Hrvatske vojne snage, pod vođstvom generala Ante Gotovine, bile su više nego brutalne tokom akcije „Oluja“ avgusta 1995. godine, kada je iz Hrvatske proterano više od 220.000 Srba, dok je njih oko 2.000 poginulo i nestalo. Koliko su bila jeziva nedela hrvatskih snaga, možda je najbolje istražila i opisala nekadašnja glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte, koja je svojevremeno u svojim memoarima do detalja iznela šta je sve srpska manjina preživela tokom ratnih sukoba u Hrvatskoj.

Lista zločina

Na listi zločina koja su stavljana na teret Gotovini kao glavnokomandujućem Del Ponteova navodi – proterivanje Srba iz Krajine, progon zbog etničke i verske pripadnosti, deportaciju, prisilno iseljavanje, uništavanje sela i gradova, ubistva, nehumane postupke, okrutan tretman…

Optužnicu protiv Gotovine potpisala je svojevremeno upravo Del Ponteova, on je potom godinama bio u bekstvu, da bi na kraju bio uhapšen na Kanarskim ostrvima u Španiji, gde je uživao u luksuzu.
Prvobitno je u Hagu bio osuđen na 24 godine zatvora, ali je u drugostepenom postupku oslobođen i tako se spasao robije za počinjene zločine nad Srbima u Krajini.

Kar­la del Pon­te piše da je ma­sov­ni eg­zo­dus Sr­ba za­po­čeo i pre ne­go što su vo­j­ne sna­ge pod ko­man­dom Go­to­vi­ne 4. av­gu­sta 1995. za­po­če­le napad na Kra­ji­nu.

– Hr­vat­ska ar­ti­lje­ri­ja grana­ti­ra­la je ci­vi­l­na po­dru­č­ja. Hr­vat­ske tru­pe su, na­vod­no, no­ću ula­zi­le u sr­p­ske ku­će i pu­ca­nja­vom i dru­gim na­či­ni­ma za­stra­ši­va­nja pretile sr­p­skim ci­vi­li­ma ko­ji ni­su po­be­gli. Vo­j­ni­ci su uhva­ti­li ne­ko­li­ko Sr­ba, ukrcali ih u vo­zi­lo i odve­zli u za­tvo­r­ske obje­k­te i pri­hvat­ne cen­tre. Vo­j­ni­ci su, na­vod­no, otvo­ri­li va­tru na gru­pu sr­p­skih ci­vi­la u be­gu. Lju­di su bi­li pri­si­lja­va­ni da gle­da­ju sma­k­nu­ća čla­no­va svo­jih po­ro­di­ca. Te­la su le­ža­la ra­zba­ca­na po putu. Ne­ke žr­tve su, na­vod­no, ži­ve spa­lje­ne, ne­ke su umr­le od vi­še­stru­kih ubod­nih ra­na, ne­ke su ba­če­ne u bu­na­re, a ne­ke su jed­nos­tav­no ne­sta­le i nikada ni­su vi­đe­ne – na­ve­la je Del Pon­teo­va u me­moa­ri­ma “Go­spo­đa tužiteljka”.

printscreen

Vo­do­vi za po­d­me­ta­nje požara

Navela je i da se u op­tu­žni­ci pro­tiv Go­to­vi­ne kaže  da su, pošto su hrvatske sna­ge sa­vla­da­le sr­p­ski vo­j­ni ot­por, ko­ji je „uglav­nom bio mi­ni­ma­lan ili ga ni­je ni bi­lo“, pre­du­ze­le me­re ka­ko bi se po­bri­nu­le da pre­me­šta­nje Sr­ba iz Krajine bu­de tra­j­no.

– Hr­vat­ske sna­ge i ci­vi­li plja­č­ka­li su sr­p­ske ku­će i pro­dav­ni­ce. Hr­vat­ski vo­do­vi za po­d­me­ta­nje po­ža­ra osta­vi­li su gra­do­ve i bro­j­na se­la u ru­še­vi­na­ma. Na mestima na ko­ji­ma su sr­p­ske i hr­vat­ske ku­će sta­ja­le jed­ne do dru­gih – hr­vat­ske su po­šte­đe­ne, a sr­p­ske za­pa­lje­ne. Sto­ka je ubi­ja­na i ži­va spa­lji­va­na u to­ro­vi­ma i šta­la­ma.

Bu­na­ri i vo­do­vod na­me­r­no su za­ga­đi­va­ni le­še­vi­ma

Do 15. novembra 1995, ka­da su se ope­ra­ci­je či­šće­nja uglav­nom za­vr­ši­le, sr­p­ska zajednica u ju­žnoj Kra­ji­ni pra­k­ti­č­no se za­tr­la. Hr­vat­ske tru­pe i ci­vi­li useljavali su se u ve­li­ki broj na­pu­šte­nih sr­p­skih ku­ća. Pre­m­da je sr­p­skim izbeglicama da­to pra­vo na po­vra­tak i po­vra­ća­nje imo­vi­ne, uni­šte­nje nji­ho­ve imo­vi­ne i ispra­va o nji­ho­vom vla­sni­štvu pra­k­ti­č­no je one­mo­gu­ći­lo ta­kve za­šti­t­ne me­re. Sve je to, na­vo­di se u op­tu­žni­ci, bi­lo uči­nje­no sna­me­rom – na­ve­la je ona.

Kurir