstu lepljenja flastera preko usta, psihološko stanje u kojem će svaki put pogledati šta piše na zgradi – kao što doživljavaju mladi s alternativne i društvene scene u Benkovcu.“

„Poruka mraka“

„Neki ljudi su shvatili nakon Hipodroma, Sabora, da mogu i trebaju tako nastupati. Njihove interpretacije dolaze iz pristupa u kojem nije važno šta kažu knjige. Program nije važan sam po sebi. I ranije je bilo nekih lokalnih poruka sa govornica za koje čovek ne bi očekivao da izađu iz jevanđeoskog hrišćanskog duha, ali su izlazile. To da se jedan iskorak na šibenskom i benkovačkom području sada želi ugasiti – to je poruka mraka. Ti ljudi zahvaljuju premijeru i Vladi čiju ministarku napadaju, a to bi trebalo da bude razlog za duboku brigu premijera i same Vlade“, kaže Pupovac.

O rekonstrukciji Vlade

Predsednik SDSS-a komentarisao je i medijske navode o mogućem preslagivanju Vlade i rekao da SDSS-u niko nije pristupio u tom smeru i da ne razmišljaju o tome.

„Ako se politika u našem društvu odluči zaustaviti procese koji predstavljaju pretnju postignućima u sferi politike, političke kulture, slobode, prava – mi ćemo sigurno naći način kako da tome damo doprinos i priključimo se. Razgovarati u ovom trenutku o modelu o kojem smo razgovarali nakon izbora – to nije dovoljno.“

Simptom/Nova.rs/N1

Pupovac oštar: Ustaše i NDH ostavili su Hrvatskoj nasleđe velikog zločina i sramnog podaništva

July 8, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

„Državne i gradske vlasti zaslužuju svaku pohvalu za iznimno uspješnu brigu o sigurnosti, javnom prijevozu i zdravlju, te čistoći u gradu prije, tokom i nakon koncerta Marka Perkovića Tompsona (MPT) na zagrebačkom hipodromu. Sve je, kao što to kažu vodeći ljudi u vladi, izvedeno gotovo savršeno.

Ako je to tako, a jeste, postavlja se pitanje zašto nije bilo moguće zaštititi ustavne vrijednosti Republike Hrvatske i vrijednosti EU čija smo članica – od simbola, poruka, pjesama i pokliča kojima se prije, za vrijeme i nakon koncerta veličalo pripadnike ustaškog pokreta i pozdravljalo sa službenim pozdravom NDH „ZDS“?

Izostaje li ta zaštita zato što se želi promijeniti hrvatske i evropske ustavne vrijednosti i umjesto jednakosti građana, pluralizma i tolerancije unutar naših društava želi uspostaviti jednoumlje vjersko-nacionalnog kolektivizma? Ili je to zato što mi Evropi, kako se čulo na početku koncerta, govorimo na kojim vrijednostima može opstati i s kojim pozdravom se treba pozdravljati? Kad bi poslušala takve poruke, Evropa bi se brzo raspala u nacionalno-vjerskim ratovima, a Hrvatska našla u novoj historijskoj nevolji.

Ili je to zato što se prema susjedima, Bosni i Hercegovini, Srbiji i Crnoj Gori, želi zadržati čvrst gard ili produbiti jaz između nas i njih? Što god bilo od toga štetu će trpiti Hrvati izvan Hrvatske, pa bi u Srbiji mogli slušati još glasnije pjesme srpskog pandana MPT – tzv. Baja Mali Knindža (BMK). Štetu će trpiti i politička stabilnost odnosa zemalja u regiji, a Hrvati, Srbi i Bošnjaci sve će više jedni druge nazivati ratnim imenima.

Ili to izostaje zbog toga da bi se discipliniralo samu Hrvatsku, podčinilo je jednom svjetonazoru s nekoliko mogućih nijansi, sve one koji nisu bili na hipodromu sumnjivo gledalo, a one koji govore što država u tome nije dobro uradila proglasilo u najmanju ruku zlonamjernim? Nadam se da nije tako kako izgleda. I da nijedna od ove tri mogućnosti nije realna. Nadam se i brinem.

Na kraju ću reći i ovo – koliko god se pjevalo, govorilo i šutilo drugačije, jedno je sigurno – ustaše i NDH ostavili su Hrvatskoj naslijeđe velikog zločina i sramnog podaništva. Zato pitam – možemo li iz hrvatske pjesme maknuti i jedno i drugo – i stvoriti u njoj prostor slobode i mira?

Možemo li umjesto sramotne presude Visokog prekršajnog suda iz 2019. u kojoj se kaže da je ZDS u Thompsonovim pjesmama pitanje „umjetničkog izričaja“, a kao osnovu za stvaranje tog prostora uzeti časnu odluku Ustavnog suda RH iz 2020. u kojoj se kaže da je u slučaju ZDS „riječ o ustaškom pozdravu Nezavisne Države Hrvatske te taj nije u skladu s Ustavom Republike Hrvtaske?“, rekao je Pupovac u hrvatskom parlamentu.

Simptom/Danas

U Hrvatskoj je 1991. godine živelo nešto više od 580.000 Srba, a 20 godina kasnije oko 123.000

April 5, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

U Hrvatskoj je 1991. godine živelo nešto više od 580.000 Srba, a 20 godina kasnije oko 123.000. Nagli pad zabeležen je i između dva poslednja popisa stanovništva, 2011. i 2021. godine.

Milorad Pupovac kao glavni razlog dramatičnog pada broja Srba koji žive u Hrvatskoj vidi rat i ratni progon, ali i sprečavanje njihovog povratka.

“Ukupno gledano za sve Srbe, nezavisno o tome da li su oni koji su izbegli ili su se nalazili na područjima koja su bila zahvaćena ratom, doživljavaju nepovoljnu društvenu i političku atmosferu. Pripadnici srpske zajednice susreću se već godinama i decenijama sa mržnjom, nacionalizmom i strahovima”, upozorio je Pupovac.

Despot Kovačević sa Fakulteta političkih nauka navodi da situacija između poslednja dva popisa u Hrvatskoj govori o političkim problemima.

“Depopulacija je karakteristika cele Hrvatske, tako da ne treba Srbe izuzeti iz tog procesa, ali Srbi su najveći problem. Juče sam pročitao tekst u kome piše da hiljadu srpskih domaćinstava u Hrvatskoj nema struje. Počinjemo da govorimo o egzistencijalnim potrebama zajednice za opstankom”, naglasio je Kovačević.

Koji Srbi su poželjni u Hrvatskoj

Bogdan Živković ocenjuje da se sada lako može zaključiti da Srbi nisu imali šansu za opstanak u Hrvatskoj.

“Kada se pogleda sve što se dešavalo i kada uporedite da ni neke druge nacionalne manjine u Hrvatskoj nisu bolje prošle, mislim na italijansku nacionalnu manjinu koja je posle Drugog svetskog rata takođe bila proterana, možemo da kažemo da je to bio jedan jasan i artikulisan hrvatski plan etničkog čišćenja koji se i realizovao”, rekao je Živković.

Naučni saradnik Balkanološkog instituta SANU ističe da u Hrvatskoj uglavnom žive stariji ljudi.

“Dozvoljeno je da budete Srbin kao starac, koji se bliži kraju svog životnog i radnog veka, ali postoji jedna velika stigma u hrvatskom društvu, pogotovo za mlade, da budu Srbi. Verujem da mnogi, racionalno gledajući, vide svoje šanse u tom društvu ako prihvate hrvatski identitet i to je na neki način još strašnije od demografskog pada”, naglasio je Živković.

Kako do boljih odnosa Srbije i Hrvatske

Pupovac navodi da jedino uspostavljanje normalnih odnosa između Srbije i Hrvatske može da dovede do demografske revitalizacije srpske zajednice.

“U Hrvatskoj mora da se smanji antisrpski stav, koji se svakih pet-deset godina na neki način obnavlja. Prolazili smo kroz periode koji su bili pozitivni, gde su Srbi osetili da mogu biti ravnopravni građani. Onda, nakon toga, ponovo nastupa period u kojem dolaze političke i nepolitičke grupe koje u Srbima vide problem i nastoje da smanje njihova prava. Stigmatizuju ćirilicu, njihove političke predstavnike i stranke”, ukazao je Pupovac.

Ističe da je važno da se razviju i učvrste institucije koje garantuju međunarodni standard i sporazum između Hrvatske i Srbije u pogledu zaštite prava manjina.

Igra toplo–hladno

Kovačević podseća na period pre ulaska Hrvatske u Evropsku uniju.

“Imali smo situaciju pre ulaska Hrvatske u Evropsku uniju, kada se taj odnos značajno popravio, a posle toga imamo jedan konkretan pad. Čini mi se da Srbija zavisi od izbora do izbora, što nije dobro”, rekao je Kovačević.

Sagovornik sa Fakulteta političkih nauka navodi da srpski narod koji živi u Hrvatskoj više čuje negativne poruke, koje su često zastrašujuće i prelaze granice.

“Evropska unija često ne reaguje na takve izjave i to je loša poruka upravo za pitanje demografije i opstrukcije. Vrlo je važno znati da su takva politička klima i pogled na stanovništvo ključni za njihov opstanak”, zaključio je Kovačević.

Živković navodi da ne postoji magični štapić koji može da reši probleme koji traju decenijama, ali da postoje mehanizmi od kojih bi trebalo krenuti.

“Mandat Jelene Milić kao ambasadorke Srbije u Hrvatskoj je odličan primer kako stvari ne treba raditi. Ono minimalno što bismo morali, kao pomoć Srbima u Hrvatskoj i kao znak poštovanja, jeste da pošaljemo ozbiljne ljude koji će da se bave njima i da njima pomažu. To bi na neki način donelo mnogo veće rezultate i bio znak poštovanja prema Srbima u Hrvatskoj”, istakao je Bogdan Živković.

Simptom/RTS

Boris Milošević izabran za novog predsednika Srpskog narodnog vijeća

March 5, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Na skupštini, održanoj u Zagrebu u prostorijama Srpskog kulturnog centra, Anja Šimpraga izabrana je za zamenicu Borisa Miloševića, dok Dragana Jeckov nastavlja svoj dosadašnji mandat kao zamenica predsednika SNV-a.

Tokom svog inauguracionog govora Milošević je naglasio da neće zaboraviti osnovnu ulogu zbog koje je SNV i osnovan, a to su “borba za ostvarivanje manjinskih prava, da se Srbi u Hrvatskoj osećaju jednakopravnim građanima, što znači borbu protiv svake diskriminacije, a pogotovo etničke i verske”.

”To se posebno odnosi na ostvarivanje prava na jezik i pismo, i borbu protiv govora mržnje. U borbi možemo biti uspešni samo ako budemo ono što smo bili do sada, jedinstveni, uporni i svoji, da vodimo svoju politiku ostvarivanja manjinskih prava”, poručio je Milošević.

On je tokom govora zahvalio dosadašnjem predsedniku SNV-a Miloradu Pupovcu, naglasivši da je Pupovac instituciju koju je osnivao, vodio 27 i gradio 28 godina, kao i da će nastaviti da je gradi i narednih godina.

“On će biti tu, jer nam treba njegovo znanje, životno i političko iskustvo s kojim se retko ko može meriti danas na političkoj sceni u Hrvatskoj, ali i šire”, rekao je novoizabrani predsednik SNV-a.

Milošević je istakao da su svi u SNV-u svesni da predstavljaju zajednicu koja je zbog rata demografski teško stradala i prošla put od konstitutivnog naroda, a potom statusa nove nacionalne manjine koja je imala značajan udeo u stanovništvu bez sopstvenih organizacija i institucija, sve do današnje situacije, gde traži način da učvrsti izgrađene institucije, održi njihovu relevantnost.

“Stoga je bitno da uključimo mlade u naše programe, ali ne samo u programe već i u upravljačke strukture. Ova mala promena u vođstvu SNV-a znači svakako jedan početak tranzicije u našim organizacijama prema budućnosti”, poručio je.

Dodao je da osim očuvanja i jačanja postojećih programa, predstoji veliki posao koji je tek u začetku, a to je rad kulturnih centara u punom kapacitetu.

Tokom Skupštine usvojeni su izveštaji o radu, finansijski izveštaj za 2024. i plan rada za 2025. godinu.

Na Skupštini su učestvovali izaslanik premijera Andreja Plenkovića Davor Božinović, potpredsednik Hrvatskog sabora Furio Radin, upravnik Ureda za ljudska prava i prava nacionalnih manjina Vlade Hrvatske Alen Tahiri, saborski zastupnici Veljko Kajtazi i Armin Hodžić, kao i predsednica Saveza Roma “Kali Sara” Suzana Krčmar ispred kluba manjina Hrvatskog sabora.

Kako se navodi, na Skupštini su učestvovali predstavnici ostalih srpskih manjinskih organizacija, kao i istaknuti Srbi u Hrvatskoj Vojislav Stanimirović, Dejan Drakulić, Nikola Vukobratović, Nikola Lunić, Jelena Nestorović, kao i direktor Srpske pravoslavne gimnazije u Zagrebu Slobodan Lalić.

Božinović: Integracija kroz očuvanje identiteta pravi put prema zajedničkoj budućnosti

U ime Vlade Hrvatske i premijera Plenkovića Skupštini SNV-a se obratio ministar Davor Božinović koji je istakao da su snaga dijaloga i odgovornost prema budućim generacijama svih građana Hrvatske temelj zajedničke političke zrelosti.

“Stabilnost i kohezija društva ne dele se podelama, već uključivošću i saradnjom. Vaša posvećenost tim poslovima pokazatelj je odgovornosti i predanosti vlastitoj zajednici i hrvatskom društvu u celini”, rekao je Božinović.

On je dodao da su u Vladi Hrvatske “uvereni da je integracija kroz očuvanje identiteta pravi put prema zajedničkoj budućnosti u kojoj se svi osećaju ravnopravno i sigurno”.

Pupovac: Naš je zadatak učinimo srpsku zajednicu održivom i samosvesnom

Dosadašnji predsednik SNV-a Milorad Pupovac je u svom govoru naglasio da je SNV poput većine srpskih organizacija kadrovski, programski i kapacitetski rastuća manjinska samouprava Srba u Hrvatskoj.

“Naš i vaš zadatak je da se taj rast ničim ne ugrozi, ni našim lošim vođstvom ni tuđim lošim namerama. Naš je zadatak da svojim kulturnim, obrazovnim, razvojnim, pravnim, socijalnim, medijskim, istraživačkim, muzejskim, sportskim i društvenim programima učinimo srpsku zajednicu održivom i samosvesnom, te otvorenom i integrisanom u sredine u kojima živi”, rekao je Pupovac.

Prema njegovim rečima, Hrvatska i Srbi su pre 30 godina počeli da obnavljaju mir, uzajamno poverenje i odgovornost jednih prema drugima.

“Slavljenje isključenja Srba iz sistema političkog odlučivanja i učestvovanja na bilo kom nivou vladine izvršne vlasti u suprotnosti je odgovornosti. Neometano uzvikivanje ili ispisivanje poruka mržnje, kakvih je proteklih dana i nedelja bilo i ima ih i danas mnogo i premnogo, ne može i nije pokazatelj odgovornosti ni prema srpskoj, ni prema bilo kojoj drugoj manjini. Naša je zajednička obaveza da podsećamo na to u svakoj prilici i na svaki demokratski odgovoran način. To je naša obaveza prema nama samima i prema ustavnim slobodama u Hrvatskoj”, rekao je Pupovac.

Simptom/RTS/Tanjug

Pupovac: Srbi u Hrvatskoj nisu posebna tema predsedničkih kandidata

December 19, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

U Hrvatskoj se 29. decembra održavaju predsednički izbori. Na njima će se nadmetati osam kandidata, od kojih, prema istraživanjima, najviše šansi ima aktuelni predsednik Zoran Milanović. HDZ je kandidovao nekadašnjeg ministra Dragana Primorca.

Kandidati za predsednka Hrvatske izneli su svoje programe, kako oni izgledaju iz perspektive Srba u Hrvatskoj?

Milorad Pupovac je rekao da nema novina u porukama koje se šalju bilo da je reč o dvojici vodećih kandidata ili dve zanimljive kandidatkinje koje se bore za treće i četvrto mesto.

“Srbi u Hrvatskoj nisu posebna tema, tema je povremeno Srbija i odnos prema Srbiji, uslovljavanja prema Srbiji i to je ono što se u ovom trenutku spominje. Za nas Srbe u Hrvatskoj nema posebno izazovnih tema, osim što pratimo pitanje kakav bi odnos kandidata mogao biti prema Srbiji i šta može uticati na stavove Srba prema pojedinim kandidatima”, naveo je Pupovac.

Odgovarajući na pitanje da li je neko od kandidata došao da čuje kakvi su problemi srpske zajednice, Pupovac navodi da od prve dvojice kandidata nije dolazio niko, oni zaobilaze razgovore.

“Politički Srbini u Hrvatskoj nije posebno populatno biti i oni koji dolaze na naše skupove različite vrste, komemoracije, oni se opredeljuje izvan ovakvog tipa gledanja na Srbe u Hrvatkoj”, ističe predsednik Samostalne demokratske srpske stranke i saborski zastupnik.

Prema njegovim rečima, takvih kanidata je malo, samo jedna kandidatkinja, ostali to ignorišu ili zaobilaze.

“Antisrpske politike u Hrvatskoj je toliko da nam se ponekad čini da je bolje da nas ostave na miru, budući da ne vidimo dovoljno smelih i hrabrih kandidata koji bi nešto rekli protiv takve politike, izuzev kandidatkinje Ivane Kekin koja predstavlja levu grupaciju, ostali zaobilaze tu temu jer se plaše reakcije desnog biračkog tela koje je bilo dosta razbuđeno u parlamentarnim izborima, pre nepunih pola godine, i ti odjeci su prisutni u hrvatskoj politici, naročito kod ekstremno desnih i desnih političkih stranaka na čije glasove računa i Milanović i Primorac“, kaže Pupovac.

Govoreći o podršci kanidatima, Pupovac kaže da nisu imali decidirani stav kako će se postaviti, ali u datom momentu zauzeće stav o tome kome će dati glasove, posebno u drugom krugu predsedničkih izbora.

Pupovac kaže da su Srbi tradicionalno naklonjeniji libearlano-levim političkim grupacijama zbog tolerantnijeg odnosa prema Srbima, ali se štošta izmenilo u protekle dve godine i teško je zanti ko je ko na političkoj sceni.

“Srbi u Hrvatskoj su sigurno naklonjeniji onima koji su opozicija aktuelnoj vladi i zbog toga što sadašnju vladu i vladajuću većinu čini ekstreno desna stranka koje je svoju politiku poslednjih 12 godina gradila na snažnoj anitisrpskoj plitici”, zaključio je Milorad Pupovac.

Simptom/RTS

Milorad Pupovac: Pad sudelovanja Srba u Hrvatskoj u javnom sektoru

September 29, 2024 by Miloš Mićanović Leave a Comment

“Bez obzira je li riječ o pravosudnim, obrazovnim institucijama, javnoj administraciji i tome sl., postoji neka vrsta filtriranja i kada ne bi bilo nastojanja političkih predstavnika Srba i političkih organizacija Srba to bi svakako bilo i manje”, objasnio je Pupovac u emisiji “Bez ustručavanja” emitovanoj na KTV televiziji iz Zrenjanina.

Takođe, prema njegovim rečima, kada je posredi privatni sektor može se konstatovati da je “lakše nego što je bilo, ljudi se lakše zapošljavaju i lakše dobivaju poslove u privatnom sektoru”.

Foto Flickr screenshot

Po poslednjem popisu stanovništva iz 2021, u Republici Hrvatskoj se skoro 124.000 ljudi deklarišu kao Srbi, što predstavlja 3,2 odsto ukupnog stanovništva države. Govornika srpskog jezika je tek 45.000.

Prema tumačenju Pupovca, razlog zašto je izražena disproporcija između dve popisne odrednice, etničke i jezičke, leži u činjenici da je i dalje na snazi veliko opterećenje hrvatsko-srpskih odnosa.

“Hrvatsko-srpsko opterećenje kao temeljno (u odnosu na druga proizašla iz postjugoslovenskog nasleđa) vidi se i u strahu od vlastitog jezika i vlastite pripadnosti. Ono se stalno obnavlja”, ustvrdio je lider SNV-a.

Simptom/M. M.

Pupovac Bulju: Junačiti se nad slabijima je kukavički

September 17, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

“Junačiti se na onom ko je slabiji od tebe, sprečavati da ono malo Srba koji žive u Sinju može zajedno sa svojim sugrađanima, da deli baštinu Srba u Hrvatskoj je ne samo protivustavno i protivzakonito, nego i kukavički”, izjavio je poslanik i predsednik Samostalne demokratske srpske stranke (SDS S) u Hrvatskoj Milorad Pupovac.

Pupovac je to rekao na konferenciji za novinare na temu „Šta mi hoćemo, a šta drugi hoće s nama u hrvatskom političkom životu“.

Simptom/Tanjug

Pupovac u Glini: Nedostojna normalizacija podsećanja na ustaški režim

July 30, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

U noći na 31. juli 1941. godine u glinskoj crkvi je, rečeno je na skupu, ubijeno nekoliko stotina srpskih civila, a pre toga je u maju i kasnije u avgustu izvršen pogrom nad Srbima, nakon čega je crkva srušena.

Reč je o jednom od najvećih ustaških zločina izvan sistema logora smrti, rekli su organizatori.

Skup je održan juče ispred Hrvatskog doma, objekta sagrađenog 1969. na mestu srušene crkve, koji se do 1995. zvao Spomen-dom žrtvama fašizma. Učesnici su zatražili vraćanje starog imena.

Šefica Dokumente Vesna Teršelič je, govoreći u ime Antifašističke lige, podsetila da je Hrvatska lane predsedavala Međunarodnim savezom sećanja na holokaust i izrazila razočaranje učinjenim.

“Dosta sam očekivala od toga, korake u pravom smeru, prema pamćenju, prema vraćanju spomen-ploče i povratku imena spomen-doma, ali se to nije dogodilo”, rekla je Teršelićeva.

Upozorila je da se u Hrvatskoj izbegava govoriti da je nad Srbima tokom Drugog svetskog rata izvršen genocid.

Predsednik Srpskog narodnog veća (SNV) Milorad Pupovac napomenuo je da to mesto zločina ne može ne biti mesto posebnog pijeteta i izrazio nadu da će vlasti iskoristiti skorašnju rekonstrukciju zgrade Hrvatskog doma da bi se preimenovao.

Napomenuo je da to zdanje u registru Ministarstva kulture i medija ima status memorijalnog mesta stradanja civila u parohijskoj crkvi, ali da se to ne vidi u stvarnosti, kao i da je nedostojno država nastalih raspadom Jugoslavije da zločine ne priznaju.

“Nedostojno je Hrvatske da se obnavljaju i nastoje normalizovati podsećanja na ustaški režim, kao što je korištenje ustaškog pozdrava u javnom životu”, poručio je Pupovac.

Specijalni izaslanik predsednika Srbije za rešavanja pitanja nestalih s Hrvatskom Veran Matić rekao je da se komemoracija odvija bez nekih većih teškoća, ali prilično usamljeno, neslužbeno, prenela je Hina.

Naveo je da bi povratkom imena zgradi lokalne vlasti pokazale “privrženost slobodarstvu, ustavnom patriotizmu i antifašizmu”.

Tanjug

# Milorad Pupovac