“Za sada sve dobro funkcioniše. Prvi podaci pokazuju da ima dosta registrovanih ljudi, tržišteali da bi videli kako sistem radi i šta bi mogli da unapredimo i koje nove stvari da uvedemo znaćemo tek posle mesec dana njegove primene i prvog preseka stanja”, rekao je on za Tanjug.

Čadež je kazao da se razmišlja da svi oni koji imaju Open Balkan ID i pravo da sa tim jedinstvenim ID brojem rade u Severnoj Makedoniji, Albaniji i Srbiji, dobiju razne popuste u te sve tri države.

“Pregovaramo i radim sa firmama iz Albanije, Severne Makedonije i Srbije da zaista budu benefiti. Ne samo da možete da radite, već i da imate određene pogodnosti kada su u pitanju različite stvari, od transporta do drugih popusta sa kompanijama iz ove tri zemlje”, rekao je predsednik PKS.

Prema njegovim rečima, ljudi će sigurno u još većem broju kada krene letnja sezona aplicirati za elektronsku potvrdu koja omogućava rad u bilo kojoj zemlji Otvorenog Balkana.

“Nama je jako važno da ovaj sistem jedinstvenih radnih dozvola funkcioniše sam po sebi, da ljudi budu upoznati kako mogu to da urade, na koji način i šta im on donosi odnosno koje su prednosti ID kartice”, objasnio je Čadež.

On je dodao i da svi zainteresovani mogu da se informišu o svemu preko sajta PKS i napišu čet digitalnom asistentu, odnosno da mu kažu šta mogu da dobiju od Open ID kartice ili kako da apliciraju za nju.

Kako je naglasio, za sve to je potrebno nekoliko minuta, a mogućnosti koje se otvaraju su nemerljive.

Čadež je naveo za Tanjug da su prednosti slobodnog kretanja radnika u regionu, bez ikakvih administrativnih barijera, višestruke, počev od mogućnosti obavljanja sezonskih poslova, preko smanjenja deficitarnih zanimanja i jačanja poverenja investitora do rasta ključnih sektora privrede.

Građani Srbije, Albanije i Severne Makedonije, od 5. marta, mogu da se prijave i žive i rade u bilo kojoj od te tri zemlje kao u svojoj.

Odluku o uspostavljanju slobodnog pristupa tržištu rada na Zapadnom Balkanu, potpisali su lideri zemalja Otvorenog Balkana pre tri godine i tri meseca.

Prema ranijim proocenama, slobodan pristup tržištu rada od oko 11 miliona stanovnika trebao bi da spreči dalji odliv mozgova i mladih iz regiona nudeći mogućnosti za zapošljavanje, ali i da odgovori na sve veće zahteve za kvalitetnim kadrovima, kako lokalnih tako i međunarodnih kompanija, koje posluju u regionu.

Državljane Srbije, Albanije i Severne Makedonije, koji žele da se zaposle u nekoj od članica Otvorenog Balkana ili su već pronašli poslodavca, potrebno je da od marta poseduju ID broj za koji se registruju elektronski, u par koraka.

Tačnije, oni treba da popune formular na platformi, eUprava i prilože važeći biometrijski dokument.

Na osnovu dostavljenih podataka, domicilni nadležni organi, preko platforme eUprava generišu jedinstveni identifikacioni broj Otvoreni Balkan IDOB, a nakon toga, zainteresovani može da pristupi portalu eUprave odredišne zemlje i podnese zahtev za slobodan pristup tržištu rada.

Odredišna zemlja nakon provere donosi konačnu odluku.

Nakon dobijanja odobrenja zainteresovani može biti zaposlen, pod istim uslovima kao lokalni državljanin zemlje, do dve godine, a nakon isteka ovog perioda, može se produžiti period boravka, tj. radne dozvole.

“Za sada sve dobro funkcioniše. Prvi podaci pokazuju da ima dosta registrovanih ljudi, tržišteali da bi videli kako sistem radi i šta bi mogli da unapredimo i koje nove stvari da uvedemo znaćemo tek posle mesec dana njegove primene i prvog preseka stanja”, rekao je on za Tanjug.

Čadež je kazao da se razmišlja da svi oni koji imaju Open Balkan ID i pravo da sa tim jedinstvenim ID brojem rade u Severnoj Makedoniji, Albaniji i Srbiji, dobiju razne popuste u te sve tri države.

“Pregovaramo i radim sa firmama iz Albanije, Severne Makedonije i Srbije da zaista budu benefiti. Ne samo da možete da radite, već i da imate određene pogodnosti kada su u pitanju različite stvari, od transporta do drugih popusta sa kompanijama iz ove tri zemlje”, rekao je predsednik PKS.

Prema njegovim rečima, ljudi će sigurno u još većem broju kada krene letnja sezona aplicirati za elektronsku potvrdu koja omogućava rad u bilo kojoj zemlji Otvorenog Balkana.

“Nama je jako važno da ovaj sistem jedinstvenih radnih dozvola funkcioniše sam po sebi, da ljudi budu upoznati kako mogu to da urade, na koji način i šta im on donosi odnosno koje su prednosti ID kartice”, objasnio je Čadež.

On je dodao i da svi zainteresovani mogu da se informišu o svemu preko sajta PKS i napišu čet digitalnom asistentu, odnosno da mu kažu šta mogu da dobiju od Open ID kartice ili kako da apliciraju za nju.

Kako je naglasio, za sve to je potrebno nekoliko minuta, a mogućnosti koje se otvaraju su nemerljive.

Čadež je naveo za Tanjug da su prednosti slobodnog kretanja radnika u regionu, bez ikakvih administrativnih barijera, višestruke, počev od mogućnosti obavljanja sezonskih poslova, preko smanjenja deficitarnih zanimanja i jačanja poverenja investitora do rasta ključnih sektora privrede.

Građani Srbije, Albanije i Severne Makedonije, od 5. marta, mogu da se prijave i žive i rade u bilo kojoj od te tri zemlje kao u svojoj.

Odluku o uspostavljanju slobodnog pristupa tržištu rada na Zapadnom Balkanu, potpisali su lideri zemalja Otvorenog Balkana pre tri godine i tri meseca.

Prema ranijim proocenama, slobodan pristup tržištu rada od oko 11 miliona stanovnika trebao bi da spreči dalji odliv mozgova i mladih iz regiona nudeći mogućnosti za zapošljavanje, ali i da odgovori na sve veće zahteve za kvalitetnim kadrovima, kako lokalnih tako i međunarodnih kompanija, koje posluju u regionu.

Državljane Srbije, Albanije i Severne Makedonije, koji žele da se zaposle u nekoj od članica Otvorenog Balkana ili su već pronašli poslodavca, potrebno je da od marta poseduju ID broj za koji se registruju elektronski, u par koraka.

Tačnije, oni treba da popune formular na platformi, eUprava i prilože važeći biometrijski dokument.

Na osnovu dostavljenih podataka, domicilni nadležni organi, preko platforme eUprava generišu jedinstveni identifikacioni broj Otvoreni Balkan IDOB, a nakon toga, zainteresovani može da pristupi portalu eUprave odredišne zemlje i podnese zahtev za slobodan pristup tržištu rada.

Odredišna zemlja nakon provere donosi konačnu odluku.

Nakon dobijanja odobrenja zainteresovani može biti zaposlen, pod istim uslovima kao lokalni državljanin zemlje, do dve godine, a nakon isteka ovog perioda, može se produžiti period boravka, tj. radne dozvole.

Tanjug