Ukupni izgledi ostaju ništa manje mračni za Ukrajinu, dok se približava četvrta godišnjica ruskog rata. Ipak, postoje znaci da bi ono što proizilazi iz ovogodišnjih pregovora licem u lice moglo konačno da odgovori na ključno pitanje: Da li je ruski predsednik Vladimir Putin ozbiljan?

Uoči planiranih dvodnevnih pregovora, Rusija je nastavila svoj veliki vazdušni napad na oštećenu infrastrukturu Ukrajine nakon kratke pauze tokom vikenda. Napadajući gradove uključujući Kijev, Dnjepar, Harkov, Sumi i Odesu preko noći sa 450 dronova i 71 raketom, uključujući balističke, Rusija je pogodila energetsku mrežu zemlje i stambene kuće dok su temperature padale ispod -20 stepeni Celzijusa.

„Putin mora biti lišen iluzija da može bilo šta postići svojim bombardovanjem, terorom i agresijom“, molio je frustrirani ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha. „Ni očekivani diplomatski napori u Abu Dabiju ove nedelje, niti njegova obećanja Sjedinjenim Državama, nisu ga sprečili da nastavi teror nad običnim ljudima tokom najsurovije zime.“

Prema rečima američkog predsednika Donalda Trampa, ta obećanja su uključivala uzdržavanje od ciljanja Kijeva i drugih većih gradova tokom cele nedelje tokom perioda „izvanredne hladnoće“. Ali čim je Tramp progovorio, portparol Kremlja Dmitrij Peskov je upozorio da će pauza trajati samo vikend.

To teško da je povoljan početak pregovora i navodi mnoge ukrajinske političare da tvrde da Rusija samo preduzima mere kako bi se osigurala da se ne nađe na pogrešnoj strani nepredvidivog američkog lidera — iako onog koji deluje preterano strpljivo sa Putinom, a još manje sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim.

Ne da su Ukrajinci za početak mnogo cenili nedeljni „energetski prekid vatre“. Okrutni rat ih je naučio da očekuju najgore.

„Nažalost, sve je sasvim predvidljivo“, objavio je savetnik Zelenskog Mihailo Podoljak .

„Ovako izgleda rusko ‘primirje’: tokom kratkog otopljavanja, nagomilajte dovoljno raketa, a zatim udarite noću kada temperature padnu na minus 24 stepena Celzijusa ili niže, ciljajući civile. Rusija ne vidi nikakav razlog da zaustavi rat, obustavi genocidne prakse ili se uključi u diplomatiju. Samo taktika zamrzavanja velikih razmera.“

Teško je osporiti njegov pesimizam. Putinov Kremlj ima dugu istoriju korišćenja mirovnih pregovora za odlaganje, zamagljivanje, iscrpljivanje protivnika i nastavak rata. To je deo plana koji ruski lider i njegov tužni ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov više puta koriste u Ukrajini, a godinama i u Siriji.

Ipak, prema nekim ukrajinskim i američkim izvorima upoznatim sa vođenjem pregovora, postoje naznake da bi trenutni pregovori mogli biti obećavajući nego što se široko veruje. Kažu da su obe strane zapravo „konstruktivnije“ – što je, priznajem, pridev koji se često zloupotrebljava.

„Ranije su ovi pregovori bili kao vađenje zuba bez anestezije“, rekao je republikanski stručnjak za spoljnu politiku koji je savetovao Kijev. Dobivši anonimnost kako bi slobodno govorio, rekao je: „Ranije sam imao želju da vrištim kad god bih morao da vidim još jedan izveštaj u kojem je pisalo da su razgovori bili ‘konstruktivni’. Ali sada mislim da su oni na neki način konstruktivni. Primećujem da Rusi ozbiljnije shvataju ove razgovore.“

Simptom/Politiko