„Napadnuti objekti imaju svoju istoriju i dok se ne donese odluka i ne postigne zaključak između nas, IAEA i drugih strana, saradnja nije moguća“, rekao je Aragči u danas objavljenom intervjuu za novinsku agenciju Habar onlajn.
U intervjuu, vođenom pre nego što je IAEA danas usvojila rezoluciju, Aragči nije precizirao šta bi takav sporazum podrazumevao.
Rezolucija poziva Teheran da sarađuje „pružanjem informacija i pristupa“ nuklearnim objektima kako to IAEA zahteva.
Sredinom juna, Izrael je pokrenuo kampanju bombardovanja protiv Irana, pokrećući 12-dnevni rat u kojem su SAD nakratko učestvovale izvodeći napade na iranska nuklearna postrojenja.
Posle toga, Teheran je obustavio saradnju sa IAEA i zabranio inspektorima pristup ciljanim lokacijama, optužujući agenciju za pristrasnost.
Iran optužuje zapadne zemlje i Izrael da pokušava da nabavi nuklearno oružje, što Teheran poriče i tvrdi da razvija nuklearnu tehnologiju u civilne svrhe.
„Činjenica da su došli da napadnu, da su otišli, i da sada agencija dolazi da im pripremi izveštaj u kojem će navesti gde su se napadi dogodili, šta se dogodilo i obim štete – to nije moguće, to očigledno nije razumno“, rekao je Aragči.
U septembru su Iran i IAEA zaključili novi okvir za saradnju, ali ga je Teheran smatrao zastarelim nekoliko nedelja nakon što su Velika Britanija, Francuska i Nemačka pokrenule ponovno uspostavljanje sankcija UN koje su ukinute posle nuklearnog sporazuma iz 2015. godine.
Rat je takođe prekinuo razgovore između Teherana i Vašingtona koji su počeli u aprilu, tokom kojih su se dve strane sukobile, posebno oko prava Irana da obogaćuje uranijum.
Od tada je Iran više puta izražavao spremnost da nastavi pregovore samo ako se oni održe na „ravnopravnoj osnovi“ i uz poštovanje obostranih interesa.
Simptom/Danas/Beta/AFP