Četvrtak, 16. april 2026.
potražite Simptom...

# valuta

Ekonomija Svet pre 5 dana

Zimbabveanske novčanice „Velike petorke“ spremne za uvođenje, kaže vlada

Centralna banka Zimbabvea objavila je da je sve spremno za distribuciju novih ZWG novčanica. U zvaničnom saopštenju, banka je navela da su finansijske institucije finalizovale neophodne logističke i operativne modalitete kako bi se osigurala „besprekorna“…

Ekonomija Svet pre 4 mes.

Zaplena zamrznute ruske imovine mogla bi uticati na ulogu evra kao rezervne valute

Imovina denominirana u evrima čini oko 20% deviznih rezervi koje drže centralne banke širom sveta, prema publikaciji. U tom pogledu, evro je drugi po vrednosti, odmah posle američkog dolara, koji čini skoro 60% globalnih deviznih…

Ekonomija Svet pre 4 mes.

Kripto i dalje pada; Bitkoin je ispod 82.000 dolara

Cena bitkoina pala je na 81.871,19 dolara danas pre podne. Nakon što je u prethodna 24 sata zabeležila pad veći od 10,2%. Zbog gotovo mesec dana dugog talasa prodaje, cena bitkoina sada je 10% niža…

Ekonomija Svet pre 5 mes.

Lagard: Šta evro donosi Bugarskoj

Napomenula je i da 65 odsto bugarskog izvoza usmereno ka Evropskoj uniji, a 45 odsto ka zemljama Evrozone. “Firmama će nestanak troškova konverzije doneti uštedu od oko milijardu leva godišnje”, rekla je Lagard. Evro, navodi…

Politika Svet pre 6 mes.

Orban: EU je u raspadu, Mađarska ne bi smela da usvoji evro

Viktor Orban, u intervjuu za ekonomski portal EconomX, rekao je da je trenutna kamatna stopa centralne banke od 6,5 odsto “viša nego što bi mogla da bude”. “Mađarska ne bi trebalo da vezuje čvršće svoju sudbinu za Evropsku…

Ekonomija Svet pre 9 mes.

Nova nada za evro dok "carstvo dolara" uzvraća udarac

Ono što se pojavljuje kao rezultat je fragmentirani monetarni poredak: s jedne strane, sistem koji je više usmeren odozgo nadole i kojim upravlja država a koji je ilustrovan digitalnim valutama centralnih banaka (CBDC) iz Frankfurta…

Ekonomija Svet pre 9 mes.

Bitkoin leti do novih rekordnih maksimuma, prelazeći 118.000 dolara

Cena vodeće kriptovalute poslednji put je bila viša za 3% na 117.297,10 dolara, prema podacima Coin Metrics-a. Ranije je porasla na čak 118.872,85 dolara. Eter je porastao za skoro 6% na 2.976,90 dolara. Ranije je…

Ekonomija Region pre 9 mes.

Ukida se lev: Bugarski strah od uvođenja evra

Ispred predsedničke palate u Sofiji nalazi se devet malih j jedan malo veći šator. Na velikom plakatu je napisano: „Nacionalni protest“. Nekoliko dana pre odluke ministara finansija evrozone, desetak ljudi tu je kampovalo u znak…

Politika Region pre 9 mes.

Hiljade ljudi protestovale zbog uvođenja evra u Bugarskoj

Hiljade demonstranata su na centralnom trgu u Sofiji protestovale zbog odluke Vlade o uvođenju evra, zahtevajući da se odluka o tome donese na referendumu. Evropska unija je odobrila da Bugarska počne da koristi evro od…

Ekonomija Region pre 10 mes.

Bugari se bune protiv uvođenja evra: „Ako se Bugarska pridruži evrozoni, to će biti kao ukrcaj na Titanik“

„Ako se Bugarska pridruži evrozoni, to će biti kao ukrcaj na Titanik“, rekao je za AFP Nikolaj Ivanov, penzionisani visoki zvaničnik, na nedavnom protetsu na kojem se poziva na zadržavanje valute zemlje, leva. Od januara,…

Ekonomija Srbija pre 1 god.

Blumberg: Privreda Srbije otporna na šokove, rast među najvećim u Evropi

U tekstu agencije Blumberg kaže se da je S&P Global Ratings podigao  kreditni rejting Srbije u stranoj valuti na BBB-, čime je zemlja izašla iz kategorije „đubre“ i dobila svoj prvi investicioni rejting. Ova ocena…

Ekonomija Region pre 1 god.

Bugarska spremna za evro; Evropski savet još uvek nije dao "zeleno svetlo"

“Nacrtom su regulisani principi, okvir i procedure za puštanje evra u opticaj u Bugarskoj, određuju se regulative za prelaz i uvodi se prelazni period koji će građanima omogućiti vreme za prilagođenje na novu valutu”, navode…

Ekonomija Svet pre 1 god.

Skok bitkoina za 1,54 odsto na 58.654 evra, itirijum za 1,65 odsto na 3.133 evra

Ukupan obim trgovine bitkoinima u poslednja 24 sata je bio 37,43 milijarde evra, što je znatno više nego prethodnih dana. Indeks straha i pohlepe (Fear and Greed Index) vezan za bitkoin se danas nalazi na…

Ekonomija Svet pre 1 god.

Moskovska berza na udaru američkih sankcija, Evropski indeksi u padu

Indeks frankfurtske berze DAX je danas u 9.30 sati pao na 18.585,55 poena, britanski FTSE 100 na 8.207,30 poena, francuski CAC 40 na 7.848,04 poena, moskovski MOEX na 3.118,80 poena. “Na deviznom tržištu i tržištu…

Zimbabveanske novčanice „Velike petorke“ spremne za uvođenje, kaže vlada

by Leave a Comment

Centralna banka Zimbabvea objavila je da je sve spremno za distribuciju novih ZWG novčanica. U zvaničnom saopštenju, banka je navela da su finansijske institucije finalizovale neophodne logističke i operativne modalitete kako bi se osigurala „besprekorna“ tranzicija.

Guverner Centralne banke Džon Mušajavanhu rekao je da je serija „Velikih pet“ već uvedena širom zemlje u količinama dovoljnim za potražnju, uz ostatak u skladu sa utvrđenim dnevnim i nedeljnim ograničenjima povlačenja, i da će pratiti fazni pristup.

 

Zimbabveanci su reagovali sa skepticizmom na uvođenje nadograđenih novčanica Zimbabveanskog zlata (ZiG) koje je počelo u utorak, a mnogi kažu da lokalnoj valuti još uvek nedostaje vrednost i široko prihvaćenost u svakodnevnim transakcijama.

Rezervna banka Zimbabvea (RBZ) predstavila je novi set novčanica ZiG, poznatih kao „Velikih pet“, tokom Izjave o monetarnoj politici u februaru 2026. godine.

Cilj ovog poteza bio je uvođenje jačih, kvalitetnijih novčanica dizajniranih da duže traju i izdrže dužu upotrebu u opticaju.

Ulični intervjui koje je u Harareu sproveo NewZimbabwe.com otkrili su frustraciju zbog kontinuiranog uvođenja novih apoena.

Aron Tembo, stanovnik Hararea, rekao je da često uvođenje novih novčanica nije uspelo da izgradi poverenje među građanima.

„Zaista nas ne zanima, bilo da je u pitanju ZiG10, ZiG20, ZiG50 ili bilo koja količina koju su nedavno objavili, uskoro će objaviti ZiG500 jer im to koristi na bilo koji način, ali nas nije briga za ZiG niti ga želimo“, rekao je Tembo.

Simptom/AllAfrica

Zaplena zamrznute ruske imovine mogla bi uticati na ulogu evra kao rezervne valute

by Leave a Comment

Imovina denominirana u evrima čini oko 20% deviznih rezervi koje drže centralne banke širom sveta, prema publikaciji. U tom pogledu, evro je drugi po vrednosti, odmah posle američkog dolara, koji čini skoro 60% globalnih deviznih rezervi. Međutim, ako EU odluči da zapleni zamrznutu imovinu Rusije, centralne banke i privatni investitori će početi da sumnjaju u to da li se isplati kupovati evropske hartije od vrednosti.

Uz to, iako je Evropska centralna banka izrazila skepticizam u vezi sa šemom zaplene imovine, ukazujući na njene rizike, neke zemlje EU koje su joj se dugo protivile promenile su svoj stav i sada podržavaju takav potez, dodaje list.

Simptom/TASS

Kripto i dalje pada; Bitkoin je ispod 82.000 dolara

by Leave a Comment

Cena bitkoina pala je na 81.871,19 dolara danas pre podne. Nakon što je u prethodna 24 sata zabeležila pad veći od 10,2%.

Zbog gotovo mesec dana dugog talasa prodaje, cena bitkoina sada je 10% niža nego na početku godine. Tako je obrisana većina dobitaka ostvarenih nakon izborne pobede predsednika Donalda Trampa prošle godine.

Bitkoin je poslednji put pao ispod 82.000 dolara u aprilu. Spustio se tada čak do 75.000 dolara. I to usred šireg pada na tržištu izazvanog uvođenjem obimnih carina koje je Tramp najavio na događaju koji je nazvao „Dan oslobođenja“.

Pozivajući se na podatke sa Deribita, tržišta opcija i fjučersa u vlasništvu Koinbejsa, Koindesk je izvestio da se trgovci pripremaju za dalje snižavanje cene ovog tokena.

Problemi na vidiku
Cena Itera — druge najvrednije kripto valute po tržišnoj kapitalizaciji — pala je ispod 2.740 dolara. To je pad od više od 9,6% u prethodna 24 sata. I druge velike kripto valute takođe beleže pad: XRP, Bajnensov BNB i Solanin SOL pali su za 9,1%, 8,4% i 10,6% u prethodnom danu. Dodžkoin, najveći „meme“ token na kripto tržištu, pao je 10,3% u poslednja 24 sata.

Akcije kompanije Stratedži, ranije poznate kao Majkrostratedži, koje su se često posmatrale kao svojevrsni indikator bitkoina zbog velikih količina ove kripto valute u vlasništvu firme, pale su za 2,44% u pretržišnom trgovanju u petak rano ujutro, nakon pada od 11% prethodne sedmice i 41% u poslednjih 30 dana. Kompanija trenutno poseduje 649.870 bitkoina po prosečnoj ceni od 74.430 dolara.

U belešci objavljenoj ranije ove sedmice, analitičari Džej Pi Morgan Čejsa upozorili su da Stratedži rizikuje ispadanje iz ključnih referentnih indeksa poput Nasdak 100 i MSCI USA. Potencijalno izbacivanje Stratedžija iz tih indeksa moglo bi dodatno oboriti cenu njihovih akcija . I potencijalno spustiti cene kripto valuta ako kompanija bude primorana da proda deo svojih bitkoin rezervi.

Simptom/Forbes

Lagard: Šta evro donosi Bugarskoj

by Leave a Comment

Napomenula je i da 65 odsto bugarskog izvoza usmereno ka Evropskoj uniji, a 45 odsto ka zemljama Evrozone.

“Firmama će nestanak troškova konverzije doneti uštedu od oko milijardu leva godišnje”, rekla je Lagard.

Evro, navodi ona, takođe obezbeđuje stabilnost i zaštitu od valutnih šokova. Za male i otvorene ekonomije poput Bugarske, izloženost fluktuacijama može biti jaka, a članstvo u evrozoni pruža punu zaštitu od promena kursa i jača konkurentnost bugarskih kompanija.

 Konstatuje i da se deo bugarske javnosti boji gubitka suvereniteta i rasta cena

Lagard je objasnila da Bugarska neće izgubiti kontrolu nad monetarnom politikom, jer guverner Narodne banke Bugarske dobija pravo glasa u Odboru guvernera ECB, dok će privremeni porast cena tokom zamene valuta iznositi između 0,2 i 0,4 procenta, navedeno je na veb stranici ECB.

Prihvatanjem evra, Bugarska potvrđuje svoj evropski identitet i stabilnost, jača institucionalnu otpornost i stvara povoljne uslove za razvoj malih i srednjih preduzeća, čime se dugoročno podiže životni standard građana, izjavila je Lagard.

 

Simptom/Biz

 

Orban: EU je u raspadu, Mađarska ne bi smela da usvoji evro

by Leave a Comment

Viktor Orban, u intervjuu za ekonomski portal EconomX, rekao je da je trenutna kamatna stopa centralne banke od 6,5 odsto “viša nego što bi mogla da bude”.

“Mađarska ne bi trebalo da vezuje čvršće svoju sudbinu za Evropsku uniju, a usvajanje evra bi bila najbliža moguća veza”, istakao je Orban.

Ocenio je da će do smanjenja kamatnih stopa doći “sporije nego što bi se želelo” jer je guverner centralne banke Mihalj Varga “oprezan čovek”.

Simptom/RTS/Tanjug/Reuters

Nova nada za evro dok “carstvo dolara” uzvraća udarac

by Leave a Comment

Ono što se pojavljuje kao rezultat je fragmentirani monetarni poredak: s jedne strane, sistem koji je više usmeren odozgo nadole i kojim upravlja država a koji je ilustrovan digitalnim valutama centralnih banaka (CBDC) iz Frankfurta i Pekinga; s druge strane, slobodniji sistem koji je izgradio i kojim upravlja privatni sektor.

To je sukob između rivalskih vizija moći novca i načina na koji bi trebalo da se on koristi: svaka odgovara na iste strukturne pritiske i polako se kreće ka modelu gde banke više ne mogu da stvaraju novac tako slobodno kao što su to činile od renesanse.

Lagardova vizija je povećani monetarni suverenitet za Evropu, u kome dolar više nije, rečima Džona Konalija, ministra finansija Ričarda Niksona, „naša valuta, već vaš problem“.

Ali ambicije evrozone sada se suočavaju sa ogromnim izazovom od novonastale alternative: sveta privatnih digitalnih valuta blagoslovenih i potkrepljenih američkom regulacijom.

Jedan svet, dva sistema

Većinu onoga što nazivamo novcem zapravo stvaraju banke privatnog sektora, koje izdaju kredite podržane mnogo manjim slojem javnog novca koji kreira centralna banka, poput gotovine i rezervi.

Ovaj dvoslojni sistem se oslanja na to da su komercijalne banke u stanju da garantuju ono što je poznato kao „jedinstvo novca“ – to jest, da konvertuju svoja privatna obećanja u novac centralne banke kad god je to potrebno.

 

Simptom/Politiko

Bitkoin leti do novih rekordnih maksimuma, prelazeći 118.000 dolara

by Leave a Comment

Cena vodeće kriptovalute poslednji put je bila viša za 3% na 117.297,10 dolara, prema podacima Coin Metrics-a. Ranije je porasla na čak 118.872,85 dolara.
Eter je porastao za skoro 6% na 2.976,90 dolara. Ranije je ponovo prešao nivo od 3.000 dolara prvi put od februara.

Akcije vezane za cenu bitkoina bile su ispod svojih maksimuma. Kompanije za rudarenje čiste igre Mara Holdings
i Riot Platforms su dobile 2,5% i 1,5%, respektivno.

Nezavisnost Federalnih rezervi bila je tema za institucije još od 17. aprila. Tada je priliv u bitkoin ETF-ove porastao, a predsednik Donald Tramp je nagovestio da bi „otpuštanje“ predsednika Federalnih rezervi Džerouma Pauela moglo biti neophodno s obzirom na stav centralne banke o kamatnim stopama. Od tada, prilivi su porasli na skoro 16 milijardi dolara.

Investitori očekuju da će bitkoin dostići nove rekorde u drugoj polovini godine, jer korporativni trezori ubrzavaju kupovinu bitkoina, a Kongres se približava usvajanju zakona o kriptovalutama.

Bio bi potreban makro događaj da bi se cena bitkoina srušila ili suzbila, prema Tilenu

„Pauel bi mogao da postane popustljiv krajem meseca na sastanku Feda, a možda i neće“, rekao je Tilen. „Dakle, moramo da prihvatimo tržište relativno kratkoročno jednostavno zato što nema pravih makro katalizatora tokom leta, a obično i dugoročni investitori u akcije smanjuju svoj rizik u leto.“

Simptom/CNBC

Ukida se lev: Bugarski strah od uvođenja evra

by Leave a Comment

Ispred predsedničke palate u Sofiji nalazi se devet malih j jedan malo veći šator. Na velikom plakatu je napisano: „Nacionalni protest“.

Nekoliko dana pre odluke ministara finansija evrozone, desetak ljudi tu je kampovalo u znak protesta protiv uvođenja evra u Bugarskoj, koje je planirano za 1. januar 2026. godine. Oni traže da se zadrži bugarski lev.

„Evrozona je najgora stvar koja u ovom trenutku može da se dogodi Bugarima, jer mi smo već potčinjena teritorija“, tvrdi jedna žena. Među demonstrantima vlada evroskeptično raspoloženje. Jedan čovek pita: „Šta su to evropske vrednosti? Ne treba nam evro. Zašto nam je potreban?“

Malo informacija, mnogo strahova

Kada se Bugarska 2007. godine pridružila Evropskoj uniji, glasala je i za uvođenje evra. Sve vlade u Sofiji od tada su radile na tome. To i dalje ima jasnu većinu u parlamentu.

Ali, stanovništvo je podeljeno. Politikološkinja Genoveva Petrova, koja je na čelu instituta za istraživanje javnog mnjenja Alfa Riserč u Sofiji, kaže:

„Postoji zabrinutost zbog mogućih i očekivanih povećanja cena.“

Dakle, strah od inflacije. Prema rečima Petrove, tu je i nedostatak informacija o tome kako će se uvođenje evra zapravo odvijati.

Čak je i predsednik protiv

Na društvenim mrežama šire se sve vrste glasina. Na primer, da će EU ubuduće imati pristup ličnoj štednji Bugara.

Za uspeh takvih teorija zavere Petrova navodi nekoliko faktora. Jedan od njih su političari poput predsednika Rumena Radeva, koji se protivi vladi i njenoj politici uvođenja evra.

Neslaganje između onih koji su na vlasti dovodi do polarizacije javnog mnjenja. „Drugi važan faktor je neefikasnost institucija, koje do sada nisu uspele da ljudima pokažu da je njihov rad u interesu društva.“ Poverenje u politiku i državne institucije u Bugarskoj veoma je nisko.

Devizni kurs leva odavno je vezan za evro

Prema Petrovoj rečima, finansijsko znanje među stanovništvom takođe je slabo. Takođe, mnogi pamte vremena kada su u tu zemlju pogađale finansijske krize. Jedna od tih kriza dovela je do vezivanja kursa leva za nemačku valutu 1997. godine.

Bugarska već dugo ima fiksni kurs prema evru. Zato je u stvari neosnovan široko rasprostranjen strah da će zemlja izgubiti suverenitet u monetarnoj politici. Ali, ekonomisti teško da uspevaju da odgovore na takve prigovore.

Cene već sada rastu

Bugarska vlada sada pokušava s informativnom kampanjom. U njoj obećava da će obezbediti zaštitu potrošača, kontrolu cena i pravedno usklađivanje plata i penzija. I da će se prekršaji kažnjavati punom snagom zakona.

Premijer Rosen Željazkov ujedno je apelovao na privredu da sada ne podiže cene. „Niko ne bi trebalo da zloupotrebljava svoj dominantni ili monopolski položaj, posebno tamo gde nema ponuđenih alternativa.“

Međutim, to ne sprečava neke prodavnice da već sada podignu cene. Naročito su osnovne namirnice u poslednje vreme poskupele, a da to do sada za njih nije imalo nikakvih posledica. Evroskepticizam u Bugarskoj to bi mogao da promeni.

Simptom/Danas/Dojče Vele

Hiljade ljudi protestovale zbog uvođenja evra u Bugarskoj

by Leave a Comment

Hiljade demonstranata su na centralnom trgu u Sofiji protestovale zbog odluke Vlade o uvođenju evra, zahtevajući da se odluka o tome donese na referendumu.

Evropska unija je odobrila da Bugarska počne da koristi evro od 1. januara.

Demonstranti, predvođeni građanskim grupama, nacionalističkim i proruskim strankama poznatim po protivljenju evru, izjavili su da nameravaju da postave šatore na centralnom trgu i da će to biti “Grad leva” – po nazivu bugarske valute.

Postavljen je transparent na kojem je piše “Bitka za bugarski lev je poslednja bitka za Bugarsku”.

Lider proruske stranke “Vazraždanje” Kostadin Kostadinov rekao je da bi po uvođenju evra “neko drugi odlučivao kako ćemo trošiti novac, bugarski budžet će odobravati Evropska centralna banka. To je antidržavni puč, izdaja”.

Kostadinov je rekao da su poslanici iz Nemačke, Litvanije, Rumunije, Češke, Slovačke i Mađarske došli na protest u Sofiji.

Pre demonstracija, “Vazraždanje” je podnelo Parlamentu predlog za izglasavanje nepoverenja vladi, optuživši je da nije preduzela reforme da bi vratila stabilnost javnih finansija, a da je radila na uvođenju evra.

Parlament će glasati o predlogu sledeće nedelje, ali se očekuje da će proevropska vladajuća koalicija opstati.

Bugarska je u Evropskoj uniji od 2007. godine i sada je u završnoj fazi pristupanja zoni evra. Poslednja institucionalna odluka je odobrenje Evropskog parlamenta u Strazburu i Saveta za ekonomska i finansijska pitanja u Briselu 8. jula.

Evropski savet je dao jasnu podršku ulasku Bugarske u zonu evra 1. januara 2026. godine.

Tokom gotovo dve decenije članstva u EU, Bugarsku su mučile politička nestabilnost i korupcija koje su podstakle evroskepticizam među njenih 6,4 miliona građana.

Sada su na društvenim mrežama objavljene mnoge lažne tvrdnje protivnika evra, podstičući strahovanja od ekonomskih promena za koje kažu da bi mogle da donesu još više siromaštva.

Ekonomisti smatraju da ulazak u evro neće ;u kratkom roku doneti velike promene bugarskoj privredi.

Simptom/N1/Beta

Bugari se bune protiv uvođenja evra: „Ako se Bugarska pridruži evrozoni, to će biti kao ukrcaj na Titanik“

by Leave a Comment

„Ako se Bugarska pridruži evrozoni, to će biti kao ukrcaj na Titanik“, rekao je za AFP Nikolaj Ivanov, penzionisani visoki zvaničnik, na nedavnom protetsu na kojem se poziva na zadržavanje valute zemlje, leva.

Od januara, protivnici uvođenja zajedničke evropske valute u Bugarskoj pokrenuli su proteste i zahtevaju referendum o tom pitanju, usred bujice dezinformacija. Sećanja na ekonomsku krizu iz 1996.-1997. u kojoj je bankrotiralo 14 banaka, a hiperinflacija je bila više od 300 posto takođe su se oživela, što je podstaklo opioziciju.

„Siromašni se boje da će još osiromašiti“

Nekoliko nedavnih anketa pokazalo je da je gotovo polovina ispitanika izjavila da se protivi pridruživanju Bugarske evrozoni. Rasprava je ponovno rasplamsala propagandu protiv EU, a mnogi od onih koji se protive usvajanju evra počeli su mahati ruskim zastavama.

Bugarska, koja se pridružila Evropskoj uniji 2007. godine, najsiromašnija je država u bloku, a siromašni se boje da će još osiromašiti, rekla je Boriana Dimitrova, predsednica instituta Alpha Research.

Desničari raspiruju strah

To je, s nepoverenjem u institucije nakon više godina nestabilnosti, stvorilo plodne uslove za strah stanovništva od 6,4 miliona ljudi od ekonomskih promena.

Strah su podstakle i neke političke skupine, uključujući krajnje desničarsku stranku Vazrazhdane, koja je juče u glavnom gradu pozvala na novi skup protiv evra.

Proruski predsednik zemlje Rumen Radev početkom maja dao je iznenađujuću najavu, takođe pozivajući na referendum o tom pitanju.

Ove nedelje optužio je vladu da ne provodi potrebne mere kako bi se najranjivijima omogućilo da izdrže šok usvajanja evra. Prema podacima Eurostata, trećina Bugara suočila se prošle godine s pretnjom siromaštva ili socijalne isključenosti.

U dezinformacijama koje se dele na društvenim mrežama lažno se tvrdi da će uvođenjem evra Brisel konfiskovati ušteđevine kako bi finansirao Ukrajinu.

U međuvremenu, proevropski glasovi bore se da ih se čuje. „U Sofiji i većim gradovima, stanovništvo, bogatije, obrazovanije i mlađe, to vidi kao logičan sledeći korak u procesu evropskih integracija“, rekla je Dimitrova.

Simptom/Danas/Index.hr

Blumberg: Privreda Srbije otporna na šokove, rast među najvećim u Evropi

by Leave a Comment

U tekstu agencije Blumberg kaže se da je S&P Global Ratings podigao  kreditni rejting Srbije u stranoj valuti na BBB-, čime je zemlja izašla iz kategorije „đubre“ i dobila svoj prvi investicioni rejting. Ova ocena stavlja Srbiju u isti rang sa Mađarskom i Rumunijom i jedan stepen ispod Meksika, dok su ekonomskinizgledi stabilni.

Kako navodi Blumberg, povećanje rejtinga odražava poboljšanu ekonomsku otpornost Srbije na šokove, zahvaljujući snažnom makroekonomskom upravljanju.

„Verujemo da će otporna domaća potražnja, akumulirani fiskalni i eksterni rezervni kapaciteti, kao i mudre fiskalne i monetarne politike, omogućiti Srbiji da se odupre tekućim slabostima evrozone i potencijalnim budućim šokovima“, saopštili su iz S&P-a.

Ovaj potez sledi nakon napora Srbije da ojača javne finansije i sustigne susede nakon godina izgubljenih u ratu i nemirima. Iako Srbija ostaje u spekulativnom razredu kod Fič-a i Mudis-a, postoji pozitivan trend za unapređenje rejtinga, navodi se u tekstu.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, u izjavi za Blumberg, rekao da je Srbija prva zemlja Zapadnog Balkana sa ovim rejtingom i jedina kandidatkinja za članstvo u Evropskoj uniji koja je izašla iz spekulativne kategorije.

„Prinos na poslednju srpsku emisiju u dolarima, obveznicu koja dospeva 2034. godine, pao je za 70 baznih poena od vrhunca u junu, dostigavši 5,63% u petak. Strani dug Srbije doneo je investitorima povraćaj od 7% od kraja juna, što je više od 5,8% koliko je iznosio napredak indeksa Blumberg-a za zemlje u razvoju,“ piše Blumberg.

U tekstu se navodi da je Srbija napredovala od haosa 1990-ih godina i sada beleži jednu od najvećih stopa rasta u Evropi. Ministar finansija, Siniša Mali, uspeo je da održi javni dug na oko 50% BDP-a, uprkos povećanim investicijama u infrastrukturu.

Ipak, kako prenosi Blumberg, zemlja se i dalje suočava sa političkim rizicima, uključujući odbijanje sankcija Rusiji i nerešeno pitanje Kosova. MMF je pohvalio ekonomsku snagu Srbije, ali je pozvao na nastavak reformi.

Blumberg zaključuje da je guvernerka Narodne banke Srbije, Jorgovanka Tabaković, igrala ključnu ulogu u ostvarenju ovog cilja, održavajući finansijsku stabilnost i povećavajući devizne rezerve zemlje na rekordnih 28,1 milijardu evra na kraju jula.

„Tokom poslednje decenije, restrukturisali smo i ojačali temelje posrnule ekonomije,“ rekla je Tabaković za Blumberg. „Izgradili smo novu i jaču zemlju koja je postala jedna od omiljenih destinacija za investitore u ovom delu Evrope.“

Simtom/RTS/Blumberg

Bugarska spremna za evro; Evropski savet još uvek nije dao “zeleno svetlo”

by Leave a Comment

“Nacrtom su regulisani principi, okvir i procedure za puštanje evra u opticaj u Bugarskoj, određuju se regulative za prelaz i uvodi se prelazni period koji će građanima omogućiti vreme za prilagođenje na novu valutu”, navode mediji.

Datum puštanja evra u opticaj u Bugarskoj i dalje je nepoznat budući da to treba da odredi Evropski savet.

Bugarski mediji ističu da će, nakon stupanja zakona na snagu, u Bugarskoj ostati režim upotrebe dve valute, bugarskog leva i evra, na mesec dana. Na kraju prelaznog perioda bugarski lev treba da u potpunosti bude povučen iz cirkulacije.

Cene robe i usluga biće naznačene u dve valute godinu dana.

Početkom juna, bugarski mediji su, pozivajući se na izvore u Briselu, javili da Bugarska nije ispunila sve potrebne kriterijume za prelazak na evro i da neće ući u evrozonu do 1. januara, što je najmanje godinu dana duže od planiranog.

biznis.ba/B92

Skok bitkoina za 1,54 odsto na 58.654 evra, itirijum za 1,65 odsto na 3.133 evra

by Leave a Comment

Ukupan obim trgovine bitkoinima u poslednja 24 sata je bio 37,43 milijarde evra, što je znatno više nego prethodnih dana.

Indeks straha i pohlepe (Fear and Greed Index) vezan za bitkoin se danas nalazi na nivou 65 u kategoriji “pohlepa”, a to sugeriše da se raspoloženje investitora znatno popravilo u odnosu na vrednosti od prošle nedelje kada je često bilo u kategoriji “ekstremni strah”.

Tanjug

Moskovska berza na udaru američkih sankcija, Evropski indeksi u padu

by Leave a Comment

Indeks frankfurtske berze DAX je danas u 9.30 sati pao na 18.585,55 poena, britanski FTSE 100 na 8.207,30 poena, francuski CAC 40 na 7.848,04 poena, moskovski MOEX na 3.118,80 poena.

“Na deviznom tržištu i tržištu plemenitih metala, trgovina se obavlja svim instrumentima osim valutnim parovima sa američkim dolarom i evrom, dok se na tržištu akcija i novca, kao i tržištu standardizovanih derivativnih finansijskih instrumenata trgovina se obavlja svim instrumentima osim instrumentima sa obračunima u američkim dolarima i evrima”, navodi se u saopštenju Moskovske berze.

Tanjug

Copyright 2024
O nama Impresum Kontakt