Pakleni dan na poslu. Sastanak koji se odužio. Ne moramo da brinemo, stvari će izgledati bolje ujutro. Po onoj narodnoj: Jutro je pametnije od večeri.

U do sada najobuhvatnijoj studiji te vrste, naučnici su otkrili da nam svet generalno izgleda mnogo bolje kada se probudimo.

Ljudi ujutru započinju dan u najboljem raspoloženju, ali završavaju u najgorem, oko ponoći, pokazuju rezultati, pri čemu ulogu igraju i dan u nedelji i godišnje doba.

Mentalno zdravlje takođe pokazuje veće varijacije vikendom, dok je tokom nedelje stabilnije, pokazali su rezultati studije Univerzitetskog koledža u Londonu, objavljeni u časopisu BMJ Mental Health.

Mentalno zdravlje i blagostanje su dinamične prirode i podložni promenama u kraćim i dužim vremenskim periodima. Međutim, nekoliko studija je razmatralo kako se one mogu promeniti tokom dana.

Naučnici su želeli da istraže da li je doba dana povezano sa varijacijama u mentalnom zdravlju, sreći, zadovoljstvu životom, osećanju da je život vredan truda i usamljenosti. Takođe su želeli da saznaju da li se ove asocijacije razlikuju po danima, sezoni ili godini.

Analizirali su podatke iz studije Univerzitetskog koledža tokom pandemije kovida, koja je počela u martu 2020. i uključivala je redovno praćenje do novembra 2021, a zatim dodatno praćenje do marta 2022. godine. Analizirano je skoro milion odgovora na anketu u kojoj je učestvovalo skoro 50.000 odraslih tokom dve godine.

Ljudi u studiji odgovarali su na upitnike, sa pitanjima kao što su: „Prošle nedelje, koliko ste se osećali srećno?“, „Koliko ste bili zadovoljni svojim životom?“ i „U kojoj meri ste smatrali da su stvari koje radite u svom životu vredne truda?“

Uzeti su u obzir faktori kao što su starost, zdravstveno stanje i da li su ljudi bili zaposleni.

Rezultati su pokazali da su sreća, zadovoljstvo životom i ocene vredne pažnje bili veći ponedeljkom i petkom nego nedeljom, dok je nivo osećanja sreće bio veći utorkom. Nije bilo dokaza da se osećanje usamljenosti razlikuje po danima u nedelji.

Bilo je jasnih dokaza o sezonskom uticaju na raspoloženje. U poređenju sa zimom, ljudi su pokazivali niži nivo simptoma depresije i anksioznosti i usamljenosti, a veći nivo sreće, zadovoljstva životom i osećaja da je život vredan truda u tri druga godišnja doba.

Mentalno zdravlje je bilo najbolje tokom leta po svim parametrima. Međutim, sezona nije uticala na promene posmatrane tokom dana.

U pitanju je bila opservaciona studija, tako da se ne može utvrditi uzrok. Kada su ljudi odlučili da popune svoje upitnike, možda su uticali na nalaze, rekli su istraživači, dodajući da nisu dostupne informacije o ciklusima spavanja, geografskoj širini ili vremenu, što takođe može da utiče na rezultate.

Ali promene u mentalnom zdravlju i blagostanju tokom dana mogu se objasniti fiziološkim promenama povezanim sa cirkadijalnim ritmom, ukazuju istraživači.

„Na primer, kortizol (hormon koji reguliše raspoloženje, motivaciju i strah) dostiže vrhunac ubrzo nakon buđenja i dostiže najniže nivoe pred spavanje”, objašnjava se u objavljenoj studiji.

Međutim, dodaje se i da razlike između radnih dana i vikenda mogu biti vođene stvarima kao što je redosled dnevnih aktivnosti, koje će se verovatno razlikovati između vikenda i radnih dana.

„Naši nalazi ukazuju da su u proseku mentalno zdravlje i blagostanje ljudi bolji ujutro, a najgore u ponoć. Izvukli smo veliki uzorak ponovljenih istraživanja – skoro milion odgovora na anketu od 49.000 učesnika tokom dve godine,“ navodi dr Feifei Biju, sa odeljenja za bihejvioralne nauke UKL-a.

„Međutim, na ovaj obrazac je mogao da se odrazi i trenutak kada su ljudi popunjavali anketu, a ne direktan efekat doba dana. Na primer, verovatnije je da će oni koji se već osećaju bolje ujutru popunjavati anketu u to vreme“, napominje Biju.

„Iako su ovi nalazi intrigantni, moraju biti ponovljeni i u drugim studijama koje u potpunosti objašnjavaju ovu potencijalnu pristrasnost. Ako se potvrdi, ovo bi moglo imati važne praktične implikacije. Istraživači koji istražuju mentalno zdravlje i dobrobit ljudi treba da uzmu u obzir doba dana da bi tumačili ljudske reakcije.“

„Službe za podršku mentalnom zdravlju mogu razmotriti prilagođavanje resursa kako bi odgovarale promenljivim potrebama tokom dana – na primer, davanje prioriteta dostupnosti kasno u noć“, predlaže dr Feifei Biju.

Simptom/RTS