Ako pogledamo samo zvanično zabeležene vojne rashode Ukrajine, koje sabira i izračunava SIPRI – Stokholmski međunarodni institut za istraživanje mira, najvažnija institucija koja se bavi istraživanjem i kontrolom naoružanja – oni iznose oko 65 milijardi evra godišnje, piše N1 Hrvatska.
Međutim, SIPRI-jeve brojke mere ukupne vojne rashode (trenutni državni rashodi: plate, oprema, municija, amortizacija, logistika…), ali ne uključuju direktnu tržišnu vrednost sve opreme koju su donirali ili isporučivali saveznici.
Ukrajinski institut za politiku navodi da su, uzimajući u obzir vrednost naoružanja i opreme dobijene od partnera, „stvarni vojni rashodi“ samo za 2024. godinu bili veći od 125 milijardi evra, a za tekuću godinu biće još veći.
Institut takođe navodi da je Ukrajina 2021. godine potrošila 5,5 milijardi evra na odbranu, a godinu dana nakon toga 44 milijarde evra, odnosno šest i po puta više. Ovo je najveći godišnji porast koji je SIPRI zabeležio od svog osnivanja 1966. godine.
Amerikanci najveći donatori
Ukrajina finansira svoje vojne izdatke kombinacijom sopstvenog budžeta, međunarodne vojne i finansijske pomoći, domaće odbrambene industrije i ratnih obveznica.
Ukrajina ne kupuje većinu svog oružja – dobija ga putem pomoći ili na kredit, dok većinu novca ulaže u plate, municiju, popravke, dronove i proizvodnju oružja.
Najveći donator su Sjedinjene Američke Države. Prema podacima USAFacts, od početka invazije do sredine ove godine, Sjedinjene Američke Države su dodelile (odobrile, ali ne nužno i isplatile) 182,8 milijardi dolara pomoći Ukrajini u takozvanom hitnom finansiranju. Od toga, oko 67 milijardi dolara je bezbednosna pomoć – oružje i vojna oprema. To uključuje tenkove, artiljeriju, radarske sisteme, municiju itd.
Prema podacima Kilskog instituta za svetsku ekonomiju, evropske zemlje (EU + druge evropske zemlje) su do aprila ove godine pružile Ukrajini 72 milijarde dolara vojne pomoći.
Procenjuje se da je Ukrajina od početka rata potrošila između 100 i 120 milijardi dolara sopstvenog novca, od čega oko 60 do 70 milijardi dolara ide na oružje i vojnu opremu, a ostatak pokriva širok spektar ratnih troškova. To uključuje plate vojnika i nadoknade za borbeni rizik, troškove logistike, gorivo, popravke opreme, komunikacione sisteme i radarsku tehnologiju.
Ovo takođe uključuje popravku infrastrukture, snabdevanje vojske energijom, vodom i hranom, kao i obnovu mostova, puteva i bolnica.
Značajan deo troškova ide i na humanitarnu pomoć i izbeglice – milioni Ukrajinaca su raseljeni unutar zemlje, a država im obezbeđuje smeštaj, hranu, zdravstvenu zaštitu i obrazovanje.
Ogromni troškovi
Trend međunarodne pomoći se ove godine očigledno menja – SAD smanjuju tempo isporuka, a evropske zemlje preuzimaju vodeću ulogu u vojnoj podršci, uključujući proizvodnju oružja u lokalnim industrijama.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je više puta rekao da će potrošiti „sve što može“ na odbranu Ukrajine.
Na konferenciji o obnovi Ukrajine, naglasio je: „Sve što se obnavlja, popravlja i štiti u Ukrajini neće služiti samo nama, već i Evropi. Potrebna nam je vaša direktna finansijska pomoć da bismo preživeli ovaj rat.“
Prema procenama MMF-a, Ukrajina troši 172 miliona evra dnevno na rat i, za sada, zahvaljujući međunarodnoj pomoći, još uvek može da ga finansira.
„Svi mi plaćamo troškove ovog teškog rata i nastavićemo to da činimo dok traje“, rekao je Alvaro SantosPereira, glavni ekonomista OECD-a, nedavno na kraju svog mandata.
On procenjuje da je rat u Ukrajini do sada koštao globalnu ekonomiju više od dva biliona američkih dolara u smislu rastućih troškova i izgubljenih ekonomskih mogućnosti.
Prema četvrtoj „Brzoj proceni štete i potreba“ (RDNA4), koju su zajednički sproveli ukrajinska vlada, Svetska banka, Evropska komisija i UN, procenjuje se da će Ukrajini biti potrebno 524 milijarde američkih dolara za obnovu i oporavak tokom narednih deset godina. A to se prvenstveno odnosi na vraćanje stambene, transportne i poslovne infrastrukture na nivo pre rata.
Tri scenarija
Svetska banka, koja takođe upravlja punim fondom za obnovu Ukrajine, predstavila je tri scenarija – optimističan, pesimističan i realističan.
Optimističan scenario predviđa kraj rata za godinu ili dve, stalnu i predvidljivu međunarodnu pomoć (EU, SAD, druge zemlje) kroz grantove i povlašćene kredite. Privatni sektor aktivno ulaže ovaj novac u obnovu industrije, energetike i transporta, a ukrajinska administracija radi efikasno i pošteno kako bi osigurala da se sredstva efikasno koriste.
U pesimističkom scenariju, rat traje više od pet godina, uz kontinuirano oštećenje infrastrukture. Međunarodna pomoć se smanjuje tokom ovog vremena, uz kašnjenja u isplatama. Privatni sektor ne ulaže zbog nesigurnosti, a inflacija, korupcija i administrativni problemi smanjuju efikasnost korišćenih sredstava.
Realistični scenario pretpostavlja da je međunarodna pomoć nepredvidliva, sa povremenim kašnjenjima u isporuci sredstava. Privatni sektor sporije ulaže zbog nesigurnosti i rizika, a rat traje još dve ili tri godine, što usporava direktnu obnovu u najpogođenijim regionima.
Svi ovi scenariji su zasnovani na ideji o integritetu Ukrajine, što je možda scenario koji je trenutno najdalje od situacije na terenu.
Simptom/Danas/N1 Hrvatska
