Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić izjavio je da su izbori za Evropski parlament pokazali da postoji velika razlika između nacionalnih politika u zemljama koje su članice EU i da građani u tim državama žele nešto drugačiju politiku na nivou evropskih institucija.

Đurić je u emisiji Euronews Centar rekao da Srbija pažljivo analizira ove rezultate, jer imaju veliko značenje kada je reč o našoj evropskoj perspektivi i integracijama.

“U ministarstvu pravimo jedan spisak evroparlamentaraca sa kojima planiramo da ostvarimo blisku i intenzivnu saradnju. Ima tu i ljudi srpskog porekla. Srbija se ozbiljno priprema da za svoj slučaj lobira u Evropskom parlamentu. I mislim da je vrlo važno da od prvog dana na organizovan način pristupimo tome”, rekao je Đurić.

Đurić je istakao da je važno da u Srbiji imamo konsenzus oko ključnih nacionalnih pitanja i neku vrstu stabilnosti, što su pokazali nedavno završeni izbori u Srbiji, dok na izbore u EP gleda kao na priliku za stvaranje novih prijatelja.

“Trudimo se da napravimo mrežu prijatelja. U Evropskom parlamentu ne postoji kokus na način na koji postoji u američkom Kongresu, ali Srbija će imati mrežu prijatelja u novom Evropskom parlamentu i mislim da je to dobro”, rekao je Đurić i dodao:

“Očigledno je da je bilo dosta ljudi koji nam politički nisu bili naklonjeni u prethodnom sazivu. Želim da sada iskoristimo potencijal koji se stvara i da aktivno pristupimo građenju odnosa i sa velikim brojem novih evroparlamentaraca koji prvi put stupaju u predstavničke klupe u Strazburu, odnosno Briselu”.

Politička grupacija, kojoj pripada i SNS, je ostvarila izuzetan rezultat na ovim evrpskim izborima i očekujem da će mnogi od njih podržati nastojanje Srbije da ubrza svoj proces evropskih integracija, poručio je srpski šef diplomatije.

“Mislim da je važno da ljudi znaju da ćemo mi nezavisno od toga, naše reforme u zemlji da ubrzamo i da ćemo biti spremni da do 2027. godine zaokružimo proces reformi sa evropske agende u čitavom nizu oblasti. Da ćemo čak i pre formalnog pristupanja biti u stanju da nadmašimo standarde u mnogim oblastima u odnosu na ono što je zacrtala EU”, rekao je Đurić.

Đurić se osvrnuo na izjavu Vladimira Bilčika koji je rekao da  je Srbija sela u zadnji vagon umesto da bude lokomotiva regiona kada su evrointegracije i da treba više da preuzme inicijative kada su u pitanju pristupanja Evropskoj uniji.

“Srbija je u situaciji da mora vrlo pažljivo da balansira svoje prioritete. Sa jedne strane imamo našu nacionalnu politiku, očuvanje Kosova i Metohije, zaštitu interesa Srba koji žive u celom regionu, očuvanje naše vojne neutralnosti i dobrih odnosa sa svima u svetu. To podrazumeva da smo mi autonoman centar političkog odlučivanja i pojedine političke grupacije u pojedinim državama, članicama nisu oduševljene tim konceptom”.

Đurić tvrdi da postoje zemlje u našem regionu koje ne problematizuju bilo koji zajednički ili kolektivni stav EU, koje praktično izvršavaju one političke smernice koje se utvrđuju na nekom drugom mestu.

“Mi smo ambiciozniji, imamo ambiciju da sačuvamo našu samostalnu i nezavisnu spoljnu politiku, postepeno se usklađujući naravno sa evropskom agendom, ali želimo da Srbiji isporučimo najbolji mogući rezultat i u ekonomiji, i u svim drugim oblastima, i u zaštiti nacionalnih interesa, tako što ćemo očuvati taj viševektorski pristup dokle god možemo”, poručio je Đurić.

Dodao je da nezavisna spoljna politika u jednoj meri moguća i da postoji niz članica Evropske unije koje održavaju odvojene relacije sa brojnim velikim silama u svetu i koje imaju i te kako mnogo nijansi kada je reč o tim odnosima.

Prema njegovim rečima, Srbija nema formalnu obavezu da uvede sankcije Rusiji, jer nije članica EU.

“Mi uvek nastojimo da se usklađujemo sa što je moguće većim procentom odluka i unutar Ministarstva spoljnih poslova trenutno radimo na razradi plana kako da povećamo taj procenat usklađivanja, a da istovremeno ne ugrozimo naše nacionalne i državne interese. Srbija ima svoju politiku koja je zasnovana na zaključicima Saveta za nacionalnu bezbednost. Ta politika je preživela test vremena duže od dve godine i mi aktivno radimo na jačanju pozicija Srbije na svaki način”.

Poziv Konakoviću i Juratoviću da sledeći put dođu na Svesrpski sabor

Govoreći o prvom Svesrpskom saboru pod nazivom “Jedan narod, jedan sabor – Srbija i Srpska”, Đurić je rekao da su mnogi u regionu pokušali da iskrive suštinu samog skupa i Deklaracije koja je doneta.

“Mi želimo kroz ovaj sabor da pošaljemo snažnu poruku da će Srbija voditi računa o svojim sunarodnicima, gde god živeli, posebno u našem regionu. Da želimo da vidimo punu primenu i poštovanje Dejtonskog sporazuma, posebno u onim oblastima koji garantuju nadležnosti Republici Srpskoj. Da stojimo uz Republiku Srpsku i naš narod sa one strane Drine, kada reču o svim pritiscima sa kojima se suočavaju, kada reču o umanjenju nadležnosti”, rekao je Đurić.

On je javno pozvao ministra spoljnih poslova BiH Elmedina Konaković i Josipa Juratovića iz Bundestaga da sledeći put dođu na Sabor, jer Srbija planira da ga održava često i redovno.

“Iz ovih komentara progovara zapravo nacionalizam tih ljudi, zato što njima smeta negovanje veza između Srbije i Republike Srpske, priča o čuvanju našeg identiteta, o zajedničkom, duhovnom, jezičkom, kulturnom prostoru, o međusobnoj ekonomskoj i svakoj drugoj pomaći. Reč je o okupljanju sa ciljem promocije kolektivnih, narodnih, političkih, ekonomskih, kulturnih i drugih prava Srba. Zašto bi to trebalo bilo koga da brine?”.

Dodao je da su najviši predstavnici Srbije tokom Sabora naglasili da je očuvanje mira i stabilnosti okosnica za ostvarivanje svih srpskih nacionalnih interesa.

“Nema uspeha srpskog naroda bez očuvanja mira i stabilnosti i bez pružene ruke saradnje svim narodima u regionu. Želim da iskoristim priliku da te ljude koji iskrivljuju danas teze vezane za ovaj sabor, da sledeći put dođu kao naši gosti, da na njemu uzmu učešće, da umesto što seju strah kao ključni preduslov za stvaranje netrpeljivosti, koje oni priželjkuju, pošto je to vrsta političke agende na kojoj su navikli da decenijama plivaju. Da umesto toga dođu, da prijateljski, dobrosusedski, komšijski budu naši gosti, da razgovaramo o tome kako da afirmišemo položaj i drugih naroda”.

“Mi smo ponosni u Srbiji, što smo zemlja u regionu sa najvećim brojem saveta nacionalnih zajednica. Imamo 24 nacionalne zajednice u Srbiji i verujte mi da sam do kraja iskren kada kažem da sve njih podjednako osećamo delom države Srbije i želimo svima njima da afirmišu, neguju i čuvaju svoju kulturu i u tome nema ni trunke primise bilo kakvog licemerja, kakvog ima u ovoj tobožnjoj brizi za mir i stabilnost, tanko ogrnutih etnonacionalista”.

EuroNews Srbija