“Imao sam mnogo rokova, ali ako stvari dobro funkcionišu, obično se rokovi produžavaju. Ali mislimo da je četvrtak odgovarajuće vreme”, rekao je Tramp u intervjuu za radio-stanicu Foks njuz.
Kako je ranije danas objavio Rojters, pozivajući se na dve osobe upoznate sa situacijom, Sjedinjene Američke Države prete da će prekinuti razmenu obaveštajnih podataka i isporuke oružja Ukrajini ako ne pristane na okvir mirovnog sporazuma kojim posreduju SAD.
Simptom/RTS/Tanjug/Fox news
Tošo Filipovski, rođen u Kočanima 1969. godine, još od svojih najranijih mladalačkih dana posvećen je ne samo korenima makedonskog roka iz početka šezdesetih godina prošlog veka, već je najveći deo svog životnog i radnog veka u potpunosti posvetio makedonskoj rok muzici, tokom njenog više od šest decenija dugog postojanja.
KIC Beograd
Filipovski je više od četiri decenije strastveni sakupljač muzičkih materijala i informacija vezanih za makedonsku rok muziku i autor je nekoliko kapitalnih dela iz ove oblasti.
Ovaj makedonsko-autentični događaj za beogradsku i širu publiku otvorio je direktor KIC-a Beograd Vasko Šutarov, a velikom broju poštovalaca rok muzike i rok kulture, pa i one sa makedonskim poreklom, obratio se i Tošo Filipovski.
KIC Beograd
Veče posvećeno makedonskoj rok muzici podržano je od strane Ministarstva za kulturu i turizam.
Izložbu postera i plakata, koja je deo ovog muzičkog događaja, posetioci KIC-a Beograd moći će da pogledaju do kraja oktobra.
KIC Beograd
Simptom
“Deset dana od danas”, rekao je novinarima u predsedničkom avionu, odgovarajući na pitanje novinara o tačnom datumu kada će početi rok za postizanje prekida vatre u Ukrajini.
Tramp je dodao da, ako pregovori propadnu, namerava da uvede uvozne carine, ali nije siguran da li će to uticati na Rusiju.
“Uvešćemo carine. Različite mere koje se mogu sprovesti. To može, a i ne mora imati uticaja”, rekao je Tramp.
Simptom/B92.net/RIA Novosti
„Veoma je pozitivno što predsednik Tramp zauzima čvrst stav prema Rusiji. S druge strane, 50 dana je veoma dugo kada vidite da i oni svakodnevno ubijaju nevine civile“, rekla je ona novinarima.
Tramp je ranije danas u razgovoru sa generalnim sekretarom NATO, Markom Ruteom u Beloj kući, zapretio da će uvesti veoma stroge carine protiv ruskih saveznika, ako ne bude dogovora o okončanju ratu u Ukrajini, u roku od 50 dana.
„Razočaran sam u predsednika Putina, jer sam mislio da ćemo imati dogovor pre dva meseca, ali izgleda da se to ne dešava“, rekao je američki predsednik, prenosi Beta.
Tramp je dodao da će stoga primeniti sekundarne carine saveznicima Moskve.
„Ako ne budemo imali dogovor u roku od 50 dana, to je veoma jednostavno (carinske mere) biće 100 odsto, i to je to“, rekao je predsednik SAD.
Simptom/Danas/Beta/AFP
Ruski predsednik potpisao je dekret kojim se od građana koji nemaju „pravni osnov za boravak na teritoriji Ruske Federacije“ – uključujući i nezakonito zauzete delove Ukrajine – zahteva da do 10. septembra ili dobrovoljno napuste zemlju, ili da „reše svoj pravni status u Ruskoj Federaciji“.
Moskva godinama vrši pritisak na Ukrajince u okupiranim oblastima da uzmu ruske pasoše. Nakon aneksije Krima 2014. godine, proglasila je sve stanovnike ruskim državljanima. U okupiranim oblastima Donjecka i Luganska, Rusija je od 2015. počela da izdaje dokumenta svojih samoproglašenih republika.
Zatim je 2019. godine pokrenula ubrzani program – pasoši su se izdavali za samo 10 dana, podseća u analizi za CEPA Elina Beketova, autorka Iza linija, baze podataka i serije članaka fokusiranih na privremeno okupirane teritorije Ukrajine.
Do jula 2022, ovaj program je proširen na sve Ukrajince, ukazuje Beketova, koja je svoju novinarsku karijeru započela na Krimu, a kasnije je radila kao novinarka, urednica i TV voditeljka za informativne stanice u Harkovu i Kijevu.
U početku su mamljeni beneficijama a potom im je prećeno sankcijama, uključujući ograničenja u zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju, pravima na imovinu i putovanja.
Od januara ove godine, Rusija je ograničila boravak „strancima” na 90 dana godišnje i to pravilo primenjuje na Ukrajince rođene i nastanjene na okupiranim teritorijama koji nisu uzeli ruske pasoše.
„Psihološki je veoma teško za Ukrajince da podnesu zahtev za status stranca,“ rekla je Alena Lunova, direktorka za zagovaranje u Centru za ljudska prava ZMINA. „Ovo je njihov dom, a ipak su primorani da od okupatora traže dozvolu za ostanak i da budu označeni kao stranci.“
Novi dekret, koji je Putin potpisao u martu, konkretno cilja Ukrajince i daje im šest meseci da „legalizuju“ svoj status.
Takođe navodi da „stranci“ ili osobe bez državljanstva koje borave u okupiranim oblastima Donjecka, Luganska, Zaporožja ili Hersona duže od 90 dana, ili zbog posla, moraju do 10. juna da prođu lekarski pregled i podnesu dokumenta Ministarstvu unutrašnjih poslova koja potvrđuju da nemaju zarazne bolesti i da ne koriste drogu.
„Migraciona politika Rusije postala je mnogo stroža, i jasno je da su Ukrajinci bez ruskih pasoša sada automatski klasifikovani kao stranci,“ rekla je Lunova. „Ovaj dekret cilja one koji nisu uzeli ruski pasoš niti dobili status stranog rezidenta.“
Ruski borci za ljudska prava tvrde da ovaj dekret krši međunarodno pravo.
„Ranije su Ukrajinci mogli da ostanu u Rusiji neograničeno. Sada moraju da dobiju boravišnu dozvolu, uzmu ruski pasoš ili da odu — uključujući i one na okupiranim teritorijama,“ rekao je Grigorij Vajpan, viši pravnik u organizaciji Memorial, najstarijoj grupi za ljudska prava u Rusiji.
„Ovo je očigledno kršenje međunarodnog prava. Uzimanje otisaka prstiju i lekarski pregledi primenjuju se na sve strane rezidente u Rusiji, ali za Ukrajince na okupiranim teritorijama, to je nezakonito sredstvo kontrole i zastrašivanja“.
Ne postoji tačan broj izdatih pasoša u okupiranim oblastima, ali su ruski zvaničnici u februaru 2024, dve godine nakon početka invazije punog obima, tvrdili da su podelili više od dva miliona pasoša.
„Od početka okupacije, samoproglašene Narodne Republike Lugansk i Donjeck izdavale su sopstvene pasoše. Kasnije su stanovnici uključujući one iz novo-okupiranih oblasti zamenjivali te pasoše za ruske kroz isti postupak,“ rekao je Petro Andriuščenko, direktor ukrajinskog Centra za proučavanje okupacije.
Andriuščenko kaže da je ruska tvrdnja o broju izdatih pasoša „realistična“, iako mnogi Ukrajinci i dalje pružaju otpor.
„Roditelji mog kuma još uvek nisu uzeli ruski pasoš“, rekao je Oleksandr, koji ima porodicu u okupiranoj Hersonskoj oblasti i zamolio da se koristi lažno ime. „Ali sve više ljudi popušta, podnosi zahteve za pasoš, penzije, ćuti.“
Olena, koja je sada u Poljskoj, rekla je da se njena porodica, takođe iz Hersonske oblasti, povinovala pod pritiskom. „Rekli su im: ‘nemaš ruski pasoš, nemaš ni imovinu’, pa su popustili“, rekla je.
A pretnja je stvarna. „Ljudima bez pasoša su oduzimali zemljišne parcele. Onima koji su otišli oduzimali su stanove, posebno u Novoj Kahovki“, rekao je Jurij Soboljevski, zamenik predsednika Hersonskog oblastnog saveta. „Govori se o desetinama nekretnina u svakom naselju.“
Putinov rok do septembra da se svi Ukrajinci usklade s novim pravilima možda je povezan sa planiranom letnjom ofanzivom Moskve, kaže Andriuščenko.
„Nema specifičnog razloga zašto je izabran 10. septembar, ali Putin priprema veliku ofanzivu, verovatno u Zaporoškoj i delovima Donjecke oblasti“, rekao je. „Planirana je kao letnja kampanja, koja bi trebalo da se završi do jeseni. Nadaju se da će do tada osvojiti više teritorije i ‘rusifikovati’ više ljudi.“
U međuvremenu, Moskva naseljava lojalne Ruse na okupirane teritorije.
„Životni standard u okupiranim delovima Zaporoške i Donjecke oblasti viši je nego u mnogim ruskim regionima, što je izazvalo masovno preseljenje vojnih porodica, nastavnika i drugih civilnih lica,“ rekao je Askad Ašurbekov, zamenik predsednika Zaporoškog oblastnog saveta.
„To je prisilna asimilacija — ti doseljenici nameću svoj način života, potiru lokalni identitet i razvodnjavaju etničko ukrajinsko prisustvo. To je proračunat potez da se razbiju veze u zajednici i spreči Ukrajince da se ujedine ili pruže otpor.“
Ukrajinci u okupiranim teritorijama koji ne ispune zahteve izdatog dekreta rizikuju zatvor. Oni koji nemaju ruski pasoš niti pravni status mogli bi završiti u privremenim centrima za strane državljane širom Rusije.
„To su u suštini migracioni zatvori. A pošto Rusija ne deportuje Ukrajince nazad u Ukrajinu, ti ljudi će ostati tamo,“ rekla je Aljona Lunova. „Rizikuju da budu zadržani u ustanovama sa užasnim uslovima, gde, što je posebno važno, uopšte nema zdravstvene zaštite.“
Ukrajina je pozvala međunarodne partnere da osude ruski dekret kao očigledno kršenje međunarodnog prava i da uvedu strože sankcije, uključujući i pojedinačne. Takođe su zatražili od Međunarodnog krivičnog suda da dekret tretira kao dokaz ratnih zločina.
Simptom/Danas
Preduzeće „Beogradski metro i voz“ najavilo je za drugi kvartal 2025. pripremne radove u okviru izgradnje prve faze „linije 1“ beogradskog metroa, odnosno izmeštanje podzemnih instalacija, raščišćavanje i kompletnu pripremu terena.
„Do kraja 2025. trebalo bi da počinju građevinski radovi na izgradnji samih stanica, čemu će prethoditi potpisivanje ugovora sa izvođačima – kineskom kompanijom Power China i francuskom kompanijom Alstom“.
Iz preduzeća su rekli da će nedavno usvojen kredit od Dojče banke vredan 178,38 miliona evra obezbediti sredstva za radove na Depou na Makišu, iz kog će se upravljati celokupnim sistemom metroa, a ubrzaće i radove u okviru izgradnje prve faze „linije 1“ metroa.
Dodali su da su završeni radovi na nasipanju terena na Makiškom polju, koji su započeti krajem 2021. godine na lokaciji od 72 hektara, kao i da je nasuta površina za budući Depo Makiš, Park&Ride i Terminus javnog gradskog prevoza u blizini početne metro stanice Železnik.
Izgradnja infrastrukturnih objekata depoa na Makišu podrazumeva sedam objekata – administrativnu zgradu/kontrolno operativni centar sa četiri hale: halu za inspekciju, halu za održavanje, halu za gariranje vozova, halu za održavanje vozila infrastrukture, kao i dva objekta – ulazna portirnica i trafostanica.
Budžetom za 2025. godinu predviđene su investicije u izgradnju metroa u iznosu 6,5 milijardi dinara, odnosno oko 55,5 milijardi evra.
„To je, međutim, manje u odnosu na investicije predviđene budžetom za aktuelnu godinu, koje iznose 7,4 milijarde dinara, dakle oko 63,24 miliona evra. Prema revidiranoj Fiskalnoj strategiji 2025-2027 za izgradnju metroa je obezbeđeno 11 puta manje novca nego što je prvobitno predviđeno“, piše na sajtu Nove ekonomije.
Podseća se da je prema prvobitnom planu trebalo biti izdvojeno više od 141 milijarde dinara, odnosno 31,1 milijarda 2025. godine i još 110 milijardi 2026. godine, ali je ipak predviđeno ukupno 13 milijardi dinara, odnosno po 6,5 milijardi godišnje.
Simptom/Beta
“Svake školske godine najmanje tri meseca pre početka školske godine Ministarstvo prosvete raspisuje Konkurs za dodelu studentskih kredita i stipendija”, rekla je za Tanjug Marina Hasanović, načelnica u Sektoru Ministarstva prosvete za učenički i studentski standard.
“Prijava za studentske stipendije i kredite traje do 8. novembra. Ove godine, kao i prethodnih godina dodeljujemo stipendije za redovne studente visokoškolskih ustanova čiji je osnovač Republika Srbija”, navela je Hasanović.
Simptom/Tanjug
Vujovićeva je podsetila da je prelazni rok za privredu propisan Uredbom o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode, ističući da po isteku roka neće biti tolerisano nikakvo odstupanje od propisanih vrednosti.
“Prema roku koji je naznačen u Uredbi, ostalo je još malo vremena za privredne subjekte koji još nisu obezbedili sredstva za predtretman otpadnih voda, da to i učine”, rekla je ministarka, saopštilo je ministarstvo.
Tanjug
Opozicija, kako izveštava reporterka Euronews Srbija, kaže da su uprkos brojnim obstrukcijama, uspeli da pogledaju značajan deo materijala i da otkriju, kako kažu, brojne nepravilnosti. Najčeščće nepravilnosti koje su uočili, kako dodaju, odnosi se na zloupotrebu glasanja van biračkog mesta, ali kažu da je tu bilo i prekrajanja zapisnika, nepodudaranja brojeva listića u glasačkoj kutiji i glasača na spisku.
Oni su sve prigovore podneli sinoć do 20 sati Gradskoj izbornoj komisiji grada Niša. Sada GIK Niš ima 72 sata od podnoišenja prigovora da odgovori, izveštava dopisnica Euronews Srbija iz Niša.
Pojedini članovi opozicije kažu da da ima osnova da se podnesu i dodatne krivične prijave. Neke krivične prijave već su podnete protiv određenih članova gradske izborne komisije, opštinske izborne komisije, ali kažu da ima osnova za dodatne krivične prijave.
“Mi nismo uspeli da otvorimo svih 200 kutija, nastavićemo sa razgledanjem materijala. Do večeras do osam je bio rok za predaju primedbi, ali rok za pregledanje materijala nije istekao, tako ćemo ih svakako otvoriti, nevezano što je rok za primedbe istekao, da upoznamo prosto javnost šta smo našli u tim ostalim kutijama”, rekao je sinoć za Euronews Srbija Milan Nešić iz “Biramo Niš”.
Kaže i da će opozicija imati mogućnost prigovora i na konačne rezulatte koji bi narednih dana trebalo da saopšti GIK.
“Imamo mogućnost prigovora na te konačne rezultate, ali to je sve pravno gledano, mislim, na jednom dugoročnom procesu”, rekao je on.
Ono što opozicija sada očekuje, kako kažu, jeste da Gradska izborna komisija ispoštuje zakon i izbornu volju građana. Juče opozicija na jednom zajedničkom presu rekla da smatraju da njihova pobeda nije sporna, da oni neće ići na druge izbore.
Dr Dragan Milić, koji je sa svojom istoimenom grupom građana učestvovao na lokalnim izborima u Nišu je rekao da je već dogovorena saradnja opštini Medijana, gde je opozicija odnela ubedljivu pobedu. Sa druge strane, iz Srpske napredne stranke oglasili su se juče saopštenjem i po njima je sve čisto, smatraju da su građani svojim glasovima odlučili da su oni pobednici ovih izbora i da nema razloga za nove izbore. Sa druge strane, opozicija tvrdi da više od 3.300 glasova njima u korist građana Niša govori drugačije.
Podsetimo, sporan je jedan mandat. Naime, ono što opozicija traži jeste da se priznaju ti rezultati koji su, kako kaže, rečeni nakon izborne noći u pet sati ujutru po kojima Srpska napredna stranka, odnosno koalicija okupljena ove partije ima 29 mandata, opozicija 31.
Sutradan je, podsećamo, GIK Niš iznalo zvanične rezultate gde govore da i jedni i drugi imaju po 30 glasova i tu je sada zapravo mandat i taj jedan presudni mandat Ruske stranke koja je odlučila da se prikloni koaliciju oko SNS-a.
EuroNews Srbija
