južna Amerika

Sukob pobunjeničkih grupa u Kolumbiji, skoro 30 mrtvih

January 18, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Sukobi, koji su bili najnasilniji poslednjih meseci, dogodili su se u ruralnom području opštine El Retorno, u departmanu Gvavijare, 300 kilometara jugozapadno od Bogote, rekao je vojni izvor.

Obe grupe su se odvojile od nekada moćne gerilske vojske FARK-a kada je potpisala mirovni sporazum sa vladom 2016. godine nakon decenija borbi.

Sada se ove disidentske grupe međusobno bore u regionu Gvaviare u Amazonu dok traže kontrolu nad rutama trgovine drogom, ilegalnim rudarstvom i iznuđivanjem.

Nedavne borbe sukobile su pobunjenike pod vođom po imenu Ivan Mordisko, najtraženiji čovek u Kolumbiji, i još jednog koji koristi ratni nadimke Kalarka.

Snage koje predvodi Kalarka takođe su povremeno vodile mirovne pregovore sa vladom.

Foto video

Sa izborima koji su udaljeni četiri meseca i optužbama opozicije da je popustljiv, Petro je povećao pritisak na pobunjeničke grupe.

U novembru, vladine snage su izvele veliki napad u kojem je poginulo 19 Mordiskovih sledbenika.

Petro je uporedio neuhvatljivog Mordiska sa pokojnim legendarnim kokainskim baronom Pablom Eskobarom.

Petro se u poslednje vreme glasno sukobio sa Sjedinjenim Državama oko Venecuele, dok su tenzije između dva dugogodišnja saveznika rasle.

Razmenio je oštre reči sa američkim predsednikom Donaldom Trampom nakon što je ovaj zapretio da će nakon svrgavanja Nikolasa Madura u Venecueli izvršiti napad kako bi se uklonio Petro.

Ali prošle nedelje, dva lidera su razgovarala i složila se da sarađuju u borbi protiv trgovine drogom. Kolumbija je najveći svetski proizvođač kokaina.

Simptom/Channels Television

Broj žrtava američkih napada na navodne brodove sa drogom prešao je granicu

December 19, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Prijavljeni broj žrtava dostigao je 99 17. decembra, nakon što je američka vojska saopštila da su četiri osobe ubijene nakon napada na brod u istočnom Tihom okeanu za koji je Južna komanda SAD saopštila da su njime upravljali narkoteroristi duž rute krijumčarenja.

Poslednji napad, koji se dogodio 18. decembra, podigao je broj prijavljenih smrtnih slučajeva na preko 100, usred rastućih kritika nekih zakonodavaca i grupa za ljudska prava u vezi sa transparentnošću i zakonitošću operacija.

U izjavi za Newsweek, direktorka za bezbednost i ljudska prava organizacije Amnesty International u SAD, Dafne Evijatar, rekla je da Trampova kampanja „signalizuje potpuno nepoštovanje zakona od strane administracije“.

Od septembra, američka vojska preduzima vazdušne napade na Karibima i u istočnom Pacifiku, navodno usmerene na narko-kartele, koje zvaničnici Bele kuće nazivaju „narko-teroristima“.

Prekretnica od 100. godine će dodatno pojačati ispitivanje postupaka Trampove administracije usred kritika da nema dokaza za njene tvrdnje da zaustavlja protok droge, posebno one povezane sa Venecuelom i vladom predsednika Nikolasa Madura.

Najnoviji napadi SAD dogodili su se u četvrtak u istočnom Pacifiku na dva broda kojima navodno upravljaju „Označene terorističke organizacije“, prema saopštenju Južne komande SAD, koja je dodala da je pet ljudi ubijeno – tri u prvom čamcu i dve u drugom – i da nijedan američki vojnik nije povređen.

Trampova administracija je saopštila da je njena kampanja potrebna da bi se zaustavio protok droge u Sjedinjene Države kao deo „oružanog sukoba“ sa narko-kartelima. 17. decembra, ministar odbrane Pit Hegset je objavio da je „smrtonosni kinetički napad“ na brod koji se bavi „operacijama trgovine drogom“ ubio četiri osobe.

Istog dana, republikanci u Predstavničkom domu odbacili su dve rezolucije koje su podržali demokrate, a koje bi zahtevale od Trampove administracije da zatraži odobrenje Kongresa pre nego što izvrši napade. Većina republikanaca u Senatu se ranije protivila sličnim rezolucijama, a Tramp bi verovatno stavio veto na njih ako bi ih usvojio Kongres.

Tramp je naredio veliko vojno raspoređivanje kod obale Venecuele i najavio blokadu svih sankcionisanih tankera za naftu koji ulaze i izlaze iz Venecuele, optužujući Karakas da koristi naftu za finansiranje trgovine drogom i drugih kriminalnih dela.

Simptom/Newsweek

Tramp preti kolumbijskom predsedniku: „On će biti sledeći“

December 11, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Tenzije između predsednika Donalda Trampa i kolumbijskog lidera Gustava Petra, eskalirale su ove jeseni usred agresivne kampanje SAD protiv trgovine drogom u regionu. Trampovi komentari označili su naglu eskalaciju njegovih pretnji ovoj zemlji.

Dok je Tramp u početku rekao novinarima da „nisam previše razmišljao o“ Petru, njegovi komentari su se brzo pretvorili u ozbiljno zveckanje oružjem protiv kolumbijskog lidera.

„Kolumbija proizvodi mnogo droge“, rekao je Tramp. „Zato je bolje da se opameti ili će on biti sledeći. Uskoro će biti sledeći. Nadam se da sluša, biće sledeći!“

Trampovi komentari označavaju naglu eskalaciju njegovih pretnji protiv kolumbijskog lidera.

Tramp je od septembra nadgledao niz udara na navodne brodove sa drogom u Karibima i Tihom okeanu i pokrenuo je masovno gomilanje vojne moći kod obale Venecuele u pokušaju da izvrši pritisak na predsednika zemlje, Nikolasa Madura, da napusti funkciju.

Trampova administracija je u septembru oduzela Kolumbiji status partnera za kontrolu droge i poništila Petrovu vizu, smanjivši pomoć zemlji i nazvavši njenog lidera „ilegalnim dilerom droge“ sledećeg meseca.

Iako je Tramp jasno stavio do znanja da želi da Petro ode sa funkcije, njegova želja bi mogla da se ostvari bez potrebe da ispuni svoje pretnje. Mandat kolumbijskog lidera je ograničen — a zemlja će u maju izaći na predsedničke izbore.

Simptom/Politiko

Zašto ilegalno vađenje zlata pretiče kokain, kao droga izbora trgovaca ljudima u Latinskoj Americi

November 23, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Ovde cena zlata dostiže nove maksimume na svetskim tržištima. I ukorenjuje se u drugim državama.

U julu je tadašnji ministar spoljnih poslova Perua Elmer Šialer rekao da je ilegalna ekonomija zlata u Peruu sedam puta veća od trgovine kokainom.

Kolumbija je tradicionalno bila epicentar uzgoja koke u Južnoj Americi. Ali proizvodnja kokaina je porasla u Peruu, gde je prošle godine proizvedeno više od 800 tona, prema podacima Stejt departmenta SAD. Uzgoj koke se proširio iz udaljenih planinskih područja u peruanske nizije, ogroman deo zemlje koji se graniči sa Brazilom i Kolumbijom, gde nove varijante napreduju.

Region Ukajali je zabeležio najveći porast uzgoja koke, kao i tajnih aerodroma i ruta za izlaz droge, prema nedavnom izveštaju Amazon Voč-a Rikarda Soberona, bivšeg direktora Devide, zvanične peruanske agencije koja se bori protiv ilegalnih tokova droge i trgovine ljudima u tu svrhu.
Istraživanje grupe Mongabej prošle godine identifikovalo je 128 tajnih aerodromskih pista usečenih u džungli širom šest peruanskih regiona, od kojih su neke okružene plantažama koke. Sve u planu držanja ovih tokova van zvaničnih kontrola.

Napadi dronova Trampove administracije na brodove koji navodno dovoze ilegalnu drogu u SAD dolaze usred eksplozije količine kokaina koji se proizvodi u Kolumbiji i Peruu

Pandemija COVID-19 pokrenula je eksponencijalno širenje ilegalnog rudarstva zlata i proizvodnje koke, rekao je Den Kolins, pisac o organizovanom kriminalu u regionu Amazona.

Policija je sprovodila strogu blokadu, dajući slobodu organizovanim kriminalnim grupama da prošire svoju teritorijalnu kontrolu, posebno u udaljenim područjima. A blokada je značila da su mnogi Peruanci, od kojih više od 70% radi u neformalnoj ekonomiji, bili primorani da pronađu alternativne prihode, često u ilegalnim zanimanjima, rekao je Kolins.

Tradicionalno, prema Kolinsu, peruanski proizvođači su sarađivali uglavnom sa meksičkim kartelima kako bi isporučili prerađenu drogu sa peruanske pacifičke obale. Nekoliko američkih udara koji su ciljali brodove koji navodno prevoze drogu bilo je u Pacifiku, ali velika većina peruanskog kokaina je namenjena Evropi, prema rečima bivšeg peruanskog ministra unutrašnjih poslova, Rubena Vargasa.

Prednost je jednostavna

Kokain je ilegalan od uzgoja do prodaje na ulicama. Veliki deo peruanskog zlata se ilegalno vadi, ali kada se rafiniše, ne razlikuje se od legitimnog metala, a njegovo poreklo se ne može pratiti.

„Kriminalne organizacije su otkrile da je ilegalno rudarenje zlata bezbednija i profitabilnija imovina u koju mogu da ulažu novac od trgovine drogom i, zauzvrat, lakše peru imovinu“, prema Kolinsu, autoru predstojeće knjige „Krvavo zlato: Šokantna istinita priča o amazonskoj zlatnoj groznici“.

Bande koriste „iste rute krijumčarenja, logistiku, zalihe prekursora poput dizela i koriste svoju teritorijalnu kontrolu da bi iskoristile sve dostupne resurse: zlato, koku, drvo“, dodao je.

Duž amazonske granice Perua sa Kolumbijom, disidenti kolumbijske pobunjeničke grupe FARK kontrolišu proizvodnju i distribuciju. Duž duže peruanske granice sa Brazilom, „Komando Vermeljo (Crvena komanda), jedna od najmoćnijih kriminalnih grupa u Brazilu, se učvrstila“, prema Kolinsu.

„Krčenje šuma u peruanskom Amazonu, trovanje njegovih reka i gubitak divlje flore i faune, pored uticaja na zajednice koje su preci živele na ovim teritorijama, u ovom trenutku su nepovratni“, rekao je Uerta za CNN.

Nestabilna, fragmentirana politika Perua, kao i široko rasprostranjena korupcija i trgovina ljudima, pogoršali su situaciju. U poslednjih pet godina bilo je više od desetak ministara unutrašnjih poslova.

Često su ilegalna seča šuma i rudarstvo rezultat koruptivnog dodeljivanja licenci i dozvola od strane izabranih javnih zvaničnika i visokih birokrata, navodi se u izveštaju Kancelarije UN za kontrolu droga.

„Rezultat je slaba unutrašnja bezbednost i nedostatak kontinuiteta u sprovođenju zakona. Istovremeno, lobiji unutar nepopularnog peruanskog Kongresa favorizuju ilegalno rudarstvo zlata“, rekao je pisac Kolins.

Deo prihoda od tih poslovanja pronalazi put u peruansku politiku pred izbore sledeće godine

Vargas, bivši ministar unutrašnjih poslova, slaže se da je odgovor na ilegalno rudarstvo ukaljan njegovim vezama sa političkim sistemom.

Simptom/CNN

Forbes: Ko su najbogatiji ljudi u Panami i šta sve nudi ova zemlja

September 2, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Panama je trenutno jedno od pet mesta u trendingu koje Amerikanci traže da bi započeli novi život u inostranstvu. Ali šta znači biti bogat u Panami? Kolika je prosečna zarada i neto vrednost, i kakvi bi bili troškovi života i mogućnosti za vize za doseljenike?

Naseljena od strane Španaca u 16. veku, zemlja se pridružila Kolumbiji, Venecueli i Ekvadoru u uniji, a kasnije je potpisala sporazum sa SAD kako bi stekla nezavisnost izgradnjom kanala.

Ali, kako tvrfi Lonely Planet – „Panama je mnogo više od prozora u kanal“. Panama su prašume, neboderi, kolonijalne zgrade, tropska mora, plus to je zaista veza između dva okeana i dva kontinenta.

Kolika je prosečna godišnja plata?
U 2023, nacionalni bruto dohodak po glavi stanovnika Paname iznosio je 17.870 dolara prema podacima Statista.

U poređenju sa tim, prosečan neto prilagođeni raspoloživi dohodak domaćinstva po glavi stanovnika u SAD bio je 51.147 dolara. To razliku u prihodima između dve zemlje čini značajnom.

Ova brojka odgovara podacima CEIC-a koji procenjuju da je mesečna zarada u Panami u avgustu 2023. iznosila 1.288 dolara.

Troškovi života u Panami
Panama je poznata po svojoj pristupačnosti, posebno u poređenju sa SAD, gde je, prema Numbeo-u, trošak života za jednu osobu mesečno – ne uključujući kiriju – 800 dolara.

Podaci za druge zemlje:

Švajcarska: 1,659 dolara

Francuska: 1,200 dolara

SAD: 1,166 dolara

Nemačka: 1,139 dolara

Irska: 1,112 dolara

Ujedinjeno Kraljevstvo: 1,095 dolara

Australija: 1,050 dolara

Kanada: 1,023 dolara

Novi Zeland: 1,012 dolara

Japan: 927 dolara

Italija: 905 dolara

Letonija: 874 dolara

Grčka: 832 doara

Malta: 801 dolara

Panama: 800 dolara

Španija: 731 dolara

Tajland: 650 dolara

Meksiko: 637 dolara

Portugal: 592 dolara

Filipini: 573 dolara

Brazil: 466 dolara

Prema podacima sajta Numbeo, troškovi života u Panami su približno 50 odsto niži nego u Francuskoj ili SAD, ako se isključi kirija.

Na primer, mesečni troškovi jedne osobe (isključujući kiriju) u proseku iznose oko 800 dolara u Panami, u poređenju sa 1.166 dolara u SAD-u.

Kirija u Panami je takođe znatno jeftinija.

Jednosoban stan u centru grada Panama košta oko 800 dolara mesečno. U SAD-u je kirija u proseku 80 odsto skuplja. Namirnice i obroci u restoranima su takođe pristupačniji u Panami.

Komunalne usluge, prevoz i zdravstvena zaštita su druga područja u kojima Panama blista u pogledu pristupačnosti. Javni prevoz je široko dostupan i košta mnogo manje nego u SAD. Istovremeno, zdravstvena zaštita je visokog kvaliteta i pristupačna, što Panamu čini popularnom destinacijom za medicinski turizam.

Foto Pixabay

Najbogatiji u Panami
U Panami, najbogatijih 20 odsto stanovništva drži nešto više od 50 odsto prihoda, prema podacima Statista. U 2021, najbogatijih jedan odsto je držalo nešto manje od 20 odsto prihoda.

U Panami je prosečno bogatstvo po glavi stanovnika 2024. iznosilo 33.571 dolara.

Na listi nejednakosti u svetskoj ekonomiji, Panama je ocenjena sa D, od mogućih A-E. E je najgora ocena koju zemlja može imati po pitanju nejednakosti bogatstva. To znači da je veliki deo nacionalnog dohotka u rukama nekolicine. Poređenja radi, SAD imaju ocenu C.

Zlatna viza i viza za penzionere

Panama nudi nekoliko opcija za vize za iseljenike svih uzrasta i u svim životnim okolnostima.

Viza prijateljskih nacija je idealna za ljude koji žele da investiraju u Panami u zamenu za boravak.

Građani preko 50 zemalja, uključujući SAD, mogu se prijaviti osnivanjem preduzeća, obezbeđivanjem zaposlenja ili ulaganjem u nekretnine od najmanje 200.000 dolara.

Viza za digitalne nomade omogućava Amerikancima da žive i rade u zemlji devet meseci sa mogućnošću jednog obnavljanja.

Podnosioci zahteva moraju dokazati prihod od najmanje 3.000 dolara mesečno i raditi za kompaniju van Paname.

Pored toga, Panamski program za penzionere je, globalno, jedna od najatraktivnijih penzionih viza.

foto Pixabay

Penzioneri koji mogu da dokažu mesečni prihod od penzije od najmanje 1.000 dolara imaju pravo na stalni boravak i uživaju u brojnim pogodnostima, uključujući popuste na zdravstvenu zaštitu, prevoz i zabavu.

Bogatstvo u Panami je više od puke finansijske stabilnosti. To je uživanje u visokom kvalitetu života u zemlji koja nudi prirodne lepote, kulturno bogatstvo i moderne pogodnosti.

Sa pristupačnim troškovima života, konkurentnim platama i dobrodošlim viznim programima, zemlja je idealna destinacija za iseljenike, penzionere i digitalne nomade.

Simptom/Forbes

Human Rights Watch: Milioni Haićana i Venecuelanaca, tražeći azil SAD, rizikuju život

September 11, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Human Rights Watch, u izveštaju koji opisuje situaciju haićanskih i venecuelanskih migranata, kaže da „ograničena” politika integracije i regulisanja u Južnoj Americi primorava ugrožene ljude da svakog meseca idu u Sjedinjene Države. Da bi stigli do granice sa SAD, mnogi tražioci azila kreću na dugo, opasno putovanje koje uključuje prelazak Darijen Gap-a, besputnog pojasa džungle između Kolumbije i Paname.

Grupa je pozvala vlade u Latinskoj Americi da sprovedu „regionalni režim zaštite koji bi svim Venecuelanima i Haićanima dao pravni status na fiksni, ali obnovljivi period adekvatnog trajanja“, čak i ako se možda ne kvalifikuju za status izbeglice prema domaćem zakonu.

Izveštaj takođe poziva vlade da eliminišu barijere koje ometaju integraciju migranata i izbeglica, uključujući zakone koji sprečavaju ljude da dobiju radne dozvole, dok traže azil u drugim zemljama.

Grupa za ljudska prava tvrdi da su Liban i Kipar prekršili ljudska prava izbeglica i da su za to plaćena sredstva EU

Dok su neke vlade Latinske Amerike uložile hvale vredne napore da prime migrante i tražioce azila, napori da se reguliše migracija u regionu često su propadali zbog restriktivnih rokova, složenih procedura, teških zahteva za dokumentima i administrativnih kašnjenja“, navodi se u izveštaju, koji pregledao politiku azila u zemljama uključujući Panamu, Kolumbiju, Brazil, Peru i Čile. „Sistemi azila se takođe bore sa ograničenim kapacitetom, što dovodi do značajnih kašnjenja“, rekla je grupa.

Prema zvaničnicima Paname, više od 700.000 migranata je prešlo Darijen Gap u proteklih 18 meseci na putu za Sjedinjene Države. Do sada je ove godine prešlo oko 238.000 ljudi.

Simptom/AP

# južna Amerika