Makron je nagovestio da bi Francuska mogla da pomogne u zaštiti drugih nacija nakon što je američki predsednik Donald Tramp postavio pitanja i o transatlantskom savezu i o odbrani Ukrajine.

Iako je Makronova ponuda na stolu već nekoliko godina, postala je hitna nakon što su Trampove izjave izazvale zabrinutost među evropskim saveznicima u NATO-u, koji su decenijama računali na moćno američko sredstvo odvraćanja.

Evo pogleda na francusku nuklearnu politiku.

Šta je nuklearno odvraćanje?
Nuklearno odvraćanje je strategija zasnovana na ideji da bi razorna sila nuklearnog oružja sprečila neprijateljske akcije drugih nacija, posebno nuklearne napade.

Tokom Hladnog rata, američki nuklearni kišobran je imao za cilj da osigura da saveznici, posebno članice NATO-a, budu zaštićeni od strane američkih nuklearnih snaga u slučaju pretnje. To je jedan od razloga zašto mnoge nacije širom sveta nisu nastavile sa sopstvenim nuklearnim arsenalom.

Francuska je jedina nuklearna sila u Evropskoj uniji. Ujedinjeno Kraljevstvo, koje više nije članica EU, ali radi na obnavljanju bližih veza sa blokom od 27 zemalja i pripada NATO-u, takođe ima nuklearno oružje.

Rusija i Belorusija održaće zajedničku vojnu vežbu u septembru

U svetlu Trampovog nastojanja da Evropa nosi teret odbrane, nemački izborni pobednik Fridrih Merc nedavno je pozvao na diskusiju o „nuklearnoj podeli“ sa Francuskom.

Lideri EU bi trebalo da se pozabave tim pitanjem tokom specijalnog samita u Briselu u četvrtak, fokusirajući se na podršku Ukrajini i evropskoj odbrani. Britanski premijer Keir Starmer neće prisustvovati samitu. Jedini gost koji nije iz EU je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.

Zaštita Francuske i Evrope
Francusko nuklearno odvraćanje je striktno zamišljeno kao defanzivno. Namenjen je zaštiti „vitalnih interesa zemlje“.

Iako je Francuska članica NATO-a, ona samostalno održava svoje nuklearne snage, sarađujući sa širom strategijom odvraćanja alijanse.

Od ključnog govora 2020. godine, Makron je rekao da „vitalni interesi“ Francuske imaju „evropsku dimenziju“ – komentari koje je ponovio poslednjih dana.

„Ono što bi danas moglo biti novo… jeste donekle hitna priroda ovih komentara i način na koji ih doživljavaju u inostranstvu“, rekla je Emanuel Metr, viši naučni saradnik u francuskoj Fondaciji za strateška istraživanja. Očigledno, suočene sa osećajem napuštenosti koje osećaju zemlje NATO-a, postoji neka vrsta logične potrage za onim što bi im moglo omogućiti da zadrže neki oblik misije odvraćanja unutar Evrope“, rekao je Metr.

Četvrti nuklearni arsenal u svetu

Nuklearno odvraćanje uključuje zadržavanje nejasnoća o tome koje bi okolnosti dovele do upotrebe nuklearnog oružja, kako bi se sprečilo potencijalni agresor da izračuna rizike – zbog čega Francuska ne bi dala detalje o tome kako bi pomogla u odbrani drugih evropskih zemalja.

Francuska „voli da podseća ljude na svoje sposobnosti kako bi bila kredibilna u svom odvraćanju“, rekao je Maitre. „Ali postoji i element dvosmislenosti, jer nije pitanje da kažemo našem protivniku tačno šta su naše crvene linije. Nijedna nuklearna energija to ne radi.”

Federacija američkih naučnika, ili FAS, procenjuje da zajedno, Sjedinjene Države i Rusija poseduju oko 88% ukupnog svetskog inventara nuklearnog oružja. Na odstojanju ih prati Kina, a Francuska je na četvrtoj poziciji sa procenjenih 290 nuklearnih bojevih glava. Procenjuje se da Velika Britanija ima 225, prema federaciji. FAS napominje da je tačan broj oružja u posedu svake zemlje nepoznat jer je to strogo čuvana nacionalna tajna.

Francuski arsenal sastoji se od balističkih projektila raspoređenih na njenim podmornicama na nuklearni pogon i krstarećih raketa sa vazdušnim lansiranjem koje nose bombarderi dugog dometa.

Maitre je primetio da ključ za francusku strategiju nije poređenje sa SAD, već da se obezbedi sposobnost da se nametne „neprihvatljiv odgovor i šteta protivniku“.

Simptom/AP