zarade

BBC: Ispovesti Bangladežana angažovanih u kineskoj fabrici guma u Zrenjaninu

February 10, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

U Višem javnom tužilaštvu (VJT) u Zrenjaninu kažu za BBC da ispituju optužbe.

„Tužilaštvo je dobilo prijavu u kojoj se ukazuju na trgovinu ljudima i kršenja prava radnika iz Bangladeša.
„Zbog obimnosti i kompleksnosti nije realno očekivati da činjenice budu odmah utvrđene”, kažu iz Tužilaštva za BBC za srpskom.
U istragu su uključeni policija, inspekcija rada i vladin Centar za zaštitu trgovine ljudima, ukazuju iz Tužilaštva.
Do objavljivanja teksta, iz Linglonga nisu odgovorili na pitanja BBC-ja na srpskom o poslednjim optužbama za kršenje radnih prava iz januara 2026.
„Radnici iz Bangladeša, koji su radili kao magacioneri u Linglongu, bili su formalno zaposleni u drugoj firmi, koja ih je lizingovala (iznajmila) kineskoj fabrici guma”, kaže Tara Rukeci Milivojević iz organizacije Zrenjaninski socijalni forum.
„To ne oslobađa Linglong odgovornosti s obzirom na to da se ovakva praksa ponavlja”, dodaje ova aktivistkinja koja je razgovarala sa radnicima iz Bangladeša.

BBC na srpskom zatražio je komentar firme za koju nevladine organizacije tvrde da je bila poslodavac radnicima iz Bangladeša.

Odgovor firme čiji je naziv poznat redakciji nije stigao do objavljivanja teksta.

Zbog sve starijeg stanovništva i odlazaka u zemlje Evropske unije, Srbiji poslednjih godina nedostaju radnici.
Procenjeno je da je 2025. godine izdato 60.000 radnih dozvola za strance, preneo je Blumberg.
Među strancima koji dolaze u Srbiju sve je više radnika iz siromašnih azijskih i afričkih država koji popunjavaju radna mesta za koja nedostaje domaće radne snage, pre svega u saobraćaju, građevinarstvu i ugostiteljstvu.
Radnici ‘na lizing’ i sumnje na zloupotrebe

Još 2021. godine, radnici iz Vijetnama, i potom radnici iz Indije 2024, prijavili su ozbiljna kršenja ljudskih i radnih prava dok su bili zaposleni na izgradnji objekata Linglonga u Zrenjaninu.
U slučaju radnika iz Indije, tužilaštvo u Zrenjaninu nije pronašlo „elemente nijednog krivičnog dela”, ali je slučaj radnika iz Vijetnama i dalje otvoren.

Radnici iz Vijetnama i Indije takođe nisu bili formalno zaposleni u Linglongu, već su bili iznajmljeni

“Ovakva praksa prepoznata je kao čest modus operandi (način rada) u slučajevima ‘lizingovanja’, odnosno upućivanja radnika, i praćena je brojnim indikatorima zloupotrebe, prinude i elemenata trgovine ljudima”, kaže Danijela Nikolić iz organizacije Astra, koja pruža pomoć žrtvama trgovine ljudima.

Zaštitnik građana takođe beleži više problematičnih primera lizingovanja stranih radnika u Srbiji.
Iako je u ovim i drugim slučajevima na teren izlazila inspekcija rada i zabeležila brojne nepravilnosti, nije podneta nijedna prijava po sumnji na trgovinu ljudima, navodi se u izveštaju Zaštitnika građana.
Centar za zaštitu trgovine ljudima, koji je osnovala Vlada Srbije, primio je tokom 2025. dosad najveći broj prijava da su strani državljani žrtve trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije.
Od 27 identifikovanih žrtava trgovine ljudima među stranim državljanima, 20 je iskorišćavano na radnom mestu, piše u izveštaju Centra.

Šta se dogodilo radnicima iz Bangladeša?
Pošto su radnici iz Bangladeša došli u Srbiju u junu 2025. godine, pasoši su im odmah oduzeti, i tokom narednih meseci nisu mogli da ih dobiju, tvrdi Međunarodna organizacija advokata koji zastupaju radnike (ILAW).

Povodom događaja u Linglongu, obratili su se predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, a njihovo pismo preneto je na Fejsbuk stranici Zrenjaninskog socijalnog foruma.

Nije poznato da li su pasoši radnika bili u firmi koja je bio njihov formalni poslodavac ili kod Linglonga, kaže Tara Rukeci Milivojević.

„Pošto su prijavili šta im se dešava, pasoši su vraćeni tako što su im stavljeni ispod jastuka”, tvrdi ona.

Radili su prekovremeno, ponekad 15 dana uzastopno, zarada je kasnila i nije isplaćivana u celosti, navodi ILAW.
Radnici nisu imali efikasan pristup zdravstvenoj zaštiti ili bolovanju, dok je njihov smeštaj bio nehuman i nehigijenski, a hrana neredovna, tvrdi se u pismu ove organizacije.
Pošto su se „pobunili i zatražili pomoć, usledili su dodatni pritisci i zastrašivanje”, kaže Danijela Nikolić iz Astre.

„Tek posle pravnog pritiska vraćeni su im pasoši, potpisani su sporazumni raskidi ugovora o radu i isplaćen im je deo potraživanja ali ne i naknada za prekovremeni rad”, dodaje Nikolić, koordinatorka direktne podrške u ovoj organizaciji.

Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima je reagovao i izmestio radnike na bezbedno, kaže Rukeci Milivojević.
Iz Centra nisu odgovorili na pitanja BBC na srpskom.

„Mnogi radnici su još pre dolaska u Srbiju bili u izrazito ranjivom položaju, jer su se zadužili kako bi platili troškove puta i posredničke agencije”, upozorava Nikolić.
Neki radnici su agencijama plaćali nadoknade do 10.000 dolara da bi došli u Srbiju, tvrdi ILAW.

„To ih je dodatno učinilo zavisnim od poslodavaca i posrednika, a zloupotreba ranjivog položaja je još jedan od elemenata koji ukazuju na trgovinu ljudima”, kažu iz Astre.

Ceo tekst možete pogledati ovde
https://www.bbc.com/serbian/articles/cy4q4ggxwwyo/lat

Simptom/BBC na srpskom

Forbes: Ko su najbogatiji ljudi u Panami i šta sve nudi ova zemlja

September 2, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Panama je trenutno jedno od pet mesta u trendingu koje Amerikanci traže da bi započeli novi život u inostranstvu. Ali šta znači biti bogat u Panami? Kolika je prosečna zarada i neto vrednost, i kakvi bi bili troškovi života i mogućnosti za vize za doseljenike?

Naseljena od strane Španaca u 16. veku, zemlja se pridružila Kolumbiji, Venecueli i Ekvadoru u uniji, a kasnije je potpisala sporazum sa SAD kako bi stekla nezavisnost izgradnjom kanala.

Ali, kako tvrfi Lonely Planet – „Panama je mnogo više od prozora u kanal“. Panama su prašume, neboderi, kolonijalne zgrade, tropska mora, plus to je zaista veza između dva okeana i dva kontinenta.

Kolika je prosečna godišnja plata?
U 2023, nacionalni bruto dohodak po glavi stanovnika Paname iznosio je 17.870 dolara prema podacima Statista.

U poređenju sa tim, prosečan neto prilagođeni raspoloživi dohodak domaćinstva po glavi stanovnika u SAD bio je 51.147 dolara. To razliku u prihodima između dve zemlje čini značajnom.

Ova brojka odgovara podacima CEIC-a koji procenjuju da je mesečna zarada u Panami u avgustu 2023. iznosila 1.288 dolara.

Troškovi života u Panami
Panama je poznata po svojoj pristupačnosti, posebno u poređenju sa SAD, gde je, prema Numbeo-u, trošak života za jednu osobu mesečno – ne uključujući kiriju – 800 dolara.

Podaci za druge zemlje:

Švajcarska: 1,659 dolara

Francuska: 1,200 dolara

SAD: 1,166 dolara

Nemačka: 1,139 dolara

Irska: 1,112 dolara

Ujedinjeno Kraljevstvo: 1,095 dolara

Australija: 1,050 dolara

Kanada: 1,023 dolara

Novi Zeland: 1,012 dolara

Japan: 927 dolara

Italija: 905 dolara

Letonija: 874 dolara

Grčka: 832 doara

Malta: 801 dolara

Panama: 800 dolara

Španija: 731 dolara

Tajland: 650 dolara

Meksiko: 637 dolara

Portugal: 592 dolara

Filipini: 573 dolara

Brazil: 466 dolara

Prema podacima sajta Numbeo, troškovi života u Panami su približno 50 odsto niži nego u Francuskoj ili SAD, ako se isključi kirija.

Na primer, mesečni troškovi jedne osobe (isključujući kiriju) u proseku iznose oko 800 dolara u Panami, u poređenju sa 1.166 dolara u SAD-u.

Kirija u Panami je takođe znatno jeftinija.

Jednosoban stan u centru grada Panama košta oko 800 dolara mesečno. U SAD-u je kirija u proseku 80 odsto skuplja. Namirnice i obroci u restoranima su takođe pristupačniji u Panami.

Komunalne usluge, prevoz i zdravstvena zaštita su druga područja u kojima Panama blista u pogledu pristupačnosti. Javni prevoz je široko dostupan i košta mnogo manje nego u SAD. Istovremeno, zdravstvena zaštita je visokog kvaliteta i pristupačna, što Panamu čini popularnom destinacijom za medicinski turizam.

Foto Pixabay

Najbogatiji u Panami
U Panami, najbogatijih 20 odsto stanovništva drži nešto više od 50 odsto prihoda, prema podacima Statista. U 2021, najbogatijih jedan odsto je držalo nešto manje od 20 odsto prihoda.

U Panami je prosečno bogatstvo po glavi stanovnika 2024. iznosilo 33.571 dolara.

Na listi nejednakosti u svetskoj ekonomiji, Panama je ocenjena sa D, od mogućih A-E. E je najgora ocena koju zemlja može imati po pitanju nejednakosti bogatstva. To znači da je veliki deo nacionalnog dohotka u rukama nekolicine. Poređenja radi, SAD imaju ocenu C.

Zlatna viza i viza za penzionere

Panama nudi nekoliko opcija za vize za iseljenike svih uzrasta i u svim životnim okolnostima.

Viza prijateljskih nacija je idealna za ljude koji žele da investiraju u Panami u zamenu za boravak.

Građani preko 50 zemalja, uključujući SAD, mogu se prijaviti osnivanjem preduzeća, obezbeđivanjem zaposlenja ili ulaganjem u nekretnine od najmanje 200.000 dolara.

Viza za digitalne nomade omogućava Amerikancima da žive i rade u zemlji devet meseci sa mogućnošću jednog obnavljanja.

Podnosioci zahteva moraju dokazati prihod od najmanje 3.000 dolara mesečno i raditi za kompaniju van Paname.

Pored toga, Panamski program za penzionere je, globalno, jedna od najatraktivnijih penzionih viza.

foto Pixabay

Penzioneri koji mogu da dokažu mesečni prihod od penzije od najmanje 1.000 dolara imaju pravo na stalni boravak i uživaju u brojnim pogodnostima, uključujući popuste na zdravstvenu zaštitu, prevoz i zabavu.

Bogatstvo u Panami je više od puke finansijske stabilnosti. To je uživanje u visokom kvalitetu života u zemlji koja nudi prirodne lepote, kulturno bogatstvo i moderne pogodnosti.

Sa pristupačnim troškovima života, konkurentnim platama i dobrodošlim viznim programima, zemlja je idealna destinacija za iseljenike, penzionere i digitalne nomade.

Simptom/Forbes

L’Observatoire des Inégalités: Nejednakosti u francuskom društvu

November 2, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Četvrtina u Francuskoj zarađuje manje od 1.832 dolara (1.670 evra), a gotovo četvrtina više od 3.291 dolara (3.000 evra). Najplaćenijih 10% zaposlenih zarađuje 4.575 dolara (4.170 evra). Da bi neko bio zaista bogat u Francuskoj, a to je 1%, mora da zarađuje najmanje 11.000 dolara (10.000 evra) mesečno. Iznad tog iznosa, podaci nisu dostupni.

Ovi podaci uzimaju u obzir samo prihode, ne i rashode, koji se drastično menjaju u zavisnosti od obaveza i mogućih razlika u standardu života. Takođe, ne uzimaju u obzir godine starosti, što bi prirodno uticalo na rezultate u zavisnosti od toga gde se neko nalazi u radnom veku. Studija se zasniva na privatnom sektoru, koji ima niže plate od javnog, jer su pojedinci u javnom sektoru u Francuskoj obično „kvalifikovaniji“.

Troškovi života u Parizu variraju u zavisnosti od cene stanovanja u svakom arondismanu. Pojedinac može da očekuje prosečne mesečne troškove od oko 1.200 dolara (1.091 evro) bez stanarine

Prosečni trošak života u Parizu je oko 25% niži nego u Njujorku, a cene stanarina su za oko 60% niže. Stanarina za jednosoban stan u centru Pariza prosečno iznosi 1.418 dolara (1.304 evra) mesečno. Van centra iznosila bi oko 1.000 dolara.

Samo 10% Francuza je iznad dve prosečne plate

Prema izveštaju iz 2022. o tome šta znači biti bogat u Francuskoj, osoba se smatra bogatom ako zarađuje dvostruko više od proseka u državi. I to iz bilo kojeg izvora prihoda, posle poreza. Kada se proračuna to je 4.256 dolara (3.880 evra). Samo 10% Francuza zarađuje taj iznos.

L’Observatoire des Inégalités ima alat za procenu primanja gde možete uneti svoju neto mesečnu platu i saznati gde se nalazite u odnosu na ostatak stanovništva Francuske. Ovaj alat je korišćen više od tri miliona puta i zasnovan je na podacima Insee-a iz 2022. godine.

Drugi pokazatelji francuskog „bogatstva“

Prethodna istraživanja u Francuskoj o tome šta znači biti bogat pronašla su i druge pokazatelje osim plate. Istraživanja ukazuju da posedovanje 60 kvadratnih metara stambenog prostora sugeriše da se dobro živi. Kao i posedovanje luksuznog automobila, pomoći u kući ili finansijskih sredstava za odmore.

Studija je takođe uzela u obzir sigurnost zaposlenja, navodeći da je neko „bogatiji“ ako ima sigurnost posla i kontrolu nad radnim vremenom. Isto tako, sigurniji su u društvu ako imaju pristup obrazovanju i široku mrežu prijatelja i rođaka, naglašavajući ideju „la richesse appelle la richesse“ odnosno, bogatstvo privlači bogatstvo.

Novac donosi sreću, ali samo do 2.300 dolara

Istraživanja iste organizacije pokazuju da, iako novac očigledno pomaže u životu, ljudi ne postaju srećniji što više novca imaju. Prijavljena sreća raste sa prihodom, počevši od najsiromašnijih 5% Francuza koji zarađuju 873 dolara (800 evra) do onih koji zarađuju 2.300 dolara mesečno (2.100 evra).

Međutim, od tog iznosa, oni sa višim primanjima nisu prijavljivali rast sreće, čak ni među onima sa najvišim primanjima – među 1% najbogatijih – koja se kreću od 7.100 dolara (6.500 evra) mesečno.

Stoga se ponavlja zaključak da velika količina novca ne može kupiti više sreće.

Simptom/Forbes

Nenezić: Povećanje minimalca će pogurati ostale zarade, pooštriti kontrolu bolovanja

September 29, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Kada se podigne minimalna cena rada podižu se uglavnom i zarade i mi poslodavci smatramo da je to dobro, istakao je Nenezić za RTS.

“Privreda Srbije svakim danom je sve jača i jača. Raste zaposlenost, raste broj privrednih subjekata, raste i plata radnicima koji su zaposleni”, naveo je on i poručio da su uspeli da se glas poslodavaca čuje.

Simptom/Tanjug

Vučić: Brojne neistine o litijumu, hoću da vidim analizu naših stručnjaka

July 26, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

“Ako to sve bude dobro urađeno, ako sve bude išlo po planu, nikakav problem. Mi možemo krajem sledeće godine da tražimo izjašnjavanje građana i unapred vam kažem, mogu da biraju. Hoćete li u Loznici, hoćete li u zapadnoj Srbiji, ili ćete u celoj Srbiji. I opet vam kažem, gde god i šta god izaberu, pobedićemo ih”, rekao je Vučić u Parizu odgovarajući na novinarska pitanja.

On je ocenio i da se nada takvom rezultatu, jer kako je rekao, narod bira između lažne brige i zatucanosti s jedne strane i ekonomskog napretka, prosperiteta, a posebno napretka zapadne Srbije sa druge strane.

“Nema nikakvog problema, ja vam kažem, pobedićemo ih opet. Sit sam ovog nadgornjavanja oko svake sitnice, oko svake stvari koje bi trebalo da je normalno, oko toga kada napravite fontanu na Slaviji, oni dođu i ubacaju deterdžent da vam pokvare fontanu, jer valjda ne valja fontana”, rekao je Vučić.

Posvećen sam isključivo napretku Srbije, svaki dan izlazim na kraj sa pretnjama
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je danas u Parizu da je posvećen isključivo napretku Srbije, ali da, kada se bori za svoju zemlju, svakoga dana mora da izlazi na kraj i sa pretnjama i time da li mu je, kako je rekao, neko stavio omču oko vrata ili rekao da je izdajnik.

“Postaje mnogo teško, ma koliko se borili za svoju zemlju na svakom mestu, ma koliko to bilo užasno teško, kada vi jedino sa čim morate da izlazite na kraj svakog dana, je to da li vam je neko naslonio snajper na glavu ili vam je neko okačio omču oko vrata, da li ste izdajnik, psihopata, majmun, da li ste izolovali Srbiju, jer u istom danu sam izolovao Srbiju i u istom danu sam izdajnik zato što je nisam izolovao, pa sam razgovarao s nemačkim kancelarom ili francuskim predsednikom”, rekao je Vučić.

Vučić je, na pitanje novinara da prokomentariše nove pretnje njemu i fotomontažu sa njegovim likom i omčom oko vrata koja se pre par dana pojavila na društvenoj mreži X, rekao da su u eri društvenih mreža sva društva polarizovana i da je na njima došlo do podele, zato što, kako je rekao, samo negativne stvari prolaze i niko ne vidi “rezultate i kako se radi”.

On je ironično primetio da je na društvenim mrežama predstavljen “jednog dana kao zlotvor koji je izolovao Srbiju, jer ne uvodi sankcije Rusiji, pa onda u istom tom danu kao zlikovac zato što ništa nije uradio za Rusiju”. Vučić je dodao da ta polarizacija ponajmanje postoji u srpskom društvu, zahvaljujući, kako je rekao, rezultatima koje je on postigao

Uskoro razgovori o povećanju minimalne zarade, namera da bude 51.000-52.000 dinara
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je danas da će u narednom periodu razgovarati sa predsednikom Vlade Milošem Vučevićem i ministrom finanasija Sinišom Malim o mogućnostima za povećanje iznosa zakonske minimalne zarade za zaposlene u Srbiji i da je namera da ta zarada iznosi između 51.000 i 52.000 dinara.

Vučić je rekao novinarima u Parizu da je potrebno da država proceni koliko je u mogućnosti da deo obaveza, kada je reč o porezu na zarade za poslodavce, preuzme na sebe, odnosno da on bude manji toliko da domaće privatne poslodavce, ali i strane investitore, ne ugrozi povećanje minimalne zarade.

“Penzije su takođe važna stvar. Govore da sam rekao uvećanje od 10 odsto, ne, rekao sam najmanje 10 odsto. Videćemo da li će to biti 10,5 ili 11 odsto. Penzije nisu dovoljnom brzinom pratile rast plata i o tome moramo da povedemo računa”, rekao je predsednik.

Vučić je kada je reč o zaradama u javnom sektoru rekao da će najveća uvećanja zarada biti u prosveti.

Tanjug

# zarade

BBC: Ispovesti Bangladežana angažovanih u kineskoj fabrici guma u Zrenjaninu

Forbes: Ko su najbogatiji ljudi u Panami i šta sve nudi ova zemlja

L’Observatoire des Inégalités: Nejednakosti u francuskom društvu

Nenezić: Povećanje minimalca će pogurati ostale zarade, pooštriti kontrolu bolovanja

Vučić: Brojne neistine o litijumu, hoću da vidim analizu naših stručnjaka