atentat

Danas se navršavaju 23 godine od ubistva premijera Zorana Đinđića

March 12, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Vlada je nekoliko sati posle ubistva proglasila vanredno stanje u Srbiji, a kao izvršioci odmah su osumnjičeni pripadnici „Zemunskog kriminalnog klana“ i deo pripadnika kasnije ukinute Jedinice za specijalne operacije (JSO) Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije.

Tokom vanrednog stanja, koje je trajalo do 22. aprila 2003. godine, policija je u akciji „Sablja“ uhapsila više od 11.000 osoba, među kojima i političare, visoke vojne oficire i nosioce pravosudnih funkcija.

U avgustu 2003. godine podignuta je optužnica protiv 44 osobe za učešće u organizovanju atentata, a suđenje je počelo 22. decembra te godine u Okružnom sudu u Beogradu.

Sud je 23. maja 2007. godine proglasio krivim optužene koji su osuđeni na ukupno 378 godina zatvora.

Na po 40 godina zatvora osuđeni su bivši komandant JSO Milorad Ulemek Legija i njegov zamenik Zvezdan Jovanović, kao neposredni izvršilac ubistva.

Politička pozadina ubistva Đinđića nikada nije otkrivena.

Zoran Đinđić, političar i filozof, rođen je 1952. godine u Bosanskom Šamcu, a diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1974. godine. Doktorirao je 1979. godine na Univerzitetu u Konstancu kod Jirgena Habermasa. Autor je niza dela, među kojima su „Subjektivnost i nasilje“ i „Jugoslavija kao nedovršena država“.

Jedan je od osnivača Demokratske stranke u kojoj je u septembru 1990. godine izabran za predsednika Izvršnog odbora, a u januaru 1994. postao je njen predsednik.

Posle protesta koalicije „Zajedno“ 1996/97, postao je prvi nekomunistički gradonačelnik Beograda posle Drugog svetskog rata.

Posle pobede Demokratske opozicije Srbije (DOS) na parlamentarnim izborima decembra 2000. godine, izabran je 25. januara 2001. godine za predsednika Vlade. Njegovu vladu su obeležile brze ekonomske reforme, plasiranje Srbije na međunarodnoj sceni, hapšenje i izručenje Slobodana Miloševića Hagu, borba protiv organizovanog kriminala.

Ubistvo Đinđića u atentatu je jedan od najtragičnijih događaja u modernoj istoriji Srbije s posledicama koje sežu do danas.

Upamćen je po modernizatorskim idejama i citatima o brzini promena i ličnoj odgovornosti, od kojih je jedan: „Ako želite da Srbija krene napred, svako od vas mora da uradi malo više“, a rekao je i: „Gledajte u budućnost i tamo ćemo se sastati vi i ja“.

Zoran Đinđić je posle pokušaja atentata kod hale Limes (današnja Beogradska arena), 21. februara 2003. godine i samo tri nedelje pre nego što je ubijen ispred zgrade Vlade, rekao: „Ako neko misli da će zaustaviti sprovođenje zakona i reforme time što će mene ukloniti, onda se grdno vara, jer ja nisam sistem“.

Ova izjava postala je simbol njegove nepokolebljivosti i svesti o opasnosti kojoj je bio izložen dok je pokušavao da transformiše Srbiju.

Danas njegovo ime nose mnoge ulice i trgovi, a njegov rad čuvaju Fondacija dr Zoran Đinđić i Virtuelni muzej.

Simptom/Bez cenzure/Beta

Pre 30 godina izvršen atentat na Kiru Gligorova, prvog makedonskog predsednika: Počinilac još nepoznat

October 3, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Na licu mesta poginuo je njegov vozač Aleksandar Spirovski, povređen je telohranitelj Kire Gligorova, a od posledica povreda od ekspplozije preminuo je prolaznik Hristo Hristomanov.

Otvorena je velika istraga pod imenom „Automobil“, uz pomoć bezbednosnih snaga SAD, Nemačke i Britanije, koja je utvrdila da je atentat na Kiru Gligorova bio dobro pripremljen i organizovan, ali je osalo nepoznato ko je stajao iza atentata, a istraga protiv nepoznatog počinioca je i dalje otvorena.

Kiro Gligorov/www.faktor.mk

Pendarovski misli da Milošević stoji iza atentata na Gligorova

Bivši predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski izjavio je da misli da iza atentata na prvog makedonskog predsednika Kiru Gligorova 1995. godine stoji tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević.

„Moja analiza je uvek bila, a to sam rekao i predsedniku sa kojim sam radio, Borisu Trajkovskom. Ne mogu da vidim drugu političku logiku, jer je atentat esencijalno politički čin. Nema druge političke logike osim Slobodana Miloševića“, rekao je Pendarovski u mediju na albanskom jeziku „Lajm“.

Na pitanja zašto misli da je Miloćević organizovao atentat na Gligorova, rekao je da tu konstrukciju pravi na osnovi službene beleške sa sastanka dva predsednika održanom dan pre atentata.

„Jedan dan pre nego se desio atentat Gligorov je razgovarao sa Miloševićem. Na tom sastanku je prisutna i tadašnja šefica kabineta Gligorova Žana Osmanli. Ona je napisala službenu belešku“, rekao je Pendarovski.

Stevo Pendarovski/Facebook Account

Prema njegovim rečima, na osnovu te beleške Gligorov je na sastanku odbio Miloševićeve predloge o nekakvom ponovnom povezivanju dve države.

„Napisala je službenu belešku i suština je sledeća: Milošević pita našeg predsednika da li je definitovno da nema nikakvih šansi da uđemo u neku konstrukciju nove, skraćene, mini Jugoslavije, labava neka federacija, konferedracija. Gligorov mu kaže ne. Već je bio referendum (o samostalnosti) 91. Mnogo je vode proteklo ne možemo da se vraćamo nazad“, prepričao je Pendarovski.

Milošević tada, prema rečima Pendarovskog, pitao može li bar neka carinska unija da bude između naše dve naše države, na šta Gligorov kaže „kao stari lisac, moram da se vratim da se konsultujem sa drugima“ i dan nakon toga se desio atentat.

Pendarovski je dodao da ne treba zaboraviti da u vreme atentata na Gligorova Srbija još nije priznala Makedoniju.

„U to vreme ni Kosovo nije država. Imamo četiri komšije. Poslednji komšija koji je priznao Makedoniju je Srbija – 96. Moja konstrukcija je ta. Bez podataka ko, kako, šta“, rekao je bivši predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski.

Atentat na prvog predsednika nezavisne Makedonije Kiru Gligorova desio se 3. oktobra 1995. u centru Skoplja, a makedonske vlasti još nisu uspele da otkriju ko ga je izvršio i organizovao.

Gligorov je preživeo atentat sa teškim povredama glave, a njegov vozač, Aleksandar Spirovski preminuo je na licu mesta.

Simptom/Danas/Beta

Kolumbijski biskupi žale za ubijenim senatorom Migelom Uribeom

August 12, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Kolumbijski senator i predsednički kandidat Migel Uribe, koji je u junu upucan na skupu u Bogoti, preminuo je u ponedeljak od zadobijenih rana. Njegova porodica je saopštila da je preminuo u bolnici u 39. godini.

Pokojni senator Uribe je vodio kampanju za predsedničku nominaciju Demokratske centrističke stranke za izbore sledeće godine 7. juna kada ga je petnaestogodišnji naoružani napadač dva puta upucao u glavu i jednom u nogu. Osumnjičeni je pobegao, ali je upucan, ranjen i uhapšen.

Senator Uribe je podvrgnut nekoliko operacija, ali je ostao u kritičnom stanju. Njegova udovica, Marija Klaudija, objavila je saopštenje u kojem se navodi da se moli Bogu da joj pokaže kako da nastavi i brine o njihovo dvoje dece.

Hiljade ljudi je bdelo i molilo se za senatora.

Nakon njegove smrti, Kolumbijska biskupska konferencija objavila je saopštenje u kojem žali zbog njegove smrti.

„Izražavamo solidarnost sa celom njegovom porodicom i, u hrišćanskoj nadi, predajemo Gospodu da ih uteši“, rekli su biskupi.

Pozvali su kolumbijske vlasti da nastave istragu o atentatu.

„Pozivamo Kolumbijce da ‘ne dozvole da nam se ukrade nada’ i da reaguju mirno, braneći principe i vrednosti koje nas čine kao naciju“, rekli su.

Kolumbijski biskupi pozvali su naciju da se drži svog motoa „Sloboda i red“, kako bi sloboda i poštovanje garantovali integralni ljudski razvoj svih Kolumbijaca.

Simptom/Vaticannews

Kolumbija: Senator Migel Uribe preminuo dva meseca nakon pokušaja atentata

August 11, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Uribeovu smrt objavila je njegova supruga, Marija Klaudija Tarazona, u objavi na društvenoj mreži Instagram.

Predsednik senata CD-a je teško povređen 7. juna kada je, navodno, petnaestogodišnji ubica otvorio vatru na njega na predizbornom skupu na zapadu Bogote.

Pokušaj atentata pokrenuo je pretragu, koja je dovela do hapšenja sedam navodnih članova bande iz obližnjeg naselja.

Svi pritvoreni su navodno bili umešani u planiranje i izvršenje napada, koji je potopio kolumbijsko-političku elitu u krizu i stvorio velike tenzije između vlade predsednika Gustava Petra i kongresne opozicije.

Kako su superkartel, gerilci i kolumbijska policija povezani sa zaverom za atentat na Uribea
Uribe je unuk pokojnog predsednika Hulija Sezara Turbaja i sin Dijane Turbaj, koja je ubijena kada su snage bezbednosti pokušale da je spasu od otmičara Medeljinskog kartela.

Senator je ušao u politiku kao odbornik Liberalne stranke u Bogoti 2012. godine i bio je sekretar vlade glavnog grada pod bivšim gradonačelnikom Enrikeom Penjalosom između 2016. i 2018. godine.

Simptom/Colombia reports

Trampova administracija objavila dokumente o atentatu na Martina Lutera Kinga

July 22, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Podaci o ubistvu Maritna Lutera Kiga, koji nisu bili digitalizovani i decenijama su bili čuvani u vladinim arhivama, uključuju zapise FBI, CIA i druge relevantne materijale iz istrage, piše Si-Bi-Es njuz.

Kancelarija direktora Nacionalne obaveštajne službe (ODNI) navodi da objavljeni dokumenti sadrže interne Ef-Bi-Aj dopise koji detaljno opisuju napredak istrage, kao i informacije o bivšem cimeru Džejmsu Erlu Reju, koji je kasnije priznao ubistvo Kinga.

Takođe, dokumenti obuhvataju i zapise o potrazi za Rejom, koji je pobegao iz zemlje pre nego što je uhvaćen i osuđen.

Direktorka ODNI-a, Tulsi Gabard, rekla je da su ti dokumenti prvi put objavljeni onlajn u jednoj celokupnoj kolekciji sa minimalnim redakcijama, premda su neki već delimično bili dostupni kroz Zakon o slobodi informacija.

Takođe je napomenula da su Kingovi rođaci imali priliku da pregleduju dosijee pre nego što su postali javni.

Reakcije porodice Kinga bile su različite. Dvoje preživale Luterove dece, Bernis King i Martin Luter King III, pozvali su javnost da pristupe dokumentima “sa poštovanjem”, naglašavajući da je atentat na njihovog oca duboko ličan gubitak.

Bernis King je izrazila zabrinutost zbog ponovnog suočavanja sa “traumatičnim detaljima”, dok je nećaka, Alveda King, podržala objavljivanje, nazivajući to “istorijskim korakom ka istini”.

Rej se izjasnio krivim za ubistvo Kinga u Memfisu godinu dana nakon atentata i osuđen je na 99 godina zatvora, ali je kasnije povukao svoju krivicu i godinama je bezuspešno tražio novo suđenje. Umro je 1998. godine.

Iako je on bio osuđen za ubistvo, porodica King i neki zvaničnici smatraju da je ubistvo bilo deo šire zavere, dok je Ministarstvo pravde u nekoliko navrata potvrdilo da je Rej delovao sam.

Sud u Tenesiju 1999. godine presudio je da su “vladine agencije” bile umešne u atentat, što je izazvalo dodatne teorije o učešću zvaničnika u tom atentatu.

Drugi zvanični nalazi se razlikuju. Ministarstvo pravde sprovelo je ispitivanje atentata 1977. i 2000. godine, koje je tvrdilo da je Rej bio atentator i da nije delovao kao deo zavere. Sedamdesetih godina prošlog veka, Odbor za atentate Predstavničkog doma Kongresa SAD utvrdio je da je King verovatno ubijen kao deo zavere u koju je upleten Rej, ali da vlada nije bila umešana.

Ubrzo nakon što je započeo svoj drugi mandat, Donald Tramp je naredio da se objave federalni dosijei o atentatu na predsednika Džona F. Kenedija 1963. godine, zajedno sa ubistvima Kinga i senatora Roberta F. Kenedija 1968. godine. Dokumenta o Džonu Kenediju objavljeni su u martu, a vlada je objavila nekoliko delova dokumenata o Robertu Kenediju počev od aprila.

Simptom/RTS/CBS News

Bivši predsednik Severne Makedonije misli da Milošević stoji iza atentata na Gligorova

July 20, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

„Moja analiza je uvek bila, a to sam rekao i predsedniku sa kojim sam radio, Borisu Trajkovskom. Ne mogu da vidim drugu političku logiku, jer je atentat esencijalno politički čin. Nema druge političke logike osim Slobodana Miloševića“, rekao je Pendarovski u mediju na albanskom jeziku „Lajm“.

Na pitanja zašto misli da je Miloćević organizovao atentat na Gligorova, rekao je da tu konstrukciju pravi na osnovi službene beleške sa sastanka dva predsednika održanom dan pre atentata.

„Jedan dan pre nego se desio atentat Gligorov je razgovarao sa Miloševićem. Na tom sastanku je prisutna i tadašnja šefica kabineta Gligorova Žana Osmanli. Ona je napisala službenu belešku“, rekao je Pendarovski.

Prema njegovim rečima, na osnovu te beleške Gligorov je na sastanku odbio Miloševićeve predloge o nekakvom ponovnom povezivanju dve države.

„Napisala je službenu belešku i suština je sledeća: Milošević pita našeg predsednika da li je definitovno da nema nikakvih šansi da uđemo u neku konstrukciju nove, skraćene, mini Jugoslavije, labava neka federacija, konferedracija. Gligorov mu kaže ne. Već je bio referendum (o samostalnosti) 91. Mnogo je vode proteklo ne možemo da se vraćamo nazad“, prepričao je Pendarovski.

Pendarovski je dodao da ne treba zaboraviti da u vreme atentata na Gligorova Srbija još nije priznala Makedoniju.

„U to vreme ni Kosovo nije država. Imamo četiri komšije. Poslednji komšija koji je priznao Makedoniju je Srbija – 96. Moja konstrukcija je ta. Bez podataka ko, kako, šta“, rekao je bivši predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski.

Atentat na prvog predsednika nezavisne Makedonije Kiru Gligorova desio se 3. oktobra 1995. u centru Skoplja, a makedonske vlasti još nisu uspele da otkriju ko ga je izvršio i organizovao.

Gligorov je preživeo atentat sa teškim povredama glave, a njegov vozač, Aleksandar Spirovski preminuo je na licu mesta.

Simptom/Danas/Beta

Ukrajinsko krilo terorističke grupe osnovane u SAD tvrdi da je umešano u ubistvo obaveštajnog oficira u Kijevu

July 16, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Krajem prošle nedelje, maskirani napadač je pucao i ubio pukovnika Ivana Voroniča iz Ukrajinske službe bezbednosti (SBU) dok je šetao parkingom u Kijevu usred bela dana. Šokantan snimak atentata kružio je ukrajinskim medijima i izazvao uzbunu među stanovnicima prestonice.

Mesecima je Baza, rođena u SAD i sa mrežom ćelija širom sveta, nudila novac pristalicama ili voljnim učesnicima za ciljane atentate i napade na kritičnu infrastrukturu Ukrajine, što se poklapa sa tvrdnjama da je njen američki osnivač, Rinaldo Nacaro, bio kremljovski špijun. Ukrajinske vlasti su takođe poslednjih nedelja upozoravale na slične ruske obaveštajne operacije koje tajno plaćaju nesvesne građane da izvode sabotaže unutar njihove zemlje.

„Pucnjava na pukovnika SBU nije kraj, već samo početak“, navodi se u saopštenju objavljenom na Telegram kanalu koji je izgleda povezan sa navodnom ukrajinskom ćelijom Baze. „Nastavićemo našu borbu dok pravda ne pobedi.“

Simptom/The Guardian

Šest agenata američke Tajne službe suspendovano zbog propusta tokom atentata na Donalda Trampa

July 12, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Tajna služba nije identifikovala agente, niti otkrila tačne razloge za njihovu suspenziju, prenosi Rojters.

Naoružani napadač otvorio je vatru na skupu u Batleru, u američkoj saveznoj državi Pensilvanija, 13. jula 2024. godine, dok je Tramp, tada kandidat za predsednika, govorio na bini.

Napadač je došao do obližnjeg krova koji je imao direktan pogled na aktuelnog predsednika.

Tramp je ranjen, a posmatrač skup i vatrogasac Kori Komperatore poginuo je štiteći porodicu, dok je napadač ubijen.

Pokrenute su višestruke istrage protiv Tajne službe dok je direktorka agencije Kimberli Čitl podnela ostavku.

Tramp je u intervjuu koji će biti emitovan u subotu rekao da je Tajna služba pogrešila što nije postavila agenta na krov i što nije uključila lokalnu policiju u komunikacioni sistem.

“Dakle, napravljene su greške. I to nije smelo da se dogodi”, rekao je u intervjuu za Foks njuz.

Simptom/RTS/Rojters/Foks njuz

Ubijen agent tajne ukrajinske službe

July 10, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Po ukrajinskom nezavisnom mediju Ukrajinska Pravda, ubijen je pukovnik Ivan Voronič ne koga je napadač ispalio pet hitaca iz pištolja s prigušivačem.

Ruski ratni izveštač popularnog dnevnika „Komsomolskaja Pravda“ Aleksander Koc je rekao da je Voronič bio „direktno povezan s organizovanjem terorističkih napada u Rusiji“.

Ruska televizija Telegram Ribar, bliska ruskoj vojsci, rekla je da su razlozi za „eliminaciju“ tog agenta SBU bili „mnogi“, a da se ne isključuje ni „borba unutar SBU“.

Takvi napadi usred dana retki su u Kijevu. Ukrajina i Rusija često razmenjuju optužbe za ubistva političkih i vojnih zvaničnika, kao i za sabotažu i špijunažu.

Simptom/Beta/AFP

Kolumbija: Uhapšen navodni organizator atentata na predsedničkog kandidata

July 5, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Uribe, jedan od najglasnijih kritičara predsednika Gustava Petra mesec dana je na intenzivnoj nezi i operisan je nekoliko puta.

U Bogoti je kao organizator atentata uhapšen Hose Arteaga Ernandez za kojim se tragalo od 7. juna kada je Uribe u tom gradu pogođen metkom u glavu dok je držao govor na mitingu usred dana.

Arteaga je optužen za pokušaj teškog ubistva, proizvodnju, trgovinu i nošenje vatrenog oružja ili municije i korišćenje maloletnika za izvršenje krivičnih dela.

Navodno je na političara pucao jedan maloletnik koji je uhapšen kao i još tri osobe koje su pripremale napad. Motiv se istražuje.

Napad je naišao na velike osude u Kolumbiji u kojoj su narko-karteli i pobunjeničke grupe ubijali i za novac otimali političare.

Simptom/Danas/Beta/AP

Kolumbijski predsednički kandidat Migel Uribe Turbaj upucan tokom mitinga u Bogoti

June 8, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Kolumbijski predsednički kandidat Migel Uribe Turbaj (39) upucan je tri puta, navodno dva puta u glavu, tokom predizbornog mitinga u glavnom gradu Bogoti, prenosi BBC.

Napadač, tinejdžer od 15 godina, uhapšen je na licu mesta, potvrdila je policija, dok je Uribe hitno prebačen u kliniku Sante Fe avionom. Ispred bolnice okupile su se njegove pristalice, dok lekari navode da je pogođen u koleno i dva puta u glavu.

Napad se dogodio dok je Uribe govorio maloj grupi građana u jednom parku. Na snimku koji kruži internetom vidi se trenutak pucnjave, nakon čega je nastala panika među okupljenima.

Njegova stranka Demokratski centar osudila je napad, naglašavajući da je reč o napadu ne samo na političkog lidera, već i na demokratiju i slobodu u Kolumbiji. Sličnu poruku poslala je i kolumbijska vlada, nazivajući incident “aktom nasilja protiv celokupne demokratije”.

Uribe potiče iz ugledne političke porodice. Njegov otac bio je biznismen i sindikalni vođa, dok je majka, novinarka Dajana Turbej, ubijena 1991. godine tokom neuspešnog pokušaja spasavanja iz zatočeništva koje je organizovao narko-kartel Medeljin.

Simptom/Newsmax Balkans

Izložba Čuvajte (mi) Jugoslaviju do 4. maja u Muzeju Jugoslavije

April 21, 2025 by Miloš Mićanović Leave a Comment

Izložba prati društveno-istorijske okolnosti u zemlji nakon atentata i promatra kako je kreirano sećanje na kralja u cilju očuvanja integralne Jugoslavije, piše na sajtu kod nas matične ustanove za jugoslovensko nasleđe.

Naziv postavke parafrazira navodno poslednje reči kralja Aleksandra I koje su, kao njegov politički testament korišćene u cilju očuvanja Kraljevine Jugoslavije, u tom trenutku suočene sa unutrašnjim nejedinstvom i spoljašnjim pretnjama.

Izložba je, navodi se, realizovana u saradnji sa velikim brojem institucija i zahvaljujući toj saradnji posetioci su u prilici da vide autentične predmete, fotografije, arhivska dokumenta, filmske zapise i umetnička dela koja su nastala sa idejom komemorisanja ubijenog kralja.

Kralj Aleksandar I Karađorđević Ujedinitelj ubijen je u atentatu, 9. oktobra 1934. godine u Marselju.

Sa njim je stradao i francuski ministar spoljnih poslova Luj Bartu.

Simptom

Novih 10.000 dokumenata o atentatu na Roberta F. Kenedija

April 19, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Senator Robert F. Kenedi je smrtno ranjen 5. juna 1968. godine u hotelu ”Ambasador” u Los Anđelesu, neposredno nakon što je održao govor povodom pobede na demokratskim predizborima u Kaliforniji.

Njegov ubica Sirhan Sirhan osuđen je za ubistvo prvog stepena i izdržava doživotnu kaznu zatvora.

Američki Nacionalni arhiv i uprava za dokumentaciju objavili su 229 fajlova koji sadrže pomenute stranice na svom zvaničnom sajtu.

Mnogi dokumenti u vezi sa atentatom već su ranije bili dostupni javnosti, ali su neki ostali nedigitalizovani i decenijama čuvani u skladištima pod upravom savezne vlade, prenosi AP.

“Skoro 60 godina nakon tragičnog atentata na senatora Roberta F. Kenedija, američki narod sada prvi put ima priliku da pregleda istragu savezne vlade, zahvaljujući liderstvu predsednika Trampa”, izjavila je direktorka nacionalne obaveštajne službe Tulsi Gabard.

Dodala je da objavljivanje dokumenata “konačno baca svetlo na dugo skrivanu istinu”.

Objavljivanje dokumenata o Kenedijevom ubistvu dolazi mesec dana nakon što su obelodanjeni neredigovani fajlovi o atentatu na predsednika SAD Džona F. Kenedija iz 1963. godine.

Ti dokumenti pružili su zainteresovanima više detalja o tajnim operacijama SAD u drugim zemljama tokom Hladnog rata, ali nisu potvrdili široko rasprostranjene teorije zavere o tome ko je ubio Džona Kenedija, navodi AP.

Tramp se godinama zalagao za transparentnost kroz objavljivanje dokumenata u vezi sa poznatim atentatima i istragama.

Istovremeno, dugo je izražavao sumnju prema američkim obaveštajnim agencijama, a objavljivanje nekada poverljivih dokumenata iz njegove administracije otvara prostor za dodatnu javnu proveru i preispitivanje zaključaka i aktivnosti institucija kao što su CIA i FBI.

U januaru, Tramp je potpisao izvršnu uredbu kojom je naloženo objavljivanje državnih dokumenata vezanih za atentate na Roberta F. Kenedija i Martina Lutera Kinga Mlađeg, koji su ubijeni u razmaku od svega dva meseca.

Robert F. Kenedi Mlađi, sin demokratskog senatora iz Njujorka, a sadašnji američki sekretar za zdravlje i socijalne usluge, pohvalio je Trampa i Gabardovu za njihovu “hrabrost” i “upornu borbu” da se dokumenti učine javnim.

Simptom/RTS/Tanjug

Zoran Đinđić – čovek čija je smrt zatekla Srbiju

March 12, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Filozofski fakultet je završio na Beogradskom univerzitetu 1974. godine, a doktorirao na Univerzitetu u Konstanci pod mentorstvom čuvenog Jirgena Habermasa (jedan od najpoznatijih filozofa 20. veka), odbranivši tezu “Problemi utemeljenja kritičke teorije društva”.

Odigrao je ključnu ulogu u obnavljanju Demokratske stranke 1989, bio na njenom čelu do atentata 2003, a istovremeno, u tom periodu postao najkontroverznija politička figura u Srbiji koja je istovremeno pokušavala da smanji izraženu društvenu polarizaciju, a i da se obračuna sa kriminalnim i mafijaškim zaostavštinama koje je nasledio dolaskom na čelo vlade Srbije.

Američki nedeljnik “Tajm” je u septembru 1999. godine uvrstio Đinđića među 14 vodećih evropskih političara trećeg milenijuma.
Nakon njegovog ubistva država je započela obračun sa kriminalnim podzemljem, veruje se da je Đinđićevo ubistvo „kap koja je prelila čašu“, pa je tako konačno došlo i do obračuna sa ozoglašenim Zemunskim klanom.

Za organizaciju i izvršenje atentata na premijera Zorana Đinđića osuđeni su Milorad Ulemek Legija i Zvezdan Jovanović. Međutim, do današnjeg dana, 22 godine nakon ovog zločina, građani Srbije nisu dobili precizan odgovor o motivima ubistva predsednika Vlade, kao i o tome ko je sve bio uključen u realizaciju takve mafijaške operacije.

Simptom

Bajden naredio: Zbog Trampa će u rat?

October 15, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Iza kulisa, administracija predsednika Bajdena i potpredsednice Kamale Haris je navodno vršila pritisak na Iran da zaustavi zavere protiv Trampa i drugih bivših članova njegove administracije usred pojačanih bezbednosnih pretnji Irana, navodi se u izveštaju “Vašington posta”, preneo je Njujork post.

“Smatramo ovo pitanjem nacionalne i unutrašnje bezbednosti od najvišeg prioriteta i oštro osuđujemo Iran zbog ovih drskih pretnji”, naveo je portparol NSC Šon Savet u saopštenju.

Prema njegovim rečima, ukoliko Iran napadne nekog od američkih građana, uključujući one koji nastavljaju da služe SAD ili one koji su ranije služili, suočiće se sa teškim posledicama. Bela kuća se uzdržala od javnog upozorenja Iranu da će se pokušaji ubistva sadašnjih ili bivših američkih zvaničnika smatrati ratnim činom, ali je Bajden (81) rekao NSC da im to saopšti privatno, piše “Vašington post”.

Bivši predsednik SAD i kandidat republikanaca na predstojećim predsedničkim izborima Donald Tramp izjavio je prošlog meseca da Iran možda stoji iza nedavnih pokušaja njegovog ubistva i istakao da je on predsednik, a da neka druga zemlja zapreti američkom predsedničkom kandidatu, ona bi rizikovala da bude raznesena u paramparčad.

Tramp je to izjavio na predizbornom događaju u američkoj saveznoj državi Severna Karolina, nakon što su ga američki obaveštajni zvaničnici obavestili dan ranije o “stvarnim i konkretnim pretnjama Irana da će ga ubiti”, saopšteno je iz njegovog predizbornog štaba. Federalne vlasti istražuju atentat i pokušaj ubistva Trampa na njegovom golf terenu na Floridi sredinom septembra i na mitingu u Pensilvaniji u julu.

Organi za sprovođenje zakona nisu javno sugerisali umešanost Irana ili bilo koje druge strane sile u bilo koji od ta dva incidenta.

“Postojala su dva pokušaja atentata na moj život za koja znamo i oni mogu, ali ne moraju uključivati, ali moguće da uključuju, Iran, ali ja zapravo ne znam”, rekao je Tramp u Mint Hilu, u Severnoj Karolini.

On je kazao da je Iran upućivao veoma direktne pretnje SAD i da smatra da mu se mora reći da ako izvedu bilo kakve napade na bivše predsednike ili kandidate za predsednika, da će njihova zemlja biti raznesena u paramparčad.

Simptom/B92/Tanjug

Tramp krivi Bajdena i Haris: Zbog vas pokušavaju da me ubiju

September 16, 2024 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

On je rekao da je napadač koji je u nedelju otvorio vatru u blizini bivšeg predsednika reagovao na ”veoma zapaljiv” narativ demokrata.

”Verovao je (napadač) u retoriku Bajdena i Harisa i delovao je prema njoj. Njihova retorika izaziva pucanje na mene, kada sam ja taj koji će spasiti zemlju, a oni su ti koji je uništavaju i iznutra i spolja”, rekao je on za Foks njuz.

Tramp je ukazao na komentare Bajdena i Harisa u kojima republikanca predstavljaju kao ”pretnju demokratiji“, dok sebe predstavljaju kao ”lidere jedinstva”.

On je napomenuo da smatra da će Bajden i Haris ”uništiti zemlju” i okarakterisao ih kao ”unutrašnje neprijatelje” i ”pretnju”.

Tramp je takođe rekao da politika Bajdena i Haris uništava zemlju, ”dopuštajući milionima veoma opasnih migranata da uđu i unište našu zemlju i gradove”.

Amerikanac Rajan Vesli Raut (58), koji je uhapšen zbog bezbednosnog incidenta na Floridi koji FBI istražuje kao pokušaj ubistva republikanskog predsedničkog kandidata Donalda Trampa, danas je pred federalnim sudom optužen za nezakonito posedovanje vatrenog oružja i posedovanje vatrenog oružja sa izbrisanim serijskim brojem.

Raut je uhapšen u nedelju nedugo nakon što je pobegao pošto su agenti tajne službe otvorili vatru na njega jer je uperio poluautomatsku pušku ka golf klubu bivšeg predsednika Donalda Trampa u Vest Palm Biču na Floridi, dok je Tramp igrao golf.
Republikanski predsednički kandidat je nepovređen i na bezbednom, saopštila je policija, a FBI incident istražuje kao pokušaj ubistva.

Pucnjava se dogodila oko dva meseca nakon što je Tomas Metju Kruks izveo atentat na Trampa na skupu u Batleru, u Pensilvaniji 13. jula, kada je Tramp zadobio povredu uha.

Simptom/B92/BBC na srpskom

# atentat