Muhamed sadi mak koji proizvodi opijum – ključni sastojak od kog se pravi heroin.
On to radi uprkos talibanskoj zabrani uzgoja iz aprila 2022. godine, mesecima posle haotičnog povlačenja Amerike i savezničkih trupa iz zemlje.
U to vreme je talibanski vrhovni vođa Haibatulah Ahundžada propisao da će svakome ko prekrši zabranu polja biti uništena, a on sam kažnjen prema Šerijatskom zakonu.

Talibani su rekli da je to zbog štetnih posledica opijuma i zato što se on kosi sa njihovim verskim uverenjima.

Uprkos ovome, Muhamed ipak uzgaja useve.

„Primoran sam to da radim, nemam ništa drugo. Ne mogu čak ni da obezbedim hranu za vlastitu porodicu”, kaže on.
Suša je jedan od glavnih razloga zašto zemljoradnici poput Muhameda nerado prelaze na alternativne useve – maku treba vrlo malo vode da bi preživeo.
Muhamed takođe kaže da nema poslova i da bi bez prihoda od maka imao problema da prehrani decu.
„Davno sam završio sam srednju školu, ali mi niko nije dao posao i još uvek mi ga ne daje. Šta onda drugo mogu da radim?”
Štaviše, ako požanje sav mak koji je posadio, kaže Muhamed, prihodi će pokriti troškove njegove porodice za čitavu godinu.

Prekinuti lanci snabdevanja
Mnogi su se, međutim, povinovali zabrani koja je ostavila očiglednog traga na svetske lance snabdevanja.
Proizvedeno je oko 72 odsto manje opijuma u svetu prošle godine u odnosu na 2022. godinu, prema Kancelariji Ujedinjenih nacija za borbu protiv droge i kriminala (UNDC).
Procenjeni bruto godišnji prihod od trgovine opijatom bio je 15,5 milijardi dolara između 2019. i 2022. godine.

Pre zabrane, Avganistan je proizvodio više od 80 odsto opijuma u svetu.
Ali proizvodnja se u međuvremenu strmoglavila za oko 95 odsto, prema najnovijem izveštaju UNDC-a.
Međutim, ona je dostigla delić povećanja preko ilegalnog uzgoja opijuma u Avganistanu između 2023. i 2024. godine.
Zalihe droge u Avganistanu pre sezone žetve 2023. godine doživljene su kao dovoljne da namire potražnju do kraja 2026. godine, zaključuje se u izveštaju.
Ali sada, osušeni opijum se u zemlji kupuje za desetostruko veću cenu nego pre zabrane.

Cena heroina u Avganistanu i nekim susednim zemljama takođe se utrostručila, prema UNDC-u.
Ovo bi, kažu oni, moglo da ohrabri više zemljoradnika da se upuste u uzgoj maka ili da ga nastave zbog njegove vrednosti.
A uz zabranu uzgoja maka i nestašice heroina na svetskom tržištu kao posledice toga, UNDC je izrazio „ozbiljnu zabrinutost” zbog pravljenja i uvođenja novih alternativnih sintetičkih opioida kao što su nitazeni, i prebacivanja čitavog tržišta na druge opioide kao što je fentanil, koji su izuzetno jaki i smrtonosni, čak i u malim dozama.
Tokom prisustva NATO i američkih snaga u Avganistanu i pre talibanske zabrane, milioni dolara su potrošeni na sprečavanje uzgoja maka
Ali zemljoradnici kažu da obećana pomoć za alternativne useve ili načine zarađivanja za život nikada nije stigla do njih i sada su prisiljeni da izaberu između kazne i siromaštva – zatvora ako prekrše zabranu i nemaštine ako joj se povinuju.

‘Strpaće vas u zatvor’
Pre zabrane, Helmand je bio ubedljivo najveća avganistanska pokrajina u proizvodnji opijuma.
Ali zvaničnici kažu da je nivo uzgoja maka u pokrajini sada spao na nulu.

Uprkos tome, mak je prošle godine u tajnosti bio uzgajan na oko 14.000 hektara zemljišta.
U distriktu Novzad u pokrajini Helmand, Aminulah se prebacio sa uzgoja maka na berbu kukuruza, pamuka i pšenice iz straha od talibana.

„Strpaće vas u zatvor na šest meseci”, kaže on, sedeći u prostoriji sa zidovima od blata sa malom decom.

„Ako provedem u zatvoru šest meseci, moja deca će ostati bez staratelja. I zato mi je bolje da ostanem s njima.”
Aminulah je uspeo da uzgoji useve na samo oko 15 odsto svog zemljišta.
Ostatak ostaje neplodan zbog suše.
„Ovi prinosi mi čak ni ne pokrivaju troškove”, dodaje on.
Uprkos izazovima, Aminulah kaže da je spreman da gladuje da bi bio sa rođenom decom.

Oni, poput Muhameda, koji se ogluše o zabranu suočavaju se sa čitavim dijapazonom kazni.
Jedan džerib iznosi 0,2 hektara.

„Ako zemljoradnik uzgoji manje od pola džeriba, kazna za njega je šest meseci zatvora”, rekao je za BBC portparol policije Helmanda kapetan Ezatulah Hakani.
Ona iznosi i do devet meseci za uzgoj između pola i jednog džeriba, a jednu godinu za sve iznad jednog džeriba, dodaje Hakani.

‘Uništi sve’
Ahmad je iz prve ruke okusio talibansku primenu zabrane uzgoja maka.
Govoreći uz oklevanje iz mračne prostorije, on se priseća popodneva kad su talibani pokucali na njegova vrata.

„Rekao sam im, sigurno ste da ste došli zbog opijuma, pa ću ga uništiti.”
Ahmad kaže da je dobio rok za uništenje maka do devet ujutro narednog dana.
Ali talibani su se vratili ranije.
„Iako sam uspeo da uništim samo deo, deo je ostao, pa su me uhapsili i zatvorili”, kaže on.
Ahmad sada priprema zemljište za alternativne useve, ali kaže da mu je potrebna pomoć, inače bi mogao da se vrati na uzgoj maka.

„Ako nema novca, onda nemam izbora nego da se vratim ponovo na uzgoj maka. Nemam novca”, kaže on.

Za mnoge, odricanje od izuzetno profitabilnih useva nije laka odluka.

Oni na vlasti bi takođe mogli da se suoče sa dilemom u budućnosti
Bez održive alternative uzgoju maka – i načina da zemljoradnici prehrane porodice – zabranjivanje ove biljke bi na kraju moglo da košta talibansku vladu podrške koju uživa.