Egipat

Potonuo brod kod Hurgade, potraga za preživelima; Ambasador Srbije: Nema naših putnika (video)

November 25, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Ambasador Srbije u Egiptu Miroslav Šestović rekao je u Beogradskoj hronici da na brodu koji je potonuo u Crvenom moru u blizini egipatske obale, prema pouzdanim, ali ne i zvaničnim saznanjima, nije bilo srpskih putnika.

“Bilo je naših turista u Hurgadi i okolini, pa smo se brinuli da se neki od njih nalaze i na brodu, ali se ispostavilo, sudeći prema informacijama kojima mi raspolažemo, da su svi naši turisti bezbedni i da se njihov boravak u Egiptu odvija bez problema”, tvrdi Šestović.

Na potonulom brodu “Sea Story” bilo je ukupno 45 putnika, uključujući i članove posade. Egipatska obalska straža je saopštila da je na bezbednom 28 ljudi, dok se nastavlja potraga za još 17 putnika i članova posade.

“U toku je spasilačka akcija širokih razmera, koje uključuje i angažovanje mornarice Egipta. Angažovan je čitav region i svi su na raspolaganju”, objašnjava ambasador Srbije u Egiptu.

Brod je potonuo u blizini egipatskog letovališta Marsa Alam, koje se nalazi na zapadnoj obali Crvenog mora, javili su lokalni mediji.

Posada je 24. novembra isplovila sa brodom iz luke Porto Galib i uputila se na ronilački izlet.

U marinu u Hurgadi trebalo je da se vrati 29. novembra.

https://youtu.be/bwPKdeeGbrE?feature=shared

Simptom/RTS/Reuters

Egipćani pokrenuli peticiju za vraćanje biste kraljice Nefertiti

September 19, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Čuvena bista kraljice Nefertiti, napravljena od krečnjaka, otkrivena je 1912. godine. To je bila zasluga nemačke arheološke misije, a bista je prebačena u Berlin 1913. godine. Stara je 3.400 godina, piše Slobodan Radovanović za RTS.

Cilj peticije Zahija Havasa je povratak ukradenih egipatskih artefakata u zemlju porekla. Očekuje se prikupljanje najmanje milion potpisa. Kampanja je deo šireg pokreta radi podizanja svesti o egipatskoj izgubljenoj baštini i važnosti vraćanja pravim vlasnicima.

„Egipatski nacionalni komitet traži povratak biste kraljice Nefertiti. Ovo je pismo koje sadrži peticiju, želeo bih da je svi koji to žele potpišu. Na taj način ćete pokazati da biste voleli da se to dogodi“, kaže arheolog Zahi Havas.

Bista je otkrivena u Tel el Amarni, na 300 kilometara južno od Kaira. To je bila prestonica muža kraljice Nefertiti, faraona Ehnaton (Amenhotep IV) iz 18. dinastije. Bio je poznat kao kralj jeretik. Promovisao je obožavanje Atena iznad svih drugih egipatskih bogova, tokom svoje vladavine koja je trajala do 1335. godine stare ere, koju je karakterisala radikalna transformacija egipatske umetnosti.

„Međunarodno pravo, iako nije fer, dozvoljava nam da vratimo u Egipat bistu kraljice Nefertiti. Podneli smo sve prikupljene dokaze u vezi sa tim“, navodi Zahi Havas, prenosi RTS.

Peticija će biti predstavljena nemačkim vlastima kada bude sakupljeno milion potpisa. Iako ostaje da se vidi da li će se to postići, to je značajan korak u naporima Egipta da se vrate u zemlju artefakti i povrati kulturni identitet. Zahi Havas kaže da mu je cilj vraćanje tri predmeta.

„Rekao sam u više navrata da muzeji i dalje praktikuju imperijalizam jer su naše nasleđe odneli Francuzi i Britanci. Želim da se u Egipat vrate tri glavna predmeta, osim biste kraljice Nefertiti, to su kamen iz Rozete iz Britanskog muzeja i zodijak iz Dendere (poznati egipatski bareljef sa plafona pronaosa kapele posvećene Ozirisu) iz Luvra“, ističe Havas.

Simptom/RTS

Kako kaže MMF: Dižu cenu struje 50 odsto

August 20, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Do takve odluke došlo je nakon što je ova afrička zemlja počela postepeno da ukida subvencije kao deo sporazuma sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), preneo je Rojters.

MMF je ranije naveo da je Egipat počeo da pooštrava i monetarnu politiku, kao i da u tom cilju prelazi na režim fleksibilnog deviznog kursa i liberalizovani sistem razmene.

Agencija napominje da su povećane i cene goriva kako bi bili nadoknađeni budžetski deficiti, koji su nastajali počev od decembra 2022.

Odbor MMF-a je 29. marta odobrio program finansijske podrške Egiptu vredan osam milijardi dolara.

Tanjug/B92

U Kairu pregovori o prekidu vatre u Gazi; Blinken: Sada je „možda poslednja“ šansa

August 19, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Blinkenova deveta hitna misija na Bliskom istoku od početka sukoba uslijedila je nekoliko dana nakon što su posrednici, uključujući Sjedinjene Države, izrazili obnovljeni optimizam da je dogovor blizu. Ali Hamas je izrazio duboko nezadovoljstvo najnovijim predlogom, a Izrael je rekao da postoje oblasti u kojima nije bio spreman da napravi kompromis.

Putovanje, nekoliko dana uoči novih pregovora koji se očekuju ove nedelje u Egiptu, dolazi usred straha da bi sukob mogao da se proširi u dublji regionalni rat nakon ubistava glavnih komandanata militanata u Libanu za koje je Iran okrivio Izrael

„Ovo je odlučujući trenutak, verovatno najbolja, možda poslednja, prilika da se taoci vrate kući, da se postigne prekid vatre i da se svi postave na bolji put ka opstanku mira i bezbednosti“, rekao je Blinken otvarajući razgovore sa Izraelski predsednik Isak Hercog u Tel Avivu.

„Takođe je vreme da se uverimo da niko ne preduzme bilo kakve korake koji bi mogli da poremete ovaj proces“, rekao je on prikrivenim pozivanjem na Iran. „I zato radimo na tome da osiguramo da nema eskalacije, da nema provokacija, da nema akcija koje nas na bilo koji način udaljavaju od prelaska ovog dogovora, ili, u tom slučaju, eskalacije sukoba. na druga mesta i u većem intenzitetu“.

Hercog je zahvalio Blinkenu na podršci koju je Bajdenova administracija pružila Izraelu i požalio se na niz nedavnih napada na Izraelce u protekla 24 sata.

„Ovo je način na koji živimo ovih dana“, rekao je Hercog. „Okruženi smo terorizmom sa sva četiri kraja sveta i mi se borimo kao otporna i jaka nacija.

Posrednici će se ponovo sastati ove nedelje u Kairu kako bi pokušali da učvrste prekid vatre

Blinken će otputovati u Egipat u utorak nakon što je završio svoju stanicu u Izraelu na sastancima sa premijerom Benjaminom Netanjahuom i ministrom odbrane Joavom Galantom kasnije popodne.

Simptom/AP

U Egiptu Palestinci plaćaju svoj tranzit ali bez izbegličkog statusa i budućnosti

August 17, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Kaled Šabir, 29-godišnji muškarac, jedan je od Palestinaca koji su uspeli da pobegnu. On je ušao u Egipat u martu, četiri meseca nakon što je izraelska vojska bombardovala njegovu kuću na jugu Gaze. U napadu su mu poginuli roditelji, ali je on preživeo sa zgnječenim kostima u stopalu, butini i šaci, zbog čega je odveden u bolnicu, a potom i u terensku medicinsku ustanovu.

Neki Palestinci mogu dobiti besplatan medicinski transfer u Egipat zbog stanja opasnih po život.

Ali Šabir je morao da ide putem koji je koristila većina izbeglica: da plati kod Hala Consulting and Tourism, jedinu kompaniju koja obezbeđuje prolaz iz Gaze u Egipat.

Hala, čiji vlasnik navodno ima bliske veze sa egipatskim vlastima, naplaćuje od 2.500 do 5.000 dolara po osobi – mnogo više nego što većina Palestinaca može priuštiti.

Šabir nije imao novca. Ali uz kampanju prikupljanja sredstava, uspeo je da prikupi 5.000 dolara da pređe u Egipat.

„Lekari u bolnici su saosećali sa mojim stanjem i odrekli su se svojih finansijskih naknada za moje operacije“, napisao je u tekstualnoj poruci iz svog bolničkog kreveta u Kairu 4. juna.

Kao i većina Palestinaca koji su nedavno stigli u Egipat, Šabir se našao u čudnoj poziciji: pošto tehnički nije izbeglica, on ne ispunjava uslove za većinu međunarodne pomoći za izbeglice, za razliku od svojih kolega u Gazi.

Osam Palestinaca u Egiptu intervjuisanih za ovu priču reklo je da nisu primili nikakvu humanitarnu pomoć od međunarodnih organizacija. Ovo ih je ostavilo zavisnim od dobre volje drugih — i sve više u opasnosti da ne mogu da prežive.

Palestinci koji su pobegli stižu do Egipta u vreme kada ta zemlja doživljava najgoru ekonomsku krizu u poslednjih nekoliko decenija. Poslednjih godina, stope inflacije u Egiptu su dostigle vrhunske vrednosti svih vremena, cene stanarina i hrane su porasle, a milioni ljudi su upali u siromaštvo.

Palestincima je posebno teško da se snađu u egipatskoj krizi. Većina nedavno pristiglih nema zvanične dokumente o boravku, tako da ne mogu da upišu svoju decu u javnu školu, da se prijave za posao, ili da primaju zdravstvenu zaštitu i druge beneficije, kaže zvaničnik palestinske ambasade u Kairu koji je anonimno razgovarao za Foreign Policy.

Zvaničnik je 30. juna rekao da su samo tri međunarodne organizacije pružile pomoć

Ova pomoć uključuje 200 dolara od Svetske islamske organizacije za obrazovanje, nauku i kulturu za 500 učenika, kao i medicinsku i psihološku negu Save the Children i UNICEF-a za nekoliko povređenih beba.

Čak i onima koji imaju više resursa, život je postao težak jer je njihova ušteđevina pri kraju.

Nagam, 23-godišnja studentkinja na koledžu sa smerom za trgovinu, napustila je Gazu krajem januara da bi ostala kod rođaka u Kairu nakon što je izraelska vojska uništila njen dom i brijačnicu njenog muža. Pošto je imala dokumente o boravku i već je bila upisana na Univerzitet u Kairu, Nagam – koja je radije koristila samo svoje ime – nije morala da plati ulaz.

Pre rata je studirala onlajn i išla je u Kairo samo na ispite, ali po dolasku u Kairo, Nagam je morala da proda svoj venčani prsten i drugi nakit kako bi prikupila sredstva potrebna za plaćanje tranzita kako bi i svog muža odvela na sigurno.

Sada smo, rekla je, “u zaista lošoj finansijskoj situaciji.”

Od aprila se lečila od infekcije grlića materice koju je dobila od kontaminirane vode u prvih nekoliko meseci rata. Nagam je u maju tražila finansijsku pomoć od Palestinske ambasade u Kairu, ali ona nije pružila nikakvu pomoć. Agencija Ujedinjenih nacija za pomoć i rad palestinskim izbeglicama (UNRVA) je u međuvremenu uvrstila njeno ime u registar u kojem se ubraja broj Palestinaca u Egiptu, ali ona nije sigurna da li to implicira bilo kakvu predstojeću pomoć.

„Počinjemo ispočetka“, rekla je Nagam. “Osećam se kao da smo u noćnoj mori.”

Kamel Mohamed, 23-godišnjak koji je napustio Gazu u aprilu, rekao je da većina studenata koje poznaje iz Gaze ostaje bez novca, posebno nakon što su platili naknade za tranzit.

Trenutno se prijavljuje za stipendije za studiranje na univerzitetu u Egiptu ili drugim arapskim zemljama. Ali u međuvremenu, međunarodne organizacije nisu pružile nikakvu podršku, ostavljajući ga zavisnim od mesečne pomoći dve lokalne dobrotvorne organizacije u Egiptu.

„Mi smo iz regiona koji je razoren ratom, a ljudi tamo su izgubili sve“, rekao je Mohamed.

„Međunarodne organizacije treba da igraju ulogu i pruže pomoć”.

Džef Krisp, gostujući istraživač u Centru za izbegličke studije Univerziteta u Oksfordu, ponovio je ovo mišljenje. „Odgovornost UN-a u celini (UNHCR, VFP, UNICEF, IOM, itd.) bi trebalo da bude odgovornost da se umešaju i podrže Palestince“, napisao je on putem mejla.

Jedan veliki problem je što se oni koji su pobegli iz Gaze ne smatraju izbeglicama. To znači da dve agencije UN za izbeglice — Visoki komesar UN za izbeglice (UNHCR), koji štiti nepalestinske izbeglice, i UNRVA, koja je jedina odgovorna za palestinske izbeglice — ne mogu da ih podrže.

Portparol UNRVA Tamara Alrifai napisala je u mejlu Foreign Policy: „UNRVA nema programe u Egiptu, na način na koji vodi škole, zdravstvene centre i socijalnu podršku u oblastima u kojima ima mandat da radi. Ona je dodala da UNRVA, za razliku od UNHCR-a, „nema mandat da preseli izbeglice u nove zemlje“.

Egipatska vlada odbija da prizna Palestince kao izbeglice od 1978. godine, umesto toga nazivai ih „našim gostima“ ili „našom braćom i sestrama“.

Dugo se protivi uspostavljanju operativne kancelarije UNRVA u Kairu i raseljavanju stanovništva Gaze na njenu teritoriju, navodeći potencijalne pretnje regionalnoj bezbednosti i strahovanja da Izrael neće dozvoliti raseljenim Palestincima da se vrate u obalsku enklavu.

Ali mnogi stručnjaci, uključujući specijalnog izvestioca UN-a za mučenje, tvrde da Egipat ima zakonske obaveze da prihvati izbeglice.

Krisp je u svom imejlu naveo: „Egipat je potpisnik Konvencije UN o izbeglicama i trebalo bi da učini sve što može da podrži sve koji dođu iz Gaze.

On je dodao da Palestince koji su pobegli od rata treba tretirati kao raseljene ljude.

Za sada, bez boravišnih dokumenata, većina Palestinaca koji su nedavno stigli iz Gaze su u opasnosti od deportacije. Palestinska ambasada u Kairu poziva egipatske vlasti da što pre dostave papire kako bi deca koja su napustila Gazu mogla da pohađaju školu na jesen, rekao je zvaničnik ambasade.

Egipatska vlada je, međutim, podržala neke Palestince koji su povređeni u ratu.

Ministar zdravlja Kaled Abdel Gafar rekao je u maju da je oko 5.500 povređenih evakuisano iz Gaze radi medicinske nege u 160 bolnica širom Egipta od početka sukoba. Ovi pojedinci se leče o trošku egipatske vlade.

Proces, međutim, nije lak.

„To je bilo mučenje“, rekla je Um Kusai, koja je uspela da napusti Gazu kako bi njena šestogodišnja ćerka Noor mogla da operiše oči. Jedno od Nurinih očiju ispalo je nakon što su ostaci izraelske bombe pali na njenu spavaću sobu u oktobru.

Posle šest meseci u Evropskoj bolnici u Gazi, Um Kusai je konačno obezbedila medicinski transfer za Noor, čime je njihov ulazak u Egipat bio slobodan. Ali pošto nisu imali pasoše, morala je da sa Noorom i njeno dvoje dece čeka 12 sati na graničnom prelazu Rafa, dok je Noor trpela mučne bolove, pre nego što su ih granične vlasti pustili unutra.

Kada stignu u Egipat, mnogim Palestincima koji su dobili besplatne medicinske transfere nije dozvoljeno da napuste bolnicu. Jedan broj tih pacijenata, zajedno sa članovima porodice koji ih prate, rekli su za Foreign Policy da se osećaju zarobljeni u bolnicama i da će im biti dozvoljeno da odu samo ako se vrate u Gazu.

Egipatski volonteri su organizovali putovanja kako bi palestinskim pacijentima doneli hranu, lekove i odeću.

Međutim, neki volonteri, koji su govorili pod uslovom anonimnosti, rekli su da su morali da se podvrgnu dugim birokratskim procedurama kako bi dobili odobrenje od egipatskih zvaničnika da posećuju pacijente zbog strogih bolničkih bezbednosnih mera.

Za sada, mnogi Palestinci u Egiptu moraju da se oslone na podršku lokalnih dobrotvornih organizacija i lokalnih inicijativa da bi preživjeli.

U novembru je Šerif Mohijeldin, egipatski istraživač i nerezidentni saradnik u Karnegi centru za Bliski istok, pokrenuo “Za ljude” organizaciju sa oko 60 članova, da podrži povređene Palestince i njihove porodice u Kairu i Aleksandriji.

Do sada je, rekao je, inicijativa prikupila donacije za podršku više od 1.200 Palestinaca u hrani i novcu za iznajmljivanje.

„Ljudi su ovde došli samo sa svojom odećom“, rekao je Mohijeldin.

„Postoji ogromna količina psihičke i fizičke patnje. Palestinski centar za istraživanje politike i istraživanja izvestio je da je više od 60 odsto ljudi u Gazi izgubilo članove porodice od rata u Izraelu – u kojem je poginulo više od 40.000 ljudi na toj teritoriji, prema Ministarstvu zdravlja Gaze – koji je počeo u oktobru.

Šerif je dodao da njegova grupa tek treba da pronađe rešenja za porodice kojima su potrebne proteze ili hemoterapija, a obe su izuzetno skupe, kao i palestinske studente čija godišnja školarina u Egiptu prelazi 4.000 dolara.

Abdulah Abu al-Aun, 26-godišnji muškarac iz bogate porodice u Gazi, takođe pokušava da pomogne drugima koji su pobegli. Njegova porodica je posedovala mnoge zgrade i dva restorana u okrugu Remal u Gazi, koje je sve bombardovala izraelska vojska. Nakon što je pobegao iz Gaze sa 22 člana svoje porodice u februaru, otvorio je restoran Shavarma u Kairu. Egipatski pasoš njegove majke i porodična ušteđevina od više od 100.000 dolara pomogli su mu da uspostavi posao.

Aun je zaposlio trojicu mladića iz Gaze u svom novom restoranu i pomaže drugim palestinskim porodicama u Kairu novčanom pomoći.

„Iako je još uvek rat u Gazi, stiže neka pomoć“, rekao je on 25. maja dok je sedeo u restoranu, gde su večerala četvorica muškaraca iz Gaze.

„Ovde porodice koje su u Egipat ne dobijaju nikakvu podršku”.

Ali pojedinci i male dobrotvorne organizacije mogu samo da naprave toliku razliku u poređenju sa međunarodnim organizacijama — a mnogi Palestinci, uključujući Aounovu porodicu, znaju da će možda morati da ostanu u Egiptu godinama koje dolaze zbog razmera razaranja u Gazi.

Prema rečima zvaničnika palestinske ambasade, očekuje se da će mnogo više Palestinaca stići u narednim mesecima. Pošto nema humanitarne pomoći na horizontu, a Kairo do sada odbija da obezbedi boravišne dozvole, svakim danom tonu sve dublje u neizvesnost.

„Ono što me zaista plaši je nepoznata budućnost“, rekao je Naghan. „Kada će se ponovo otvoriti prelaz? Ako se vratimo, da li ćemo živeti u šatoru ili na ruševinama naše kuće?“

Foreign Policy

Tragovi zla: odluka Evrope da potčini Afriku 1884. i dalje osuđuje milione na patnju

July 31, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Berlinska konferencija podelila je Afriku između evropskih kolonijalnih sila.

Od tekućeg etno-političkog sukoba na granici Konga i Ruande do nasilnih plemenskih milicija koje prave pustoš širom regiona Sahela i krvavih bitaka oko rudnika zlata, fosfata i kobalta u centralnoj i istočnoj Africi, nastavlja se nasleđe Berlinske konferencije 1884. da Africi nanese bol, rat i nerazvijenost.

Samovoljne granice koje su povukle kolonijalne sile u Africi ostavile su u nasleđe podele i sukobe koji traju do danas. Ove granice, često ignorišući etničke, kulturne i jezičke realnosti, značajno su doprinele tekućim sukobima i etničkim tenzijama širom kontinenta. Tada za nas Afrikance postaje najvažnije da istražimo uticaj ovih kolonijalnih granica, istaknemo nedavne primere sukoba pogoršanih ovim podelama i ispitamo naše panafričke napore da prevaziđemo ovo kolonijalno nasleđe i krenemo ka većem afričkom jedinstvu.

Berlinska konferencija 1884-1885, gde su evropske sile podelile Afriku bez obzira na postojeće etničke ili političke granice, postavila je pozornicu za mnoge moderne sukobe na kontinentu.

Kolonijalne granice često razdvajaju etničke grupe između različitih zemalja ili prisiljavaju rivalske grupe da koegzistiraju unutar iste države, stvarajući plodno tlo za sukobe.

Kvame Nkruma, prvi predsednik Gane i istaknuti panafrikanista, prikladno je rekao: „Veštačke granice kolonijalnih teritorija ne mogu biti osnova za nezavisnost i slobodu afričkih naroda. Njegove reči odražavaju trajne probleme izazvane ovim nametnutim granicama.

Gotovo kao da su se evropske sile okupile u džinovskoj igri „Zavadi pa vladaj“, a zatim napustile Afriku da se nose sa olupinom.

Jedan upečatljiv primer je Demokratska Republika Kongo (DRC), zemlja čije granice obuhvataju preko 200 etničkih grupa. Nastala etnička raznolikost podstakla je brojne sukobe, uključujući Drugi rat u Kongu (1998-2003), koji je uključivao devet afričkih zemalja i koji je rezultirao smrću oko 5,4 miliona ljudi, što ga čini najsmrtonosnijim sukobom od Drugog svetskog rata. Kakvo nasleđe „civilizacije“ ostaviti iza sebe!

Drugi primer je Nigerija, gde su kolonijalne granice kombinovale različite etničke grupe kao što su Hausa-Fulani, Joruba i Igbo u jednu zemlju. Ovo je dovelo do upornih etničkih tenzija i sukoba, uključujući Biafran rat (1967-1970), koji je rezultirao smrću preko milion ljudi. Poslednjih godina, etničke tenzije su nastavile da se manifestuju u nasilnim sukobima, posebno između stočara i farmera u regionu Srednjeg pojasa. Bravo, kolonijalni kartografi, za ovako “pedantne” granične radove.

Nedavni primeri sukoba izazvanih granicama

Granice povučene tokom kolonijalne ere i dalje su izvor sukoba u 21. veku. U Južnom Sudanu, koji je stekao nezavisnost od Sudana 2011. godine, granice nisu uspele da reše dugotrajne etničke sukobe i sukobe zasnovane na resursima. Građanski rat u Južnom Sudanu (2013-2020) rezultirao je sa skoro 400.000 mrtvih i raseljenim milionima, naglašavajući duboko ukorijenjene etničke podjele unutar zemlje. Gotovo kao da je nezavisnost došla sa dugmetom za „samouništenje“.

U regionu Sahela, kolonijalne granice su doprinele nestabilnosti i nasilju. Mali, Niger i Burkina Faso, sa svojim proizvoljnim granicama, postali su žarišta etničkih tenzija i džihadističkih pobuna. Pobuna Tuarega u Maliju, na primer, ima korene u marginalizaciji naroda Tuarega, čije tradicionalne teritorije obuhvataju nekoliko zemalja u regionu. Kolonijalne sile su stvorile slagalicu u koju nijedan komad ne stane.

Panafrički napori da se prevaziđu kolonijalne granice

Pan-Afrikanizam, pokret koji se zalaže za jedinstvo i solidarnost afričkih nacija, dugo je pokušavao da se pozabavi problemima izazvanim kolonijalnim granicama. Lideri poput Patrisa Lumumbe, Gamala Abdela Nasera i Moamera Gadafija zagovarali su ideju afričkog jedinstva kao rešenja za podele kontinenta. Patris Lumumba, prvi premijer DRC-a, zamišljao je ujedinjenu Afriku oslobođenu kolonijalnog pravljenja mapa. Iako je njegovo inspirativno vođstvo bilo kratkog veka pošto su ga ubili zapadni agenti 1961. godine, Lumumbine ideje su nastavile da inspirišu pokrete afričkog jedinstva. On je istakao potrebu za ekonomskom i političkom saradnjom među afričkim državama kako bi se prevazišle veštačke podele nametnute kolonijalizmom. Lumumba je jednom izjavio: „Doći će dan kada će istorija progovoriti… Afrika će pisati sopstvenu istoriju, a i na severu i na jugu to će biti istorija slave i dostojanstva. Šteta što „civilizovani“ svet nije mogao da se nosi sa takvim vizionarskim žarom.

Gadafi Wikipedia

Moamer Gadafi iz Libije je bio još jedan vatreni panafrički lik koji je zamislio „Sjedinjene Afričke Države“

Moamer Gadafi iz Libije je bio još jedan vatreni panafrički lik koji je zamislio „Sjedinjene Afričke Države“. Gadafijeva vizija uključivala je jedinstvenu afričku vojnu silu, zajedničku valutu i jedinstvenu vladu. Gadafijeve ideje su postale popularne među mnogim afričkim liderima i stanovništvom, što je dovelo do osnivanja Afričke unije (AU) 1999. godine u Gadafijevom rodnom gradu Sirtu. AU je od tada radila na posredovanju u sukobima i promovisanju integracije, iako postizanje istinskog jedinstva ostaje izazov. Gadafi je često govorio: „Afrika za Afrikance, bez kolonijalnih granica, bez kolonijalnih podela. Smela izjava smelog lidera, ali njegova vizija jedinstva ostaje neostvarena.

Foto: Pixabay

Neokolonijalizam i aktuelne zapadne strategije

Uprkos kraju formalnog kolonijalizma, neokolonijalizam, u kojem bivše kolonijalne sile nastavljaju da vrše uticaj na afričke zemlje, ostaje značajno pitanje. Zapadne zemlje često koriste ekonomsku i vojnu pomoć da zadrže svoj uticaj, ponekad pogoršavajući postojeće podele.

Na primer, učešće Francuske u zapadnoj Africi, posebno u Maliju, kritikovano je kao oblik neokolonijalizma. Francusku vojnu intervenciju u Maliju 2013. godine, navodno radi borbe protiv džihadističkih grupa, malijski lideri i ljudi su razotkrili kao nasilno sredstvo za zaštitu svojih strateških ekonomskih interesa u regionu. Ova intervencija je ponekad produbila lokalne sukobe, što se vidi u porastu antifrancuskog raspoloženja i proliferaciji džihadističkih grupa koje iskorištavaju etničke tenzije. Bivši premijer Malija Musa Mara izjavio je: „U Maliju postoji percepcija da francuska intervencija služi samo njihovim sopstvenim interesima, a ne interesima Malijaca. Kako altruističan prema Francuskoj da nastavi da „pomaže“ na načine koji najviše koriste njoj.

Slično tome, vojno prisustvo Sjedinjenih Država u Africi, preko američke komande za Afriku (AFRICOM), gledano je sa sumnjom i naišlo je na otpor. Panafrikanci kao što sam ja, tvrde da napori SAD u borbi protiv terorizma često daju prioritet strateškim interesima nad lokalnom stabilnošću, što potencijalno podstiče sukobe. U Somaliji, na primer, američki vazdušni napadi na militante Al Šababa doveli su do značajnih civilnih žrtava, pogoršali regionalne sukobe i doprineli složenoj mreži napetosti na celom Rogu Afrike.

Razotkrivajući ove realnosti kenijski profesor P. L. O. Lumumba je primetio da „mnoge afričke zemlje nisu zaista nezavisne.

Foto Pixabay

Neokolonijalne institucije poput Komonvelta i Frankofonije nastavljaju da vrše kontrolu i uticaj na države članice koje su svedene na puku „nezavisnost od zastave“

Foto Pixabay

„U Maliju postoji percepcija da francuska intervencija služi samo njihovim sopstvenim interesima, a ne interesima Malijaca. Kako altruističan prema Francuskoj da nastavi da „pomaže“ na načine koji najviše koriste njoj.

Razotkrivajući ove realnosti kenijski profesor P. L. O. Lumumba je primetio da „mnoge afričke zemlje nisu zaista nezavisne. Neokolonijalne institucije poput Komonvelta i Frankofonije nastavljaju da vrše kontrolu i uticaj na države članice koje su svedene na puku „nezavisnost od zastave“.

Senegal 1924. Book of Africa
screenshot Instagram

Većina ljudi misli da je neokolonijalizam počeo nakon što je većina kolonija stekla nezavisnost. Međutim, Britanci su prvi počeli da ga primenjuju stvaranjem Britanskog Komonvelta nacija 1931. na osnovu Balfurove deklaracije iz 1926. godine.

1945. Britanija je potpisala anglo-američki finansijski i komercijalni sporazum sa SAD. Ali kada je zemlja počela da doživljava nestašicu sirovina i hrane 1947. godine, zajedno sa teretom američkih zajmova, njena laburistička vlada je odlučila da pronađe sopstvene izvore sirovina i hrane koji nisu vredni dolara. Nažalost, umesto da gledaju unutra, gledali su na svoje kolonije kao na izvor bez dolara.

To je dovelo do Zakona o razvoju prekomorskih resursa iz 1948. godine, koji je doneo kralj Džordž VI, i osnivanja Korporacije za kolonijalni razvoj, koja je bila „zadužena za obezbeđivanje razvoja na kolonijalnim teritorijama“. To je takođe dovelo do Overseas Food Corporation, koja je bila „dužna za obezbeđivanje proizvodnje ili prerade prehrambenih proizvoda ili drugih proizvoda na mestima izvan Ujedinjenog Kraljevstva, kao i za njihov marketing, kao i za pitanja u vezi sa tim“.

Nakon što su mnoge kolonije stekle nezavisnost, 1963. godine, Korporacija za kolonijalni razvoj preimenovana je u Komonvelt razvojnu korporaciju (CDC) i 1969. joj je dozvoljeno da investira van Komonvelta.

Nikolas Manserg je napisao u svojoj knjizi The Commonvealth Ekperience Tom One: Imperijalni uticaji su blisko pratili njegov raniji rast. Dakle, kako Komonvelt, preko svojih institucija kao što je CDC, osigurava da se britanska imperijalistička priroda održi, iako ne direktno kao što je bila tokom kolonijalizma?

Agencija za pomoć ili bankomat?

U Zakonu o osnivanju Korporacije za kolonijalni razvoj jasno je navedeno da je ona bila zadužena da obezbeđuje razvoj na kolonijalnim teritorijama. Dok je glavna svrha Komonvelt razvojne korporacije (preimenovane u Colonial Development Corporation) 1963. godine bila „ulaganje u stvaranje i rast održivih privatnih preduzeća u siromašnijim zemljama u razvoju kako bi se doprinelo ekonomskom rastu u korist siromašnih; i da mobilišemo privatne investicije na ovim tržištima, kako direktno tako i demonstriranjem profitabilnih investicija kao deo misije… borbe protiv svetskog siromaštva.”

Foto flickr

Međutim, CDC nikada nije doveo do industrijskog razvoja, niti je poboljšao živote ljudi u zemljama u razvoju, jer pomoć koja je navodno data njihovim kolonijama (i/ili njihovim bivšim kolonijama) nikada nije bila usmerena na kompanije u vlasništvu Afrike, niti su profita ili čak poreskih prihoda ikada upućenih Afrikancima.

Prvo, pomoć je bila usmerena ka već osnovanim britanskim kompanijama, kao što su The London i Rhodesian Mining & Land Co Ltd (Lonrho), koja je osnovana 1909. godine sa osnivačkim kapitalom koji je prikupilo sedam britanskih akcionara koji su započeli rudarske i poljoprivredne poslove u Rodeziji ( savremeni Zimbabve). Godine 1961. kompanija je regrutovala poznatog britanskog neokolonijalnog agenta Tinija Roulanda, koji je proširio svoje interese iz Rodezije u susedni Malavi, Zambiju, Keniju, Zair (DRC) i Tanzaniju, transformišući entitet u afrički konglomerat bez premca.

Afrikanci su uglavnom bili zaposleni kao fizički radnici sa lošom platom, dok je strano osoblje obavljalo visoko plaćene i prestižne inženjersko-tehničke funkcije

Ove kompanije su samo izvlačile resurse iz zemlje i prodavale ih u inostranstvu. Malo razvoja kapitala je bilo posvećeno stvarnom povećanju zaliha produktivnog bogatstva, a to je, zauzvrat, lišilo zemlje u razvoju preko potrebnih poreskih prihoda.

Drugo, CDC je zapravo stajao iza kolapsa, prodaje i eventualne privatizacije afričkih državnih kompanija. To uključuje Nigerijsku Nacionalnu korporaciju za đubrivo Nigerije (NAFCON), koja je privatizovana kroz koruptivne poslove koji su obogatili samo nekoliko pojedinaca. I kako je CDC bio uključen? CDC je bio jedan od glavnih investitora u firmu za privatni kapital poznatu kao Emerging Capital Partners (ECP), koja je upravljala ECP Afričkim fondom II.

Foto flickr

Preko ECP Afričkog fonda II, ECP je investirao u tri nigerijske kompanije: Oando, NOTORE (ranije u državnom vlasništvu NAFCON) i Intercontinental Bank.

Izveštava se da je banka korišćena za pranje novca za koji se tvrdi da ga je koruptivno stekao bivši guverner nigerijske naftom bogate države Delta, Džejms Ibori.

Prema nigerijskom aktivistu za borbu protiv korupcije Dotunu Oloku, uzbunjivaču u slučaju Emerging Capital Partners, Ibori je koristio lažnu kompaniju (NOTORE) da kupi imovinu privatizovane Nacionalne korporacije za đubrivo Nigerije (NAFCON), a jedan od direktora CDC-a je bio nastupajući kao Iborijev frontmen tokom ovih transakcija.

Pljačka se nastavlja
1997. CDC je postao javno-privatno partnerstvo (PPP). Zatim, 1998. godine, transformisala se iz statutarne korporacije u akcionarsko društvo koje trguje pod imenom CDC Capital Partners. U 2004. godini, nakon daljeg restrukturiranja, formirana su dva odvojena društva za upravljanje fondovima od CDC, ACTIS i AUREOS, čime je CDC Group plc ostala na tržištu u razvoju kao investiciona kompanija za fondove u potpunom vlasništvu države.

Nova uloga CDC-a kao investitora u fondove značila je da više nije bio direktni investitor u kompanije na tržištima u razvoju. Umesto toga, oni su sada rasporedili svoj „kapital kroz fondove privatnog kapitala, kao što su oni kojima upravljaju ACTIS i AUREOS, koji zauzvrat ulažu u kompanije u zemljama u razvoju. Ovi fondovi privatnog kapitala na taj način obezbeđuju CDC-u indirektan udeo u poslovima u koje ulaže menadžer fonda.

Nažalost, struktura za eksploataciju resursa i ne-dolarske nabavke hrane i sirovina ostala je do danas, jer je u novembru 2021. Kancelarija za spoljne poslove, komonvelt i razvoj (FCDO) objavila da će se rebrendirati umesto da rasformira CDC kao britanski Međunarodne investicije (BII) 2022. godine kao deo strategije za produbljivanje ekonomskih, bezbednosnih i razvojnih veza na globalnom nivou.

Najbolji primer je privatizacija sektora električne energije u Kamerunu, koju BII reklamira kao jedan od svojih uticajnih projekata u Africi, ali u stvari investicija ide u sopstvenu kompaniju, a ne u afričke državne firme.

Tokom 2001. godine, tokom programa strukturnog prilagođavanja, državnu kamerunsku elektroprivrednu kompaniju SONEL je vlada prodala američkoj firmi AES Corporation i preimenovala je u AES SONEL.

Ovo pokazuje kako Britanci, preko svojih institucija, osiguravaju da Afrika nikada ne napreduje. Prvo, privatizuje državne kompanije, ponekad iako korumpiranim poslovima ili pojedincima, urušava ih i na kraju zahteva da se napusti nakon što kompanije učini beskorisnim.

Foto flickr

Dakle, CDC je obezbedio nesmetan prelazak sa kolonijalnih šema eksploatacije afričkih prirodnih resursa od strane Britanaca na šeme 21. veka koje vide eksploataciju i kolaps afričkih državnih kompanija kroz svoju sada rebrendiranu instituciju, British International Investment (BII).

Simptom/ RT/Musa Ibrahim

Ambasador Egipta za “Simptom”: Sporazum o slobodnoj trgovini prekretnica u odnosima Beograda i Kaira

July 26, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Tim povodom je ambasador Salah u razgovoru za portal “Simptom” istakao da će ovaj sporazum doprineti jačanju ekonomskih veza dveju zemalja, podstaknuti veću saradnju i u drugim oblastima, kao i otvoriti mogućnosti za trgovinu i investicije koje će koristiti preduzećima i potrošaćima u obe zemlje.

Kako je još naglasio, ciljevi sporazuma su smanjenje carina, ukidanje trgovinskih barijera i olakšavanje trgovinskih procedura između Srbije i Egipta.

“Promovisanjem većeg pristupa tržištu i stvaranjem povoljnijeg poslovnog okruženja, ovaj sporazum ima za cilj da poveća obim bilateralne trgovine i unapredi ekonomski rast za obe zemlje”, rekao je ambasador.

Simptom/Ambasada Egipta

Naglasio je i da su poljoprivreda, proizvodnja, usluge i tehnologija ključni sektori koji će uživati benefite ovog sporazuma, ali da će sporazum istovremeno pomoći kreiranju jednakih uslova za preduzeća u Srbiji i Egiptu omogućavajući im da u potpunosti iskoriste njegove prednosti kao što su liberalizacija trgovine i promovisanje fer konkurencije.

Kada je reč o aktivnostima Ambasade u procesu realizacije sporazuma u praksi, Salah ističe dva glavna mehanizma u jačanju trgovinske saradnje sa Srbijom:

“Prvi, Vladin mehanizam predstavljen u Zajedničkoj komisiji za ekonomsku, tehničku i naučnu saradnju, čija je sednica planirana za poslednji kvartal ove godine u Kairu, a na kojoj je predviđeno da učestvuje veći broj zainteresovanih ministarstava Egipta i Srbije; i drugi mehanizam odnosi se na privatni sektor, predstavljen u egipatskim i srpskim kompanijama tako što ih podstiče da prepoznaju obećavajuće mogućnosti ulaganja na egipatskom i srpskom tržištu kako bi imali koristi od primene sporazuma o slobodnoj trgovini”, objašnjava ambasador Salah.

Simptom/Ambasada Egipta

S druge strane, govoreći o konkretnom stepenu dostignute dosadašnje saradnje između Srbije i Egipta, ističe da je Egipat među najpopularnijim destinacijama za srpske turiste, a da se broj turista kreće između 30.000 i 50.000 na godišnjem nivou.

“Broj srpskih turista u Egiptu beleži primetan rast u poslednjih pet godina. Taj broj se višestruko povećao od 2017. godine i dostigao je nekoliko desetina hiljada 2021. i 2022”, objašnjava ambasador i naglašava da bilateralna saradnja Srbije i Egipta u turizmu ima ogroman potencijal za podsticanje kulturne razmene, ekonomskog rasta, ali i za jačanje diplomatskih veza između dve nacije.

Istovremeno, ambasador podseća da obe zemlje poseduju bogato istorijsko nasleđe, raznolike pejzaže i živahne kulturne atrakcije koje se mogu svideti širokom spektru turista.

“Koristeći svoju jedinstvenu turističku ponudu i sarađujući na zajedničkim inicijativama, Egipat i Srbija mogu dodatno unaprediti svoje turističke sektore i privući više posetilaca uzajamno”, kaže ambasador, dodajući da egipatska ambasada u Beogradu uspešno koordiniše aktivnosti sa nadležnim organima Srbije i Egipta u smeru jačanja bilateralne saradnje u oblasti turizma.

Simptom/Ambasada Egipta

Uz to, naglašava da je Ambasada u velikoj meri doprinela obnavljanju direktnih letova srpske avio-kompanije između prestonica dveju zemalja, podsetivši da je to potvrdio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je tokom nedavne posete Egiptu najavio da će uskoro biti obnovljeni letovi između Beograda i Kaira, a da će kasnije biti reči i o novim direktnim letovima.

“Svi ovi napori imaju za cilj da olakšaju putovanja i podstaknu više turista da istraže različite atrakcije koje nudi svaka turistička destinacija u Egiptu i Srbiji”, objašnjava ambasador i dodaje da je Ambasada usredsređena na podsticanje kulturne razmene i isticanje prepoznatljivog nasleđa obe nacije.

Ambasada je, kaže, ohrabrila egipatske turističke kompanije da pokrenu marketinške kampanje koje prikazuju turističku ponudu u Srbiji, sa posebnim fokusom na ključne atrakcije i jedinstvena iskustva prilagođena putnicima iz Egipta.

“Istovremeno pozivamo srpske turističke zvaničnike da se pozabave potrebama egipatskih turista kreiranjem specijalizovanih programa za posetu atrakcijama, pružanjem podrške arapskom jeziku na značajnim lokacijama, diversifikacijom opcija halal hrane i sprovođenjem drugih mera koje bi podstakle egipatske turiste da posete Srbiju”, kaže ambasador.

Uz to, on se nadovezuje i na kulturnu razmenu Srbije i Egipta, takođe važan segment u sveobuhvatnim odnosima dve zemlje te naglašava da se na tom planu efikasno primenjuje memorandum o razumevanju u oblasti kulture, snažno podstaknut, kako je naveo, istorijskom posetom Egiptu prve dame Srbije, Tamare Vučić, gde je prisustvovala otvaranju “Dana srpske kulture u Egiptu”.

Egipatska ambasada je tokom prošle godine koordinirala sa nadležnim organima Srbije povodom obeležavanja 115 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa između Egipta i Srbije, ističe.

Podseća da je organizovano i Egipatsko kulturno veče pod nazivom “Srebrni put u Egipat”.

Istovremeno, kaže, radi se i na ulasku egipatskih investicija u Srbiju, a u skladu sa ambicijama Srbije da realizuje niz projekata u okvirima EXPO 2027.

“Trenutno je u toku koordinacija između egipatskih i srpskih nadležnih organa. Tokom nedavne posete predsednika Srbije Egiptu potpisani su sporazumi o bratimljenju između Kaira i Beograda, Asuana i Užica i Damijete i Novog Pazara, što će biti od koristi u procesu realizacije EXPO 2027 gde je Srbija domaćin”, zaključio je ambasador Salah.

Simptom

Sporazum o slobodnoj trgovini sa Egiptom velika šansa za poljoprivrednike

July 15, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Liberalizacija za poljoprivredne proizvode počeće odmah po stupanju Sporazum na snagu, a Momirović kaže za Tanjug da će sporazum važiti od dana ratifikacije kako u našem, tako i u egipatskom parlamentu.

“Za poljoprivredne proizvode on odmah postaje efektivan. Odmah se ili skidaju kompletno carinske stope ili se one umanjuju. Sporazumom je pokriveno 87 odsto poljoprivrednih proizvoda, od toga 50 odsto se odmah skida sa carinske liste”, objasnio je Momirović.

Tanjug

Vučić sa egipatskim premijerom: Naglasio sam značaj intenzivnih kontakata na nivou ministarstava i poslovnih udruženja

July 14, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Odličan sastanak sa premijerom Egipta Madbulijem u novoj administrativnoj prestonici Egipta, koja svojim opsegom i strukturom nadmašuje brojne velike investicione i građevinske poduhvate u svetu.

Istakao sam da je ovakav kapitalni projekat ujedno i pokazatelj ekonomske moći i vizije jedne države i podsetio da je i projekat Beograd na vodi na sličan način promenio lice našeg glavnog grada.

Sumirali smo juče potpisane sporazume i razgovarali o novim projektima na kojima bi Srbija i Egipat mogli da sarađuju.

Posebno sam naglasio značaj intenzivnih kontakata na nivou ministarstava i poslovnih udruženja, čime će se stvoriti još povoljniji uslovi za razmenu od obostranog interesa, zaključio je Vučić o objavi na instagram nalogu.

Simptom

Važna poruka Vučića: Sa Egiptom dogovorena saradnja i na vojnom nivou

July 13, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

“Ono što je bitno, to je da smo dogovorili i saradnju na vojnom nivou, vojnotehničkom, vojnoekonomskom, ali i u pitanju prenosa tehnologije sarađivaćemo istovremeno, kao i vojno-vojnom nivou”, rekao je Vučić novinarima.

“Potvrdili smo da imamo zajedničke stavove po važnim geopolitičkim pitanjima i ono što je za ljude najvažnije to je da imamo, da smo potpisali sporazum o slobodnoj trgovini, dakle imaćemo 30,5 odsto industrijskih proizvoda za koje odmah po ratifikaciji sporazuma možemo da izvozimo iz Srbije bez ikakvih carina i 87 odsto naših poljoprivrednih proizvoda koje ćemo moći bez carine ili značajno liberalizovano da izvozimo. Ukupno preko 10.400 tarifnih brojeva, za egipatske proizvode mi smo obezbedili 6.075 tarifnih linija za proizvode koje mogu da izvoze u Srbiju bez ikakvih carina”, rekao je Vučić.

Istakao je da je važno da za privrednike stvorimo uslove u kojima oni mogu da planiraju plasiranje svojih proizvoda dugoročno.

“Ogromna budućnost za zemlju, ali naravno važno je za njih reći da ne mogu ni da uposle sve svoje ljude. Vi znate da oni ovde imaju većinsko stanovništvo muslimana, imaju i hrišćanske Kopte i oni su sa Grcima već radili tu vrstu razmene i oko 10.000 Egipćana, uglavnom hrišćana, otišlo je u Grčku da radi. Oni žele da zaposle svoje ljude, da ih obuče, da ih zaposle pa da rade negde i u nekim drugim zemljama. Pošto smo i počeli da uvozimo radnu snagu posebno za građevinske poslove i neke druge poslove i to je jedna od varijanti u kojoj možemo sebi da pomognemo u budućnosti”, rekao je Vučić.

Kaže da je imao zaista dobar razgovor i posebno zahvalio predstavnicima Arapske lige i generalnom sekretaru te organizacije.

Vučić je dodao da to pokazuje kakav je odnos Srbije prema 22 zemlje članice Arapske lige i obrnuto, a to je veliko poštovanje.

I verujem da ćemo pre kraja godine generalnog sekretara Arapske lige da ugostimo u Srbiji, naveo je Vučić.

“Mi ćemo moći dalje da razvijamo naše odnose i gradimo svoju budućnost, jer videli smo koliko nam je to sve značilo u UN kada smo imali problem, ali ne samo taj politički problem, već koliko to može da nam znači u daljem ekonomskom razvoju. Afrika i Azija su kontinenti koji najbrže rastu”, rekao je Vučić.

Naveo je da će delegacija imati, sastanke i sa predsednikom vlade i sa predstavnicima parlamenta.

“I videćemo taj novi glavni grad u koji je već uloženo oko 60 milijardi, a pri tome ima 700 kvadratnih kilometara. Rekao mi je predsednik Sisi da će i on da se preseli u taj novi glavni grad”, rekao je Vučić.

Vučić položio venac na grob Neznanom junaku u Kairu

Afrička turneja
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je danas da će gledati da od jeseni krene na jednu veću afričku i azijsku turneju i istakao da o značaju ovog dela sveta govori i to što su kineski predsednik Si Đinping, ruski Vladimir Putin i japanski premijer nedavno posetili sedište Arapske lige koje se nalazi u Egiptu.

On je na pitanje Tanjuga o važnosti posete Egiptu, rekao da Srbija radi zajedno sa Mađarima, da za sada sa tom zemljom imamo tri zajednička predstavništva u svetu, pre svega zbog smanjenja troškova, kao i da se dogovorio sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom da dve zemlje pokriju 80 do 90 odsto Afrike diplomatskim predstavništvima što zajedničkim što individualnim, kao i da osnuju zajedničko spoljno-trgovinsko predstavništvo.

“Mi odavde uvozimo kalcijum, fosfat, najveći deo našeg izvoza odnosi se na duvan za pušenje, kako se to kaže i cigarete Filip Moris su uglavnom najveći izvoznik u Egipat. To će sve na nivou ove godine biti nešto više, oko 120, možda 130 miliona evra, ali to nije dovoljno i mi verujemo da možemo da idemo i na 500 miliona, samo je važno da vidimo, da prvo mi povećamo svoje mogućnosti i kapacitete za izvoz”, rekao je Vučić novinarima.

Kada se radi o vojsci, on je najavio da će do kraja godine specijalne jedinice Egipta doći u Srbiju, gde će zajedno sa srpskom vojskom održavati vežbe, trenirati, družiti se sa našim momcima i devojkama

“Svi se u svetu naoružavaju, Srbija ne može da čeka da je neko zgazi”
Vučić je rekao da se u svetu svi naoružavaju i da ne može nikoga da kritikuje zbog toga, kao i da se Srbija naoružava, jer, kako je rekao, ne može da čeka da je neko zgazi. Vučić je na pitanje novinara da je Slovenija najavila da kupuje dodatnu vojnu opremu i da se naoružava, a u hrvatskim medijima se izražava zabrinutost, jer se njihove komšije naoružavaju i navodi da kupuju francuske haubice i raketne sisteme, da troše milione evra, kaže da svi to rade i da ne zna zašto su zabrinuti kada su članica NATO i jedni i drugi.

On je dodao da ne možete da proizvedete, koliko može da se proda.

“Skupo je i zato što firme moraju da prave velike profite. Tako da nije to lako proizvesti, mnogo je teško i komplikovano. Zato se mi mučimo, ali kao što vidite i dalje uspevamo da proizvodimo, da budemo proporcionalno svoje veličini jedna, ne mala sila u proizvodnji makar municije”, rekao je Vučić.

Što se oružja tiče, Vučić dodaje da, proizvodimo neke složene sisteme, koji nisu beznačajni, ali još smo daleko od onoga što bi želeo da vidi.

“Kako da kritikujem ove što se naoružavaju, pa nemam koga da kritikujem. Oni se naoružavaju, mi se naoružavamo, svi se naoružavaju. Šta misle da čekamo? Da čekam da nas neko zgazi, pa će sutra da izmisle neki razlog, a prošli put su izmislili humanitarnu katastrofu”, rekao je Vučić i dodao da su razlozi koje su navodili za agesiju na Srbiju bili više nego parodija, ali i tragedija za nas, kao manje i slabije, jer kada je neko jači može da izmisli bilo koji razlog.

Vučić: Sporazum o slobodnoj trgovini sa Egiptom od izuzetnog značaja

July 13, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

“To znači da ćemo brže da razvijamo naše trgovinske odnose, kao i odnose između naših industrija i uveren sam da ćemo mnogo toga moći u budućnosti da postignemo više u odnosu na prethodni period”, rekao je Vučić nakon potpisivanja Sporazum o slobodnoj trgovini i još 10 bilateralnih dokumenata o saradnji dve zemlje u različitim oblastima na konferenciji za medije sa predsednikom Egipta Abdelom Fatahom Al Sisijem.

Istakao je da smo uspeli posle 2022. godine i uspostavljanja zajedničke deklaracije o strateškom partnerstvu da danas potpišemo važne dokumente.

“I hoću da kažem da je to pre svega zahvaljujući predsedniku Sisiju, njegove vizije savremenog sveta”, rekao je Vučić.

On je istakao da su se saglasili i oko toga da je u svetu danas najpotrebniji mir.

“Tačno je da smo se saglasili oko jedne stvari i ja sam mislio da je za normalne ljude to uobičajeno, a onda vidim da je to čudo kada nas dvojica moramo da ponovimo. Nas dvojica smo obojica izrazili želju da bude mir u svetu. Nekada bi to bilo glupo reći, a danas je to retkost i gotovo zabranjeno da se kaže, jer je mali broj zemalja koji sme da pozove na mir, a ne na poraz neke od strana”, rekao je Vučić.

Kaže da je zato zahvalan predsedniku Sisiju na mudrim rečima i po pitanju ukrajinske krize i sukoba, ali i po drugim pitanjima u svetu koja su goruća.

Vučić je naveo da Egipat i Srbija imaju jedinstveno i zajedničko mišljenje, a to je da je mir neophodan i da je mir najvažniji.

Srbija i Egipat potpisali Sporazum o slobodnoj trgovini i još 10 dokumenata o saradnji
U prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Egipta Abdela Fataha al Sisija danas je u Kairu potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini između dve zemlje i još 10 bilateralnih dokumenata o saradnji dve zemlje u različitim oblastima.

Sporazum o slobodnoj trgovini potpisali su ministar unutrašnje i spoljne trgovine Srbije Tomislav Momirović i ministar za investicije i spoljnu trgovinu Egipta Hasan Al Hatib.

Zajednički akcioni plan između Nadležno telo za investicije i slobodne zone GAFI – Arapska Republika Egipat i Razvojne Agencije Srbije (RAS) – Republika Srbija za 2024 -2025 potpisali su ministar unutrašnje i spoljne trgovine Srbije Tomislav Momirović i ministar za investicije i spoljnu trgovinu Egipta Hasan Al Hatib.

Sporazum o saradnji između Grada Beograda i Grada Kaira potpisali su gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić i ministar inostranih poslova i emigracije Egipta Badr Abdelati.

Sporazum o uspostavljanju saradnje između Grada Užica i Guvernije Asuana – Grada Asuana potpisali su gradonačelnica Užica Jelena Raković Radivojević i ministar inostranih poslova i emigracije Egipta Badr Abdelati.

Sporazum o uspostavljanju saradnje između Grada Novog Pazara i Grada Damieta potpisali su gradonačelnik Novog Pazara Nihat Biševac i ministar inostranih poslova i emigracije Egipta Badr Abdelati.

Memorandum o razumevanju između Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije i Ministarstva rada Egipta u oblasti rada i zapošljavanja potpisali su ministar unutrašnje i spoljne trgovine Srbije Tomislav Momirović i ministar inostranih poslova i emigracije Egipta Badr Abdelati.

Protokol o saradnji između Zavoda za javno zdravlje Novi Pazar i Al- Azhar Univerziteta u Egiptu potpisali su ministar zdravlja Srbije Zlatibor Lončar i ministar inostranih poslova i emigracije Egipta Badr Abdelati.

Memorandum o razumevanju između Ministarstva informisanja i telekomunikacija Srbije i Ministarstva komunikacija i informacionih tehnologija Egipta o saradnji u oblasti komunikacija i informacionih tehnologija potpisali su ministar informisanja i telekomunikacija Dejan Ristić i ministar komunikacija i informacionih tehnologija Arapske Republike Egipat Amr Talat.

Memorandum o razumevanju između Ministarstva kulture Srbije i Vrhovnog saveta za antikvitete Egipta za saradnju u oblasti antikviteta i muzeja potpisali su ministar Momirović i ministar turizma i antikviteta Egipta Šerif Fathi.

Memorandum o razumevanju između Etnografskog muzeja u Beogradu i Vrhovnog saveta za antikvitete Egipta o saradnji u oblasti muzeja potpisao je ministar Momirović i ministar turizma i antikviteta Egipta Šerif Fathi.

Memorandum o razumevanju između Uprave carina Ministarstva finansija Srbije i Carinske službe Egipta o saradnji u carinskim pitanjima potpisali su v.d. direktora Uprave carina Srbije Branko Radujko i ministar finansija Egipta Ahmed Kučuk.

Ministar Momirović je ranije izjavio da će nakon ratifikovanja Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Egiptom biti ukinute carine za gotovo celu srpsku poljoprivredu.

“Čim Sporazum o slobodnoj trgovini bude ratifikovan biće ukinute carine od 40 odsto na svežu jabuku, kao i carine od 30 odsto na suvu šljivu i 20 odsto na smrznuto bobičasto voće. Carine na proizvode naše prehrambene industrije koje se sada kreću u rasponu od 20 do 60 odsto polako će krenuti da se smanjuju, dok će biti ukinute i carine na mineralnu vodu i bezalkoholno pivo koje su sada između 20 i 30 odsto”, naveo je Momirović.

Istakao je da je to jedna velika šansa za poljoprivrednike i domaćine iz Srbije, ali i ogromna šansa za srpsku industriju keramike, farmaceutsku industriju i mnoge druge industrije.

Vučić: Sa Al Sisijem o širenju saradnje, danas ćemo dodatno učvrstiti odnose
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je da je sa predsednikom Egipta Abdelom Fatahom al Sisijem razgovarao o najvažnijim pitanjima odnosa između Srbije i Egipta i poručio da će dve zemlje danas dodatno učvrstiti odnose i otvoriti nove puteve saradnje.

Vučić koji sa suprugom Tamarom boravi u zvaničnoj poseti Arapskoj Republici Egipat na Instagram profilu @budućnostsrbijeav napisao je da je sa prijateljem i uvaženim domaćinom predsednikom Abdelom Fatahom al Sisijem razgovarao i o mogućnostima za širenje saradnje i konkretnim projektima na kojima će sarađivati u predstojećem periodu.

“Razmenili smo mišljenja i o svim izazovima koji opterećuju današnji geopolitički kontekst, kao i o mestu i ulozi naših zemalja u novoj regionalnoj i globalnoj stvarnosti. I Srbija i Egipat, svako u svom delu sveta, predstavljaju stubove mira, napretka i saradnje i garant stabilnosti, čime je naša odgovornost za njihovo očuvanje ogromna. Uveren sam da ćemo zajedno uspeti u tom teškom i časnom poduhvatu”, naveo je Vučić.

On je dodao da će danas Srbija i Egipat dodatno učvrstiti istorijske i tradicionalno odlične bilateralne i ekonomske odnose i otvoriti nove puteve saradnje na dobrobit našeg naroda.

Tanjug

Vučić: Sa egipatskim narodom delimo ljubav prema slobodi i nezavisnosti

July 13, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

On je na Instagramu naveo da se sa “velikim pijetetom poklonio senima ratnika koji su dali život za svoj narod i državu i položio venac na spomen-grobnicu Anvara Sadata, čoveka koji je daleko video, mudro vodio svoju zemlju, promenio njeno lice uz iskrenu posvećenost miru i koji je zbog toga platio najveću cenu”.

“Poštovanje prema najvećoj žrtvi koja se daje za svoj narod uvek ostaje putokaz za generacije koje dolaze i podsetnik da je mir jedna od najvećih i najskupljih vrednosti za koju svi moramo da se borimo”, napisao je Vučić.

Vučić je danas, u okviru zvanične posete Egiptu, posetio Memorijalni kompleks Neznanom junaku u Kairu, u distriktu Nasr, i položio venac na grob Neznanom junaku.

Njega je dočekao general major Abdel Al Moti Alem, komandant Centralne vojne zone. Takođe, Vučić je obišao i spomen-grobnicu predsednika Egipta Anvara Sadata, koja se nalazi u okviru Memorijalnog kompleksa i položio venac na grob.

Vučić položio venac na grob Neznanom junaku u Kairu
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić danas je posetio Memorijalni kompleks Neznanom junaku u Kairu, u distriktu Nasr, i položio venac na grob Neznanom junaku.

Njega je dočekao general major Abdel Al Moti Alem, komandant Centralne vojne zone.

Takođe, Vučić je obišao i spomen-grobnicu predsednika Egipta Anvara Sadata, koja se nalazi u okviru Memorijalnog kompleksa i položio venac na grob.

Memorijalni kompleks Neznanom junaku u Kairu je spomenik u obliku piramide u distriktu Nasr, čiju je izgradnju naredio predsednik Anvar Sadat 1974. godine u čast Egipćana i Arapa koji su izgubili živote u Oktobarskom ratu 1973. godine. U okviru kompleksa nalazi se i spomen – grobnica predsednika Anvara Sadata, koji je ubijen u oktobru 1981. godine.

Tanjug

Vučić od danas do 14. jula u zvaničnoj poseti Egiptu

July 12, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Vučić će se tokom boravka sastati sa predsednikom Egipta Abdelom Fatahom al Sisijem, nakon čega će prisustvovati svečanom ručku koji u njegovu čast u Predsedničkoj palati priređuje predsednik Al Sisi, najavljeno je iz Predsedništva.

Predsednik Vučić će se sastati i sa predsednikom Arapske lige Ahmedom Abul Geitom, kao i sa poglavarom Koptske pravoslavne crkve i patrijarhom Aleksandrijskim Tavadrosom II.

Tanjug

Čadež: Narednih dana Sporazum o slobodnoj trgovini sa Egiptom, otvoriće vrata Afrike za domaće firme

July 8, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

On je naglasio da će taj sporazum privrednicima iz Srbije omogućiti nove poslovne šanse na afričkom kontinentu.

Čadež je za Pink rekao da će kao rezultat dobrih odnosa najviših zvaničnika dve države i privreda, prvo biti organizovan Ženski poslovni forum u Kairu na kojem će učestvovati srpske preduzetnice.

Nakon tog poslovnog susreta, kako je dodao, u glavnom gradu Egipta, održaće se i veliki poslovni forum Srbija – Egipat na kojem će učestvovati oko 60 predstavnika domaćih kompanija. Predsednik PKS je podsetio i na značaj Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Kinom.

“Srbija ima šta da ponudi. Treba biti realan, radi se o dve ekonomije koje su različite, ali postoje stvari gde već vidimo prve rezultate. Oba sporazuma su veoma brzo ispregovarana i ona su, plod rada, ali i fenomenalnih odnosa koje politički lideri imaju”, rekao je Čadež i podsetio da se sa Kinom pregovaralo o svakom od 10.000 proizvoda (tarifnih brojeva).

Prema njegovim rečima, tržište Egipta će biti veoma zanimljivo tržište za one koji proizvode voće, ali će Sporazum sa tom zemljom biti značajan za naše uvoznike određenih sirovina koje ćemo sada dobijati po povoljnijim cenama.

Čadež je najavio i da će se na jesen u Egiptu otvoriti zajednička fabrika domaće kompanije “Sigma” i jedne egipatske kompanije koji će praviti sredstva za dezinfekciju za celo afričko tržište.

“Kada proizvodite u Egiptu, otvorena su vam vrata čitave Afrike”, naglasio je predsednik PKS.

Dodao je da će i kompanija “Neomedika” krenuti da pravi reagense sa egipatskim partnerom, kao i da “Eliksir” radi na velikoj investiciji u sektoru fosfata, a naša “Agromehanika” već uspešno sarađuje sa tim tržištem.

“Sporazum o slobodnoj trgovini je okvir koji treba ispuniti, sada je vreme da se traže i nađu dobri partneri i da se radi”, poručio je Čadež.

On je kazao i da je pored SST sa Kinom i Egiptom, daljem nastavku ulaganja u startap ekosistem, za ekonomiju Srbije od suštinske važnosti i razvoj putne i železničke infrastrukture. Čadež je ukazao i na značaj savremenih ekoloških tehnologija koje se danas primenjuju pri ekspolataciji sirovina, poput litijuma, i da takva iskustva razvijenih zemalja možemo primeniti i kod nas.

Govoreći o značaju razvoja srpskog startap ekosistema, predsednik PKS je pozvao sve startape da se do 25. jula prijave na javni poziv za besplatno učešće i izlaganje na “Web Summit 2024 Serbia Island” u Lisabonu.

“Lisabonski veb samit je praktično najveći tehnološki događaj u svetu više od 15 godina”, rekao je Čadež i naveo da je Srbija prepoznata kao tehnološki hab Jugoistočne Evrope.

Kako je naveo, naš startap ekosistem sada je vredan oko 1,2 milijarde evra i porastao je 66 odsto samo za godinu dana. Čadež objašnjava da će svima koji se prijave biti obezbeđena četvoromesečna obuka sa domaćim i svetskim ekspertima, kako da strukturiraju startap i svoj proizvod, odnosno, kako da od ideje dođu do proizvoda i tržišta.

Dodao je da se sve detaljne informacije mogu naći na sajtu websummit.rs i cdt.org.rs.

RTV

Blinken stigao na Bliski istok, sastao se sa El-Sisijem

June 10, 2024 by Kamelija Arnaudova Leave a Comment

Visoki američki diplomata sastao se sa egipatskim predsednikom Abdelom Fatahom el-Sisijem u Kairu, a trebalo bi da se sastane i sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom u Izraelu kasnije tokom dana, prenosi Rojters.

Uoči njegovog putovanja, Izrael je nastavio napade u centralnom i južnom delu Pojasa Gaze.

Visoki zvaničnik Hamasa Sami Abu Zuhri je uoči Blinkenovog dolaska pozvao američku administraciju da izvrši pritisak na Izrael kako bi se zaustavio rat u Gazi, “Hamas je spremna da se pozabavi bilo kojom inicijativom koja obezbeđuje prekid rata”, rekao je on za Rojters.

Rat je ušao u deveti mesec, otkako su borci predvođeni Hamasom 7. oktobra ubili 1.200 ljudi i uzeli oko 250 ljudi za taoce u napadu na jugu Izraela. Kao odgovor, Izrael je pokrenuo napad na Pojas Gaze u kojem je do sada poginulo više od 37.000 Palestinaca.

Tanjug/B92

Uoči primene Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Kinom najavljena još dva: Šta Srbija može da ponudi tržištu Egipta i UAE

June 8, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Postavlja se pitanje koje proizvode Srbija može da plasira na tržište Egipta i UAE.

Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije kaže da je činjenica da su Egipat i UAE velika tržišta i to Egipat po broju stanovništva, a UAE po kupovnoj moći.

“Ono što je ključno jeste da imajući u vidu relativno blisku geografsku poziciju ovih zemalja u odnosu na Srbiju, onda samim tim je bila i koncentracija”, rekao je Stanić za Euronews Srbija, navodeći i političke veza koje Srbija ima sa ove dve zemlje.

On dodaje da je trenutna spoljnotrgovinska razmena ispod potencijala i da je na primer sa Egiptom razmena relativno simbolična, u poređenju sa drugim tržištima na koje Srbija plasira robu.

Šta bi Srbija mogla da plasira na tržišta Egipta i UAE

Stanić kaže da bi Srbija na tržište Egipta mogla prvo da plasira poljoprivredne i prehrambene proizvode, a onda u određenom momentu, kako bi se ti odnosi razvijali, svakako i određene proizvodi iz prerađivačke industrije kao što su metalska i hemijska.

“Jedna kompanija iz Srbije je najavila investiciju, izgradnju fabrike za proizvodnju hemijskih sirovina u Egiptu. Kasnije bi to mogla da budu eventualno neka IT rašenja, ali i građevinske usluge. Sve to može da ima potencijal, ali u početku bi to bili pre svega prehrameni proizvodi i hemijska i metalska industrija”, naveo je Stanić.

Prema njegovim rečima, tržište UAE bi u početku moglo da bude šansa za prehrambenu industriju.

“Gledate ono gde ste konkurentni, a konkurentni ste pre svega u prehrambenoj industriji. Većina auto delova, to ide sve u zapadnu Evropu, odnosno u Evropsku uniju. Dakle, pre svega ti prehrameni proizvodi bi mogli u početku da se plasiraju na tržište UAE, a kasnije bi mogli biti proizvodi metalske, hemijske industrije. Naravno, na kraju neka IT rešenja”, rekao je Stanić.

Stanić kaže da se osim sporazuma sa Egiptom i UAE koji treba da budu potpisani, pregovara i o sporazumu sa Južnom Korejom.

Ekonomista Aleksandar Stevanović kaže za Euronews Srbija da je najbolje da Srbija na tržište Egipta plasira pamet i proizvode visoke dodate vrednosti.

“Najbolje bi bilo da to budu proizvodi počevši od poljoprivrede, sa visokom dodatom vrednošću, ne primarni proizvodi, zatim proizvodi građevinske industrije, proizvodi rudarstva. Dakle, apsolutno ne postoji tu sad neko ograničenje. Firme treba same da pronađu gde su im šanse i gde će da plasiraju proizvode”, rekao je Stevanović.

On smatra da bi tržištu UAE Srbija imala šta da ponudi kada je reč o poljoprivredi, ako bi bila u mogućnosti da ima brze isporuke.

“Pored toga, u oblastima gde su oni jaki nisam siguran šta posebno možemo da uradimo, ali mislim da bi tu poljoprivreda mogla da ima najviše šansi u Emiratima”, rekao je Stevanović.

Da je poljoprivreda šansa za izvoz koju daje i Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom smatra Bojan Stanić.

On kaže da se prilikom nedavne posete kineske delegacije na čelu sa predsednikom Si Đinpingom govorilo o voću koje bi se izvozilo, konkretno o borovnici.

“Tako da je voćarstvo, pre svega. Govori se o vinima, prehramenim proizvodima i proizvodnji pića. To je otprilike ono što može da se očekuje na početku stupanja na snagu Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Kinom”, rekao je Stanić.

“Ideal bi bio da imamo slobodnu trgovinu sa celim svetom”

Stevanović kaže da što Srbija ima više sporazuma o slobodnoj trgovini, ima više šansi za srpske firme i bolju utakmicu na domaćem tržištu što je dobro za potrošače iz Srbije.

“Jedno od poznatih ekonomskih misli glasi da nijednu naciju nije uništila slobodna trgovina, nego neslobodna. Ideal bi bio da Srbija ima slobodnu trgovinu sa celim svetom, ali ovaj svet nije idealan, pa hajde da izvučemo koliko možemo trenutno. A mislim da smo izvukli prilično, pošto imamo manje više sa dosta značajnih zemalja sporazume o slobodnoj trgovini u ovom momentu”, kaže Stevanović za Euronews Srbija.

Ti sporazumi, dodaje, omogućavaju plasman srpske robe, ali i otvaraju šansu za razvoj nekih sektora.

“Kod nas se stvari posmatraju vrlo često statički. Ono što su danas naše najveće snage u Srbiji, o njima niko nije razmišljao kao najvećim snagama pre 10 godina. Ono što je danas snaga, ne znači da će uopšte biti za 10 godina. Sporazumi o slobodnoj trgovini nam upravo otvaraju i mogućnost da se razvijaju možda i neki novi sektori, da neki koji su neefikasni polako ustupaju mesto nekim drugim”, navodi Stevanović.

On kaže da bi se zemlje poput Srbije brzo razvijali i imale stope rasta veće nego što su ove danas, skoro 200 odsto svog BDP-a mora da im prođe kroz spoljnu trgovinu.

“Znači bukvalno da se celi BDP izveze. Naravno imate i tu uvoznu komponentu, pa kad saberete uvoz i izvoz dobijete 200 odsto. Dakle, s te strane svaki taj sporazum nam otvara mogućnost da se bolje uklopimo u međunarodnu podelu rada”, smatra Stevanović.

I dok se pregovara o sporazumima o slobodnoj trgovini sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Egiptom i Južnom Korejom, na snazi je više sporazuma o slobodnoj trgovini.

Osim Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Kinom koji stupa na snagu 1. jula ove godine, Srbija sporazume o slobodnoj trgovini Srbija ima sa EU (Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju), CEFTA, EFTA, Evroazijskom ekonomskom unijom (Rusija, Kazahstan, Belorusija, Kirgistan, Jermenija) i Turskom.

Srbija ima i opšti sistem preferencijala sa SAD, Japanom i Australijom, odnosno trgovinske povlastice.

EuroNews Srbija

# Egipat

Potonuo brod kod Hurgade, potraga za preživelima; Ambasador Srbije: Nema naših putnika (video)

Egipćani pokrenuli peticiju za vraćanje biste kraljice Nefertiti

Kako kaže MMF: Dižu cenu struje 50 odsto

U Kairu pregovori o prekidu vatre u Gazi; Blinken: Sada je „možda poslednja“ šansa

U Egiptu Palestinci plaćaju svoj tranzit ali bez izbegličkog statusa i budućnosti

Tragovi zla: odluka Evrope da potčini Afriku 1884. i dalje osuđuje milione na patnju

Ambasador Egipta za "Simptom": Sporazum o slobodnoj trgovini prekretnica u odnosima Beograda i Kaira

Sporazum o slobodnoj trgovini sa Egiptom velika šansa za poljoprivrednike

Vučić sa egipatskim premijerom: Naglasio sam značaj intenzivnih kontakata na nivou ministarstava i poslovnih udruženja

Važna poruka Vučića: Sa Egiptom dogovorena saradnja i na vojnom nivou

Vučić: Sporazum o slobodnoj trgovini sa Egiptom od izuzetnog značaja

Vučić: Sa egipatskim narodom delimo ljubav prema slobodi i nezavisnosti

Vučić od danas do 14. jula u zvaničnoj poseti Egiptu

Čadež: Narednih dana Sporazum o slobodnoj trgovini sa Egiptom, otvoriće vrata Afrike za domaće firme

Blinken stigao na Bliski istok, sastao se sa El-Sisijem

Uoči primene Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Kinom najavljena još dva: Šta Srbija može da ponudi tržištu Egipta i UAE