Istovremeno, Ministarstvo pravde priprema pravni osnov za takve akcije. Predsednik se ne žuri da donese odluku i ne bi voleo da ugrozi američku vojsku, ali mu se sviđa ideja o sticanju kontrole nad naftnim poljima Venecuele, prenosi njujorški list, pozivajući se na brojne američke zvaničnike.

Prva opcija uključuje vazdušne napade na vojne objekte, od kojih bi se neki mogli koristiti za snabdevanje drogom u Sjedinjenim Državama, za koje je Tramp više puta optužio Madurov režim.

Obrazloženje Ministarstva pravde moglo bi biti da su Maduro i njegovi najviši bezbednosni zvaničnici centralne ličnosti u kartelu Cartel de los Soles, koji je Vašington označio kao narko-terorističku grupu.

Svrha takve operacije bila bi da se Maduru oduzme vojna podrška. Ako oseća da ga više ne štite, može pokušati da pobegne, što će otežati potragu za njim. Kritičari takvog pristupa upozoravaju da on može imati suprotan efekat i dodatno ujediniti vojsku oko Madura.

Druga opcija je slanje specijalnih snaga da pokušaju da uhvate ili eliminišu Madura. Zabrana ubistava stranih lidera može se zaobići upravo tvrdnjom da je venecuelanski lider pre svega šef narko-terorističke grupe.

Trampova administracija, takođe, može tvrditi da je to zato što je Maduro potisnuo opoziciju i nameštao izbore, te da nije legitiman predsednik.

Treća opcija je mnogo složeniji plan za slanje antiterorističkih snaga da preuzmu kontrolu nad aerodromima i barem nekim naftnim poljima i infrastrukturom.

Poslednje dve opcije predstavljaju visok rizik za američke komandose, kao i za civile ako se operacija mora izvesti u urbanoj sredini.

Prema izvorima Njujork Tajmsa, državni sekretar Marko Rubio, koji takođe služi kao savetnik za nacionalnu bezbednost, i Stiven Miler, Trampov zamenik šefa osoblja i savetnik za unutrašnju bezbednost, insistiraju na agresivnijim akcijama.

Maduro treba da bude uklonjen, rekli su u privatnim razgovorima.

Ali nema garancije da će uspeti ili da će nova vlada biti prijateljskija prema Sjedinjenim Državama. Prema rečima upućenih, mnogo više pažnje posvećuje se planiranju udara na Madurovu vladu nego tome šta će biti potrebno za upravljanje Venezuelom u slučaju uspeha operacije.

Tramp, s druge strane, ne želi da izloži američku vojsku nepotrebnom riziku i strahuje od neuspeha. Pored toga, mnogi njegovi saveznici ističu da je izabran sa obećanjem da će okončati ratove, a ne započeti nove.

Prema rečima upućenih izvora, on je više puta postavljao pitanje šta će SAD dobiti zauzvrat i posebno se interesovao za mogućnost korišćenja venecuelanskih naftnih nalazišta, najvećih na svetu.

U martu, na nagovor Rubija administracija je ukinula licencu Ševronu, jedinoj američkoj naftnoj kompaniji koja nastavlja da posluje u Venecueli. Ali onda ga je ponovo izdao, zabranjujući Ševronu da prenosi čvrstu valutu venecuelanskim bankama.

Iz tih razloga, protiv Venecuele se za sada planiraju koristiti morske bespilotne letelice i oružje dugog dometa.

Njihova aktivna upotreba postaće moguća nakon dolaska udarne grupe nosača aviona „Džerald Ford“ u Karipsko more, otprilike sredinom novembra, koji trenutno kreće iz Jadranskog mora.

Na brodu nosača aviona sa istim imenom nalazi se oko 5000 vojnika i više od 75 aviona za udarne, izviđačke i pomoćne zadatke, uključujući i lovce F/A-18.

Pored toga, u Karipskom basenu SAD ima oko 10.000 vojnika – otprilike podjednako raspoređenih između brodova i Portorika, gde se trenutno premeštaju dodatne snage i gde se vrše radovi na velikoj bazi koja je zatvorena 2004. godine.

Sam Tramp je nedavno potvrdno odgovorio na pitanje voditeljke CBS-a da li su dani Madura kao predsednika Venecuele odbrojani, ali je odbio da kaže novinarki da li planira da izvede udar na zemlju.

Simptom/Danas