„Pastor je pre dva dana izjavio da udruženje građana ‘Agenda’ pomaže Savezu vojvođanskih Mađara. ‘Agenda’ je u fokus došla kada je nedavno objavljeno da je za samo nekolilo meseci dobila 660.000 evra od jedne fondacije iz Mađarske bliske Viktoru Orbanu“, naveo je portparol LSV Aleksandar Marton.
Dodao je da je „interesantno“ da SVM i i udruženje građana „Agenda“ imaju sedište na istoj adresi u Subotici.
Simptom/Bez cenzure/Beta
Ekslider vojvođanskih ligaša smatra da će onome ko bi nakon Srpske napredne stranke došao na vlast, biti vraški teško “sa nasleđenom razorenom ekonomijom” i, što je, kaže, daleko gore, “razorenim društvom”.
Foto: Novi Sad, 1. 11. 2025, komemoracija
“Kako vratiti ljude sa ulice u institucije, kako im povratiti poverenje u policiju, Vojsku, Crkvu…?”, upitao je Čanak, gostujući na KTV iz Zrenjanina, u emisiji “Bez cenzure”.
FB
Na pitanje kako vidi izlaz iz zamršene situacije, on je odgovorio “plaši me sve ono što vidim”, navodeći da vidi dva puta, oba vrlo mračna i deprimirajuća.
Foto: Bez cenzure
“Prvi je oružana pobuna do krvoprolića i građanskog rata i vrlo strašnog razvoja događaja koji bi se završio u jednom obliku totalitarizma, nešto drugačije forme ali ne blažeg, a moguće i goreg od ovog, dok je drugi ostanak statusa kvo, uz razna presvlačenja maski, i jedno ispošćavanje zemlje od biološkog supstrata, raseljavanje i zamena stanovništva, te nestanak Srbije kao države”, smatra Čanak.
Wikipedia
Komentarišući ideje o lustraciji koje se čuju u javnosti a i iznete su na novosadskom okupljanju studenata 17. januara, Čanak, svojevremeno, nakon petooktobarskih promena 2000. zagovornik lustracije pojedinih političkih stranaka iz 90-ih (Socijalističke partije Srbije, Srpske radikalne stranke, Jugoslovenske levice, Stranke srpskog jedinstva), koje je smatrao odgovornim za nedaće i patnje kroz koje je društvo prošlo u poslednjoj dekadi XX veka, navodi da “spisak za lustraciju mora biti dosta proširen”, dok je upitan da li bi na njemu trebalo da bude i SNS, odgovorio “apsolutno”.
Simptom
Čanak je kazao da je današnja Srbija “zadovoljila” veliki deo elemenata od teorijske definicije fašizma, i da kada bi se ovoga trenutka reklo da je posredi “fašistička država”, to nikako ne bi bilo pogrešno.
“Imamo na delu paravojne jedinice, nedodirljive ljude, kastu vladara, insistiranje na militarizaciji, klerikalizaciju; srastanje Crkve sa partijom a partije sa državom itd. Na sve to na delu je i totalna medijska kontrola, otvorena segregacija prema (slobodo)mislećim ljudima i njihovom eventualnom delovanju… Srbija kao država odavno je izgubila tlo pod nogama jer je dozvolila da joj se podvuče klerofašizam u praktično sve pore društva, sekularna država postoji samo kao mrtvo slovo na papiru. Jedna nadasve veoma loša situacija”, istakao je Čanak.
Smatrajući da je u Srbiji na delu, kako je rekao, “jednoumni sistem”, bez suštinske političke alternative, ali i intelektualne baze kakva je, ističe, bila na snazi i 90-ih, vojvođanski političar procenjuje da bi, i pored odijuma i značajnog nezadovoljstva i protivljenja načinu vladavine Aleksandra Vučića i SNS-a, očitovanog i kroz masovne studentsko-građanske proteste širom zemlje u poslednjih više od godinu dana, na izborima u ovom trenutku režim najverovatnije odneo pobedu.
Foto: Mreža X, Novi Sad, 1. 11. 2025, studentski protest
“… ne zbog raspoloženja u narodu nego zbog činjenice da su izbori po uslovima koje režim nameće. Vučić ima dobro organizovanu mašineriju, a s druge strane nema baš mnogo političkih profesionalaca (npr. potrebni su i te kako uvežbani posmatrači). Takođe, šta je sa izbornim uslovima, na tome mislim da se nije dovoljno insistiralo. Prepušta se prostor režimu, a kako je Staljin govorio, nije važno kako ko glasa već ko broji glasove, tj. “kada su izbori dobro organizovani glasanje nije ni potrebno””, pojašnjava Čanak.
Prema njegovim rečima, vlast je očigledno stešnjena interesima velikih sila ovde i “u konfliktu sa Istokom, kao i sa SAD, a ni Evropa puno ne zaostaje”, i u jednoj poziciji “između čekića i nakovnja”, i taj, kako kaže, spoljnopolitički aspekt pitanja čini se da je određujući, tj. važniji od unutrašnjeg.
“Nema dileme da bi stvar koja bi najviše uticala na njega (Vučića) bila prestanak dotoka novca od spolja… i možda ponajviše (kredita) iz Kine. Situacija sa blokadom NIS-a otkriva ozbiljne pukotine sa Rusima, gde oni (Rusija) očekuju da Srbija tone zajedno sa njima, a u Srbiji bi to dovelo do velikih poteškoća. Biće zanimljivo ispratiti dalji razvoj događaja”, navodi Čanak.
Foto: Simptom, 15. mart, protest/arhiva
Kao jedan od najvećih problema Srbije vidi (nevidljive) ruke koje “dave” zemlju i društvo i s vremena na vreme “samo menjaju rukavice”.
“Od Miloševića pa nadalje sve vlasti su kao rukavice navučene na te ruke. Kad se promene rukavice svi poviču “ura, nisu više ti, eto nam promena”, ali zaboravljaju da su ruke ostale iste. A to su neformalni centri moći – nereformisane službe bezbednosti (Udba, vojne službe i dr.), zatim ruski hibridni uticaj, tzv. antihaški lobi itd. To se nažalost nije promenilo”, rekao je Čanak.
Zaključuje da bi nakon svih viđenih avantura, radi svoje veće demokratičnosti i suprotstavljanja totalitarnim tendencijama, Srbija kao država trebalo da se decentralizuje i(li) federalizuje, po principu pet samoupravnih celina tj. jedinica, a to bi, kako kaže, npr. mogle biti Vojvodina, Šumadija, Niška oblast, Sandžak i Beogradski region.
Čanak je osnivač LSV-a 1990, a na mestu predsednika, nakon skoro tri i po decenije, nasledio ga je 2022. Bojan Kostreš.
Simptom/M. M.
Čanak za portal “Simptom” metaforično opisuje da je dosta problematično ako npr. “imate gorivo, ali nemate u koju mašinu to gorivo da sipate”, navodeći da je iznimno masovan martovski skup sa nekoliko stotina hiljada ljudi, kako kaže, znatno veći nego 5. oktobar (2000), prošao bez značajnijeg učinka “gde ste otpevali tri pesmice i hajdmo kući”…
“Tada je trebalo tražiti bezuslovnu ostavku Aleksandra Vučića, formiranje privremene vlade Srbije čiji bi jedini mandat bio priprema za izbore, a ta priprema bi podrazumevala oslobađanje medija jer uz blokirane medije kakve imamo izbori nisu regularni; takođe i set izbornih zakona što je već moralo biti spremno u tom trenutku. Traži se set zakona i ljudi su tu dok se to ne ispuni”, ističe Čanak, dodajući da se čini da je ta šansa otišla unepovrat.
Foto: Simptom, 15. mart, protest/arhiva
“ZAHTEV ZA IZBORIMA POGREŠAN”; STRATEGIJE NEMA, A AUTORITARNOST REŽIMA ZABRINJAVAJUĆA
Zahtev za izborima koji se od studenata pojavio kasnije (u maju) za njega je takođe loše smišljen, ne mnogo smislen i neartikulisan, a aktuelni režim, kako smatra, nema razloga da raspisuje izbore u skorijem vremenu.
Foto: X mreža/Vidovdan, Trg Slavija
Odnos po njemu nedostatka strategije i konkretnih koraka, kao i dobrih poteza, parafrazirao je na sledeći način:
Foto: Trg Slavija, X nalog I. Ivanović
“Sun Cu (antička Kina) je rekao ‘ako imaš strategiju ali nemaš taktiku i sredstva, onda si izabrao najsporiji put za pobedu’; ‘ako (pak) imaš taktiku i sredstva ali nemaš strategiju, samo praviš privid da se nešto događa ali ideš putem poraza’… Nažalost, mislim da ovde strategije nema i da je nije bilo. Zahtevi su od početka bili takvi da se ništa nije promenilo. Jedan od takvih i zapravo potpuno pogrešan je i zahtev za izborima”, ocenio je bivši predsednik ligaša, objašnjavajući da režim teško da od 15. marta naovamo nečim može biti nateran na izbore jer “praktično ničim (više) nije ugrožen”: “imao je par kriznih tačaka koje su propuštene i od tada nemate šta da učinite a da ih navedete na izbore”.
Simptom/arhiva, 15. mart
“KONCENTRACIJA ‘ŠLJAMA’ U PARAPOLICIJI” PREVRŠUJE SVAKU MERU
Čanak kaže i da je svima vidljivo “čišćenje unutar sistema” koje režim nemilosrdno sprovodi i da je autoritarnost uzela maha, te se sve to širi u neželjenom pravcu i zastrašujućom brzinom.
“Sada praktično imate stopostotnu medijsku pokrivenost u režimskim medijima, stopostotnu vlast nad vojnim i policijskim, kao i paravojnim i parapolicijskim jedinicama; od Belih u Beogradu do maskiranih kriminalaca i batinaša, koji dolaze sa Kosova, iz Crne Gore i iz Bosne i Hercegovine. Pred takvom koncentracijom ‘šljama’ uniformisanog van redovne policije koja je sama po sebi u već užasno lošem stanju, šta možete da očekujete? U tom smislu, ne postoji šansa da se nekom uličnom akcijom bilo šta uradi. Razbiće se prostorije SNS-a?! Odgovor režima je ‘pa šta?’, njihov odgovor na sve što se dešava u društvu je u stilu ‘pa šta?'”, kaže vojvođanski političar.
“UPOTREBLJEN BOJNI OTROV CN PROTIV GRAĐANA U NOVOM SADU”
Kao najcrnje i najgrđe epizode represije i osvete vlasti prema protestantima prepoznaje “upotrebu bojnog otrova” u Novom Sadu (protest ispred Filozofskog fakulteta u večernjim satima), nemajući dilemu da je upotrebljen upravo sporni CN gas (danima se već u javnosti o tome diskutuje).
“Upotrebili su bojni otrov CN protiv ljudi na ulici u Novom Sadu. Ljudi, na mirne građane su pucali bojnim otrovom! Moj sin, Milan, ne može danima da spava zbog posledica CN-a. Imate snimke kako čitave policijske jedinice povraćaju i onesvešćuju se. Sve je to strašno i veoma podlo…
Foto: video
“15. marta je pucano u ljude s leđa iz soničnog oružja. O čemu dalje da pričamo, režim pokazuje svoje pravo lice. Međutim, na bilo koji drugi način sem jasnim programom ovo stanje ne može da se reši i iza jednog takvog jasnog programa bi trebalo da se stane”, podvukao je on.
Taj program, prema njegovim rečima, znači prvenstveno i pretežno “reformu i izlečenje društva, a potom reformu države”.
“Naše društvo je uništeno i jako, gotovo do srži bolesno”, konstatovao je Čanak.
Bio je istaknuti član Predsedništva Demokratske opozicije Srbije (DOS) kada je 2000. srušen režim Slobodana Miloševića nakon petooktobarskih demonstracija.
Wikipedia
Na mestu predsednika LSV-a, nakon skoro tri i po decenije na tom mestu, 2022. ga je nasledio Bojan Kostreš.
Simptom/M. M.
Kako je rekao, to stanje trenutno mlakog ili neobjavljenog građanskog rata karakteriše sveopšte rasulo, raspolućenost do nezamislivosti, a na momente i osećaj bezizlaza, dok ističe da bi tragičnije od aktuelne zbilje bilo jedino takvo remećenje javnog reda i mira da se dešavaju i žrtve.
“U Srbiji je, zaslugom vlasti, napravljena takva podela među građanima da više ni izbori neće pomoći. Čini se da je takvo vreme da, ako i kad dođe do izbora, onaj ko ih izgubi neće priznati rezultate. U tom slučaju mira više nema i to bi bilo tragično”, istakao je skoro troipodecenijski lider ligaša za sarajevsko “Oslobođenje” i O televiziju.
Iako navodi da ne vidi pametan izlaz iz situacije, smatra da je moguće da se dođe do nekog oblika tzv. polurešenja “koje bi prihvatilo one koji bi sklonili Vučića, ali da se ništa mnogo ne promeni”.
“To smo već imali za vreme Slobodana Miloševića koji je i žrtvovan da bi se ostvarivala ideja velikosrpskog hegemonizma i imperijalizma.
Ako napravite novu vladu u kojoj će npr. Emir Kusturica biti ministar kulture, a ministar postane i neki vladika, tog momenta niste ništa promenili; ako se ne shvati da Srbija mora znati dokle se prostire i da zemlje, svoje susede, koje su nezavisne, nedeljive, međunarodno priznate države ne može tretirati kao kolonije ili se ponašati prema njima kao patron, onda tu nema nikakvog odmaka od 90-ih. Ništa ne obećava da će biti suštinskih pomaka ako dođe samo do puke smene ove ‘kleptokratske vlasti’ koja trenutno upravlja Srbijom”, kazao je Čanak, dodajući da mu se čini da postoji “ozbiljna snaga unutar državnih struktura koja će raditi na tome da se sve svede na kozmetiku a ne na suštinu”.
Foto: video
On kaže da ne bi povlačio paralele sa vremenom kada je rušen bivši predsednik Savezne Republike Jugoslavije i Srbije Slobodan Milošević (2000) jer je “Srbija tada bila mnogo zdravije društvo”.
“Previđa se činjenica da je Milošević pao u sinergiji dve struje: jedne koja ga je osuđivala jer je vodio ratove, i druge jer je ratove izgubio. To se potom pretvorilo u zajednički napor da se Milošević skloni. Ali kada je sišao sa političke scene postavilo se pitanje kuda dalje; pošto (kako sam predlagao) tada nisu zabranjene SPS (Milošević), SRS (Šešelj) i JUL (Mira Marković), dobili smo situaciju da se sve to vrati i bukvalno isti ljudi danas upravljaju Srbijom… Zašto je danas gore? Pa imali su pregršt vremena da se preruše u nešto drugo i prilagode, te polako iznutra na sva mesta postave svoje agente. Zato je Srbija danas u daleko gorem stanju no pre četvrt veka”, ocenio je ex lider LSV-a.
Novi predsednik LSV-a je Bojan Kostreš.
Simptom/M. M.
Kako ističe, rešenje u datoj situaciji mora biti “bezuslovna politička alternativa” i suštinska promena celokupnog sistema do koje bi se, navodi, došlo, između ostalog, i ubrzanjem evrointegracija zemlje.
“Kada opozicija posle ove tragedije kaže da vlast mora da bude smenjena to je u redu, ali nije dovoljno jer je potrebno mnogo više od toga. Nama je potrebna podela odgovornosti, decentralizacija i brzi ulazak u Evropsku uniju. Naš zadatak mora biti da sprečimo da se ovakve tragedije negde opet ponove. Naše društvo je danas nažalost na istom onom mestu gde je bilo i u momentu pada nadstrešnice a i ranije, ono je duboko korumpirano, bez odgovornosti, gde ne vladaju pravila i zakoni već partijske direktive i pojedinci”, istakao je za Novu S Kostreš.
On dodaje da centralizacija kao sistem “ubija” društvo i rađa neodgovornost, dok bi suprotan metod, decentralizacije, značio da ljudi odlučuju, gradonačelnici i predsednici opština bi odgovarali građanima, a ne partijama.
Kaže i da je u slučaju renoviranja ŽS u Novom Sadu država Srbija sa Kinom potpisala ugovore koji su “zaštićeni i tajni” i gde niko ne zna “po kom kriterijumu se biraju podizvođači, koliko to košta, kako ide distribucija novca itd.”.
“Živimo u potpunom mraku, pumpaju se računi jer ‘kriminalno-mafijaška hobotnica’ sve više otima, rezultat svega je 14 žrtava. Onaj ko postavlja pitanje odgovornosti etiketiran je i mora da se brani od fabrikovanih optužbi. Potrebna je alternativa. Da se Srbija nalazi u EU tada bi važila pravila koja tamo važe. Tada ne bi bilo tajnih sporazuma sa Kinezima, ‘burazerske’ ekonomije i bez obzira što ni tamo nije sve bajno, imate mnogo bolju kontrolu”, napominje Kostreš, koji kaže da su Novosađani pokazali da im je preko glave svega pomenutog i da su rekli “dosta”.
Njima se mešaju tuga i bes, ali ne žele više ovako dalje, zaključio je Kostreš, osvrćući se i na današnjih “novosadskih 14 minuta ćutanja”, na 14. dan od nesreće, u znak sećanja na 14 stradalih.
Simptom/M. M.
