Od 1:04 GMT, cena plemenitog metala je rasla za 4,87%, dostigavši 75,175 dolara po trojskoj unci. Do 1:14 GMT, vrednost srebra je ubrzala rast na 75,235 dolara po trojskoj unci (+4,95%).
Simptom/TASS
Kripto i dalje pada; Bitkoin je ispod 82.000 dolara
Cena bitkoina pala je na 81.871,19 dolara danas pre podne. Nakon što je u prethodna 24 sata zabeležila pad veći od 10,2%.
Zbog gotovo mesec dana dugog talasa prodaje, cena bitkoina sada je 10% niža nego na početku godine. Tako je obrisana većina dobitaka ostvarenih nakon izborne pobede predsednika Donalda Trampa prošle godine.
Bitkoin je poslednji put pao ispod 82.000 dolara u aprilu. Spustio se tada čak do 75.000 dolara. I to usred šireg pada na tržištu izazvanog uvođenjem obimnih carina koje je Tramp najavio na događaju koji je nazvao „Dan oslobođenja“.
Pozivajući se na podatke sa Deribita, tržišta opcija i fjučersa u vlasništvu Koinbejsa, Koindesk je izvestio da se trgovci pripremaju za dalje snižavanje cene ovog tokena.
Problemi na vidiku
Cena Itera — druge najvrednije kripto valute po tržišnoj kapitalizaciji — pala je ispod 2.740 dolara. To je pad od više od 9,6% u prethodna 24 sata. I druge velike kripto valute takođe beleže pad: XRP, Bajnensov BNB i Solanin SOL pali su za 9,1%, 8,4% i 10,6% u prethodnom danu. Dodžkoin, najveći „meme“ token na kripto tržištu, pao je 10,3% u poslednja 24 sata.
Akcije kompanije Stratedži, ranije poznate kao Majkrostratedži, koje su se često posmatrale kao svojevrsni indikator bitkoina zbog velikih količina ove kripto valute u vlasništvu firme, pale su za 2,44% u pretržišnom trgovanju u petak rano ujutro, nakon pada od 11% prethodne sedmice i 41% u poslednjih 30 dana. Kompanija trenutno poseduje 649.870 bitkoina po prosečnoj ceni od 74.430 dolara.
U belešci objavljenoj ranije ove sedmice, analitičari Džej Pi Morgan Čejsa upozorili su da Stratedži rizikuje ispadanje iz ključnih referentnih indeksa poput Nasdak 100 i MSCI USA. Potencijalno izbacivanje Stratedžija iz tih indeksa moglo bi dodatno oboriti cenu njihovih akcija . I potencijalno spustiti cene kripto valuta ako kompanija bude primorana da proda deo svojih bitkoin rezervi.
Simptom/Forbes
Američka ekonomija je slagalica ali delovi se ne uklapaju
Kažu da njegove tarife i obračun sa imigrantima rizikuju povratak „stagflacije“ iz 1970-ih, kada je iznenadni naftni šok izazvao stagnirajuće rasta i spiralno rastuće cene, osim što je ovog puta kriza bila samoizazvana.
Bela kuća je podjednako čvrsto odbacila te zabrinutosti, napadajući stručnjake – i, u slučaju komesarke Američkog biroa za statistiku rada, otpustila ju je.
Pitanja o tome kako će se sve odvijati ostavila su američku centralnu banku u stanju paralize, dok čeka podatke koji će razjasniti šta se dešava pre nego što preduzme korak u vezi sa kamatnim stopama.
Ali nakon nekoliko nedelja napornih ažuriranja kompanija, podataka o zaposlenosti i inflaciji, još uvek zapravo ne znamo.
Tržište rada šalje jasno zabrinjavajuće signale.
Stvaranje radnih mesta gotovo da nije postojalo u maju i junu, usporeno u julu, a broj obeshrabrenih radnika raste.
Taj izveštaj o zapošljavanju od 1. avgusta doveo je do pada berze, a Trampa do kolapsa, što ga je navelo da otpusti komesara BLS-a.
Nekoliko dana kasnije, ekonomista Mudis analitike, Mark Zandi, izjavio je na društvenim mrežama da je ekonomija „na ivici recesije“.
To nije konsenzus.
Svakako, ekonomija je usporila, rastući po godišnjoj stopi od 1,2% u prvoj polovini godine, što je pad od jednog procentnog poena u odnosu na 2024. godinu.
Ali potrošnja, uprkos slabljenju, ostala je otpornija nego što su mnogi očekivali, uprkos pesimističkim procenama nekih firmi.
Akcije su, nakon udara od 1. avgusta, brzo nastavile svoj uzlazni marš.
„Nastavljamo da se mučimo da vidimo znake slabosti“, rekao je prošlog meseca investitorima glavni finansijski direktor Džej Pi Morgan Čejsa, najveće američke banke.
„Potrošač u osnovi izgleda dobro.“
To je izazvalo nade da bi se ekonomija mogla oporaviti, kao što se to desilo pre nekoliko godina, na opšte iznenađenje, uprkos najvećoj inflaciji od 1980-ih i naglom porastu kamatnih stopa.
Simptom/BBC
Faberže kupila američka firma u vlasništvu Rusa: Koliko se zna o ovoj kompaniji i čuvenom zaštitnom znaku
Gemfilds, britanska rudarska kompanija za drago kamenje u boji, listirana na Londonskoj berzi, prodala je ovaj legendarni brend američkoj kompaniji SMG Kapital u vlasništvu tehnološkog preduzetnika Sergeja Mosunova.
Gemfilds će dobiti 45 miliona dolara kada se transakcija završi kasnije ovog meseca. Preostalih pet miliona biće isplaćeno kroz kvartalne isplate od tantijema.
Kompanija je saopštila da će novac od prodaje iskoristiti za finansiranje svojih rudarskih operacija rubina u Mozambiku i smaragda u Zambiji.
Rezultati u padu
Šon Gilbertson, izvršni direktor Gemfildsa, rekao je da će kompaniji nedostajati „marketinška moć i zvezdani sjaj“ koje je donosilo vlasništvo nad Faberžeom. Brend je ipak u poslednjim godinama beležio pad, prateći usporavanje tržišta luksuzne robe.
Faberže je gotovo 200 godina bio jedan od najpoznatijih juvelira na svetu, ali mu je prihod poslednjih godina opadao. U 2024. prijavio je prihod od 13,4 miliona dolara. To je pad u odnosu na 15,7 miliona prethodne godine i 17,6 miliona u 2022.
„Jedinstveno nasleđe Faberžea, povezano sa Rusijom, Engleskom, Francuskom i SAD, otvara značajne mogućnosti za dalje jačanje njegove pozicije na globalnom tržištu luksuza i širenje međunarodnog prisustva“, rekao je Mosunov. On je ruski državljanin sa prebivalištem u Ujedinjenom Kraljevstvu, u saopštenju. „Osećamo duboku odgovornost i ogromnu inspiraciju za posao koji je pred nama“.
Kompanija iz 19. veka
Kuću nakita Faberže osnovao je 1842. u Sankt Peterburgu, Gustav Faberže. Njegov sin, Petar Karl Faberže, dobio je narudžbu od cara Aleksandra III 1885. da izradi raskošan uskršnji poklon za svoju suprugu, caricu Mariju Fjodorovnu, i tako su nastala čuvena Faberžeova jaja. Prvo, poznato kao „Prva koka“, napravljeno je od zlata i prekriveno belim emajlom. U njemu se krila zlatna koka sa očima od rubina. Car je nastavio da ih naručuje svake godine, navodno dajući Faberžeu potpunu kreativnu slobodu. Ukupno je napravljeno 50 jaja za rusku carsku porodicu, poznatih kao „carska jaja“. Još 19 jaja izrađeno je za aristokratiju i druge uglednike.
Nakon pada porodice Romanov tokom Ruske revolucije 1917, 50 carskih jaja je rasuto po svetu, a neka su i danas izgubljena. Jaja su bila izrađena od zlata ili srebra, ukrašena dijamantima, rubinima, smaragdima, safirima i drugim dragim kamenjem. Često su sadržala skrivene predmete, poput minijaturnog voza Transsibirske železnice od zlata. Ili male, funkcionalne replike carskog kočija korišćenog na krunisanju Nikole II. Danas Faberže proizvodi luksuzni nakit i dekorativne predmete u obliku jaja inspirisane originalima, sa početnom cenom od oko 60.000 dolara.
Najskuplje jaje
I dalje nedostaje sedam carskih uskršnjih jaja. Do 2014. ih je bilo osam, dok jedno nije otkriveno kada ga je kupac na buvljaku na američkom Srednjem zapadu kupio za oko 14.000 dolara. Kiran Makarti, londonski trgovac antikvitetima, rekao je za PBS Njuz da je anonimni kupac želeo da ga preproda za malu zaradu na osnovu njegove vrednosti zlata. Nakon provere, utvrđeno je da je reč o originalnom jajetu. Ono sadrži sat marke Vacheron Constantin i stoji na zlatnom, draguljima ukrašenom postolju.
Najskuplje jaje poznato je kao Treće carsko uskršnje jaje. Napravljeno je 1887. Ima čvrsto zlatno kućište prekriveno safirima i dijamantima, a unutra se nalazi ženski sat sa kazaljkama od zlata ukrašenog dijamantima. Nekada je bilo procenjeno na 33 miliona dolara i nalazi se u vlasništvu anonimnog privatnog kolekcionara.
I porodica Forbes imala jaja
Ruski milijarder Viktor Vekselberg poseduje 15 Faberžeovih uskršnjih jaja, čime je najveći privatni kolekcionar na svetu. Vekselberg je 2004. kupio devet carskih jaja od porodice Forbes, tada najveće privatne kolekcije na svetu, za nešto više od 100 miliona dolara. Takođe poseduje dva Kelchova jaja, izrađena za ruskog plemića Aleksandra Ferdinandoviča Kelča, i još četiri druga jaja. Prilikom kupovine od porodice Forbes, rekao je da kolekcija predstavlja „verovatno najznačajniji primer našeg kulturnog nasleđa van Rusije. Ovo je jedinstvena prilika da svojoj zemlji vratimo jedno od njenih najcenjenijih blaga“. Vekselbergova jaja izložena su u Muzeju Faberže u Sankt Peterburgu.
Britanska kraljevska porodica takođe poseduje tri carska jaja
Njih su prvobitno kupili kralj Džordž V i kraljica Meri, pradeda i prababa kralja Čarlsa.
Vekselbergovo bogatstvo procenjuje se na 9,4 milijarde dolara, čime je 328. najbogatija osoba na svetu. Ovaj aluminijumski magnat rođen u Ukrajini prvi milion je zaradio prodajom bakra od starih kablova. Kasnije je 1996. spojio nekoliko srednjih topionica aluminijuma i rudnika boksita u Sual Holding. Bogatstvo je kasnije uvećao ulaganjem u naftu. Njegovu jahtu Tango, vrednu 120 miliona dolara, zaplenili su španska policija i FBI u Palmi de Majorki u aprilu 2022. godine.
Simptom/Forbes
Legenda sa Volstrita otkriva: Čudan “dan” stiže u Ameriku (video)
Ali danas, on izlazi u javnost sa nečim što nikada ranije nije rekao u nacionalnom etru – ni u jednom od svojih nastupa na Fok Businessu ili na CNBC-u.
Hedž fondovi i milijarderi već sklanjaju svoj novac. Velike banke tiho podižu bonuse… i tapšu se po leđima… Sada jedan 50-godišnji “insajder” istupa sa istinom o tome šta se zaista dešava iza tajnovitih zatvorenih vrata Volstrita.
„Čudan dan dolazi u Ameriku“, kaže Čajkin, koji je predvideo krah tržišta 2020. „Ogromna i iznenađujuća nova tranzicija koja bi mogla da odredi sledeći veliki talas bogatstva.
„Ako posedujete redovne akcije, očekuje vas veliko iznenađenje“, dodaje on.
Chaikin, koji se više puta pojavio na CNBC-jevom Fast Monei-u, kaže da apsolutno morate razmisliti o kupovini jedne određene vrste ulaganja upravo sada, pre nego što bude prekasno.
I ne, to nisu kriptovalute.
„Odrastao sam u svetu u kome biste mogli da radite izuzetno dobro ulažući u obične kompanije“, kaže Čajkin. „Tako sam proveo većinu svoje 50-godišnje karijere na Vol Stritu.
„Ali jednostavna činjenica je da nisam video nešto ovako zapanjujuće otkako sam nazvao kolaps Priceline.com na CNBC-u 2012. godine, u šta većina stručnjaka tada nije verovala. Ali jedna trgovina je pokazala dobit od 733% preko noći.
Sa svetom onakvim kakav jeste, Chaikin se složio kao i da imenuje investiciju broj 1 da se prebrodi oluja, besplatno.
Jim Cramer je jedan od mnogih koji godinama prate Chaikinove uvide. Kao što je Kramer jednom rekao: „Davno sam naučio da ne budem na drugoj strani Chaikinovog zanata.
Pa ipak, čak i najspremniji Amerikanci – uključujući većinu penzionera – možda neće čuti za ovaj novi talas bogatstva dugo nakon toga, kaže Čajkin.
Simptom/CNBC
Poskupela nafta, pala cena zlata i pšenice
Investitori će u toku dana dobiti podatke o inflatornim očekivanjima u evrozoni, kao i rezultate ankete o poslovnom raspoloženju u Nemačkoj.
Prema podacima sa berzi, cena sirove nafte je tokom nedelje porasla na 70,434 dolara, a cena nafte Brent na 74,642 dolara.
Evropski fjučersi gasa su se na otvaranju berze TTF prodavali po ceni od 42,370 evra za megavat-sat.
Cena zlata je pala na 2.729,20 dolara za uncu, a cena pšenice na 5,7921 dolar za bušel (bušel iznosi 27,216 kg).
Vrednost evra u odnosu na dolar je iznosila 1,08173.
Simptom/Euronews
Bitkoin vredi više od 60.000 evra, raste obim trgovine i raspoloženje investitora
Ukupan obim trgovine bitkoinima u poslednja 24 sata je bio 35,87 milijardi evra, što je znatno više nego juče.
Indeks straha i pohlepe (Fear and Greed Index) za bitkoin se danas nalazi na nivou 65 u kategoriji “pohlepa”, što je porast u odnosu na juče kada je indeks bio u kategoriji “neutralno”.
Vrednost itirijuma (ETH) je porasla za 1,75 odsto na 2.386,43 evra, a vrednost bajnens koina (BNB) za 2,15 odsto na 543,85 evra.
Kripto valuta solana (SOL) je ostala stabilna na 140,68 evra, a avalanš (AVAX) je pao za 1,78 odsto na 26,33 evra.
Telegramova kripto valuta tonkoin (TON) se nakon hapšenja osnivača ove društvene mreže Pavela Durova u Parizu 24. avgusta danas prodaje za 4,80 evra, što je otprilike za 0,72 odsto manje nego juče.
Durov je pušten iz zatvora 28. avgusta uz kauciju od pet miliona evra, a zabranjeno mu je da napušta francusku teritoriju i mora da se javlja policiji dva puta nedeljno.
Bajnens je kripto valuti TON dodao popularnu skraćenicu DYOR (Do your own research) koja poziva na dodatni oprez prilikom trgovine.
Danas se najviše trguje bitkoinom, itirijumom i solanom.
Najveći rast trenutno beleže kripto valute TURBO, MEME i KEY.
Simptom/Tanjug
Evropski berzanski indeksi uglavnom u padu, poskupelo zlato, pala cena nafte i pšenice
Indeks frankfurtske berze DAX je danas u 9.20 sati porastao na 19.422,15 poena, dok je britanski FTSE 100 pao na 8.243,75 poena, francuski CAC 40 na 7.554,46 poena, a moskovski MOEX na 2.740,30 poena.
Vrednost američkog berzanskog indeksa Dow Jones je pred današnje otvaranje berzi u Sjedinjenim Američkim Državama porasla na 42.863,86 poena, indeks S&P 500 na 5.815,03 poena, a vrednost indeksa Nasdaq na 18.342,94 poena.
Prema podacima sa berzi, cena sirove nafte je pala na 74,204 dolara, a cena nafte Brent na 77,690 dolara.Evropski fjučersi gasa su se na otvaranju berze TTF prodavali po ceni od 39,600 evra za megavat-sat.
Cena zlata je porasla na 2.663,13 dolara za uncu, a cena pšenice pala na 5,9479 dolara za bušel (bušel iznosi 27,216 kg). Vrednost evra u odnosu na dolar je iznosila 1,09243, što je otprilike isto kao u petak.
Simptom/N1
Deonice u sektoru odbrane dostigle rekordne vrednosti usled eskalacije na Bliskom istoku
Akcije nekoliko velikih američkih odbrambenih kompanija danas su ojačale, dok su kompanije Lockheed Martin, RTKS (ranije Raitheon), Northrop Grumman i L3Harris porasle za više od 2,6%, što je poraslo pošto je izraelska vojska prijavila raketne udare iz Irana dan nakon što su izraelske kopnene snage ušle u Liban u svom sukobu protiv Hezbolaha.
I akcije Lockheed Martina i RTKS-a su u utorak zabeležile najviše vrednosti svih vremena, dok su L3Harris i Northrop Grumman zabeležili svoju najvišu cenu akcija od 2022.
IShares US Aerospace & Defence fond kojim se trguje na berzi porastao je za 1,2% pošto je fond kojim upravlja BlackRock indeksirajući sektor dostigao novi sopstveni maksimum, produžujući svoj 12-mesečni dobitak na 43%, nadmašivši 33% osnovnog S&P 500. porasti tokom perioda.
Porast akcija u sektoru odbrane došao je kada je šire tržište palo, a S&P je pao za 0,8%, prateći svoj najgori gubitak od 6. septembra.
Smanjenje apetita rizikom vezanog za rat bio je jedan od nekoliko negativnih katalizatora za šire tržište, pošto su investitori prihvatili zabrinutost zbog inflacije koja je povezana sa štrajkom pristanišnih radnika, a akcije Apple-a, daleko najveće kompanije na svetu po tržišnoj vrednosti, pale su za 3% na izveštaje o laganoj potražnji za iPhone 16.
Simptom/Forbes
Nedeljni promet na Beogradskoj berzi oko 48,82 miliona dinara, indeksi u padu
Belex15 je porastao za 2,89 odsto, a Belexline za 1,82 odsto.
Prvo mesto na dobitničkoj listi zauzeo je beogradski Kopaonik čije akcije su porasle za 7,14 odsto i na kraju trgovanja vredele po 15.000 dinara.
Tanjug
Čekaju se podaci o inflaciji u evrozoni, evropski i američki indeksi neujednačeni
Indeks frankfurtske berze DAX je danas u 9.20 sati pao na 18.895,45 poena, dok je britanski FTSE 100 porastao na 8.409,14 poena, francuski CAC 40 na 7.665,28 poena, a moskovski MOEX na 2.714,10 poena.
Vrednost američkog berzanskog indeksa Dow Jones je pred današnje otvaranje berzi u Sjedinjenim Američkim Državama porasla na 41.335,05 poena, dok je indeks S&P 500 pao na 5.592,00 poena, kao i vrednost indeksa Nasdaq na 17.516,43 poena.
Simptom/Tanjug
Skok bitkoina stvorio čak 84.000 novih kripto milionera
Prema izveštaju “New World Wealth” i “Henley & Partners” sada 172.300 pojedinaca širom sveta drži više od milion dolara u kripto imovini, u odnosu na 88.200 prošle godine. Broj čistih bitkoin milionera više se nego udvostručio, na 85.400.
Sada ima 325 kripto centimilionera — onih sa 100 miliona dolara ili više u kripto holdingzima — i 28 kriptomilionera, prema izveštaju, prenosi Seebiz.
Porast odražava brzi rast bitkoin ETF-ova, koji sada imaju više od 50 milijardi dolara imovine od pokretanja u januaru i pokrenuli su talas institucionalnog učestvovanja, piše CNBC.
Cena bitkoina skočila je 45 odsto ove godine na oko 64.000. Kako je vrednost drugih novčića porasla, tržišna kapitalizacija kripto imovine porasla je na 2,3 milijarde dolara, prema Henley & Partners, u odnosu na 1,2 milijarde dolara prošlog leta.
Od šest novih kriptomilijardera stvorenih tokom prošle godine, njih pet može svoje novostečeno bogatstvo da pripiše bitkoinu, “naglašavajući njegovu dominantnu poziciju kada je reč o privlačenju dugoročnih ulagača koji kupuju velike udele”, prema Endrjuu Amoilsu, vođi istraživanja za Novo svetsko bogatstvo.
Prema Forbsu, najbogatiji kripto milijarder — treću godinu zaredom — je Čangpeng Žao, osnivač i bivši izvršni direktor kripto menjačnice Bajnens, čija se vrednost procenjuje na 33 milijarde dolara. Žao se u novembru izjasnio krivim za američke optužbe za pranje novca i pristao da plati kaznu od 50 miliona dolara. Njegovo bogatstvo je u protekloj godini poraslo za više od 10,5 milijardi dolara.
Na drugom mestu je Brajan Armstrong, suosnivač Kojnbejsa, procenjuje se na 11 milijardi dolara, prema Forbsu. Slede Đankarlo Devazini, finansijski direktor Tethera, i Majkl Sejlor, suosnivač MicroStrategy, navodi se na listi.
Doduše, mnogo kripto imovine još uvek je ispod svojih najviših vrednosti iz 2021, a nedavni porast bitkoina u suštini označava trogodišnji povratni put do tih nivoa. Kripto imovina dosegla je tržišnu kapitalizaciju od 3 biliona dolara u novembru 2021.
SEEbiz/B92
Promet na Beogradskoj berzi oko 2,68 miliona dinara, indeksi u plusu
Kada je reč o indeksima, Belex 15 porastao je za 0,39 odsto, dok je indeks Belexline zabeležio rast od 0,25 odsto.
Prvi na dobitničkoj listi je Dunav osiguranje iz Beograda čije akcije su zabeležile rast od 1,96 odsto i na zatvaranju vredele po 1.146 dinara.
Na drugom mest se našlo preduzeće Philip Morris Operations iz Niša sa rastom vrednosti akcija od 0,66 odsto i cenom na zatvaranju od 8.110 dinara, dok je treća pozicija pripala Metalcu iz Gornjeg Milanovca sa rastom akcija od 0,29 odsto i cenom na zatvaranju od 1.718 dinara.
Posledni na listi dobitnika bio je Aerodrom Nikola Tesla iz Beograda sa rastom akcija od 0,05 odsto i cenom na zatvaranju od 1.901 dinara.
Gubitnika u trgovanju danas nije bilo.
Danas se na berzi najviše trgovalo akcijama beogradskog Dunav osiguranja i ostavren je promet od 1.131.770 dinara.
Tanjug
Nedeljni promet na Beogradskoj berzi oko 1,28 milijardi dinara
Oba indeksa bila su u rastu. Belex15 je porastao za 0,53 odsto, dok je Belxline porastao za 0,72 odsto.
Prvo mesto na dobitničkoj listi zauzelo je AMS Osiguranje a.d. iz Beograda, čije akcije su porasle za 29,98 odsto i na kraju trgovanja vredele po 1.639 dinara.
Promet na Beogradskoj berzi preko 293 miliona dinara
Indeks Belexline je u minusu od 0,13 odsto, dok je indeks Belex15 bio nepromenjen.
Na prvom mestu dobitničke liste danas se nalazi NIS iz Novog Sada sa rastom vrednosti akcija od 29,98 odsto, a koje su na zatvaranju vredele 795 dinara.
Tanjug
Srpska i njen budžet stabilni, želje američke ambasade se neće ostvariti
Vidovićeva je naglasila da su američke sankcije i pritisci usledili nakon prošlih izbora na kojima su ponovo pobedili SNSD i Milorad Dodik.
“Kada su videli da je SNSD ponovo pobedio i da je Milorad Dodik dobio ogroman broj glasova, onda su krenule ekonomske sankcije i neverovatni pritisci, zbog kojih mi ne možemo izaći na svetske berze”, navela je Vidovićeva.
Ona je naglasila da je neverovatno da Ambasada tako velike zemlje iznosi laži, među kojima i to da se Republika Srpska zadužila za 1,1 milijardu KM.
“Da su malo istražili videli bi da je Banjalučka berza ukupno poslovala sa milijardom KM, a, eto, mi smo se kao zadužili za 1,1 milijardu KM. Predviđaju nam bankrot godinama unazad. Ništa se nije ostvarilo od tih njihovih želja, i sada su oni u problemu”, rekla je Vidovićeva za RTRS.
Ona je istakla da Republika Srpska nalazi način da reši svoje probleme investicija.
Vidovićeva je navela da se Republika Srpska u prošloj godine zadužila 800 miliona KM, a vratila 983 miliona KM duga.
“U tekućoj godini zadužili smo se za 260, a vratili 644 miliona. Sigurna sam da bi SAD bile srećne kada bi imale ovakav nivo zaduženja, kao Republika Srpska. Kod nas je sve transparentno i da su imali dobru nameru lako su sve mogli proveriti i dobiti činjenice, ali to nije bio njihov cilj”, ukazala je Vidovićeva.
Prema njenim riječima, javni dug Srpske na kraju prošle godine bio je 34,6 odsto BDP-a, a danas je taj dug 32,2 odsto.
“Znači da dug pada i da konstantno vraćamo više nego što se zadužujemo. Ovaj istup Ambasade SAD je nastavak nastojanja da se u narodu umetne pometnja, da počnu da strahuju za plate i penzije. Njima je stalna želja da Srpska bankrotira, ali to se neće desiti”, poručila je Vidovićeva.
Ona je istakla da Republika Srpska i ove godine ima daleko više investicija nego prošle, jer ima mnogo prirodnih bogatstava.
“To i jeste njihov razlog, da nam uzmu imovinu, da dođu do naših prirodnih bogatstava, ali i da nam kontrolišu finansijske tokove. Od toga naravno neće biti ništa”, naglasila je Vidovićeva.
Ona je navela da povećan broj investicija podrazumeva i veće zaduženje, ali i napomenula da je više nego opravdano svako zaduživanje koje podrazumeva ekonomičnu investiciju.
“Mi bismo se mogli zadužiti mnogo više i trebali bismo se zadužiti da bismo otvorili proces investiranja, ali ne možemo prići nijednoj međunarodnoj berzi u Evropi. S druge strane, možda ćemo naći neke investitore koji nisu iz Evrope”, rekla je Vidovićeva.
Ona je navela da je poslovni ambijent u Republici Srpskoj jedan od najboljih u regionu u vezi sa ulaganjem.
“Imamo jako male poreze i doprinose, ne oporezujemo dividendu, imamo jako dobre uslove za registraciju firmi, tako da kod nas dolaze kompanije iz Zapadne Evrope iako to njihove zemlje ne žele”, navela je Vidovićeva.
SRNA