Srpski teniser u finalnom meču, u nedelju, sastaće se sa Karlosom Alkarazom koji je u polufinalu pobedio Aleksandera Zvereva, u pet setova.
“Nešto ste rekli”, napisao je Nole kao i uvek poruku na kameri za sve one koji su ga otpisali u meču sa Italijanom.
Foto Instagram
Simptom/K sport
Delovalo je da meč prelomljen kada je Alkaraz poveo 2:0, ali je Španac krajem trećeg seta dobio grčeve zbog kojih se jedva kretao na terenu.
Zverev, treći nosilac, je to iskoristio na najbolji mogući način i stigao do 2:2 u setovima.
Nemac je na startu petog seta prvi stigao i do brejka i delovalo je da ide ka drugim uzastopnom finalu u Australiji, ali se prvi reket svetac uzdigao, napravio veliki preokret i tako stigao do finala.
Najbolji teniser sveta prvi put u karijeri se plasirao u finale Australijan opena, nakon što je prethodno osvojio šest grend slemova, po dva Rolan Garosa, Vimbldona i US Opena.
Alkaraz će u nedelju u finalu igrati protiv pobednika drugog polufinala u kom se sastaju Novak Đoković i Janik Siner.
Simptom/Newsmax Balkans
Ovo je Đokoviću bila 102. pobeda na Australijan openu (10 titula), koliko ih ima i na Vimbldonu (sedam titula), na Rolan Garosu je pobedio 101. put (tri titule), a na Ju Es openu 95 (četiri titule).
Đoković je u prvom setu rano stigao do brejka, propustio je i jednu set loptu kod vođstva 5:3 na servis Van de Zandshulpa, sali je u narednom gemu rutinski stigao do seta.
U drugom setu Srbin rano pravi dva brejka, što mu je bilo dovoljno za 2:0 u setovima iako je Holanđanin uspeo da vrati jedan brejk.
Na svom instagram nalogu Đoker Nole, napisao je: “1dem 400 i srećan rođendan mama”
Simptom/Newsmax Balkans
Četvrti teniser sveta, Novak Đoković, pobedio je 71. igrača na ATP listi posle dva sata igre.
Srpski teniser je danas upisao 100. pobedu na Australijan openu u karijeri
Od ukupno 24 osvojene grend slem titule u dosadašnjem toku karijere, Đoković e rekordnih deset podigao upravo u Melburnu – 2008, 2011, 2012, 2013, 2015, 2016, 2019, 2020, 2021. i 2023. godine.
U drugom gemu prvog seta Đoković je oduzeo servis Špancu, i sigurnim servisom do kraja seta zadržao brejk prednosti.
Đoković je u drugom setu bio ubedljiv i brejkovima u trećem i sedmom gemu stigao do dva seta prednosti.
Do petog gema trećeg seta nije bilo brejkova, kada je Đoković iskoristio drugu brejk loptu u trećem setu i oduzeo servis Špancu. U sedmom gemu, Đoković je stigao do novog brejka, i sigurnim servisom u narednom gemu upisao pobedu na startu prvog grend slem turnira u sezoni.
U drugom kolu, Đoković će igrati protiv 141. tenisera sveta Italijana Frančeska Maestrelija.
Simptom/Beta
„Istorija nam je pokazala da Rusija, bilo carska, bilo boljševička, bilo sovjetska, može ne samo da sa zaustavi već i pobedi. Svaki put kada je pobedjena to je donosilo talas političkih promena“, kazao je Navrocki pomenuvši ratove iz XIX i XX veka zaključno sa sovjetskim porazom u Avganistanu.
Poljski predsednik izrazio je nadu da će Ukrajina tako uspeti da se izbori sa svoja dva glavna neprijatelja – sa Rusijom ali i sa svojim unutrašnjim neprijateljem a to je korupcija.
„Spoljašnji izazovi su egzistencijalni – preporodjeni ruski neoimperijalizam. Unutrašnji izazovi nisu tako očigledni“, kazao je Navrocki o glavnim pretnjama za Poljsku i Evropu.
Veći deo predavanja posvetio je nabrajanju pretnji koje po njemu dolaze za manje zemlje iz Brisela i optužio Evropsku uniju da pod maskom federalizacije pokušava da centralizuje Evropu oduzimajući suverenitet svim narodima osim u dve najjače zemlje članice.
Navrocki je rekao da uprkos rasprostranjenom ubedjenju poljski konzervativni nacionalisti u koje ubraja i sebe nisu neprijatelj EU.
„EU je naša prirodna životna sredina. Ali budimo iskreni, ovo nije Unija naših snova. Ulazili smo u EU koja je trebalo da nam da ekonomske šanse. I dala je. Ulazili smo da možemo da koristimo šengenski prostor. I koristimo ga. Ali cilj nije bilo to da nam EU diktira uslove našeg društvenog poretka, šta jedemo ili da vaspitava poljsku decu“, kazao je Navrocki.
Poljski predsednik izneo je i nekoliko predloga kako da se zaustave pokušaji dublje integracije EU i njena centralizacija a deo nadležnosti koje su pripale EU vrati na nacionalni nivo kao pre usvajanja Lisabonskog sporazuma.
Karol Navrocki boravi danas u poseti Češkoj gde je zajedno sa predsednikom Češke Petrom Pavelom složno ocenio da je Rusija najveća pretnja za bezbednost i demokratiju u celoj Evropi i da je u nacionalnom interesu i Poljske i Češke da se nastavi pomoć Ukrajini da ta zemlja ne podlegne agresoru.
I Pavel i Navrocki oprezno su pozdravili to što se u najnoviji američko-ruski mirovni plan za Ukrajinu unose radikalne promene, i ne ide više samo na štetu Ukrajine i zemalja istočnog krila NATO a u korist Rusije
Obojica su na konferenciji za novinare konstatovala da saradnju u Višegradskoj grupi, zbog stava Madjarske i Slovačke prema ratu u Ukrajini i njihove podrške Rusiji nije moguće obnoviti u punoj meri, ali da je nužno da se obnovi saradnja u onim oblastima gde spora nema, kao što su npr. klimatski ciljevi ili migracija, energetska bezbednost.
Budući češki premijer Andrej Babiš takodje se sastao danas sa Navrockim a jedna od tema bilo je upravo obnavljanje saradnje sa Madjarskom i Slovačkom u okviru Višegradske grupe.
„Želim da se obnovi saradnja tamo gde se slažemo. Ako neke zemlje V4 imaju različiti stav prema ratu u Ukrajini to ne znači da ne možemo zajedno da rešavamo dozvole za emitovanje gasova zagadjivača ETS2, nelegalnu migraciju, pre svega energente i druge stvari koje muče Evropu“, kazao je posle sastanka sa poljskim predsednikom Andrej Babiš.
Simptom/Danas/Beta
To su podaci po nepotpunim rezultatima – sa 92,79 obrađenih biračkih mesta, kazao je Kalaba.
Pobedu Siniše Karana proglasio je i predsednik SNSD-a i nekadašnji predsednik Republike Srpske Milorad Dodik.
Ulicama Banjaluke je u povorci prošlo tridesetak vozila sa zastavama SNSD-a slaveći pobedu njegovog kandidata.
Siniša Karan je izjavio da je „srpski narod pobedio po ko zna koji put“.
CIK je saopštila da je na izbore izašlo 443.472 birača ili 35,78 odsto ukupnog broja građana s pravom glasa.
Istovremeno, iz SDS su izjavili kako je Branko Blanuša pobedio u Banjaluci.
„Sa trenutno preko 13.000 razlike u glasovima, prof. dr Branko Blanuša izborio dominantnu pobedu u Banjaluci“, objavio je Draško Stanivuković koji je poručio kako su ovim pokazali „da njihov grad ostaje bastion opozicione borbe, najjači pokretač promena i neosvojiva tvrđava za SNSD!“
Visoki funkcioner opozicione Srpske demokratske stranke (SDS) Darko Babalj pozvao je večeras predsedničkog kandidata te stranke Branka Blanušu da izađe pred Palatu Republike u Banjaluci i proglasi pobedu na današnjim izborima za predsednika Republike Srpske.
„Izađi pred Palatu predsednika Republike u Banjaluci i pozovi narod da sa tobom proslavi pobedu! Zaštiti pobedu koju su ti građani danas dali!“, napisao je Babalj na društvenoj mreži Iks.
Po njegovim rečima, ako Blanuša „ne ode večeras, oteće mu pobedu, kao što su je i dosad otimali, pod krinkom noći, izbornim prevarama i malverzacijama“.
„Navikli su otimati godinama. Pokaži zube, Branko! Pobedio si! Ovo je tvoja noć, noć pobede SDS-a! Nema političkog komfora, ne smemo dozvoliti da te pokradu!“, istakao je Babalj.
Prema podacima Centralne izborne komisije BiH, danas je na izborima za predsednika RS glasalo 443.472 birača, što je 35,78 odsto. Za poređenje, na Opštim izborima 2022. godine u RS glasalo je oko 53 odsto birača.
SNSD je proglasio pobedu u Brodu i Doboju, što je i prva pobeda ove stranke u Brodu od 2010. godine, prenosi N1 Sarajevo.
CIK BiH je prevremene izbore za predsednika RS raspisala nakon što je prethodno oduzela mandat dotadašnjem predsedniku ovog bh. entiteta Miloradu Dodiku, po osnovu pravosnažne presude Suda BiH, kojom je osuđen na godinu dana zatvora i šest godina zabrane obavljanja javne funkcije.
Simptom/Danas/N1/Beta
To je bio jasan znak da, uprkos čestim poricanjima, daleko umanjeni naslednici konzervativnog pokreta Šarla de Gola polako koračaju ka kontroverznoj „uniji desnice“ koja bi mogla dovesti Le Pen ili njenogu štićenika Džordana Bardelu u Jelisejsku palatu 2027, piše za Gardijan Pol Tejlor, saradnik Evropskog političkog centra.
Nestao je tabu na bilo kakvu saradnju sa ekstremnom desnicom, koji je zagovarao golistički predsednik Žak Širak kada je otac Le Penove, Žan-Mari Le Pen, prvi put stigao u drugi krug predsedničkih izbora 2002.
Nestao je i „republikanski front“ koji je obuhvatao partije od centralne-desnice preko centriste predsednika Emanuela Makrona do radikalne levice France Unbowed (LFI), koji je prošle godine sprečio krajnju desnicu da odnese potpunu pobedu na vanrednim parlamentarnim izborima.
Prema tom neformalnom paktu, partije „republikanskog luka“ povlačile su svoje kandidate u korist najbolje plasiranog kandidata među njima kako bi pobedile RN u drugom krugu.
To je rezultiralo zastojem u parlamentu sa tri strane, sa slabim vladama koje se smenjuju kao na pokretnoj traci, što je srušilo poverenje javnosti u glavne partije i povećalo rejting RN-a.
Svake nedelje se pojavljuju novi dokazi da se „vatreni zid“ između mejstrim centralne-desnice i ekstremne desnice raspada, dok se Les Republicains bore za opstanak protiv naglog rasta podrške nacionalističkom, ksenofobičnom i euroskeptičnom RN-u.
Nedavne ankete pokazuju da RN ima podršku od 35 odsto ili više, bilo da je njihov predsednički kandidat Le Penova, trenutno sprečena da se kandiduje zbog osude za proneveru sredstava EU, na koju je uložila žalbu, ili Bardela, 30-godišnji predsednik partije. Nijedan od potencijalnih kandidata LR ne dostiže ni 10 odsto, a podrška za kandidate centrista takođe opada.
LR je zaglavljen u borbi za vlast između Retajoa, koji je bio na vrhuncu kao tvrdolinijski ministar unutrašnjih poslova dok nije srušio vladu pre nekoliko nedelja, i Lorana Vokijea, lidera LR-a u parlamentu.
Ostali kandidati LR, uključujući velikog političkog igrača sa severa Gzavijera Bertranda, takođe se takmiče za nominaciju.
Bertrand je jedan od retkih golista koji se protive bilo kakvom dogovoru sa krajnjom desnicom. Njegova linija ima malo uticaja među članovima LR-a u parlamentu koji se bore da sačuvaju svoje mandate, što bi moglo zahtevati barem uzajamni pakt o nenapadanju sa Le Penovom partijom.
Nekolicina LR poslanika, predvođena bivšim liderom partije Erikom Siotijem, odvojila se i sklopila takav dogovor sa Le Penovom na poslednjim parlamentarnim izborima. Sada pritisak za „uniju desnice“ raste – pojačan od strane desničarskih medijskih imperija milijardera Vinsenta Bolorea i Pjera-Eduarda Sterina.
Lideri Les Republicains već se nadmeću sa krajnjom desnicom u oštrom retoričkom nadmetanju i predlozima za ograničavanje imigracije i uskraćivanje prava novim imigrantima. Kao ministar unutrašnjih poslova do septembra, Retajo je zaoštrio uslove za sticanje francuskog državljanstva i vodio kampanju protiv državljanstva po rođenju.
Trenutno, deca imigranata rođena na francuskoj teritoriji automatski stiču državljanstvo kada napune 13 godina, pod uslovom da su pet godina boravila u zemlji.
Glavni konzervativci i dalje pokušavaju da uspostave kontakt sa krajnjom desnicom. Vokije je nedavno sreo Erika Zemura, radikalnog antiislamskog borca desno od Le Pen, kako bi razgovarali o ideji predsedničkih primarnih izbora otvorenih za sve kandidate od centralne do krajnje desnice. RN nema interesovanje za takvo takmičenje jer je njihov kandidat daleko ispred u anketama, pa primarni izbori izgledaju malo verovatno.
Ipak, pokretanje te ideje predstavlja način za gradnju mostova ka desnici izvan LR.
Problem za Les Republicains je što, osim izbornog čuda, „unija desnice“ samo olakšava put tvrdolinijskoj desnici ka vlasti.
Kao što je Žan-Mari Le Pen voleo da kaže, birači više vole original nego kopiju. Dakle, LR bi verovatno završio kao mlađi partner, ili se pridružio vladi u kojoj dominira RN, kao što je sestrinska partija Forca Italia učinila u vladi Đorđe Meloni u Italiji, ili podržavajući RN vladu sa strane.
Dok se ova manevrisanja odvijaju u Parizu, LR se približava krajnjoj desnici i u Evropskom parlamentu u Briselu, gde je njegov lider grupe, Fransoa-Gzavije Belami, glasao za RN-ovu moć za osudu predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen zbog njene podrške trgovinskom sporazumu EU sa zemljama Južne Amerike.
LR je takođe glasao zajedno sa tvrdolinijskom desnicom protiv ambicioznog cilja EU za smanjenje emisije ugljen-dioksida do 2040. godine, što pokazuje konvergenciju neprijateljstva prema politikama prijateljskim prema klimi.
Erozija francuskog „vatrenog zida“ protiv ekstremne desnice odražava i raspad barijera u zakonodavnom telu EU.
Centralno desna Evropska narodna partija, kojoj pripada LR, sve je spremnija da sprovede svoju agendu deregulacije uz glasove krajnje desnice kada ne može da nagovori centrističke i socijalističke grupe da popuste oko zahteva za izveštavanje o životnoj sredini i odgovornosti preduzeća.
To su učinili i 13. novembra glasajući o pravilima korporativne održivosti i transparentnosti lanca snabdevanja.
Francuski konzervativni lideri tvrde da žele birače Le Pen, a ne lidere njene partije. Ali kada se suoče sa izborom da izgube preostale gradske opštine ili da sklope dogovore sa RN na opštinskim izborima narednog marta, malo je sumnje da će LR pristati na lokalne sporazume, čak i ako to znači izbor više RN gradonačelnika i odbornika.
Ako Les Republicains postanu omogućavaoci preuzimanja Francuske od strane tvrde desnice, koja bi povukla prava na državljanstvo i socijalnu zaštitu i dovela Pariz u sukob sa EU, to bi verovatno razbilo partiju i označilo kraj golističkog nasleđa u francuskoj politici – kao i moralno diskreditovalo samu partiju.
Simptom/Danas/
Orbanovi komentari dolaze dok blede nade u skorašnji prekid vatre i Evropa se bori da podrži finansije Kijeva pred budžetskom krizom sledeće godine.
U intervjuu sa Matijasom Depfnerom, izvršnim direktorom nemačke medijske grupe Aksel Springer, koja je vlasnik Politika, Orban je rekao da finansijska podrška Ukrajini “ubija” EU “ekonomski, finansijski” i da je “jednostavno luda”.
Mađarska je ranije blokirala produženje sankcija EU protiv Rusije i finansijske podrške Ukrajini, i lobirala je za izuzeće od američkih naftnih sankcija Moskvi.
“Već smo potrošili 185 milijardi evra i… naša namera je da potrošimo još više. Dakle, finansiramo zemlju koja nema šanse da dobije rat”, rekao je Orban u najnovijoj epizodi Depfnerovog podkasta, MD MEETS.
Mirovni pregovori
Orban je optužio lidere EU da namerno produžavaju sukob u Ukrajini u nadi da će dobiti bolju pregovaračku poziciju za mirovni sporazum.
“Oni bi želeli da nastave rat”, rekao je Orban.
“Misle… da moramo da nastavimo rat da bismo više podržali Ukrajinu” – stav za koji je premijer rekao da je “pogrešan, potpuno pogrešan”.
“Situacija i vreme su bolji za Ruse nego za nas. Ne nastavljajte; zaustavite to čim možemo”, rekao je Orban.
Što se tiče mirovnih pregovora, Orban je rekao da očekuje “sporazum između Rusa i Amerikanaca o ratu i o drugim pitanjima, trgovini, svetskoj trgovini, energetici i drugim pitanjima”.
Takođe je rekao da bi Evropljani trebalo da “otvore nezavisni komunikacioni kanal sa Rusijom”.
“Neka Amerikanci pregovaraju sa Rusima, a onda bi i Evropljani trebalo da pregovaraju sa Rusima, a onda da vidimo da li možemo da ujedinimo stav Amerikanaca i Evropljana”, rekao je Orban.
SAD su prošlog meseca preduzele mere za sankcionisanje ruskih energetskih giganta Lukoila i Rosnjefta i otkazale planirani samit između američkog predsednika Donalda Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina u Budimpešti.
Mađarska je tvrdila da je obezbedila neodređeno izuzeće od američkih sankcija na naftu i gas uvezen iz Rusije, nakon što se Orban sastao sa Trampom u Beloj kući ranije ovog meseca. Ali američka administracija kaže da je izuzeće samo na godinu dana.
U intervjuu, Orban je rekao da će dogovoreno izuzeće trajati dok je on na funkciji. Nacionalni izbori se očekuju u aprilu sledeće godine.
Bezbednosne garancije
Evropa bi trebalo da zauzme pristup prema Ukrajini “zasnovan na evropskom interesu”, rekao je Orban, dodajući da ga “ne zanima” da li Moskva pobeđuje ili gubi.
Orban je rekao da je “zainteresovan za budućnost evropskih naroda, među njima i budućnost Mađara”, i “novi bezbednosni sistem”.
Posleratni bezbednosni aranžman za Ukrajinu trebalo bi da uključuje “mirovni sporazum koji stabilizuje granice, bilo da su međunarodno priznate ili ne”, i “definitivno neku vrstu demilitarizovane zone”, rekao je Orban.
Osim ako se ne dogodi “čudo”, Rusija će nastaviti da okupira istočnu ukrajinsku teritoriju Donjecka nakon rata, rekao je Orban.
“Ovo je realnost, sviđalo se to vama ili ne”, naglasio je.
Ali je hladno ublažio strahove od ohrabrene Rusije koja će napasti drugu evropsku ili NATO zemlju.
“Mislim da je smešno reći da će Rusi napasti Evropsku uniju ili NATO, jednostavno zato što nisu dovoljno jaki. Mi smo mnogo jači”, rekao je.
Simptom/B92/Politiko
Donald Tramp je ponovio ocene da su, kako je naveo, komunistički, marksistički socijalisti i globalisti imali svoju šansu, ali da su “doneli samo katastrofu”, ali je naveo da će pomoći Njujorku jer želi da taj grad bude uspešan, preneo je Si-En-En.
“Sada da vidimo kako će komunista proći u Njujorku. Videćemo kako će se to završiti. I pomoći ćemo im. Želimo da Njujork bude uspešan. Pomoći ćemo im malo, možda”, rekao je Tramp tokom govora na ekonomskoj konferenciji u Majamiju.
Tramp je ocenio da politika Mamdanija, demokratskog socijaliste, odražava stavove demokrata u Kongresu.
“Ako želite da vidite šta demokratski kongresmeni žele da urade Americi, samo pogledajte rezultate jučerašnjih izbora u Njujorku gde je njihova partija postavila komunistu za gradonačelnika najvećeg grada u naciji. Odluka pred svim Amerikancima ne može biti jasnija – imamo izbor između komunizma i zdravog razuma“, rekao je sinoć Tramp.
Tramp je pre izbora u Njujorku upozorio da bi u slučaju pobede Mamdanija mogao da ograniči federalno finansiranje Njujorka, osim minimuma koji je propisan zakonom. Rekao je da bi umesto Mamdanija pre podržao bivšeg guvernera Njujorka Endrua Kuoma, navodeći da bi, iako nije “obožavalac” Kuoma, u slučaju izbora između “lošeg demokrate i komuniste uvek birao “lošeg demokratu”.
Simptom/RTS/CNN
U trci za gradonačelnika učestvovali su republikanac Kertis Sliva i bivši guverner Endru Kuomo, koji se kandidovao kao nezavisni kandidat i dobio podršku američkog predsednika Donalda Tramp.
Tramp je, takođe, zapretio da će Njujork ostati bez federalnih fondova ukoliko Mamdani pobedi, nazvavši ga “komunistom”.
Iako je naglasio da nije “obožavalac” Kuoma, Tramp je dodao da bi “u izboru između lošeg demokrate i komuniste uvek izabrao lošeg demokratu”.
Mamdani je više puta negirao Trampove tvrdnje da je komunista, ali je ponovo potvrdio svoju posvećenost povećanju poreza za najbogatije Njujorčane.
“Njujork će ostati grad imigranata, grad koji su izgradili imigranti, koji pokreću imigranti – i od večeras, predvođen imigrantom”, naglasio Mamdani u Bruklinu.
Mamdani je pohađao prestižnu srednju školu prirodnih nauka u Bronksu i diplomirao na koledžu Boudoin. Sin je Mahmuda, profesora univerzitete Kolumbija i Mire Nair, čuvene indijske filmske rediteljke.
Pre nego što je postao poslanik, bio je savetnik za stanovanje i samoproglašeni reper, ali njegova harizma i slogani učinili su da kao autsajder bude pobednik. Poznat je po svom aktivizmu u oblastima stanovanja, socijalne pravde i obrazovanja. Njegova kampanja privukla je veliku pažnju mladih i progresivnih birača.
Prema podacima Izborne komisije Njujorka, izlaznost je bila rekordna: više od dva miliona stanovnika izašlo je na izbore, a pet puta više građana glasalo je prevremeno.
Nakon objave o Mamdanijevoj pobedi, Kuomo priznao je poraz i čestitao novom gradonačelniku, pozvavši građane da podrže tranziciju vlasti.
Republikanski kandidat Kertis Sliva takođe je čestitao, uz poruku da će njegova koalicija “budno pratiti” novu administraciju.
Simptom/RTS/BBC
Predsednik Argentine Havijer Milei proglasio je pobedu svoje stranke na parlamentarnim izborima i istakao da ta, kako je naveo, velika pobeda označava prekretnicu, obećavši da će nastaviti sa reformama koje njegova vlada smatra neophodnim.
Njegova nova stranka Libertad Avanza (Sloboda napreduje) osvojila je više od 40 odsto glasova na juče održanim izborima, u poređenju sa 31 odsto koliko je osvojila levo orijentisana opoziciona Peronistička koalicija.
Milei je, nakon objave rezultata, rekao da su birači pokazali želju da nepovratno promene put napretka za drugu po veličini ekonomiju Južne Amerike, prenosi Rojters.
U sedištu svoje stranke, Milei je pozdravio izborni trijumf kao “zeleno svetlo” za nastavak smanjenja potrošnje i uvođenje ambicioznih poreskih i radnih reformi. Rezultati ga, takođe, automatski pozicioniraju kao kandidata za reizbor 2027. godine.
“Argentinski narod je odlučio da ostavi iza sebe 100 godina dekadencije. Danas počinjemo izgradnju velike Argentine”, poručio je Milei svojim pristalicama.
Rojters prenosi da je Mileieva pobeda izraz narodnog poverenja koji jača njegovu sposobnost da sprovede radikalni eksperiment slobodnog tržišta uz podršku od nekoliko milijardi dolara od strane administracije američkog predsednika Donalda Trampa.
Južnoamerički mediji su preneli da je izlaznost na juče održanim izborima bila niska – 66 odsto, što je najniži rezultat od povratka demokratije 1983. godine.
Ministar unutrašnjih poslova Lisandro Katalan istakao je da je izborni proces prošao mirno i naglasio uspeh uvođenja jedinstvenog glasačkog listića (BUP), koji je prvi put primenjen s ciljem smanjenja troškova za nacionalne izbore.
Argentinski glasači birali su 257 poslanika u donjem domu parlamenta, kao i 24 člana Senata, koji ima ukupno 72 poslanika.
Tramp: Narod Argentine opravdao naše poverenje u Mileija
Američki predsednik Donald Tramp čestitao je Mileiju ubedljivu pobedu na osvajanju polovine mandata na parlamentarnim izborima.
“Čestitke predsedniku Havijeru Mileiju na ubedljivoj pobedi u Argentini. On obavlja sjajan posao! Argentinski narod je opravdao naše poverenje u njega”, napisao je Tramp jutros na mreži Trut.
Simptom/RTS/Tanjug/Reuters
Na osnovu obrađenih 99,91 odsto boračkih mesta u 80 opština i Gradu Skoplju, konzervativna VMRO-DPMNE je dobila podršku 301.919 birača, dok je suparnički opozicioni SDSM osvojio 125.824 glasa.
Na trećem mestu je opoziciona albanska koalicija Nacionalna alijansa za integraciju (NAI), koju predvodi Demokratska unija za integraciju (DUI), sa 114.246 glasova, dok je druga albanska koalicija „Vredi“, manji ;partner VMRO DPMNE u Vladi Severne Makedonije, dobila 91.242 glasa.
Opoziciona parlamentarna partija „Levica“ dobila je podršku 57.063 birača, a „Znam – Za našu Makedoniju“, drugi manji partner u koalicionoj vladi VMRO DPMNE, dobila je 38.421 glas.
Koalicija „Iskustvo za uspeh“ (GROM, LDP, Integra, PCER), kako je prenela agencija MIA, osvojila je 13.000 glasova.
Prema podacima DIK, na izborima je glasalo ukupno 883.937 građana, od čega je 833.984 glasačkih listića bilo važećih, a 49.957 nevažećih. Izlaznost je bila 48,29 odsto.
U Severnoj Makedoniji je u nedelju 19. oktobra, održan prvi krug lokalnih izbora na kojima su birani gradonačelnici i odbornici u 80 opština i Gradu Skoplju.
Vladajući VMRO-DPMNE je prvom krugu dobio gradonačelnike u 32 opštine, „Vredi“ u pet, NAI u četiri, a SDSM u tri opštine.
Drugi krug lokalnih izbora na kojima će građani birati gradonačelnike, u nedelju 2. novembra, biće održan u 33 opštine i za Grad Skoplje, dok će se glasanje ponoviti u tri opštine zbog nedovoljnog cenzusa u prvom krugu.
U Skoplju, glavnom gradu Severne Makedonije, u drugom kolu suočiće se kandidat vladajućeg VMRO DPMNE Orce Đorđievski i Amar Mecinović iz opozocione parlamentarne partije Levica.
Simptom/Danas/Beta
“Oni bi i dalje mogli da pobede. Ne mislim da hoće, ali bi i dalje mogli da ih pobede”, rekao je Tramp na konferenciji za novinare u Beloj kući, prenosi Rojters.
Dodao je da je rat čudna stvar i da se svašta može desiti.
Simptom/RTS/Reuters
„Dragi prijatelji, imamo pobedu u više od 30 opština još u prvom krugu. Razlika je dva prema jedan, negde tri prema jedan, a negde i veća“, rekao je Mickoski na stranačkoj konferenciji za novinare (facebook.com/MickoskiHristijan/?locale=mk_MK).
Istakao je da VMRO DPMNE „ima pobede u opštinama gde je SDSM (opozicioni Socijademokratski savez Makedonije) imao svoje gradonačelnike“.
„Pobedili smo ubedljivo u prvom krugu u Strumici. Dvadeset godina smo čekali na ovaj dan“, rekao je Mockoski.
Naveo je da VMRO DPMNE ima pobedu i u Delčevu, da je pobedio u Beorovu i da ima ubedljivu pobedu u Pelagonniji – u Bitolju i u Prilepu.
„Imamo pobedu u Štipu, u Kavadarcima, u Đevđeliji, u Svetom Nikoli, u Ohridu, u Karbincima, u Demih Hisaru, u Novacima, Gradskom, Butelu, Đorče Petrovu, Gazi Babi, Kiseloj Vodi, Sopištu, Ilindenu, Petrovcu, Jegunovcu, Radovišu, Reseni i tako dalje“, rekao je Mickoski.
Lider VMRO DPMNE je istakao da kandidat te konzervativne stranke za gradonačelnika Grada Skoplja Orce Đorđievski „ima ogromno vođstvo, nekoliko puta veće od svog protivkandidata“ i da je „tamo Orce izvestan pobednik u drugom krugu“.
U Severnoj Makedoniji danas je održan prvi krug lokalnih izbora, na kojima se biraju gradonačelnici i odbornici u 80 opština i Gradu Skoplju.
Na današnjim izborima učestvuju 22 stranke, 19 koalicija i 119 grupa birača, odnosno nezavisnih kandidata, a pravo glasa ima 1.832.415 birača.
U drugom krugu lokalnih izbora, 2. novembra, biće birani gradonačelnici u jedinicama lokalne samouprave u kojima nisu izabrani u prvom krugu.
Simptom/Danas/Beta
„Ono što je jasno iz prvih izjava jeste da su tri stranke – ANO, SPD i Motoristi – zinteresovane za formiranje koalicije. O personalnim rešenjia još pregovaraju, ali čini se da bi vlada mogla biti formirana na toj osnovi“, rekao je Pavel na konferenciji za štampu, prenosi Politiko.
Stranka Sloboda i direktna demokratija (SPD) i desničarska stranka Motoristi jedine su koje nisu isključile saradnju sa ANO, koja je pobedila na izborima sa skoro 35 odsto glasova. Te tri partije imale bi 108 poslanika, što je dovoljno da obezbede većinu u Donjem domu parlamenta, koji ima 200 mesta.
Cilj Babiša je bio da formira jednostranačku manjinsku vladu, koju bi podržavale dve stranke, ali to najverovatnije neće moći da ostvari, jer i Motoristi i SPD insistiraju na direktnom učešću u vladi.
Pavel je ranije rekao da se konsultuje sa advokatima o tome da li da blokira Babiša zbog mogućeg sukoba interesa, s obzirom na to da poseduje najveće „poljoprivredno carstvo“ u zemlji.
„U nedelju mi je Babiš predstavio opcije kako će se rešiti taj problem tako „da se poštuje zakon“, rekao je Pavel.
„Kada stranke koje formiraju vladu postignu dogovor o personalnim rešenjima, neće biti razloga za odlaganje i biće moguće da se formira vlada“, rekao je Pavel.
Pavel je pozvao buduću vladu da zadrži inicijativu za municiju za Ukrajinu, koju je predvodio Prag, iako je Babiš u predizbornoj kampanji obećao da će je otkazati zbog navodnog nedostatka transparentnosti, sugerišući da bi to trebalo da vodi NATO, a ne Češka.
Simptom/Nova.rs/FoNet
“Gruzijski san” osvojio je 81,6 odsto glasova širom zemlje, a kandidati stranke za gradonačelnike su, takođe, pobedili u svim gradovima sa samoupravom, naveo je CIK.
Kaha Kaladže je pobedio na izborima za gradonačelnika prestonice sa 71,58 odsto glasova, osvojivši 214.872 glasova birača.
Drugo mesto sa 12,27 odsto glasova osvojio je Irakli Kupradže, kandidat opozicionih partija Snažna Gruzija i Gaharija za Gruziju.
Protesti i hapšenje
U međuvremeno, gruzijsko ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da je uhapšeno pet članova opozicionih stranaka zbog pozivanja na puč i svrgavanje vlade, krivična dela za koja je zaprećena zatvorska kazna do devet godina.
Opozicioni skup u Tbilisiju počeo je sinoć, na dan lokalnih izbora.
Demonstranti su se prvobitno okupili na Trgu slobode, a neki su se premestili ka rezidenciji predsednika Gruzije Mihaila Kavelašvilija.
Probili su gvozdene barijere podignute ispred rezidencije, a interventna policija ih je potisnula, koristeći biber sprej i vodene topove.
Premijer optužio EU za mešanje
Premijer Gruzije Irakli Kobahidže izjavio je da su demonstranti koji su pokušali da nasilno uđu u predsedničku palatu zapravo nastojali da sruše vladu i optužio Evropsku uniju za mešanje u gruzijsku politiku.
Kobahidže je rekao da je na skupu učestvovalo do 7.000 ljudi, ali da je njihov pokušaj rušenja ustavnog poretka propao, uprkos podršci Evropske unije.
“Niko neće izbeći odgovornost. To uključuje i političku odgovornost”, istakao je Kobahidže, koji je optužio ambasadora EU Pavela Herčinskog za mešanje u gruzijsku politiku i pozvao ga da osudi proteste.
Lokalni izbori u Gruziji su održani juče i na njima je izabrano 2.058 članova 64 opštinske skupštine i 64 gradonačelnika.
Glasanje se odvijalo uz delimični bojkot opozicije jer je nekoliko glavnih opozicionih stranaka odlučilo da ne učestvuje u izbornoj trci.
Na izborima je učestvovalo 12 političkih stranaka, a izborni proces je pratilo 28 međunarodnih i 27 lokalnih organizacija, kao i predstavnici medija.
Osam opozicionih partija bojkotovalo je izbore, uključujući i najveću, Ujedinjeni nacionalni pokret, koji je osnovao bivši predsednik Gruzije Mihail Sakašvili.
Simptom/RTS/Tanjug/Reuters
