Ismail Hanije u Teheranu je prisustvovao inauguraciji iranskog predsednika Masuda Pezeškijana.

Iranski mediji navode da je politički lider Hamasa ubijen je oko dva sata posle ponoći po loklanom vremenu. Dodaju da je boravio u “specijalnoj rezidenciji za ratne veterane na severu Teherana”.

Hamas je saopštio da ubistvo Hanijea “ozbiljna eskalacija” koja neće postići svoje ciljeve.

Viši zvaničnik te proiranske palestinske militantne grupe Musa Abu Marzuk rekao je da je reč o “kukavičkom činu koji neće proći nekažnjeno”.

I palestinski predsednik Mahmud Abas oštro je osudio ubistvo Hanijea u Teheranu, javila je državna novinska agencija VAFA.

Niko nije preuzeo odgovornost, ali se sumnja da iza ubistva stoji Izrael, koji je prethodno obećao da će ubiti vođe Hamasa zbog napada te grupe 7. oktobra, navodi AP.

Izrael nije izdao saopštenje povodom ubistva, što je često slučaja kada se radi o atentatima koje izvrši izraelska obaveštajna agencija Mosad, napominje američka agencija.

Palestinske nacionalne i islamske frakcije pozvale su na generalni štrajk i masovne demonstracije nakon Hanijeovog ubistva.

Osude Rusije i Turske

Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova za državnu novinsku agenciju rekao je za RIA Novosti da je ubistvo glavnog političkog lidera Hamasa “apsolutno neprihvatljivo političko ubistvo”.

“Ovo će dovesti do dalje eskalacije tenzija“, dodao je Mihail Bogdanov.

Uz osudu ubistva Hanijea, Turska je ocenila da je cilj tog čina širenje rata u Gazi na region.

“Još jednom je otkriveno da vlada (izraelskog premijera Benjamina) Netanjahua nema nameru da postigne mir“, navodi se u saopštenju turskog Ministarstva spoljnih poslova.

Diplomate videle Hanijea kao umerenog

Rojters navodi da je Ismail Hanije bio čvrst pregovarač u suretima u Dohi. Uprkos retorici, mnoge diplomate su ga videle kao umerenog u poređenju sa tvrdolinijašima Hamasa koju podržava Iran.

Stupivši je na čelo Hamasa 2017. godine, Hanije se kretao između Turske i glavnog grada Katara, Dohe, omogućivši mu da deluje kao pregovarač o prekidu vatre i razgovara sa saveznikom te militantne grupe, Iranom.

U izraelskom napadu na severnu Gazu u aprilu, ubijena su njegova tri sina i najmanje troje unuka.

Hanije je negirao izraelske tvrdnje da su njegovi sinovi bili borci Hamasa ističući da su “interesi palestinskog naroda ispred svega” kada su ga upitali da li će njihovo ubistvo uticati na pregovore o primirju.

Uprkos svim oštrim rečima u javnosti, arapske diplomate i zvaničnici su ga smatrali relativno pragmatičnim u poređenju sa tvrdokornijim glasovima unutar Gaze, gde je vojno krilo Hamasa planiralo napad 7. oktobra.

Dok je izraelskoj vojsci poručivao da će se “daviti u pesku Gaze“, on i njegov prethodnik na mestu lidera Hamasa, Kaled Mešal, obišli su region radi pregovora o sporazumu o prekidu vatre sa Izraelom uz posredovanje Katara koji bi uključivao razmenu talaca za Palestince u izraelskim zatvorima kao i više pomoći za Gazu.

Izrael čitavo rukovodstvo Hamasa smatra teroristima i optužio je Hanijea, Mešala i druge da nastavljaju da “vuku konce terorističkog Hamasa”.

Ali koliko je Hanije unapred znao za napad 7. oktobra nije jasno. Plan, koji je izradio vojni savet Hamasa u Gazi, bio je tako strogo čuvana tajna da su neki Hamasovi zvaničnici izgledali šokirani njegovim tajmingom i obimom.

Ipak, Hanije je imao je veliku ulogu u izgradnji Hamasovih borbenih kapaciteta, zaključuje Rojters.

Reuters/AP/Tanjug/RTS