Izuzimajući spontani otpor studenata početkom jula 2020, za vreme trajanja pandemije virusa korona, i isti takav nezadovoljnih građana koji su se masovno suprotstavili tek najavljenom “lokdaunu” od predsednika Republike, 7. jula 2020, blokada auto-puteva i saobraćajnica viđena 2021/2022. zbog istih tema kojima svedočimo danas – potencijalnog kopanja litijuma i projekta Rio Tinta u zapadnoj Srbiji, a koju su Manojlović i “Kreni-Promeni” organizovali i predvodili, praktično je jedina “ulična pobeda” građana nad postojećom vlašću.

Ostvareni cilj tada, da se projekat Jadar izbriše sa dnevnog reda i ukine, nakon dve i po godine suočio se sa novim izazovom: najpre Ustavni sud proglašava Uredbu Vlade o stavljanju van snage projekta Jadar neustavnom, da bi nakon nekoliko dana Vlada vratila u život staru uredbu kojom se projekat Jadar na mala (velika) vrata vraća na scenu, iako o tome gotovo da ni reči nije bilo u predizbornoj kampanji za lokalne izbore 2. juna. (Ti potezi sudske i izvršne vlasti prethodili su potpisivanju Memoranduma o razumevanju između Srbije, Nemačke i EU o tzv. kritičnim mineralnim sirovinama.)

Usred tim potezima izazvanih masovnih protesta po Srbiji, i iščekujući najavljeni “veliki beogradski” za 10. avgust, portal “Simptom” razgovarao je sa Savom Manojlovićem, koji ovog puta nije organizator, ali koji, kako kaže, svesrdno podržava sve vidove ekološkog aktivizma (organizatori protesta su “Ne damo Jadar” i “Eko straža”).

Prvi čovek pokreta “Kreni-Promeni” napominje da se Srbija budi, da su odgovori građana po manjim mestima širom zemlje fascinantni, a ukazuje i na određene anomalije institucionalnog tipa, kao i one povodom rasprave i dileme oko toga ko bi trebalo da predvodi proteste, građanska ili ekološka udruženja ili partije opozicije itd.

“Sve rasprave o tome ko treba da organizuje proteste koji su već organizovani jako su nekorektne. To je nešto sa čime se suočavaju mnogi pokreti i inicijative, a suočavao se (svojevremeno) i ‘Kreni-Promeni’, kad god je organizovao uspešne proteste. Takve stvari samo skreću fokus sa protesta i zajedničkog cilja. Vi imate dva načina da pokušate da razbijete uspešne proteste. Stalno imate političke aktere ili grupacije koji ne mogu da organizuju uspešno sopstvene proteste i onda umesto da podrže na primeren način pokušavaju da preuzmu tuđe”, jasan je Manojlović, koji dodaje da je jedino primereno “podržati proteste u organizacionoj formi u kojoj postoje”.

Osvrćući se na odluku Ustavnog suda koji je nedavno “dao za pravo” Rio Tintu i projektu Jadar, on kaže i da se ne ulazeći u detaljne pravne aspekte, ukazuju “tri osnovne meritorne pogreške ovog suda”.

“Ustavni sud je doneo odluku prvo u direktnom dogovoru sa izvršnom vlašću. Pogledajte tajming odluke koja je došla nakon najave predsednika Republike i pre potpisivanja ugovora sa evropskim zvaničnicima i sastanka sa (Olafom) Šolcom. Takvo ‘štelovanje’ odluka pokazuje samo da je Ustavni sud sluškinja političara na vlasti, a to je nedopustivo”, navodi Manojlović.

Takođe, on naglašava da je Ustavni sud “prekoredno odlučio o inicijativi Rio Tinta od 2022”, a da pre toga nije odlučio o inicijativi meštana od 2020. godine, nego je iz istog predmeta izdvojio inicijativu Rio Tinta i o njoj odlučio preko reda.

Podsetimo, 38.000 potpisa građana podržalo je narodnu inicijativu za zabranu ispovanja litijuma i bora, a o tome se nadležne institucije nisu oglasile.

Manojlović na kraju niza “ogrešenja” Ustavnog suda ističe:

“Na kraju pokušaj Ustavnog suda da ovu odluku donose tajno je nedopustiv. Vi poslednjih sedam godina nemate ni jednu jedinu javnu raspravu koja podrazumeva sednicu otvorenu za javnost, učešće pravnih stručnjaka, a to je obaveza suda ako imate kontroverzan, pravno komplikovan predmet. Nemoguće je u bilo kom sistemu da sud nema nijedan predmet koji izaziva pravna sporenja. Postupanjem u ovom predmetu Ustavni sud je pao najniže, on je izvršio sopstveni ‘harakiri'”, zaključio je Manojlović.

Simptom/M. M.