Lukasenko

Lukašenko: Belorusija nije učestvovala kao agresor ni kao suagresor u sukobu

July 1, 2026 by Miloš Mićanović Leave a Comment

Govoreći na jednom javnom događaju, Lukašenko je naglasio da Belorusija ne želi da učestvuje u ratu i da nema nameru da svoje građane šalje na front.

“Šta, treba da idemo da ratujemo u Ukrajini za tuđu volju? Zar hoćemo tamo da budemo topovsko meso, kako kažu vojnici? Ja želim da građevinci grade, a ne da drže mitraljez ili pušku u rukama. Zato ne verujte nikome ko govori da mi želimo neki rat”, rekao je Lukašenko.

On je potom dodao da Belorusija nije započela sukob.

“Mi nismo započeli nikakav rat. Nismo bili nikakvi suagresori. Proći će vreme, pa ću vam jednog dana ispričati kako je sve počelo. Mi to ne želimo”, poručio je beloruski predsednik.

Njegove najnovije poruke zato su izazvale brojne reakcije i različita tumačenja u javnosti.

Simptom/Direktno

Belorusija oslobodila 250 političkih zatvorenika

March 19, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Lukašenko je zatvorenike pomilovao nakon sastanka sa Džonom Koulom specijalnim izaslanikom predsednika SAD Donalda Trampa.

Koul je izjavio da je oslobađanje zatvorenika “značajna humanitarna prekretnica” i dokaz Trampove “posvećenosti direktnoj, tvrdokornoj diplomatiji”.

Koul je izjavio da će SAD ukinuti sankcije dvema beloruskim državnim bankama i Ministarstvu finansija, kao i vodećim beloruskim proizvođačima kalijumskog đubriva.

Liderka beloruske opozicije koja se nalazi u egzilu, Svetlana Tihanovskaja, pozdravila je oslobađanje zatvorenika i zahvalila Trampu i njegovim zvaničnicima zbog “neumornih napora” da to postignu i “spasavaju živote”.

U decembru,prethodni put kada su se američki zvaničnici sastali s Lukašenkom, Vašington je objavio ublažavanje sankcija beloruskim proizvođačima kalijumskog đubriva, a Minsk je zauzvrat oslobodio 123 zatvorenika i poslao ih u Ukrajinu i Litvaniju.

Simptom/Beta

Lukašenko: Kim Džon Un je potpuno normalna osoba koja zna svoje mesto u svetu

December 18, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Lukašenko je rekao da je njegov utisak o Kim Džong Unu uglavnom bio zasnovan na tome šta mediji objavljuju, ali da je nakon susreta na vojnoj paradi u Kini u septembru ove godine stekao utisak da je “moguće postići dogovor sa njim”, prenosi agencija Belta.

“Ali kada sam razgovarao sa njim, video sam potpuno normalnu osobu koja zna svoje mesto u svetu. On nije neka vrsta fantoma. On je pristojna, mirna, iskrena osoba. Bio je to kratak sastanak. Ali to je utisak koji sam stekao. Siguran sam da je moj utisak tačan. Moguće je postići dogovor sa njim”, istakao je Aleksandar Lukašenko.

Lukašenko je kazao i da je moguće da će posetiti Severnu Koreju.

On je u čestitki Kim Džong Unu, povodom nacionalnog praznika 9. septembra, potvrdio spremnost da to učini u najkraćem mogućem roku za obe strane, kako bi se međudržavni odnosi podigli na kvalitativno novi nivo.

Simptom/Newsmax/Tanjug

„Njegov lek je moć“: Zapad se obraća Lukašenku

September 30, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

U predsedničkoj palati u Minsku, najdugovečniji evropski lider široko se osmehnuo dok je primao malu metalnu kutiju od američke delegacije u poseti.

Unutra su se nalazile manžetne sa reljefnim ukrasima Bele kuće – lični poklon Donalda Trampa Aleksandru Lukašenku, koji je uživao u pažnji nakon godina provedenih kao zapadni izgnanik.

Od Trampovog stupanja na dužnost, Lukašenko, autoritarni snažni čovek koji vlada Belorusijom od 1994. godine, izvlači se iz diplomatskog zamrzavanja, oprezno istražujući prostor izvan Moskve, koja Belorusiju vidi i kao svog najbližeg saveznika i kao vitalnog za tampon zonu.

Osećajući političku priliku sa novom Trampovom administracijom, Lukašenko se redovno sastajao sa američkim zvaničnicima, pa čak i razgovarao sa američkim predsednikom, koji je pokrenuo ideju o direktnom sastanku. Neki u Vašingtonu vide Lukašenka kao potencijalnog sagovornika sa Vladimirom Putinom o okončanju rata u Ukrajini.
Kit Kelog, Trampov izaslanik u Ukrajini, privatno je rekao da visoko ceni Lukašenkove uvide u ruskog lidera, prema izvoru upoznatom sa razgovorima.

Evropski diplomatski izvori su u međuvremenu rekli da se u Briselu vode okvirni razgovori o tome da li je politika EU o izolaciji Belorusije i dalje efikasna i da li treba razmotriti ponudu Lukašenku izlaza iz senke Moskve. Belorusija je takođe signalizirala otvorenost za razgovore, rekla su dva izvora.

„Ljudi koji se nisu usudili da izgovore reč ‘predsednik’ od 2020. godine sada žele da razgovaraju“, hvalio se Lukašenko domaćoj publici početkom jula. „Oni razgovaraju o globalnim pitanjima sa vašim predsednikom – to već nešto znači. To pokazuje da poštuju njegovo mišljenje.“

Tokom većeg dela svoje tri decenije na vlasti, Lukašenko – često opisivan kao poslednji evropski diktator – gradio je svoj opstanak na veštini zaštite između Moskve i Zapada.

Oslanjao se na izdašnu subvencionisanu rusku naftu i gas kako bi održao belorusku državnu ekonomiju na površini, dok je ostavljao vrata Briselu odškrinuta kad god bi Moskva previše pritiskala, povremeno obećavajući demokratske reforme koje se nikada nisu ostvarile.

„Postoji uporni mit da je Lukašenko srećan što je vazal Moskve. U stvarnosti, njegov prostor za manevrisanje se tokom godina menjao, ali nikada nije prestao da traži načine da proširi svoje mogućnosti“, rekao je evropski zvaničnik.

„Lukašenko je zavisnik: njegova droga je moć. Kao i svaki zavisnik, on će učiniti i prodati sve za poslednju dozu“, rekao je Sergej Spariš, 39-godišnji aktivista koji je nedavno pušten iz beloruskog zatvora kao deo Lukašenkovog pokušaja da se dodvori Zapadu. „Da bi ostao na vlasti, prodao je Belorusiju Rusiji.“

Rusija je intervenisala sa kreditima, sniženim cenama energije i bezbednosnim garancijama kako bi učvrstila njegovu poziciju u njegovom najranjivijem trenutku, a kada je Putin pokrenuo svoju potpunu invaziju na Ukrajinu 2022. godine, zagrljaj je postao još čvršći.

Belorusija je služila kao mesto za pripremu i logističko središte za ruske trupe, a njena teritorija je predstavljala lansirnu rampu za napade na Ukrajinu sa severa, samo 90 milja od Kijeva. Od potpune invazije, Minsk i Moskva su potpisali sveobuhvatni bezbednosni pakt, a Lukašenko je – nakon godina otpora – pristao da smesti rusko nuklearno oružje na beloruskom tlu.

Ipak, Lukašenko se suprotstavio Putinovom pritisku da pošalje svoje trupe u rat, znajući da bi takav potez bio veoma nepopularan ne samo među javnošću već i unutar njegovih oružanih snaga.

Međutim, ekonomska zavisnost Belorusije od Moskve samo se produbila kako su zapadne sankcije pretvorile zemlju u vitalni kanal za Moskvu, generišući privremeni bum izvoza i državnih prihoda.

Simptom/The Guardian

U Belorusiji sutra izbori

January 25, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Na prethodnim predsedničkim izborima, u avgustu 2020. godine, Lukašenko je, prema zvaničnim rezultatima, osvojio 80 odsto glasova, što je podstaklo tvrdnje o izbornoj prevari i višemesečne proteste na koje je vlast odgovorila oštrim obračunom sa hiljadama neistomišljenika.

Kako bi smanjio rizik od izbijanja novih nemira, 70-godišnji Lukašenko je pomerio termin ovogodišnjih izbora – sa toplog avgusta na ledeni januar, kada masovni protesti nisu izgledni zbog loših vremenskih prilika.

Lukašenko, kome mandat ističe krajem septembra, ima samo simbolične protivnike na sutrašnjim izborima, za razliku od glasanja 2020. godine, jer izborna komisija ovaj put nije odobrila kandidature opozicionih političara.

Aktivista grupe boraca za ljudska prava Vesna (Proleće) Pavel Sapelka ukazao je da političari, koji su nekada bili protivkandidati Lukašenku, “sada bukvalno trunu u zatvoru” u teškim uslovima i da sa njima niko nije imao kontakt duže od godinu dana.

Opoziciona liderka u egzilu Svetlana Tihanovska, Lukašenkov glavni rival na izborima 2020. godine, navela je da su izbori u Belorusiji “farsa” i pozvala Beloruse da glasaju protiv svih kandidata.

Njen suprug, aktivista Sergej Tihanovski pokušao je da se kandiduje za predsednika pre četiri godine, ali je uhapšen i do danas je u zatvoru.

Lukašenko, bivši direktor državne farme, postao je predsednik države 1994. godine, na talasu gneva javnosti zbog naglog pada životnog standarda posle haotičnih i bolnih reformi tokom prelaska sa socijalističke na tržišnu privredu.

Lukašenka su tokom prvog mandata nazivali “poslednjim diktatorom Evrope”, a on je opravdao taj nadimak oštrim obračunom sa neistomišljenicima i produžavanjem vladavine putem izbora koje Zapad opisuje kao neslobodne i nepoštene.

Izbore 2020. godine, na kojima je Lukašenko obezbedio šesti mandat, nameštenim smatraju mnogi i u zemlji i u inostranstvu. Izbori su doveli do višemesečnih masovnih protesta, najvećih do sada u Belorusiji.

Na te proteste vlasti su odgovorile sveobuhvatnom represijom – uhapsile su više od 65.000 ljudi, pretukle hiljade, i zabranile rad stotinama nezavisnih medija i nevladinih organizacija, zbog čega su zapadne zemlje Minsku uvele sankcije.

Vodeće opozicione ličnosti danas su ili u zatvoru ili su pobegle iz zemlje. Aktivisti za ljudska prava navode da u Belorusiji ima oko 1.300 političkih zatvorenika, uključujući dobitnika Nobelove nagrade za mir Aleša Beljackog, osnivača grupe Vesna.

Lukašenko je nedavno pomilovao više od 250 osoba za koje su borci za ljudska prava tvrdili da su politički zatvorenici.

Međutim, pomilovanja dolaze u jeku pojačane represije čiji je cilj iskorenjivanje svih preostalih znakova neslaganja sa vlastima. Stotine su uhapšene u racijama uperenim na rođake i prijatelje političkih zatvorenika. Uhapšeni su i članovi onlajn grupa koje su pokrenuli stanari stambenih zgrada u više gradova.

Tokom trodecenijske vladavine, Lukašenko se oslanjao na subvencije i političku podršku Rusije, kojoj je dozvolio da koristi belorusku teritoriju za invaziju na Ukrajinu 2022. godine, a kasnije je pristao i da primi deo ruskog taktičkog nuklearnog oružja.

Dok se godinama cenjkao sa Kremljom oko dodatnih subvencija, Lukašenko je povremeno pokušavao da umiri Zapad ublažavanjem represije. Takav flert sa Zapadom je okončan kada je inicirao nasilno suzbijanje protesta posle izbora 2020. godine.

Sa ruskim liderom Vladimirom Putinom, sa kojim je blisko povezan, Lukašenko je u decembru 2024. potpisao sporazum kojim je Belorusija dobila bezbednosne garancije, uključujući moguću upotrebu ruskog nuklearnog oružja.

Taj pakt je potpisan posle revizije ruske nuklearne doktrine, koja je prvi put stavila Belorusiju pod ruski nuklearni kišobran, u jeku tenzija sa Zapadom zbog rata u Ukrajini.

Lukašenko navodi da se u Belorusiji nalazi više desetina komada ruskog taktičkog nuklearnog oružja, čije razmeštanje proširuje sposobnost Rusije da gađa ciljeve u Ukrajini i u članicama NATO-a u Evropi.

On ne krije divljenje prema nekadašnjem Sovjetskom Savezu, vratio je kontrole sovjetskog tipa nad ekonomijom, obeshrabrio je upotrebu beloruskog jezika u korist ruskog i insistirao je na zameni crveno-bele nacionalne zastave onom koju je Belorusija koristila dok je bila jedna od 15 sovjetskih republika.

Vodeća beloruska bezbednosna agencija zadržala je ozloglašeno ime KGB iz sovjetskog perioda, a Belorusija je jedina zemlja u Evropi sa smrtnom kaznom, koja se izvršava hicem u potiljak.