saveznici

Trampova prva godina povratka u Belu kuću obeležena proširivanjem predsedničkih ovlašćenja

January 20, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Sedamdesetdevetogodišnji republikanac povezao je svoju težnju da preuzme kontrolu nad Grenlandom sa neuspehom u osvajanju Nobelove nagrade za mir, rekavši da više ne razmišlja „isključivo o miru“, jer spor oko ostrva preti da ponovo rasplamsa trgovinski rat sa Evropom.
Tokom prošle godine, Tramp je takođe zauzeo konfrontacioniji pristup prema neprijateljima i saveznicima, naredio je stotine vojnih udara u inostranstvu i povukao SAD iz desetina tela Ujedinjenih nacija i međunarodnih organizacija.
Tokom prve godine svog drugog mandata, izdao je više od 200 izvršnih naredbi i povukao najmanje 80, koje je izdao njegov demokratski prethodnik, Džo Bajden.

Od stupanja na dužnost, Donald Tramp je uveo niz tarifa zemljama, uključujući ključne trgovinske partnere, što je dovelo do predviđanja vrtoglavog rasta inflacije, zastoja proizvodnje i rasta nezaposlenosti.

Nijedan od tih scenarija se nije ostvario.

Inflacija, iako iznad cilja Federalnih rezervi, bila je skromnih 2,7 odsto u decembru.

Stopa nezaposlenosti bila je relativno niska, 4,4 odsto, prošlog meseca. Bruto domaći proizvod (BDP) porastao je za 4,3 odsto u trećem kvartalu 2025. godine, što je najbrže u dve godine.

„Šok i strahopoštovanje koje smo očekivali jednostavno se nisu materijalizovali“, rekao je za Al Džaziru Bernard Jaros, vodeći američki ekonomista u Oksford Ekonomiks.

Jaros je rekao da se ograničene posledice mogu pripisati relativnom nedostatku reakcije drugih zemalja i rastu berze koji je brzo usledio nakon Trampovog ukidanja najstrmijih tarifa najavljenih na „dan oslobođenja“.

Dobitci u neto bogatstvu su pokrenuli skoro jednu trećinu rasta potrošnje od pandemije COVID-19, saopštila je kompanija Oxford Economics u istraživačkom brifingu u oktobru.

Procenjuje se da 10% najbogatijih sada čini otprilike polovinu svih troškova, što je najveći udeo otkako su zvaničnici počeli da prikupljaju podatke 1989. godine, prema podacima agencije Moody’s Analytics.

„Dobitci u velikoj meri idu ljudima sa višim prihodima – oni su ti koji imaju portfolije akcija – i idu ljudima u sektorima i zanimanjima povezanim sa veštačkom inteligencijom“, rekao je za Al Džaziru Markus Noland, izvršni potpredsednik Instituta za međunarodnu ekonomiju Peterson.

„Ali, ovi brojevi prikrivaju neravnomernost u rastu ove ekonomije.“

Iako zagovornici veštačke inteligencije veruju da je svet na pragu ogromnog povećanja produktivnosti koje bi moglo dramatično povećati životni standard, postoji zabrinutost zbog velikog broja ljudi koji ostaju bez posla.

„Ovo bi mogla biti nova norma – rast bez zaposlenja. To je jedan od razloga zašto se ljudi ne osećaju tako dobro“, rekao je Jaros.

„Iako se još uvek očekuje velika pompe oko veštačke inteligencije i njenih koristi za produktivnost, mislimo da je to rizik za tržište rada ako nastavi da koči zapošljavanje.“

Simptom/Aljazeera

Zelenski se danas sastaje u Londonu sa evropskim liderima

December 8, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Lideri Francuske i Nemačke, predsednik Emanuel Makron i kancelar Fridrih Merc pridružiće se Zelenskom i britanskom premijeru Kiru Starmeru u Londonu, sa ciljem da eventualni sporazum odvrati svaki budući potencijalni ruski napad.

Sastanak na visokom nivou sledi posle trodnevnih razgovora u američkoj saveznoj državi Floridi, gde je glavni pregovarač Zelenskog insistirao na izmenama plana Bele kuće, za koji se smatra da zadovoljava centralne zahteve Kremlja.

SAD i Ukrajina su saopštile da je postignut napredak, ali je američki predsednik Donald Tramp sinoć kritikovao Zelenskog, rekavši da „nije pročitao nacrt“.

Simptom/Nova.rs/Beta

Tramp pomilovao saveznike koji su želeli da sruše izbore 2020. godine

November 10, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Oni koji su dobili „potpuna, celovita i bezuslovna“ pomilovanja uključuju Rudija Đulijanija, koji je predvodio napore da se izvrši pritisak na državne zakonodavne organe da odbace pobede Džoa Bajdena; Marka Medouza, Trampovog šefa kabineta i ključnog posrednika; advokate Džona Istmena i Kenedija Česbroua, koji su osmislili strategiju pritiska na potpredsednika Majka Pensa; dugogodišnjeg savetnika Borisa Epštajna; kao i Sidni Pauel, advokaticu koja je pokrenula niz sudskih postupaka protiv izbornih rezultata.

Ova pomilovanja uglavnom imaju simboličan karakter, budući da niko od pomenutih nije optužen za savezne zločine. Dokument koji je Martin objavio nije datiran, pa nije jasno kada ga je tačno Tramp potpisao. Bela kuća i Ministarstvo pravde nisu odmah odgovorili na zahteve za komentar.

Tramp tvrdio da ima ovlašćenje da pomiluje i sebe

Iako ih bivši specijalni tužilac Džek Smit nikada nije optužio, Đulijani, Istmen i Pauel identifikovani su kao Trampovi saučesnici. Pomilovanjima se sprečava da bilo koja buduća administracija protiv njih pokrene krivični postupak na saveznom nivou.

Jezik pomilovanja izuzetno je širok i odnosi se na „sve građane Sjedinjenih Država u vezi sa ponašanjem koje uključuje savetovanje, organizovanje, izvršenje, podršku, glasanje, učešće ili zagovaranje bilo koje liste predsedničkih elektora, kao i sve aktivnosti koje se odnose na njihove napore da otkriju izbornu prevaru i nepravilnosti na predsedničkim izborima 2020. godine.“

Iako Tramp već dugo tvrdi da ima ovlašćenje da pomiluje samog sebe za savezne zločine — što je pravno neutemeljena tvrdnja — izgleda da još nije spreman da testira tu teoriju. Dokument o pomilovanju izričito isključuje Trampa, iako nagoveštava da bi se mogao primeniti na druge koji ispunjavaju navedene kriterijume.

Državne optužnice ostaju na snazi

Pored svog najužeg kruga, Tramp je pomilovao i desetine aktivista Republikanske stranke koji su potpisali lažna dokumenta tvrdeći da su legitimni predsednički elektori, što je bio ključni deo strategije pritiska na Pensa.

Desetine ljudi sa Trampovog spiska suočavaju se sa optužnicama u saveznim državama koje su takođe istraživale pokušaje osporavanja izbora, uključujući Džordžiju, Arizonu, Viskonsin i Nevadu. Međutim, predsednička pomilovanja ne odnose se na zločine na državnom nivou.

Među pomilovanima je i grupa bivših čelnika Republikanske stranke na državnom nivou, poput Dejvida Šefera iz Džordžije, Keli Vord iz Arizone i Majkla Mekdonalda iz Nevade, koji su svi optuženi od strane tužilaca u svojim državama. Pomilovanje je dobio i Džejms Trupis, advokat iz Viskonsina koji se suočava sa sličnim optužbama.

Tramp već pomilovao više od 1.000 učesnika nereda na Kapitolu

Ova pomilovanja predstavljaju najnoviji Trampov pokušaj da preoblikuje narativ o svojim nastojanjima da osvoji drugi mandat 2020. godine — naporima koji su kulminirali nasilnim napadom njegovih pristalica na Kapitol, s ciljem da se spreči prenos vlasti. Tramp je već po inauguraciji u januaru pomilovao više od 1.000 učesnika nereda, uključujući stotine onih koji su napali policajce.

Na spisku pomilovanih nalaze se i Džena Elis, advokatica Trampove kampanje koja je blisko sarađivala sa Đulijanijem, ali je kasnije priznala krivicu u Džordžiji i sarađivala sa tužiocima, kao i Kenet Česbro, koji je takođe priznao krivicu u Džordžiji i sada sarađuje sa tužiocima u Arizoni i Nevadi.

Simptom/Nova.rs/Index.hr

Zelenski najavio da će Ukrajina i saveznici finalizirati plan prekida vatre u roku od 10 dana

October 27, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

U razgovoru za “Axios”, Zelenski je rekao da će najnoviji paket sankcija predsednika Donalda Trampa napraviti razliku, procenjujući da bi te mere mogle smanjiti ruski izvoz nafte do 50 posto, što bi Moskvu koštalo oko pet milijardi dolara (4,3 milijarde evra) mesečno.

Ipak, upozorio je da same sankcije neće zaustaviti predsednika Vladimira Putina.

“Predsednik Tramp je zabrinut zbog eskalacije. Ali ako nema pregovora, eskalacije će ionako biti”, rekao je Zelenski, dodajući da Ukrajini trebaju rakete dugog dometa kako bi odvratila daljnje napade.

Nakon napetog sastanka u Beloj kući s Trampom ranije ovog meseca, Zelenski je rekao da su dvojica lidera razgovarala o potencijalnom okviru za mir zasnovanom na zamrzavanju trenutnih linija fronta.

Napomenuo je da je ideja konstruktivna, iako je Putin od tada odbacio slične predloge u razgovorima s državnog sekretara Marka Rubija i ruskog ministra vanjskih poslova Sergeja Lavrova. Zelenski je otkrio da su se nakon sastanka on i britanski premijer Kir Starmer složili da počnu s izradom mirovnog predloga poput plana za prekid vatre, a posao bi trebalo biti završen u narednoj sedmici ili za deset dana.

Naglasio je da će plan biti koncizan i pragmatičan.

“Rekao sam našim partnerima da plan treba biti kratak, bez previše detalja. Neke kratke tačke, poput plana za prekid vatre”, rekao je, upozoravajući da je i dalje skeptičan prema spremnosti Rusije da prihvati bilo kakav dogovor.

Zelenski je takođe odbacio izveštaje o velikom ruskom napretku, tvrdeći da obaveštajni podaci i iz Ukrajine i iz SAD pokazuju da niko sada ne pobeđuje na bojnom polju.

Inicijativa sledi nakon propasti planiranog samita Tramp-Putin u Budimpešti nakon što je Moskva odbila predloge Vašingtona.

Američki izaslanik Stiv Vitkof i ruski pregovarač Kiril Dmitrijev održali su zakulisne razgovore u Majamiju tokom vikenda kako bi prekinuli zastoj.

Simptom/Anadolija

Šta je dogovoreno na sastanku „koalicije voljnih“ o Ukrajini?

September 4, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Lideri takozvane koalicije voljnih složili su se danas oko „vojnog plana koji uključuje detalje o doprinosima koje su zemlje spremne da daju“, rekao je francuski predsednik Emanuel Makron, posle video sastanka koji su organizovali on i premijer Velike Britanije Kir Starmer, prenosi Politiko.

Sastanak je trebalo da učvrsti bezbednosne garancije za posleratnu Ukrajinu i da skicira podelu poslova među ukrajinskim saveznicima.

„Sada imamo 26 zemalja koje su se formalno obavezale da rasporede snage i da budu prisutne na kopnu, na moru ili na nebu“, rekao je Makron i dodao da će narednih dana plan biti razmatran sa Vašingtonom.

„Detaljno smo razgovarali o spremnosti svake zemlje da doprinese bezbednosti na kopnu, na moru, u vazduhu i u sajber prostoru“, objavio je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski na svom Telegram kanalu.

Nakon što su razmotrili svoje moguće doprinose, lideri su održali telefonski razgovor sa Trampom, koga je u Parizu predstavljao njegov specijalni izaslanik Stiv Vitkof.

Američki predsednik i koalicija voljnih razgovarali su o pojačavanju pritiska na Moskvu mogućim dodatnim sankcijama, uključujući i one usmerene na ruske saveznike, poput Kine, rekao je Zelenski i dodao da je Tramp „veoma nezadovoljan“ što rusku naftu i dalje kupuju Mađarska i Slovačka.

Bezbednosne garancije mogle bi imati nekoliko oblika, uključujući raspoređivanje trupa u Ukrajini, vazdušne patrole, obezbeđivanje pomorskog saobraćaja u Crnom moru i pomoć u izgradnji ukrajinskih oružanih snaga, ali je preduslov za bilo šta od toga prekid vatre ili mirovni sporazum između Rusije i Ukrajine.

Za mnoge evropske zemlje, međutim, prvi preduslov je vojna podrška Vašingtona, koji ima logističke i obaveštajne kapacitete, koje evropske zemlje nemaju.

„SAD su bile veoma jasne u vezi sa svojom podrškom i spremnošću da budu deo bezbednosnih garancija. U to nema sumnje“, rekao je Makron, dok je Zelenski naveo da će „američki doprinos biti razjašnjen u narednim danima“.

Od svake savezničke zemlje očekuje se da ima neku ulogu u bilo kojoj misiji u Ukrajini, koja je puna opasnosti, jer bi mogla uvući NATO u rat, ako Rusija napadne evropske trupe.

Vodeću ulogu u svemu što bude organizovano imaće Velika Britanija i Francuska, dok je Nemačka rekla da će uložiti milione evra kako bi pomogla ukrajinskim oružanim snagama, ali ne želi da govori o nemačkim trupama na terenu.

Italijanska premijerka Đorđa Meloni je rekla da svakako neće slavi vojsku u Ukrajinu, a razmatra učešće u vazdušnim patrolama, po uzoru na misiju NATO za kontrolu vazdušnog prostora na Baltiku.

I Poljska i Rumunija isključuju mogućnost slanja svojih trupa u Ukrajinu, ali su spremne da pomognu u transportu i logistici.

Finski predsednik Aleksandar Stub, koji je bio na sastanku u Parizu, rekao je da Finci neće ići u Ukrajinu, „ali će Finska učestvovati na ovaj ili onaj način, kada za to dođe vreme.“

Lideri takozvane koalicije voljnih složili su se danas oko „vojnog plana koji uključuje detalje o doprinosima koje su zemlje spremne da daju“, rekao je francuski predsednik Emanuel Makron, posle video sastanka koji su organizovali on i premijer Velike Britanije Kir Starmer, prenosi Politiko.

Sastanak je trebalo da učvrsti bezbednosne garancije za posleratnu Ukrajinu i da skicira podelu poslova među ukrajinskim saveznicima.

„Sada imamo 26 zemalja koje su se formalno obavezale da rasporede snage i da budu prisutne na kopnu, na moru ili na nebu“, rekao je Makron i dodao da će narednih dana plan biti razmatran sa Vašingtonom.

„Detaljno smo razgovarali o spremnosti svake zemlje da doprinese bezbednosti na kopnu, na moru, u vazduhu i u sajber prostoru“, objavio je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski na svom Telegram kanalu.

Nakon što su razmotrili svoje moguće doprinose, lideri su održali telefonski razgovor sa Trampom, koga je u Parizu predstavljao njegov specijalni izaslanik Stiv Vitkof.

Za mnoge evropske zemlje, međutim, prvi preduslov je vojna podrška Vašingtona, koji ima logističke i obaveštajne kapacitete, koje evropske zemlje nemaju.

„SAD su bile veoma jasne u vezi sa svojom podrškom i spremnošću da budu deo bezbednosnih garancija. U to nema sumnje“, rekao je Makron, dok je Zelenski naveo da će „američki doprinos biti razjašnjen u narednim danima“.

Od svake savezničke zemlje očekuje se da ima neku ulogu u bilo kojoj misiji u Ukrajini, koja je puna opasnosti, jer bi mogla uvući NATO u rat, ako Rusija napadne evropske trupe.

Italijanska premijerka Đorđa Meloni je rekla da svakao neće slavi vojsku u Ukrajinu, a razmatra učešće u vazdušnim patrolama, po uzoru na misiju NATO za kontrolu vazdušnog prostora na Baltiku.

I Poljska i Rumunija isključuju mogućnost slanja svojih trupa u Ukrajinu, ali su spremne da pomognu u transportu i logistici.

Finski predsednik Aleksandar Stub, koji je bio na sastanku u Parizu, rekao je da Finci neće ići u Ukrajinu, „ali će Finska učestvovati na ovaj ili onaj način, kada za to dođe vreme.“

Simptom/Danas/FoNet

Rute: Jasno je da nam sadašnji kapaciteti nisu dovoljni. Suočeni smo sa ozbiljnim pretnjama. Rusija i Kina proizvode oružje neviđenom brzinom

September 4, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

„Jasno je da nam sadašnji kapaciteti nisu dovoljni. Suočeni smo sa ozbiljnim pretnjama. Rusija i Kina proizvode oružje neviđenom brzinom. Nije to demonstracija na paradama već realna snaga. Rusija danas za naoružavanje izdvaja 40 odsto svog budžeta. Samo ove godine hiljade tenkova i stotine raketa Iskander. Naš zadatak je da Evropa bude spremna“, kazao je Rute na Praškom odbrambenom samitu.

Prvi čovek NATO rekao je da su zapadni saveznici spremili planove, između ostalog kako da petostruko povećaju kapacitete u protivraketnoj odbrani, a takođe i proizvodnji artiljerijske municije.

„Dobra vest je da imamo već znatna sredstva, a nova stižu. Jača odbrana Evrope. Uskoro ćemo dostići proizvodnju dva miliona artiljerijskih granata godišnje i početi da smanjujemo ogromnu prednost Rusije“, rekao je Rute.

Generalni sekretar je kao primer za ugled pomenuo Ukrajinu zato što je za kratko vreme uspela da proizvodi 4,5 miliona dronova godišnje i članice NATO bi sa njom u toj oblasti trebalo da uspostave intenzivnu saradnju.

„NATO ima jasan i ambiciozan plan. Svaki partner zna kako treba da doprinese. Naš cilj nije da provociramo nego da branimo. Povećanje ulaganja u odbranu je odgovor na neisprovociranu agresiju Rusije na Ukrajinu. Izazovi neće nestati. Naša najveća prednost ostaje jedinstvo. Evropa i SAD zajedno“, rekao je Rute.

Generalni sekretar NATO posle panela na Praškom odbrambenom samitu srešće se sa češkim premijerom Petrom Fijalom.

Švedski ministar odbrane Pal Jonson rekao je na samitu da je ruska invazija na Ukrajinu razbila iluzije da je mir u današnjem svetu osnovno stanje.

„Rusija proizvodi više tenkova, borbenih vozila, raketa i dronova nego ikad. Stiče iskustva sa fronta i uspeva da iz njih izvuče pouke. Brzo se prilagođava i takođe pobošljava svoje hibridne operacije“, kazao je Jonson.

Šef češke diplomatije Jan Lipavski, otvarajući sinoć Praški odbrambeni samit, takođe je upozorio zapadne saveznike na aspekt hibridnog rata i rekao da se još od 2014. godine i krize koja je izbila pred aneksiju Krima nalaze u neobjavljenom hibridnom ratu koji je započela i protiv ;njih i dalje vodi Rusija.

Simptom/Nova.rs/Beta

London pozvao na 50-dnevnu kampanju intenzivnog naoružavanja Ukrajine, evo šta to podrazumeva

July 22, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Tramp je prošle nedelje dao ruskom predsedniku Vladimiru Putinu 50 dana da okonča rat u Ukrajini, uz pretnju oštrim sankcijama i najavio obimno naoružavanje Kijeva, uz NATO posredovanje i evropsko finansiranje.

Tokom sastanka Kontakt grupe za odbranu Ukrajine, britanski ministar odbrane Džon Hili nazvao je danas taj ultimatum „trenutkom maksimalne prilike“.

Kontakt grupa, kojom kopredsedaju Velika Britanija i Nemačka, okuplja oko 50 zemalja koje pružaju vojnu pomoć Ukrajini.

„Mi zauzvrat treba da intenziviramo našu akciju, sa 50-dnevnom kampanjom za naoružavanje Ukrajine na bojnom polju i doprinosom da se (Vladimir) Putin dovede za pregovarački sto“, rekao je Hili tokom onlajn sastanka.

Britanski ministar je dodao da su se London i Berlin složili da sarađuju u isporuci raketa za protivvazdušnu odbranu Ukrajini.

Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus rekao je da će dve zemlje obezbediti 200.000 komada municije za protivvazdušne tenkove Gepard, koje koristi ukrajinska vojska.

Poslednjih nedelja, Moskva je više puta pokretala masovne vazdušne napade na Ukrajinu, uključujući i napad na glavni grad Kijev u nedelju uveče, u kojima je jedna osoba poginula, a dve povređene, prema lokalnim vlastima.

Velika Britanija je već isporučila Kijevu rakete i artiljerijske granate za protivvazdušnu odbranu u vrednosti od oko 150 miliona funti (173,2 miliona evra) u protekla dva meseca, saopštilo je britansko Ministarstvo odbrane.

London se obavezao da će ove godine izdvojiti 700 miliona funti (808,2 miliona evra) za kupovinu municije za Ukrajinu, i da će obezbediti više dronova, koji su postali neophodni u borbi.

Kijev je u proteklih šest meseci dobio oko 50.000 dronova, a dodatnih 20.000 će isporučiti koalicija zemalja koju predvode Velika Britanija i Letonija.

Simptom/Danas/Beta/AP

Tramp: Prodajemo oružje NATO saveznicima u Evropi, da ga oni nadalje isporuče Ukrajini

July 12, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

„Šaljemo oružje NATO-u, i NATO za to oružje plaća, sto odsto“, rekao je Tramp za televizijsku mrežu En-Bi-Si (NBC) rano jutros i dodao: „E, ono što radimo jeste da to oružje što izlazi napolje odlazi NATO-u, a onda će NATO to oružje da daje (Ukrajini), i NATO plaća za to oružje“.

Potom je danas državni sekretar SAD Marko Rubio rekao da je deo oružja proizvedenog u Americi koje traži Ukrajina raspodeljeno NATO saveznicima.

To oružje bi, kako je rekao Rubio, moglo biti prebačeno Ukrajini, ali da evropske zemlje plate zamenu za njega Amerikancima.

„Mnogo je brže da se nešto premesti, na primer, iz Nemačke u Ukrajinu nego da se to poruči iz američke fabrike i onda doprema tamo“, rekao je Rubio novinarima tokom posete Kuala Lumpuru u Maleziji.

Ukrajini su očajnički potrebne američke rakete tipa Patriot za protivvazdušnu odbranu kako bi sprečila nalete ruskih balsitičkih projektila i krstarećih raketa.

Trampova administracija malo daje a malo ne daje oružje Ukrajini, tri godine pošto je otpočela ruska invazija na tu zemlju.

Prethodna administracija pod rukovodstvom tadašnjeg predsednika Džozefa Bajdena čvrsto je stajala uz Ukrajinu i pomagala joj je oružjem i opremom.

Pošto su SAD nedavno napravile kraću pauzu u dostavi dela oružja Ukrajini, Tramp je izjavio da će nastaviti da šalje toj zemlji sredstva za odbranu. Američki zvaničnici su ove sedmice rekli da je deo tog oružja već na putu za Ukrajinu.

Prema rečima Marka Rubija, Nemačka, Španija i druge evropske zemlje poseduju sisteme Patriot, i neke su naručile još raketa za te sisteme.

SAD ohrabruju NATO saveznike da „isporuče to oružje, te sisteme, defanzivne sisteme koji su Ukrajini potrebni… pošto ga imaju na zalihama, a onda mi možemo ući u finansijske aranžmane sa njima, sa nama, preko kojih mogu (sebi) da kupe zamene (za oružje isporučeno Ukrajini), rekao je Rubio.

Sam NATO kao savez ne šalje oružje Ukrajini niti poseduje ili rukuje oružjem, što je u nadležnosti 32 države članice. NATO samo isporučuje medicinske potrepštine i gorivo.

„Saveznici nastavljaju rad na tome da Ukrajina ima podršku koja joj je potrebna da se odbrani od ruske agresija“, rekla je portparolka NATO Alison Hart i dodala: „To uključuje hitne napore da se pribave ključne potrepštine od SAD, uključujući protivvazdušna sredstva i municija“.

Simptom/Beta/AP

Uoči sastanka NATO: Naši prioriteti su jasni, moramo da izgradimo jači, pravedniji i ubojitiji NATO

April 3, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Sa druge strane, “iza kulisa” bi glavna rasprava mogla da se vodi o odnosu SAD prema NATO-u, prema Rusiji, i prema dve zemlje koje su 1949. bile među 12 osnivača alijanse – Kanadi i Danskoj.

U izjavi juče dostavljenoj novinarima u Briselu, neimenovani zvaničnik severnoatlantskog saveza izrazio je očekivanje da će ministri razmatrati kako da zadrže zamah u povećanju izdvajanja za odbranu i o načinima obnove industrijske proizvodnje u sektoru odbrane.

Naveo je da bi ministri trebalo da razmene stavove i o kontinuiranoj podršci NATO-a Ukrajini i o načinima za dalji razvoj saradnje saveznika sa partnerima iz indo-pacifičkog regiona, među kojima su Australija, Japan, Novi Zeland i Južna Koreja.

Zapadni mediji, međutim, ukazuju da će državni sekretar SAD Marko Rubio u Briselu naići na saveznike koji su uznemireni, ljuti i zbunjeni zbog želje administracije Donalda Trampa da obnovi veze sa Rusijom, ali i zbog sve žešćih verbalnih napada iz Bele kuće na dugogodišnje transatlantske partnere.

Saveznici su, kako navodi Asošiejted pres, duboko zabrinuti zbog Trampove spremnosti da se približi ruskom lideru Vladimiru Putinu koji NATO vidi kao pretnju, u jeku napora SAD da izdejstvuju prekid vatre u rusko-ukrajinskom ratu.

Zabrinutost su povećali nedavni komentari i uvrede upućene iz Bele kuće prema Kanadi i Danskoj, kao i prema samom NATO-u. I Tramp i potpredsednik SAD Džej Di Vens optužili su Kanadu i Dansku da su “loši saveznici”.

Rubio će, kako ocenjuje Asošiejted pres, biti pod snažnim pritiskom da objasni verbalne napade Vašingtona na saveznike – na Kanadu, za koju Tramp kaže da je želi kao 51. saveznu državu SAD, i na Dansku, čiji deo teritorije – najveće ostrvo na svetu Grenland, želi da anektira.

Iako se očekuje da Rubio bude suočen i sa pitanjima o budućoj ulozi SAD u alijansi, njen generalni sekretar Mark Rute izjavio je juče da je posvećenost Vašingtona NATO-u “apsolutno jasna” i izrazio uverenje da će alijansa opstati u sadašnjem obliku, sa SAD unutar saveza.

Na konferenciji za medije povodom ministarskog sastanka, Rute je juče rekao i da je rad na izgradnji “jačeg, pravednijeg i ubojitijeg” NATO-a jedan od ciljeva ovonedeljnog skupa.

“Naši prioriteti su jasni, moramo da izgradimo jači, pravedniji i ubojitiji NATO. To je ono što nam je potrebno da obezbedimo našu budućnost. Zato su ministri ovde ove nedelje. Da osiguramo da smo usklađeni i da aktivno radimo na našem zajedničkom cilju”, kazao je Rute u sedištu alijanse u Briselu.

Rute je naveo da će NATO saveznici nastaviti da šalju podršku Ukrajini, navodeći da su u prva tri meseca ove godine već obećali više od 20 milijardi evra bezbednosne pomoći Kijevu za 2025. godinu.

“Pretnja Rusije ostaje. Rusija nastavlja da blisko sarađuje sa Kinom, Iranom i Severnom Korejom na načine koji ne samo da štete Ukrajini, već predstavljaju rizike i za članice alijanse i širom sveta. Ti i drugi akteri rade na destabilizaciji naših društava sabotažama podvodne infrastrukture, sajber napadima, pokušajima atentata i na druge načine”, kazao je Rute.

Uz ministre spoljnih poslova 32 članice NATO-a, na skup će doći i šef ukrajinske diplomatije Andrij Sibiga, visoka predstavnica EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Kaja Kalas i predstavnici indo-pacifičkih partnera alijanse.

Biće održan i sastanak Saveta NATO-Ukrajina, uz učešće Sibige i Kalas. Ministri spoljnih poslova članica NATO-a takođe će odvojeno razgovarati sa Kajom Kalas i sa predstavnicima indo-pacifičkih partnera alijanse.

Simptom/B92/Beta

Jedinstvena strategija Francuske: Makron će razgovarati o nuklearnom odvraćanju

March 4, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Makron je nagovestio da bi Francuska mogla da pomogne u zaštiti drugih nacija nakon što je američki predsednik Donald Tramp postavio pitanja i o transatlantskom savezu i o odbrani Ukrajine.

Iako je Makronova ponuda na stolu već nekoliko godina, postala je hitna nakon što su Trampove izjave izazvale zabrinutost među evropskim saveznicima u NATO-u, koji su decenijama računali na moćno američko sredstvo odvraćanja.

Evo pogleda na francusku nuklearnu politiku.

Šta je nuklearno odvraćanje?
Nuklearno odvraćanje je strategija zasnovana na ideji da bi razorna sila nuklearnog oružja sprečila neprijateljske akcije drugih nacija, posebno nuklearne napade.

Tokom Hladnog rata, američki nuklearni kišobran je imao za cilj da osigura da saveznici, posebno članice NATO-a, budu zaštićeni od strane američkih nuklearnih snaga u slučaju pretnje. To je jedan od razloga zašto mnoge nacije širom sveta nisu nastavile sa sopstvenim nuklearnim arsenalom.

Francuska je jedina nuklearna sila u Evropskoj uniji. Ujedinjeno Kraljevstvo, koje više nije članica EU, ali radi na obnavljanju bližih veza sa blokom od 27 zemalja i pripada NATO-u, takođe ima nuklearno oružje.

Rusija i Belorusija održaće zajedničku vojnu vežbu u septembru

U svetlu Trampovog nastojanja da Evropa nosi teret odbrane, nemački izborni pobednik Fridrih Merc nedavno je pozvao na diskusiju o „nuklearnoj podeli“ sa Francuskom.

Lideri EU bi trebalo da se pozabave tim pitanjem tokom specijalnog samita u Briselu u četvrtak, fokusirajući se na podršku Ukrajini i evropskoj odbrani. Britanski premijer Keir Starmer neće prisustvovati samitu. Jedini gost koji nije iz EU je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.

Zaštita Francuske i Evrope
Francusko nuklearno odvraćanje je striktno zamišljeno kao defanzivno. Namenjen je zaštiti „vitalnih interesa zemlje“.

Iako je Francuska članica NATO-a, ona samostalno održava svoje nuklearne snage, sarađujući sa širom strategijom odvraćanja alijanse.

Od ključnog govora 2020. godine, Makron je rekao da „vitalni interesi“ Francuske imaju „evropsku dimenziju“ – komentari koje je ponovio poslednjih dana.

„Ono što bi danas moglo biti novo… jeste donekle hitna priroda ovih komentara i način na koji ih doživljavaju u inostranstvu“, rekla je Emanuel Metr, viši naučni saradnik u francuskoj Fondaciji za strateška istraživanja. Očigledno, suočene sa osećajem napuštenosti koje osećaju zemlje NATO-a, postoji neka vrsta logične potrage za onim što bi im moglo omogućiti da zadrže neki oblik misije odvraćanja unutar Evrope“, rekao je Metr.

Četvrti nuklearni arsenal u svetu

Nuklearno odvraćanje uključuje zadržavanje nejasnoća o tome koje bi okolnosti dovele do upotrebe nuklearnog oružja, kako bi se sprečilo potencijalni agresor da izračuna rizike – zbog čega Francuska ne bi dala detalje o tome kako bi pomogla u odbrani drugih evropskih zemalja.

Francuska „voli da podseća ljude na svoje sposobnosti kako bi bila kredibilna u svom odvraćanju“, rekao je Maitre. „Ali postoji i element dvosmislenosti, jer nije pitanje da kažemo našem protivniku tačno šta su naše crvene linije. Nijedna nuklearna energija to ne radi.”

Federacija američkih naučnika, ili FAS, procenjuje da zajedno, Sjedinjene Države i Rusija poseduju oko 88% ukupnog svetskog inventara nuklearnog oružja. Na odstojanju ih prati Kina, a Francuska je na četvrtoj poziciji sa procenjenih 290 nuklearnih bojevih glava. Procenjuje se da Velika Britanija ima 225, prema federaciji. FAS napominje da je tačan broj oružja u posedu svake zemlje nepoznat jer je to strogo čuvana nacionalna tajna.

Francuski arsenal sastoji se od balističkih projektila raspoređenih na njenim podmornicama na nuklearni pogon i krstarećih raketa sa vazdušnim lansiranjem koje nose bombarderi dugog dometa.

Maitre je primetio da ključ za francusku strategiju nije poređenje sa SAD, već da se obezbedi sposobnost da se nametne „neprihvatljiv odgovor i šteta protivniku“.

Simptom/AP

Netanjahu u Vašingtonu; Bajden na sastanku osoblja: “Mislim da smo na ivici…”

July 23, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Glavni cilj Netanjahuove posete je govor na zajedničkom sastanku Kongresa. Ali u pitanju su, na sastancima sa zvaničnicima administracije, nade u napredak i napori kojima SAD posreduju u okončanju devetomesečnog rata između Izraela i Hamasa. Poseta dolazi pošto se broj Palestinaca ubijenih u izraelskim napadima u Gazi približava 40.000 a kada su prijavljeni i novi smrtni slučajevi među preživelim taocima — među kojima su Izraelci, Amerikanci i druge nacionalnosti — koje drže Hamas i drugi militanti od prvih dana rata.

Netanjahu je planirao svoje putovanje nedeljama pre nego što je počelo stresno razdoblje u američkom političkom životu.

Očekuje se da će se Bajden i Netanjahu sastati u četvrtak, rekao je američki zvaničnik koji je govorio (pod uslovom da ostane anoniman) a uoči saopštenja Bele kuće.

Govoreći za Belu kuću, savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan rekao je na bezbednosnoj konferenciji u Koloradu prošle nedelje da je Bajden planirao da se usredsredi na to šta će biti potrebno da Sjedinjene Države. Kako se kaže “Izrael i drugi” dobiju oslobađanje talaca i dogovor o prekidu vatre koji će biti sklopljen u narednim nedeljama.

Bajden je u ponedeljak pozvao na sastanak osoblje kampanje, rekavši im: „Mislim da smo na ivici“ okončanja rata.

Međutim, Netanjahu je ukazao na dugoročne probleme pre nego što je, u ponedeljak, otputovao iz Izraela. Rekao je da želi da razgovara sa Bajdenom o nastavku rata protiv Hamasa i suprotstavljanju drugim oružanim grupama u regionu koje podržava Iran, kao i o oslobađanju talaca.

Zašto je Netanijahuova poseta kontroverzna

Izraelski rat je izazivao intenzivne podele u Sjedinjenim Državama, podstakao je proteste i rezultirao hapšenjima u univerzitetskim kampovima, otuđivši neke glasače na dve strane ovog pitanja i frustrirajući višemesečne napore Bajdena da rat privede kraju .

# saveznici