Brižit Bardo će, prema iskazanoj želji biti sahranjena u grobnici gde počivaju njeni roditelj, a kako su ranije preneli francuski mediji, njena želja je bila i da ne bude nacionalne počasti i da se zbog toga na sahrani ne očekuju zvaničnici ni predsednik Francuske Emanuel Makron (Emmanuel Macron).

Bivša glumica je ranije izražavala želju da bude sahranjena na svom imanju kod Sen Tropea gde se poslednjih decenija povukla posvećujući život u potpunosti životinjskim pravima ali je ipak odlučeno da to bude na takozvanom pomorskom groblju gde su njeni roditelji i sa kojeg je veliki pogled na Sredozemno more, koje je volela.

Glumica, koja je 1985. godine odbila da primi najviše prizanje Orden Legije časti od tadašnjeg socijalističkog predsednika Fransoa Miterana (Francois Mitterand), rekla je jednom prilikom da je njena misija borba za životinjaska prava i dodala da joj je nacionalna počast jedino bila da je svi čuju šta o tome ima da kaže, a ne počast na sahrani, gde “može da dođe gomila glupaka”.

Bilo je poznato da čuvena Brižit Bardo nije imala dlake na jeziku i posle filmske karijere prekinute na vrhuncu, nije se ustručavala da javno upućuje pisma predsednicima Francuske, zvaničnicima i drugim političarima u svetu boreći se protiv lova, koride i uopšteno za prava životinja.

Francuski mediji su na dan njene smrti preneli da je preminula “ikona ženstvenosti pedesetih i šezdesetih godina 20. veka, filmska glumica, pevačica, muza velikih umetnika i zagovornica prava životinja”.

Ona je nesumnjivo bila jedna od najvećih francuskih i međunarodnih zvezda sredine prošlog veka, ikona generacije i simbol emancipacije žena i seksualne slobode.

Brižit Bardo, poznata kao BB, je još kad je bila u 40. godini i praktično na vrhuncu karijere, odbacila svoj status u kinematogragiji, napustila džet set i snimanje filmova da bi postala strastvena aktivistkinja za prava životinja.

Njena fondacija se bavi zaštitom svih ugroženih životinja, bez izuzetka.

Kontroverze je izazvala i njena bliskost krajnjoj desnici i porodici Le Pen. Njeni politički i društveni stavovi su takođe izazvali velike kontroverze.

I u poznim godinama bila je dobrog zdravlja, govoreći da je razlog to što je gotovo ceo život bila vegetarijanac i što je odbijala mondenski svet.

Glumila je u filmovima velikana režije kao što su Luj Mal (Louis Malle), Rože Vadim (Roger) sa kojim je bila u braku, Žan-Lik Godar (Jean-Luc Godard) i Federiko Felini (Federico Fellini).

Njeni najpoznatiji filmovi su “Parižanka” (1957), “I Bog stvori ženu” (1956), “Don Žuan je bio žena” (1974) Rozzea Vadima, “Privatni život” (1962) i “Viva Marija!” (1965) Luja Mala i “Prezir” (1963) Žan-Lika Godara.

Udavala se četiri puta, ima sina Nikola-Žaka Šarijea (Nicolas-Jacques Charrier) koji živi u Norveškoj sa porodicom, ali sa kojim nije imala bliske odnose.

Mediji spekulišu da će njena fondacija biti najveći naslednik jer je za života BB ulagala novac za prava životinja, dok će njen sin dobiti skromniji deo.

Dok kruže priče da je imala veliko bogatstvo, neki opet smatraju da njeno materijalno bogatstvo nije toliko značajno, jer je poslednjih decenija, daleko od filmskih reflektora, živela daleko skromnije dajući novac za poboljšanje rada fondacije i za borbu za životinjska prava.

Simptom/Beta