Đorđa Meloni je izjavila da iza istrage stoji tužba advokata Luiđija Li Gotija – “bivšeg levičarskog političara, veoma bliskog Romanu Prodiju, poznatog po tome što je branio kriminalce kao što su Buskete, Bruska i drugi mafijaši”.

Advokat Li Goti traži da se sprovede istraga o odlukama koje je Osama Almasri usvojio i podržavao, kao i o odluci da se koristi državni avion za prebacivanje zarobljenog, pa oslobođenog Almasrija iz Torina u Libiju, iznevši kao dokaz novinarski članak.

Ko je Osama Almasri

Almasri je nadimak koji znači “Egipćanin”, a njegovo pravo ime bi moglo da bude Osama el Nadžem, poznatiji kao “mučitelj iz Mitiga” za kojim je raspisana međunarodna poternica.

Međunarodni krivični sud ga je optužio za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine, smatra se odgovornim za mnoga ubistva, seksualna nasilja i mučenja u zatvoru u Tripoliju, posebno u zloglasnom zatvoru Mitiga, u kojem se nalazi na hiljade migranata koji se nadaju da će stići do Evrope.

Dela za koja ga terete počinjena su u Libiji od 2015. godine.

Almasri je osnovao islamističke vojne grupe pod nazivom “Rada” i rukovodi Institutom za reformu i rehabilitaciju pravosudne policije Tripolija od 2021. godine.

Čovek je od poverenja vojskovođe Abdela Raufa Kara, vođe policije koja kontroliše aerodrom i zatvore, započeo je svoju vojnu karijeru protiv Gadafijevih snaga, potom protiv Isisa, a kasnije i protiv Haftarovih plaćenika.

Poslednjih godina bio je više puta u Evropi, između ostalog i u Italiji, pre nego što je protiv njega raspisana međunarodna poternica.

Upoznat je sa svim detaljima sporazuma između Italije i Libije o migrantima, koje je Italija počela da potpisuje 2017. godine sa vladom Đentilonija.

Čovek koga je italijanska vlada deportovala u Libiju optužen je za mnoga ubistva, mučenja, upravljanje švercom novca i trgovcima ljudima koji prevoze migrante u Evropu.

Smatra se jednim od najvažnijih ljudi koji koordiniraju međunarodnu trgovinu migrantima na Mediteranu.

Evropska putovanja

Almasri je počeo putovanje u Evropu u januaru ove godine iz Tripolija do Londona, preko aerodroma “Fjumičino” u Rimu.

U Londonu je ostao sedam dana, a zatim je 13. januara otišao u Brisel, te u Nemačku vozom sa prijateljem.

Nakon toga je stigao u Torino da bi prisustvovao jednoj Juventusovoj utakmici.

Dvanaest dana nakon što je započeo evropsko putovanje, Međunarodni sud pravde raspisao je poternicu za njim zbog ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti, te zbog krivičnih dela u zatvoru Mitiga, blizu Tripolija.

Kada je 19. januara stigao u Torino, zaustavila ga je italijanska policija i smešten je u zatvor, nakon što je Interpol, po nalogu Haga, izdao takozvano “crveno obaveštenje”.

Dva dana nakon toga, odnosno 48 sati predviđenih zakonom, pušten je na slobodu, a potom i proteran iz zemlje. Istog dana, libijski komandant je prebačen iz Italije državnim avionom u Libiju.

Burni protesti

Serija ovih događaja izazvala je burne proteste opozicije i Međunarodnog krivičnog suda, nakon što je onemogućeno hapšenje ratnog zločinca.

Italijanska vlada se 23. januara po prvi put zvanično oglasila. “Nakon što je pušten iz zatvora po nalogu Apelacionog suda, Almasri je vraćen u Tripoli iz hitnih bezbednosnih razloga, uz moj nalog za proterivanje, s obzirom na opasnost koju ova osoba predstavlja i zbog činjenice da je od trenutka puštanja iz zatvora bio slobodan da se kreće po Italiji”, izjavio je ministar unutrašnjih poslova Mateo Pjantedozi u Senatu.

Vlada osporava i vreme u vezi sa zahtevom, izdavanjem i izvršenjem međunarodne poternice, koja je dospela u trenutku prisustva libijskog državljanina u Italiji.

Premijerka Italije je izjavila da je ta mera preduzeta 12 dana nakon početka Almasrijevog puta po Evropi, nakon što je prešao Veliku Britaniju, Belgiju i Nemačku, prošavši sve kontrole.

Poslednjih meseci je takođe boravio u Francuskoj, Holandiji i Švajcarskoj.

Đorđa Meloni je 28. januara otišla kod predsednika Matarele da bi ga obavestila da je upisana u registar osumnjičenih.

Melonijeva je potom, u objavi na društvenim mrežama, saopštila da je obaveštena o istrazi od javnog tužioca Frančeska Lovoja “zbog krivičnih dela pomaganja i pronevere u vezi repatrijacije građanina Almasrija”.

“Obaveštenje je upućeno i ministrima Karlu Nordiju, Mateu Pjantedoziju i Alfredu Mantovanu, pretpostavljam nakon žalbe koju je podneo advokat Luiđi Ligoti”, rekla je Melonijeva.

Evropska unija je reagovala, pozivajući 27 članica da sarađuju sa Međunarodnim krivičnim sudom.

“Nalozi za hapšenje se moraju poštovati”, izjavio je portparol evropske izvršne vlasti.

Oslobađanje i istovremena deportacija Osame Almasrija izazvalo je sukob bez presedana između Međunarodnog krivičnog suda i Italije, odnosno između onih koji su hteli da uhapse i sude libijskom generalu, šefu pravosudne policije optuženom za mučenje, silovanje i ubistvo migranata u njegovoj zemlji od 2015. godine, kao i onih koji su ga ispratili kući državnim letom, smatrajući ga “osobom opasnom po nacionalnu bezbednost”.

Međunarodni krivični sud sa sedištem u Hagu tvrdi da je sve uradio po pravilima – uputio je verbalnu notu italijanskoj ambasadi u Holandiji i prenošenje naloga za hapšenje koji se sastoji od stotina strana. Diplomatsko predstavništvo određeno od strane Rima, nadležno je telo za komunikaciju sa Međunarodnim krivičnim sudom.

Iz ugla Melonijeve

Premijerka Đorđa Meloni je ocenila da je ovo što se dogodilo “veoma ozbiljno, neprihvatljivo, bez presedana i ugrožava stabilnost sistema, podelu i ravnotežu vlasti”.

Činjenice su, kaže premijerka, dosta jasne.

“Međunarodni krivični sud, posle mnogo meseci razmišljanja, izdaje međunarodnu poternicu protiv šefa policije u Tripoliju. Zanimljivo je da je to učinio baš kada je ova osoba trebalo da uđe na italijansku teritoriju, nakon što je mirno boravila oko 12 dana u još tri evropske države”, navela je premijerka.

Prema njenim rečima, Italija je, umesto da ostavi na slobodi, odlučila da ga odmah protera i vrati u domovinu iz bezbednosnih razloga, posebnim letom kao što se dešava u sličnim slučajevima.

“To je razlog zašto tužilaštvo vodi istragu protiv mene, podsekretara Predsedništva i dvojice ministara”, navela je Melonijeva.

Naglasila je, takođe, da ne mogu da je ucenjuju, te da se ne plaši, kao i da je ne vole oni koji ne žele da se Italija menja i postane bolja.

“Iz tog razloga nameravam da nastavim svojim putem u odbrani Italijana, posebno kada je bezbednost nacije u pitanju – uzdignute glave i bez straha”, kaže Melonijeva.

Italijanski mediji prenose da ovaj događaj ima tri verzije. Verzija desnice tvrdi da je reč o osveti sudija, nakon što je vlada dala “zeleno svetlo” usvajanju zakona koji razdvaja karijere, čemu se oštro protivilo nacionalno udruženje sudija, koje je pozvalo na štrajk 27. februara.

Verzija sudija je da je to neophodan čin, s obzirom na zahtev Međunarodnog krivičnog suda, a levice da je vlada učinila još jednu uslugu libijskoj vladi, zatvarajući oči i oslobađajući osobu koja je optužena za mučenje i ubistvo, u zamenu za kočenje emigracije koja stiže iz Tripolija.

Simptom/RTS/Sanja Lučić