kontinent

Lideri EU će se sukobiti oko pritiska na „Kupuj evropsko“ na samitu u Belgiji

February 12, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

U zamku sa jarkom u istočnom belgijskom selu, 27 lidera EU okupiće se u četvrtak na sesiji o tome kako Evropa može povratiti svoju ekonomsku konkurentnost u odnosu na SAD i Kinu, u vreme ekonomskih pretnji i političkih turbulencija.

Po dolasku na samit u četvrtak, predsednik Evropskog saveta, Antonio Kosta, rekao je: „Imamo jasan prioritet da jačamo ekonomski rast u Evropi. To je neophodno za naš prosperitet, za stvaranje kvalitetnih radnih mesta i za održavanje našeg ekonomskog socijalnog modela.“

Pitanje opadajuće konkurentnosti Evrope dugo je mučilo EU, ali je dobilo novu hitnost kada su bolne ranjivosti otkrivene iznenadnim gubitkom ruskog gasa 2022. godine, trgovinskim ratovima Donalda Trampa i težnjom Kine ka ekonomskoj dominaciji putem ogromnih državnih subvencija.

U tom kontekstu, EU razmatra nekada tabu politiku evropskih preferencija, naime favorizovanje evropskih kompanija u strateškim sektorima kao što su čiste tehnologije.

Krajem ovog meseca, izvršna vlast EU objaviće Zakon o industrijskom akceleratoru, koji bi trebalo da postavi ciljeve za evropski sadržaj u nizu strateških proizvoda, kao što su solarni paneli i električna vozila.

Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je ove nedelje evropskim novinama da evropske preferencije treba da budu usmerene na određene strateške sektore, kao što su čiste tehnologije, hemikalije, čelik, automobilska industrija i odbrana, „inače će Evropljani biti odbačeni“.

Opisao je evropske preferencije kao „odbrambenu meru“ i neophodnu jer se „suočavamo sa nelojalnim konkurentima koji više ne poštuju pravila Svetske trgovinske organizacije“.

Grupa severnoevropskih zemalja koje se zalažu za slobodnu trgovinu upozorila je na tu ideju. Zajednički dokument nordijskih, baltičkih zemalja i Holandije navodi da bi evropske preferencije „mogle rizikovati dodavanje još jednog sloja složene regulacije“ i odgurnuti investicije.

Simptom/The Guardian

Ko je Fabien Mandon, francuski general koji upozorava da se treba pripremiti na rat sa Rusijom?

November 12, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

„Rusija je zemlja koja bi mogla biti u iskušenju da nastavi rat na našem kontinentu“, rekao je general Mandon krajem oktobra francuskim zakonodavcima u Odboru za odbranu Nacionalne skupštine, preneo je Politico.

Prvi cilj koji sam postavio oružanim snagama, dodao je, jeste da budu spremne za tri ili četiri godine za šok koji bi bio svojevrsni test.

Juče je u intervju za vodeći francuski dnevni list Quest-France ponovo kazao da se treba pripremiti za mogući rat s Rusijom pre 2030.

„Znam da se Rusija vojno reorganizuje kako bi bila sposobna za borbu protiv zemalja NATO-a. Moramo se i mi pripremiti“, rekao je Mandon.

Kazao je i da je francuski predsednik Emanuel Makron zatražio od njega da predloži opcije kako bi se osigurala kontinuirana zaštita francuskog naroda i interesa zemlje, o čemu je u oktobru govorio i pred Odborom za odbranu. Tada je naglasio da francuska vojska mora biti spremna za rat tri do četiri godine.

I predsednik Srbije Aleksandar Vučić u prvom gostovanju na televiziji ove nedelje je, odgovarajući na pitanje u vezi sa izjavom Mandona da je u toku priprema francuskih pripadnika oružanih snaga za mogući rat sa Rusijom u roku od tri ili četiri godine, ocenio da se Srbija pametno naoružava i da će nastaviti da osnažuje svoju vojsku, kao i da proba da napravi zaštitnu kupolu.

„Mi moramo u tom smislu da se pripremamo. Moramo da nastavimo mnogo da ulažemo i radimo da bismo mogli dodatno da zaštitimo zemlju, da jačamo naše snage za protivvazdušnu odbranu, pre svega da pokušamo da napravimo vrstu zaštitne kupole nad Srbijom, što je mnogo teško i mnogo novca iziskuje“, rekao je Vučić.

Ko je Fabien Mandon?

Fabien Mandon je od jula na poziciji prvog čoveka Generalštaba francuske vojske. Ovaj 55-godišnji general vazduhoplovstva i bivši pilot borbenih aviona Mirage preuzeo je dužnost od Tjerija Burkharda.

Imenovanje Mandona, koji ima opsežno borbeno iskustvo, došlo je nakon što je predsednik Makron pozvao na povećanje francuskih izdvajanja za odbranu, navodeći Rusiju kao pretnju za celu Evropu, piše France 24.

Makron je tada rekao da „ako želiš da budeš poštovan, moraš biti moćan“. Pozvao je na „mobilizaciju“ svih državnih ministarstava.

„Imam potpuno poverenje u generala Fabiena Mandona“, napisao je Makron letos na društvenoj mreži X, dodajući da će on „voditi naše snage pred velikim izazovima“.

Do ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, francuske oružane snage bile su uglavnom fokusirane na međunarodne misije i asimetrično ratovanje protiv ne-državnih aktera, kao što su džihadističke grupe u afričkom regionu Sahel.

Mandon je službovao u Centralnoafričkoj Republici, Čadu i Tadžikistanu, odakle je izvodio misije u Avganistanu.

„Ubijao sam u Avganistanu. I znam koga sam ubijao: Talibane. Imam dušu borca“, citira France 24 njegovu izjavu datu francuskom magazinu L’Express.

Mandon je privremeno služio kao komandant u vazduhoplovnoj bazi Avord, gde su stacionirani borbeni avioni sposobni za nuklearno naoružanje.

Deo njegovih zadataka u Jelisejskoj palati bio je da informiše Makrona o pitanjima nuklearnog odvraćanja.

Fabien Mandon je rođen 19. oktobra 1969. u Montmorensiju. Sin je inženjera i fizioterapeutkinje koja je kasnije postala trgovkinja. Bio je član fudbalske omladinske ekipe Olimpik Lion, a zatim se opredelio za pripremu prijemnih ispita za vojne škole.

Upisao je Vazduhoplovnu školu 1990. godine i završio je 1994. godine sa diplomom borbenog pilota.

Kao borbeni pilot, Fabien Mandon je izveo 144 ratne misije, posebno u Čadu i Demokratskoj Republici Kongo.

Detalji o privatnom životu Fabiena Mandona ostaju strogo čuvani, što odražava njegovu sklonost ka privatnosti u visoko eksponiranoj karijeri. Nema javno dostupnih informacija o njegovom bračnom statusu, supruzi ili deci, a Mandon je dosledno držao svoj porodični život van očiju javnosti.

Ova diskrecija odgovara njegovom profesionalnom ponašanju, a kolege ga opisuju kao empatičnog, ali rezervisanog.

Ljubitelj je fudbala i voli da čita avijatičarsku literaturu.

Simptom/Danas

Forin Polisi: „Tramp nanosi udarac BiH, Dodik bi sad mogao pomoći Hrvatima u stvaranju trećeg entiteta“

November 12, 2025 by Mitko Arnaudov Leave a Comment

Trampova administracija ukinula je 29.oktobra sankcije Miloradu Dodiku, nacionalističkom bivšem lideru srpskog entiteta u Bosni i Hercegovini — Republike Srpske.

Samo dve nedelje ranije, 17. oktobra, američko Ministarstvo finansija ukinulo je sankcije i četvorici njegovih bliskih saradnika, podseća se.

Sjedinjene Države su Dodika uvele na crnu listu još 2017. godine, nakon što je organizovao referendum kojim se formalno obeležavalo osnivanje tzv. „Republike Srpske“ 1992. godine.

Taj potez bio je jasan znak podrške ratnim ciljevima Srbije tokom sukoba u Bosni — i direktno kršenje Dejtonskog mirovnog sporazuma, koji je okončao rat i uspostavio krhki sistem zajedničke vlasti među tri konstitutivna naroda.

Dejtonski sporazum je više puta bio na ivici raspada, najčešće upravo zbog Dodikove secesionističke politike. Sada, ukidanjem sankcija, Trampova administracija je ojačala iste one snage koje Vladimir Putin nastoji da iskoristi kako bi srušio mir uspostavljen u Dejtonu i oslabio Evropu iznutra.

Dodikova veza s Moskvom datira još od njegovog izbora za premijera Republike Srpske 2006. godine.

U to vreme, SAD su pažnju već usmerile na ratove u Avganistanu i Iraku, dok je NATO predao mirovnu misiju manjoj i opreznijoj snazi Evropske unije. Poslednji visoki predstavnik sa stvarnom moći, Pedi Ešdaun, otišao je krajem 2005. godine, a njegovi naslednici su oklevali da koriste tzv. Bonska ovlašćenja za smenu destruktivnih političara ili nametanje zakona.

U Briselu je fokus prešao sa reforme Bosne na kontrolu migracija.

Takva pasivnost omogućila je Dodiku da testira granice Dejtona i potisne međunarodni nadzor. Putin je to prepoznao i Dodika učinio svojim ključnim saveznikom na Balkanu.

Dodik je ubrzo postao stalni gost Kremlja, gde ga je Putin tretirao kao državnika, a ne regionalnog političara.

Ruski mediji su mu pružali veliku pažnju, dok su pravoslavne crkvene vođe davale legitimitet njegovom nacionalističkom narativu.

Gasprom, ruske banke i kompanije počele su da ulažu u Republiku Srpsku, jačajući Dodikovu moć, ali i zavisnost bosanskih Srba od Moskve.

Rusija ga je istovremeno štitila od međunarodne odgovornosti. Godine 2021. Moskva je izdejstvovala da se iz rezolucije Saveta bezbednosti UN o produženju mandata misije EUFOR uklone sve reference na Kancelariju visokog predstavnika (OHR), čime je oslabila njen autoritet da sprovodi Dejton.

Time je efektivno razdvojila civilni i vojni nadzor, što je smanjilo sposobnost Zapada da obuzda one koji prete stabilnosti Bosne.

U isto vreme, Rusija je koristila regionalnu politiku da produbi svoj uticaj. Bosna je postala koristan instrument za Moskvu da zadrži Srbiju u svojoj orbiti i spreči njen stvarni napredak ka Evropskoj uniji.

Srbija je otvorila pregovore o članstvu u EU 2014. godine, godinu dana nakon što je Hrvatska pristupila Uniji, ali oni praktično nisu napredovali.

Takvo stanje odgovara i Putinu i Dodiku — jer omogućava Dodiku da gura narativ o „Velikoj Srbiji“, isti onaj koji je izazvao rat 1992. godine.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ne može u potpunosti odbaciti taj narativ, jer bi time narušio svoju podršku nacionalista, ali ga ne može ni otvoreno prihvatiti bez ugrožavanja evropskih ambicija — a upravo ta dvosmislenost daje Rusiji polugu uticaja.

Još jedan važan saveznik Moskve u EU je mađarski premijer Viktor Orban, koji je više puta blokirao ili odlagao uvođenje evropskih sankcija protiv Dodika, čime ga je zaštitio od zajedničkog pritiska Zapada.

Ta Orbanova obstrukcija omogućila je Kremlju da produbi svoj uticaj unutar same EU, potkopavajući evropsko jedinstvo po pitanju Bosne i razotkrivajući ranjivost Unije.

Rusija je u početku bila branilac Bosne. Tokom devedesetih godina bila je ključni član Kontakt grupe, zajedno sa Britanijom, Francuskom, Nemačkom, Italijom i Sjedinjenim Državama, koja je radila na pronalaženju rešenja za rat u Bosni.

Nakon potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, Rusija je poslala oko 1.200 vojnika u NATO-ovu implementacionu misiju (IFOR), a kasnije i u Stabilizacionu silu (SFOR).

Njihov zadatak bio je da patroliraju centralnom Bosnom, obezbeđuju skladišta oružja i, često uz tenzije, sarađuju sa NATO saveznicima. Bio je to jedan od retkih trenutaka iskrene posleratne saradnje između Moskve i Zapada.

Odluka Trampove administracije da ukine sankcije Miloradu Dodiku sada ispunjava ključni cilj Putinove strategije — razbijanje zapadnog poretka.

Bosna možda više nije u središtu svetskih vesti, ali ako Evropa nastavi da je ignoriše, uskoro će ponovo biti, upozorava se u analizi. Njeno urušavanje bi destabilizovalo ceo kontinent i oslabilo evropske napore da se suprotstavi ruskoj agresiji.

Ako Evropa zaista želi da odbrani front u Ukrajini, mora istovremeno odbraniti mir u Bosni i pokazati da još uvek može samostalno oblikovati stabilnost na sopstvenom tlu.

Trampova odluka da ukine sankcije, čini se, nije bila rezultat promišljene politike prema Bosni, već posledica lobiranja Dodikovih ljudi, koji su angažovali više Trampovih bivših saradnika.

Među njima je i Rod Blagojević, bivši guverner Ilinoisa, kome je Tramp 2020. godine ublažio kaznu zatvora, a zatim ga pomilovao 2025. godine. Blagojević, sin srpskih imigranata, prikazao je sankcije protiv Dodika kao politički progon.

Za Dodika, ukidanje sankcija predstavlja ličnu i političku rehabilitaciju — potvrdu onoga što on naziva „velikom nepravdom prema srpskom narodu“.

Još važnije, to mu omogućava da učvrsti vlast. U avgustu je Centralna izborna komisija BiH poništila njegov mandat, ali Trampov potez sada vraća Dodiku političku moć, jačajući njegovu poziciju u okviru institucija Republike Srpske.

Mehanizmi odgovornosti već slabe. Ovih dana Državno tužilaštvo BiH suspendovalo je istragu protiv Dodika i dvojice drugih funkcionera Republike Srpske zbog optužbi za „napad na ustavni poredak“ — odluku koja, bez obzira na motive, pokazuje koliko su državne institucije postale nevoljne da ga izazovu.

Dodik će sada verovatno pojačati napore da destabilizuje Bosnu.

Može pokušati da se udruži sa hrvatskim političarima u cilju stvaranja posebnog hrvatskog entiteta, čime bi dodatno razbio Dejtonski sporazum.

Alternativno, mogao bi se još otvorenije fokusirati na secesionistički projekat Republike Srpske.

U oba slučaja, ishod je isti: pobeda za Putina, a gubitak za Bosnu i Evropsku uniju.

Simptom/Danas

Pangea: Drevni superkontinent koji je oblikovao naš svet

August 30, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Ova kolosalna kopnena masa bila je okružena globalnim okeanom zvanim Pantalasa, a njeno formiranje i konačni raspad odigrali su odlučujuću ulogu u oblikovanju Zemljine geologije, klime i biodiverziteta.
Pangea je počela da se formira u ranom karbonu, pre oko 335 miliona godina, kada su tektonski pokreti ploča polako spajali ranije kontinente. Do kasnog permskog perioda (pre oko 299 miliona godina), skoro celokupno Zemljino kopno se spojilo u ovo jedinstveno, kontinuirano prostranstvo. Centar Pangee je bio suv i pustinjski, dok su njene obale imale vlažnije uslove.

Život na superkontinentu
Tokom postojanja Pangee, život je prolazio kroz značajne promene. Permski period je doneo diverzifikaciju gmizavaca i pojavu prvih vrsta sličnih sisarima. U trijaskom periodu, dinosaurusi su počeli da se pojavljuju, dok je morski život napredovao u okolnoj Pantalasi i manjem okeanu Tetis, koji se nalazio između severne i južne polovine Pangee.

Početak raspada
Pangea nije trajala večno. Pre oko 235 miliona godina, tokom kasnog trijasa, tektonske sile su počele da je razdvajaju. Ovo razdvajanje je bilo sporo i odvijalo se u fazama:

Početno riftovanje je podelilo Pangeu na dve ogromne kopnene mase – Lauraziju na severu i Gondvannu na jugu.
Tokom narednih 100 miliona godina, ovi blokovi su se dalje fragmentirali na kontinente koje danas poznajemo.
Proces se nastavio u periodu jure i krede, što je na kraju dovelo do modernih kontinentalnih rasporeda.

Ideju o Pangei prvi put je predložio 1912. godine nemački meteorolog Alfred Vegener. Kroz svoju teoriju kontinentalnog drifta, Vegener je ukazao na zapanjujuće sličnosti između fosilnih vrsta pronađenih na kontinentima koji su sada razdvojeni okeanima, kao i na podudarne geološke formacije širom udaljenih zemalja. Na primer, isti drevni fosili gmizavaca otkriveni su i u Južnoj Americi i u Africi – što je nemoguće u današnjoj geografiji.

Iako je u početku dočekana sa skepticizmom, Vegenerova teorija je postala osnova za tektoniku ploča, moderno objašnjenje kako se Zemljine litosferske ploče kreću i preoblikuju kontinente tokom miliona godina.

Dokazi za Pangeu
Danas se naučnici oslanjaju na višestruke dokaze kako bi potvrdili postojanje Pangee:

Fosili identičnih biljaka i životinja na kontinentima koji su sada udaljeni hiljadama kilometara.
Podudarne stenske formacije i planinski venci preko razdvojenih kontinenata.
Paleoklimatski tragovi, kao što su drevni glacijalni naslaganja u regionima koji su sada tropski.

Zašto je Pangea važna danas

Proučavanje Pangee nije samo razumevanje prošlosti Zemlje – ono takođe pomaže naučnicima da predvide budućnost planete. Pomeranje kontinenata je u toku, a geolozi veruju da će se novi superkontinent na kraju formirati milionima godina od sada. Učenje o tome kako su formiranje i raspad Pangee uticali na klimu, biodiverzitet i cirkulaciju okeana pruža dragocen uvid u dugoročne planetarne promene.

Prozor u duboko vreme
Od svojih ogromnih pustinja do obala ispunjenih dinosaurusima, Pangea je bila dinamičan, međusobno povezan svet. Njena priča – otkrivena kroz fosile, stene i uporni rad naučnika – podseća nas da Zemlja nije statična već sistem koji se stalno razvija. Kontinenti pod našim nogama su uvek u pokretu, a planeta koju danas vidimo je samo jedno poglavlje u priči koja je nastajala stotinama miliona godina.

Simptom/Wonderae.com

# kontinent

Lideri EU će se sukobiti oko pritiska na „Kupuj evropsko“ na samitu u Belgiji

Ko je Fabien Mandon, francuski general koji upozorava da se treba pripremiti na rat sa Rusijom?

Forin Polisi: „Tramp nanosi udarac BiH, Dodik bi sad mogao pomoći Hrvatima u stvaranju trećeg entiteta“

Pangea: Drevni superkontinent koji je oblikovao naš svet