Beks je trebalo da bude pas čuvar, ali rekli su da je za to previše mekan, nežan i pospan. Baš takvog je htela Ramona Bernhard.

– Znala sam da neću istreniranog psa čuvara. Opasnost i odgovornost su mi tu preveliki – kaže Bernhard.

Ona je inače major, komanduje jednom četom u vojnoj policiji. Kad je Beks otpao iz službe, Bernhard se prijavila da ga usvoji.

Vojska prodaje “suvišne i rashodovane” pse po 500 dinara

Ali, dotle je bilo par koraka. Pre svega, morala je da se prijavi u školu za službene pse u Ulmenu i tamo prođe nedelju dana obuke, polaže praktični i teorijski ispit.

Zvanično, taj ovčar zauvek ostaje pas Bundesvera. Sme da ide s oficirkom na posao i uživa u kasarni. Ponekad džogira sa vojnicima. Ali onda sa njom ide kući. Bundesver plaća troškove veterinara i 75 evra mesečne penzije za psa.

– Dobitna kombinacija za sve. Posebno za psa – ispričala je Bernhard za zvanični sajt nemačkog Bundesvera.

Pas za petsto dinara

Malo drukčije stvari stoje u Srbiji, sudeći po oglasu koji je nedavno objavila kasarna “Knjaz Miloš” u Nišu. Nudilo se 25 “rashodovanih” pasa na slobodnu prodaju – po ceni od 400 do 3.000 dinara.

To je podiglo prašinu u javnosti i izazvalo komentare u kojima se takva rasprodaja pasa poredi s buvljakom i čak dovodi u pitanje dobrobit životinja.

Ministarstvo odbrane se branilo od optužbi:

– Upravo zbog želje da se psi koji više nisu sposobni za vojnu službu što pre udome kao kućni ljubimci i ostatak života provedu okruženi pažnjom i ljubavlju, njihova prodajna cena je simbolična – saopštili su.

Tvrde da često pse uzmu njihovi bivši vodiči ili drugi vojnici. Ali, oglas je otvoren za sve.

U saopštenju Ministarstva stoji da su ti nemački i belgijski ovčari – i pokoji šarplaninac i labrador – došli u godine za penziju odlukom veterinara. I da su bili tragači, čuvari i zaštitni psi.

To je pak privuklo nove komentare – kako može zaštitni pas, treniran za napad, da dođe kod bilo koga? Pas nenaviknut na “civilni” život ili decu. Zar to nije opasno?

Kako to rade Nemci

Da bi novinari Dojče velea to razjasnili, telefoniraju u Ulmen kod Koblenca, gde je Škola za službene pse nemačke armije. Na vezi je potpukovnik Danijel Hojhert, zamenik komandanta. Odgovara vojnički kratko i jasno.

Kaže, Bundesver ne prodaje “pse van službe” – to su penzionisani ili “rashodovani” psi koji su ranije služili.

Simptom/Direktno