Vrhovno javno tužilaštvo u Ankari je otvorilo istragu i 28 lica je uhapšeno, od čega je 25 pušteno na slobodu uz sudski nadzor, prenosi Hurijet.
Oni se sumnjiče za krijumčarenje alkohola i ”izazivanje smrti uz moguću nameru”.
Simptom/RTS/Tanjug/Hurijet
Istraživači iz SAD, koji su pratili navike konzumiranja alkohola skoro dve hiljade odraslih, otkrili su da su oni koji konzumiraju različite vrste alkohola zdraviji od onih koji piju samo pivo.
Studija koju je vodila dr Medlin Novak sa Univerziteta Tulejn pokazala je da pivopije unose najviše kalorija dnevno, a najmanje vežbaju. To ih stavlja u veći rizik od gojaznosti i povezanih bolesti.
Dr Novak objašnjava da loše navike u ishrani mogu dodatno pogoršati negativne efekte prekomernog unosa alkohola, uključujući bolest jetre.
Analiza je sprovedena upoređivanjem ishrane više od 1.900 američkih ispitanika koji su koristili indeks zdrave ishrane sa maksimalnim rezultatom od 100 poena.
Za adekvatnu ishranu potrebno je postići skor iznad 80 poena, ali nijedna grupa alkoholičara u istraživanju nije bila ni blizu tom standardu.
Prosečni rezultati:
– ljubitelji vina: 55 bodova
– potrošači žestokih pića i mešanih pića: oko 53 boda
– ljubitelji piva: 49 bodova
Istraživanje je takođe pokazalo da su pivopije često mlađi muškarci, pušači i ljudi sa nižim primanjima. Razlog za razliku u kvalitetu ishrane možda leži u kontekstu konzumacije – vino, posebno crveno, najčešće se konzumira uz izbalansiranu hranu, dok se pivo često bira u situacijama kada je hrana bogata ugljenim hidratima i prerađenim mesom, grickalicama…
Rizici povezani sa prekomernom konzumacijom alkohola
Prošle godine je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upozorila da ne postoji „bezbedna količina“ alkohola.
Nacionalna zdravstvena služba (NHS) preporučuje najviše šest čaša vina ili šest piva nedeljno.
Prekomerna konzumacija alkohola može trajno oštetiti jetru, povećati rizik od nekoliko vrsta kancerai podići krvni pritisak, prenosi Index.hr.
Prekomerno opijanje ili pijenje velikih količina alkohola u kratkom vremenskom periodu može izazvati nepravilan rad srca i simptome kao što su otežano disanje, umor i povišen krvni pritisak.
SZO procenjuje da alkohol izaziva tri miliona smrti širom sveta svake godine.
Simptom/N1
U Srbiji vozači su odmorniji u odnosu na evropski prosek, ali zato dvostruko manje nosimo kacige dok vozimo bicikl, pokazuju podaci velikog istraživanja, koje je sprovedeno u 39 zemalja.
Branko Stamatović, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, rekao je da je zabrinjavujući podatak da je svaki šesti ispitanik u Srbiji rekao da je u alkoholisanom stanju seo za volan.
“Podatak je lošiji u odnosu na Evropu, gde je svaki sedmi priznao da je to učinio. Napredovali smo u smislu da to nije prihvatljivo, ali je alkohol jedna od najvećih pretnji po bezbednost saobraćaja. Alkohol ima niz negativnih posledica na vozača, poput brzine rekcija i procene situacije”, ukazuje Stamatović.
Stamatović ipak ističe da je su 2018. godine bili lošiji podaci u Srbiji – svaki pet ispitanik priznao je da je tokom vožnje bio pod dejstvom alkohola.
Problem vezivanja pojasa
Napominje i da su ispitanici rekli da su za nultu toleranciju prema vozačima sa probnim vozačkim dozvolama, ali ističe i podatak da samo trećina putnika, odnosno 67 odsto vezuje sigurnosni pojas na zadnjem sedištu, što je najveća razlika u odnosu na Evropu.
“Vezivanje sigurnosnog pojasa je najveći problem po bezbednost u saobraćaju. Svaki pet putnik u Srbiji koji sedne na zadnje sedište vezuje pojas, koji ne sprečava saobraćajnu nezgodu ali smanjuje posledice. Važnije je vezati pojas na zadnjem, nego na prednjem sedištu. To treba da nam bude navika”, kaže Stamatović.
Koliko je potrebna kaciga
Prema njegovim rečima, u Srbiji oko 50 odsto ispitanika smatra da je kaciga potrebna prilikom vožnje bicikla, a 70 procenata u Evropi.
“Kaciga je jedino što može zaštiti biciklistu prilikom saobraćajne nesreće, jer nema kabinu i pojas, kao i kod električnih trotineta, ali se ne koristi u odnosu na prosek u Evropi”, navodi Stamatović.
Stamatović kaže da smo se prema stavovima u odnosu na pre pet godina približili Evropi, ali da ih najviše zabrinjavaju lični stavovi u odnosu na društvene jer postoji velika razlika.
“Razmišlja se da je društveno prihvatljivo da se ne vozi pod dejstvom alkohola, ali da tamo neko to čini, pa prebacujemo odgovornost na drugog, što je negativno. Jako je važno da krenemo od sebe”, zaključuje direktor Agencije za bezbednost saobraćaja Branko Stamatović.
Simptom/RTS
Tamnoljubičasta bobica, plod zove, postala je popularna u poslednje dve decenije, naročito u SAD-u, gde je prodaja 2019. godine dostigla 113 miliona dolara.
Globalno tržište procenjuje se na oko 320 miliona dolara godišnje, a dominira evropska sorta (Sambucus nigra), dok američka (Sambucus canadensis) ima potencijal za širenje. U SAD-u je 2017. godine 320 hektara zemlje bilo namenjeno komercijalnoj proizvodnji ove biljke.
Zova je bogata antioksidansima, naročito antocijanima, koji joj daju tamnoljubičastu boju i za koje se veruje da jačaju imuni sistem i na taj način ublažavaju simptome prehlade i gripa.
Plod i cvet se sve više koriste u prehrambenim proizvodima i pićima. Zbog svoje isplativosti, u nekim evropskim državama ove bobice su zamenile borovnice u proizvodima poput jogurta.
foto M. Paunović
Od ploda i cveta prave se džemovi, pekmezi, dodaje se u pite i peciva. Takođe se koristi kao prirodna boja za hranu i kao aroma za pivo i vino.
Može da se koristi i za pripremu čaja, soka i sirupa, ali i u alkoholnim pićima kao što su vino, džin, likeri, pivo i sajderi. Ekstrakti zove, kapsule, pastile i gumene bombone se koriste kao dodaci ishrani.
Od 2018. potražnja za ovom “superhranom” raste zbog zdravstvenih prednosti kao i rasta popularnosti veganstva i zdrave ishrane.
U Evropi, u Srbiji i Austriji se uzgaja industrijski. U Italiji su njene bobice deo kulinarske i medicinske tradicije, dok se u Ukrajini uglavnom smatra ukrasnom biljkom ili narodnim lekom, a industrijski uzgoj gotovo ne postoji. Australija pokušava da se uključi na rastuće tržište ove biljke, iako za sada dominira evropski uvoz.
Profesionalni uzgajivači bobičastog voća u istočnoj Evropi i srednjoj Aziji uglavnom zanemaruju njen komercijalni potencijal. Trenutno samo retki iskorišćavaju ovu nišu, uspešno izvozeći uglavnom divlju zovu u zemlje EU, nakon čega sledi izvoz u SAD.
Simptom/Direktno
Znak „vežite pojas“ je isključen, a pred vama je višečasovni let. Kako bi prekratili vreme i odmorili se, tražite od kabinskog osoblja čašu vina da vam pomogne da brže zaspite. To nije tako dobra ideja, prema rezultatima jednog novijeg istraživanja.
Ne pijte alkohol da biste lakše zaspali u avionu – možete imati trajne posledice
Avioni koji lete na visinama oko 2.438 metara su hipobarični, što znači da su vazdušni pritisak i nivoi kiseonika niži od tipičnih uslova na Zemlji. Ukoliko tokom leta kombinujete konzumiranje alkohola i spavanje, veća je varovatnoća da ćete pasti u hipoksiju – smanjenu količinu kiseonika u ćelijama i tkivima – prema rezultatima studije objavljene u časopisu Toraks.
„Molim vas da ne pijete alkohol u avionu“, apeluje glavna autorka studije, dr Eva-Maria Elmenhorst, sa Institutu za aerokosmičku medicinu u Kelnu, u izjavi za Si-En-En.
Da bi istražili efekte alkohola tokom leta avionom, naučnici su stvorili atmosfersko okruženje slično kabini aviona u letu. Tokom dve noći, 48 zdravih odraslih osoba spavalo je četiri sata u dva različita okruženja – jednom bez alkohola i jednom nakon što su popili ekvivalent dve čaše vina ili limenki piva.
Kod ispitanika koji su pili alkohol, istraživači su primetili smanjenu količinu kiseonika i povećan broj otkucaja srca, pokazala je studija.
„Kombinacija uzimanja alkohola sa spavanjem u hipobaričnim uslovima predstavlja značajno opterećenje za srčani sistem i može dovesti do pogoršanja simptoma kod pacijenata sa srčanim ili plućnim oboljenjima“, navode istraživači.
Studija je izvedena na malom uzorku, ali pruža početnu tačku sa koje bi naučnici trebalo da nastave da istražuju odnos između sna, leta i alkohola, kaže kardiolog dr Endrju Friman, direktor odeljenja Kardiovaskularne prevencije i zdravlja u Nacionalnom jevrejskom zdravstvenom centru u Denveru, koji nije bio uključen u pomenuto istraživanje.
Mnogi ljudi piju u avionu kako bi lakše zaspali u neoudobnoj kabini, ali to negativno utiče i na dugoročno zdravlje i na neposredni cilj da se malo odmore, kažu stručnjaci.
Alkohol vas uspavljuje ali ne daje kvalitetan san
Autori studije nisu samo prikupili podatke o naprezanju srca. Takođe su detaljnije pogledali kvalitet sna učesnika. Nije bilo sjajno.
Vreme u REM spavanju – fazi brzog pokreta očiju koja može biti važna za konsolidaciju pamćenja i oporavak mozga – bilo je kraće za ljude u avionskim uslovima koji su imali alkohol, pokazala je studija.
Nalaz nije iznenađenje, kaže dr Friman. Alkohol vam može pomoći da zaspite, ali kvalitet nije tako dobar kao kad ste trezni, napominje
„Mnogi su bili svedoci kako izgleda san ljudi puno piju. Njihovo hrkanje i apneja u snu su mnogo ozbiljniji“, dodaje dr Friman.
Količina sna pod uticajem alkohola takođe ima tendenciju da bude drugačija, ističe dr Šalini Paruti, kodirektor Medicinskog i istraživačkog centra za spavanje u bolnici Sv. Luka u Česterfildu, Misuri.
Alkoholisani ljudi uglavnom imaju isprekidan san, što znači da se češće bude i ne spavaju toliko dugo, naglašava dr Paruti.
„Ljudi uglavnom razmišljaju samo o neposrednom efektu – to će mi pomoći da brže zaspim – ali zaborave na sve druge efekte alkohola“, ističe doktorka.
Posebno treba biti oprezan i ne mešati sredstva za spavanje sa alkoholom, jer pojačavate sedativne efekte, napominje dr Friman.
„Više puta sam video ljude koji uzimaju tablete za spavanje u kombinaciji sa alkoholom, što je veliki problem. U tim slučajevima je često neophodna hitna medicinska pomoć“, kaže doktor.
Kako se odmoriti pre dolaska na odredište
Ako je moguće, pokušajte da se držite svojih prirodnih ciklusa i tokom leta, savetuje dr Friman – mada to nije uvek moguće.
Na primer, pokušajte da odaberete let koji je u skladu sa vašim obrascima spavanja, tako da odete na spavanje odmah po sletanju ili da spavate tokom leta i započnete dan kada dođete na odredište.
Ne pokušavajte da na silu ostanete budni ili da spavate
Izbegavajte stvaranje ciklusa spavanja i budnosti sa previše stimulansa kao što su kafa ili energetski napici i uspavljivača poput alkohola, dodaje dr Friman.
Ostanite hidrirani, jer letenje obično uključuje suvo okruženje i ljudi se ne hidriraju kako treba.
Najbolja stvar za piće je voda.
Uzdržite se i od korišćenja ekrana koji emituju plavu svetlost
Hrana koja se servira na aerodromima i u avionima može biti slana, masna i jako prerađena, tako da dr Friman preporučuje ili da ponesete sami nešto kvalitetno ili da pronađete neku od aerodromskih opcija koje su lakše i uglavnom biljne.
Vežbanje vam takođe može pomoći da bolje spavate, pa izbegavajte liftove i pokretne stepenice i trake, već što više hodajte po aerodromu. Tokom dugog leta s vremena na vreme ustanite i promrdajte se.
„Poslednja stvar koju ću istaći je da postoji mnogo dokaza koji ukazuju da plava svetlost koju emituju ekrani što ometa naše obrasce spavanja“, kaže doktor.
„Ako pokušavate da spavate u avionu, razmislite o nabavci slušalica za poništavanje buke i pokušajte da ne koristite ekran, posebno dok čekate da avion poleti“, predlaže dr Friman.
Možda je teže zadržati zdrave navike u danima kada se spremate na put avionom, ali ulaganje napora da to uradite može vam pomoći da stignete na odredište i da se osećate dobro i budte spremni za avanturu, kaže dr Friman.
izvor CNN
