Na direktno pitanje znači li Trampov stav da Ukrajina može izvoditi dalekometne udare na Rusiju, Kelog je odgovorio potvrdno.

„Mislim da, čitajući što je on rekao, i čitajući što su rekli potpredsednik Džej Di Vense kao i državni sekretar Marko, odgovor je da. Iskoristite sposobnost za duboke udare“, poručio je.

Kelog je takođe naglasio kako „ne postoje takve stvari kao što su utočišta“.

Problem s Pentagonom i zahtev za raketama

Međutim, na pitanje imaju li ukrajinske snage dopuštenje za korišćenje oružja koje su isporučile SAD na ovaj način, Kelog je priznao da je situacija „mjšovita“.

„Ponekad dobiju deo ovlasti, ponekad ne. Mislim da bi svi trebali slediti predsednikove upute. On je vrhovni zapovednik prema Ustavu i svi ga moraju slušati. Ako predsednik ide levo, idete levo. Ako kaže idite desno, idete desno“, izjavio je Kelog, ističući da Pentagon ponekad ne provodi predsednikove odluke.

Izaslanik je otkrio i da je ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski tokom sastanka s Trampom zatražio rakete Tomahavk, čiji je domet do 2.500 kilometara. Prema Kelogovim rečima, odluka o tom zahtevu još uvek nije donesena.

Američki zaokret

Poslednjih tedana američki predsednik sve je oštriji prema Vladimiru Putinu. „Nisam zadovoljan onime što Rusija radi i što radi predsednik Putin. Nimalo mi se to ne sviđa. On ubija ljude bez ikakvog razloga“, rekao je Tramp na konferenciji za medije 25. septembra.

Kelog je istakao da Moskva ne ostvaruje svoje ciljeve: „Da pobeđuju, već bi bili u Kijevu, Odesi, preko Dnjepra“.

Podsetimo, da je došlo do zaokreta u američkoj politici prema Ukrajini potvrdio je juče i američki potpredsednik Vens, koji je izjavio da zbog ogromnih ljudskih gubitaka i teških posledica za privredu „jasno vreme“ da Rusija sedne za pregovarački sto i ozbiljno razgovara o miru u Ukrajini.

„Ruska ekonomija je u rasulu. Rusi ne postižu mnogo na ratištu. Jasno je da je vreme da poslušaju njegov strastveni apel da sednu za sto i zaista ozbiljno razgovaraju o miru“, rekao je Vens u intervjuu za ‘Fox News Sunday’.

Dodao je da veruje da je do promene došlo zbog „stvarnosti na terenu, sa Rusima koji ubijaju mnogo ljudi i gube mnogo ljudi, a nemaju mnogo toga da pokažu“.

Ovaj zaokret dolazi nakon što je Tramp prošle nedelje, tokom konferencije za medije sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim na Generalnoj skupštini UN-a, izjavio da bi saveznici iz NATO-a trebalo da obaraju ruske avione koji narušavaju njihov vazdušni prostor.

Takođe je najavio da će SAD nastaviti da isporučuju oružje NATO-u „kako bi NATO mogao da radi s njima šta želi“, i ustvrdio da Ukrajina ne samo da može pobediti u ratu, već i da može povratiti izgubljenu teritoriju.

Novo predsednikovo poverenje u pobedu Ukrajine u oštrom je kontrastu s njegovim ranijim izjavama da Kijev ne može da dobije rat i da bi trebalo da ustupi teritoriju Rusiji. Njegovo prošlonedeljno pojavljivanje sa Zelenskim takođe se drastično razlikuje od sastanka u februaru, kada su i Tramp i Vens kritikovali ukrajinskog predsednika.

„Rusija je kriva za nastavak rata“

Tokom predsedničke kampanje 2024. godine, Tramp je više puta obećavao da će okončati rat u Ukrajini već prvog dana svog mandata. Međutim, Vens je odgovornost za nastavak sukoba prebacio na Rusiju.

„Ono što smo videli u poslednjih nekoliko nedelja jeste da su Rusi odbili da sednu na bilo kakve bilateralne sastanke s Ukrajincima. Odbili su da učestvuju u bilo kakvim trilateralnim sastancima“, rekao je Vens. „Mnogo ljudi umire, a oni nemaju mnogo toga da pokažu. Koliko su još ljudi spremni da izgube? Koliko su ljudi spremni da ubiju za veoma malo, ako ikakvu, vojnu prednost na terenu tamo?“

Vens je ipak izbegao direktan odgovor na pitanje da li će SAD podržati slanje krstarećih raketa dugog dometa „Tomahawk“ Ukrajini, što je Zelenski navodno zatražio od Trampa. Odgovorio je da je to odluka koju će na kraju doneti predsednik. „Ono što će predsednik učiniti jeste ono što je u najboljem interesu Sjedinjenih Američkih Država“, poručio je.

Simptom/Danas/Index.hr