U predsedničkoj palati u Minsku, najdugovečniji evropski lider široko se osmehnuo dok je primao malu metalnu kutiju od američke delegacije u poseti.

Unutra su se nalazile manžetne sa reljefnim ukrasima Bele kuće – lični poklon Donalda Trampa Aleksandru Lukašenku, koji je uživao u pažnji nakon godina provedenih kao zapadni izgnanik.

Od Trampovog stupanja na dužnost, Lukašenko, autoritarni snažni čovek koji vlada Belorusijom od 1994. godine, izvlači se iz diplomatskog zamrzavanja, oprezno istražujući prostor izvan Moskve, koja Belorusiju vidi i kao svog najbližeg saveznika i kao vitalnog za tampon zonu.

Osećajući političku priliku sa novom Trampovom administracijom, Lukašenko se redovno sastajao sa američkim zvaničnicima, pa čak i razgovarao sa američkim predsednikom, koji je pokrenuo ideju o direktnom sastanku. Neki u Vašingtonu vide Lukašenka kao potencijalnog sagovornika sa Vladimirom Putinom o okončanju rata u Ukrajini.
Kit Kelog, Trampov izaslanik u Ukrajini, privatno je rekao da visoko ceni Lukašenkove uvide u ruskog lidera, prema izvoru upoznatom sa razgovorima.

Evropski diplomatski izvori su u međuvremenu rekli da se u Briselu vode okvirni razgovori o tome da li je politika EU o izolaciji Belorusije i dalje efikasna i da li treba razmotriti ponudu Lukašenku izlaza iz senke Moskve. Belorusija je takođe signalizirala otvorenost za razgovore, rekla su dva izvora.

„Ljudi koji se nisu usudili da izgovore reč ‘predsednik’ od 2020. godine sada žele da razgovaraju“, hvalio se Lukašenko domaćoj publici početkom jula. „Oni razgovaraju o globalnim pitanjima sa vašim predsednikom – to već nešto znači. To pokazuje da poštuju njegovo mišljenje.“

Tokom većeg dela svoje tri decenije na vlasti, Lukašenko – često opisivan kao poslednji evropski diktator – gradio je svoj opstanak na veštini zaštite između Moskve i Zapada.

Oslanjao se na izdašnu subvencionisanu rusku naftu i gas kako bi održao belorusku državnu ekonomiju na površini, dok je ostavljao vrata Briselu odškrinuta kad god bi Moskva previše pritiskala, povremeno obećavajući demokratske reforme koje se nikada nisu ostvarile.

„Postoji uporni mit da je Lukašenko srećan što je vazal Moskve. U stvarnosti, njegov prostor za manevrisanje se tokom godina menjao, ali nikada nije prestao da traži načine da proširi svoje mogućnosti“, rekao je evropski zvaničnik.

„Lukašenko je zavisnik: njegova droga je moć. Kao i svaki zavisnik, on će učiniti i prodati sve za poslednju dozu“, rekao je Sergej Spariš, 39-godišnji aktivista koji je nedavno pušten iz beloruskog zatvora kao deo Lukašenkovog pokušaja da se dodvori Zapadu. „Da bi ostao na vlasti, prodao je Belorusiju Rusiji.“

Rusija je intervenisala sa kreditima, sniženim cenama energije i bezbednosnim garancijama kako bi učvrstila njegovu poziciju u njegovom najranjivijem trenutku, a kada je Putin pokrenuo svoju potpunu invaziju na Ukrajinu 2022. godine, zagrljaj je postao još čvršći.

Belorusija je služila kao mesto za pripremu i logističko središte za ruske trupe, a njena teritorija je predstavljala lansirnu rampu za napade na Ukrajinu sa severa, samo 90 milja od Kijeva. Od potpune invazije, Minsk i Moskva su potpisali sveobuhvatni bezbednosni pakt, a Lukašenko je – nakon godina otpora – pristao da smesti rusko nuklearno oružje na beloruskom tlu.

Ipak, Lukašenko se suprotstavio Putinovom pritisku da pošalje svoje trupe u rat, znajući da bi takav potez bio veoma nepopularan ne samo među javnošću već i unutar njegovih oružanih snaga.

Međutim, ekonomska zavisnost Belorusije od Moskve samo se produbila kako su zapadne sankcije pretvorile zemlju u vitalni kanal za Moskvu, generišući privremeni bum izvoza i državnih prihoda.

Simptom/The Guardian