Utorak, 11. novembar 2025.
potražite Simptom...

# Norveška

Društvo Svet pre 2 dana

Norveška transportna firma pojačava kontrole nakon test otkrića da se autobusi kineske proizvodnje mogu daljinski zaustaviti

Transportni operater Ruter saopštio je da rezultati testa objavljeni prošle nedelje pokazuju da je kineski proizvođač autobusa Jutong grupa imao pristup njihovim kontrolnim sistemima za ažuriranje softvera i dijagnostiku. „U teoriji, ovo bi se moglo…

Ekonomija Svet pre 3 dana

Norveška: JYSK zatvara sve prodavnice...

Kompanija svake godine na jedan dan obustavlja rad u celoj zemlji kako bi proslavila svoje zaposlene. Na događaj su pozvani svi radnici iz prodavnica i centrale, njih oko 1.200, zajedno sa partnerima. Troškovi za letove,…

Društvo Svet pre 4 dana

U Norveškoj oštrije kontrole posle otkrića da je kineske autobuse moguće daljinski isključiti

Prema rezultatima testa, objavljenim prošle nedelje, kineska kompanija Yutong, proizvođač spornih autobusa, ima pristup centralnim kontrolnim sistemima vozila radi ažuriranja softvera i obavljanja dijagnostike. To, kako se navodi, „teoretski ostavlja prostor da se utiče na…

Politika Svet pre 1 mes.

Zbog dronova privremeno zabranjena sletanja na aerodromu u Oslu

Nekoliko dolaznih letova je odloženo ili preusmereno nakon što je policija oko ponoći primila izveštaj da je pilot kompanije Norwegian Air mislio da je video tri do pet dronova tokom prilaza aerodromu, objavio je norveški…

Društvo Svet pre 1 mes.

Zvanična statistika: Etnički Norvežani će postati manjina u sopstvenoj zemlji

Prošle godine, 52.000 ljudi je imigriralo u Norvešku, što je skoro jednako broju od 54.500 dece rođene u zemlji 2019. godine, prema Neto migracija u Norvešku iznosila je 25.300 ljudi, ali zemlja od 5,3 miliona…

Društvo Svet pre 7 mes.

Mlade Dankinje ove godine se upisuju u vojnu evidenciju, mogućnost da budu regrutovane sledeće godine

Među nordijskim zemljama prva je obavezni vojni rok za žene uvela Norveška, još 2015. i to je tada obrazloženo ravnopravnošću polova, jer je odluka doneta još 2013, pre ruske aneksije Krima. Spoljnopolitički i bezbednosni element…

Društvo Svet pre 1 god.

Navodni ruski špijunski kit beluga pronađen mrtav kod obale Norveške

Norveški javni servis NRK javio je da je telo kita u subotu pronađeno kako pluta u zalivu Risavika na jugu Norveške. Beluga, čiji je nadimak kombinacija norveške reči „hval“ što znači kit i imena ruskog…

Društvo Svet pre 1 god.

Nakon godina "previranja" sklapa se brak norveške princeze i američkog šamana (video)

Gosti će kasnije danas otputovati morem do sela Geirangera na obali fjorda koji je proglašen za svetsku baštinu Uneskoa. Oni će ploviti do živopisnog grada Geirangera, na obali fjorda koji je proglašen za svetsku baštinu…

Politika Svet pre 1 god.

Osvetljen plan NATO i taktika za veliki rat

Američki vojnici bi sleteli u jednu od pet luka i bili usmereni duž unapred planiranih logističkih ruta kako bi se suprotstavili mogućem napadu Moskve, rekli su zvaničnici za Telegraf. To dolazi usred upozorenja najviših lidera…

Norveška transportna firma pojačava kontrole nakon test otkrića da se autobusi kineske proizvodnje mogu daljinski zaustaviti

by Leave a Comment

Transportni operater Ruter saopštio je da rezultati testa objavljeni prošle nedelje pokazuju da je kineski proizvođač autobusa Jutong grupa imao pristup njihovim kontrolnim sistemima za ažuriranje softvera i dijagnostiku. „U teoriji, ovo bi se moglo zloupotrebiti “, navodi se.

Testovi  sa autobusima koji su se vozili u podzemnim rudnicima kako bi se uklonili spoljni signali — sprovedeni su i na potpuno novim autobusima Jutong i na trogodišnjim vozilima holandskog proizvođača autobusa VDL, saopštila je kompanija. Navedeno je da su testovi pokazali da holandski autobusi nisu imali mogućnost da sprovode ažuriranja softvera putem interneta, dok su autobusi kineske proizvodnje imali.

Simptom/AP

Norveška: JYSK zatvara sve prodavnice…

by Leave a Comment

Kompanija svake godine na jedan dan obustavlja rad u celoj zemlji kako bi proslavila svoje zaposlene. Na događaj su pozvani svi radnici iz prodavnica i centrale, njih oko 1.200, zajedno sa partnerima. Troškovi za letove, hranu i noćenje iznose nekoliko desetina miliona norveških kruna.

“To je naša investicija u ljude, može se reći i izraz ljubavi prema zaposlenima. Želimo da ih okupimo, da ih zajedno sa njihovim partnerima nagradimo i zahvalimo im na trudu”, izjavila je Martina Pohjanen, direktorka JYSK-a Norveška.

Simptom/Biz

U Norveškoj oštrije kontrole posle otkrića da je kineske autobuse moguće daljinski isključiti

by Leave a Comment

Prema rezultatima testa, objavljenim prošle nedelje, kineska kompanija Yutong, proizvođač spornih autobusa, ima pristup centralnim kontrolnim sistemima vozila radi ažuriranja softvera i obavljanja dijagnostike. To, kako se navodi, „teoretski ostavlja prostor da se utiče na funkcionisanje autobusa“.

Testiranje je sprovedeno u podzemnim rudnicima, kako bi se isključili svi spoljni signali, i obuhvatilo je i potpuno nove Yutong autobuse, kao i tri godine stare modele holandskog proizvođača VDL. Ruter ističe da je utvrđeno kako VDL-ova vozila ne omogućavaju bežično ažuriranje softvera, za razliku od kineskih.

„Testovi su pokazali da proizvođač ima direktan digitalni pristup svakom autobusu u svrhu ažuriranja softvera i dijagnostike“, navodi se u saopštenju Rutera, koji upravlja polovicom javnog prevoza u Norveškoj.

List britanski Guardian prenosi reakciju kompanije Yutong, koja u odgovoru ističe da se „strogo pridržava zakona i propisa svih zemalja u kojima posluje“, naglašavajući da se podaci o autobusima čuvaju na serverima u Nemačkoj. Neimenovani portparol kompanije dodao je da su podaci šifrovani i koriste se „isključivo za održavanje, optimizaciju i unapređivanje usluga, u skladu sa potrebama kupaca nakon kupovine vozila“.

Na zvaničnom sajtu Yutonga navodi se da je kompanija u poslednjih nekoliko decenija prodala desetine hiljada vozila širom Evrope, Afrike, Latinske Amerike i Azijsko-pacifičkog regiona.

Testiranje u Norveškoj sprovedeno je delimično zbog rastuće globalne zabrinutosti oko mogućnosti nadzora i daljinskog upravljanja vozilima, u vreme kada brojne zemlje uvode strože propise o zaštiti podataka potrošača i bezbednosti na daljinu.

Ovakva zabrinutost nije nova: početkom godine američki regulatori pokrenuli su istragu o vozilima kompanije Tesla, zbog navoda da je njihova aplikacija omogućila vozačima da daljinski pomeraju svoja vozila, što je navodno dovelo do nekoliko sudara.

Za razliku od autonomnih vozila poput taksija i šatl-autobusa u Kaliforniji i Kini, Yutongovi autobusi kojima upravljaju norveški vozači nisu samovozeći — ali otkrića ovog testa postavila su važna pitanja o digitalnoj bezbednosti u javnom prevozu.

Simptom/Nova.rs/Beta

Zbog dronova privremeno zabranjena sletanja na aerodromu u Oslu

by Leave a Comment

Nekoliko dolaznih letova je odloženo ili preusmereno nakon što je policija oko ponoći primila izveštaj da je pilot kompanije Norwegian Air mislio da je video tri do pet dronova tokom prilaza aerodromu, objavio je norveški novinski portal, pozivajući se na policiju.

NTB je izvestio da viđenje ostaje nepotvrđeno i da su sve operacije na aerodromu nastavljene, preneo je Index.hr.

Prekidi u evropskom vazdušnom saobraćaju

Evropska avijacija je poslednjih nedelja nekoliko puta bila bačena u haos zbog viđenja dronova i upada u vazduh, uključujući i aerodrome u Kopenhagenu, Oslu i Minhenu.

Nemački kancelar Fridrih Merc rekao je da pretpostavlja da Rusija stoji iza mnogih dronova viđenih iznad Nemačke prošlog vikenda, potencijalno uključujući i one koji su poremetili desetine letova i zaglavili više od 10.000 putnika na aerodromu u Minhenu.

„Rusija verovatno stoji iza većine ovih letova“

Dodao je da je učestalost upada u evropski vazdušni prostor bila bez presedana, čak i u poređenju sa erom Hladnog rata, ali nijedan od do sada primećenih dronova nije bio naoružan. Svi su bili na izviđačkim letovima, rekao je.

„Pretpostavljamo da Rusija stoji iza većine ovih letova dronova“, rekao je.

Simptom/Danas/Index.hr

Zvanična statistika: Etnički Norvežani će postati manjina u sopstvenoj zemlji

by Leave a Comment

Prošle godine, 52.000 ljudi je imigriralo u Norvešku, što je skoro jednako broju od 54.500 dece rođene u zemlji 2019. godine, prema

Neto migracija u Norvešku iznosila je 25.300 ljudi, ali zemlja od 5,3 miliona stanovnika konstantno beleži smanjenje udela novorođenčadi svake godine, a broj novorođenčadi rođenih u Norveškoj dostigao je vrhunac 2009. godine sa 61.800 porođaja.

Zbog ovih trendova, prosečna starost Norvežana skočila je za 0,23 procenta na 40,5 godina

S obzirom na sve veći broj migranata u zemlji, postoji zabrinutost zbog smanjenja broja etničkih Norvežana. Prema rečima novinara Helgea Lurasa iz novinske kuće Resett, etnički Norvežani su na putu da „postanu manjina u svojoj zemlji“.

 

Foto Pixabay

Resett je analizirao podatke o novorođenčadi sa imigrantskim poreklom i uporedio ih sa podacima o neto migraciji. Bilo je 42.300 ljudi sa imigrantskim poreklom i 37.000 novorođenčadi sa etničkim norveškim poreklom. Zaključno, Resett je otkrio da je 2019. godine najmanje 53 procenta dece rođene u Norveškoj imalo strano poreklo.

Stopa fertiliteta žena etničkog porekla (1,50) u poređenju sa ženama imigrantskog porekla (1,87) je još jedan nepovoljan faktor. Žene afričkog porekla imaju još veću stopu fertiliteta, koja iznosi 2,6 dece po majci.

U prošlosti je norveško stanovništvo bilo veoma homogeno. Krajem 1970-ih, etnički Norvežani su činili 98 procenata stanovništva. Danas, osim Norvežana, najbrojnije strane grupe su Poljaci, Šveđani, Somalijci, Litvanci, Pakistanci i Iračani.

 

Simptom/Norvay News

Mlade Dankinje ove godine se upisuju u vojnu evidenciju, mogućnost da budu regrutovane sledeće godine

by Leave a Comment

Među nordijskim zemljama prva je obavezni vojni rok za žene uvela Norveška, još 2015. i to je tada obrazloženo ravnopravnošću polova, jer je odluka doneta još 2013, pre ruske aneksije Krima. Spoljnopolitički i bezbednosni element na značaju je dobio tek kasnije. Švedska je tu odluku donela 2019. godine.

U Danskoj je mogućnost obeveznog služenje vojnog roka samo deo šire reforme oružanih snaga. U Danskoj će vojni rok od avgusta 2026. biti produžen sa četiri na jedanaest meseci, pa se strahuje da će se manje mladih, muškaraca i žena, odlučiti na dobrovoljno služenje i da neće biti dovoljno kandidata, piše švajcarska televizija SRF.

Mladići u Danskoj postaju vojni obveznici nakon što napune 18 godina, a tako će od 2026. biti i za žene. Ipak, pravilo je da se ne pozivaju u vojsku svi mladi iz iste generacije, nego se samo ako nema dovoljno dovrovoljaca ostatak popunjava nasumičnom lutrijom.

Mlade Dankinje koje su napunile 18 godina do prvog jula ove godine treba da se upišu u vojnu evidenciju, a mogle bi da budu regrutovane već tokom sledeće godine.

Pozadina reforme je pogoršanje bezbednosne situacije u Evropi, posebno zbog pretnje koju predstavlja Rusija, na šta je nedavno upozorila i danska obaveštajna služba.

Inicijator reforme, socijaldemokratska vlada premijerke Mete Frederiksen je kao drugi, principjelni razlog, navela rodnu ravnopravnost.

Dopisnica SRF iz skandinavskih zemalja piše da su dugo vođene rasprave o reformi vojske, ali da je u Danskoj kad je reč o bezbednosnim pitanjim uvek vladao visok stepen saglasnosti stranaka, a i među stanovništvom visok nivo spremnosti da se odazove pozivu u vojsku.

U prvom trenutku je izgledalo da bi desničarske partije Liberalna alijansa i Danske demokrate mogle da spreče potez vlade ulaganjem veta, ali su liberali promenili mišljenje.

Ipak, čuju se i glasovi kritike zbog uvođenja vojnog roka za žene, a glavna rasprava se vodi oko toga da li je armija uopšte spremna za žene.

Vode se diskusije koje sežu od seksizma u vojsci, postojanja kapaciteta za obuku, pa do ženskih uniformi, i naizgled “banalnih” stvari kao što je vojni donji veš, ili činjenica da su gas-maske u vojsci po pravilu prevelike za žene, piše SRF.

Vlada u svojoj reformi govori o potpunoj ravnopravnosti žena u vojsci i da će im posle petomosečne osnovne obuke biti dostupne sve dužnosti u svim vidovima vojske.

Čuju se ipak i sugestije da su žene vojsci manje potrebne zbog fizičke snage, a daleko više zbog nekih posebnih sposobnosti, na primer stručnosti u oblasti informatičkih tehnologija.

Simptom/ Dnevni evropski servis

Navodni ruski špijunski kit beluga pronađen mrtav kod obale Norveške

by Leave a Comment

Norveški javni servis NRK javio je da je telo kita u subotu pronađeno kako pluta u zalivu Risavika na jugu Norveške.

Beluga, čiji je nadimak kombinacija norveške reči „hval“ što znači kit i imena ruskog predsednika, izvađeno je iz vode i odneseno u obližnju luku gde će ga stručnjaci proučiti.

„Nažalost, pronašli smo Valdimira kako pluta u moru. Uginuo je, ali ne znamo uzrok“, rekao je biolog Sebastijan Strand, dodajući da nikakve povrede nisu vidljive.

Strand, koji prati Valdimirove avanture protekle tri godine kaže da ga je duboko pogodila iznenadna smrt kita.

Prvi put spažen 2019. godine kod severnog ostrva Ingoja blizu arktičkog grada Hamerfesta, 4,2 metara dugačak i 1.225 kilograma težak kit imao je pojas oko tela na čijoj je kopči pisalo „oprema Sankt Peterburga“ i nosač za malu kameru.

Ubrzo su krenule da kruže glasine da se radi o špijunskom kitu, a stručnjaci kažu da je ruska mornarica pokušavala da koristi kitove u vojne svrhe.

Tokom proteklih nekoliko godina, Valdimir je redovno viđan u vodama nekoliko norveških obalskih gradova, bio je veoma pitom, uživao igrajući se sa ljudima, pa čak i reagovao na ručne signale.

Imajući ovo u vidu, čini se da je Valdimir došao u Norvešku iz ruskih voda gde pretpostavljamo da je držan u zarobljeništvu, a norveški mediji takođe spekulišu da je Valdimir možda bio korišćen kao neka vrsta terapijskog kita.

BBC/RTS

Nakon godina “previranja” sklapa se brak norveške princeze i američkog šamana (video)

by Leave a Comment

Gosti će kasnije danas otputovati morem do sela Geirangera na obali fjorda koji je proglašen za svetsku baštinu Uneskoa.

Oni će ploviti do živopisnog grada Geirangera, na obali fjorda koji je proglašen za svetsku baštinu Uneska. Program venčanja kaže da će gosti uživati u „laganom ručku na brodu dok budu posmatrali veličanstvene planine i vodopade”.
Par će se potom venčati na privatnom događaju, sutra.
Navodi se da će članovi švedske kraljevske porodice prisustvovati zajedno sa raznim uticajnim osobama na društvenim mrežama i TV ličnostima, uključujući američku rijaliti zvezdu i manekenku Sintiju Bejli.
Kako prenose norveški mediji, gosti su zamoljeni da ne koriste mobilne telefone ili kamere tokom proslave i da ne objavljuju ništa na društvenim mrežama.

Princeza Marta Luiz (52) i gospodin Veret (49) objavili su veridbu 2022.

Princeza – bivša konjanica i najstarija od dvoje dece norveškog kralja Haralda – ranije je bila udata za pokojnog pisca i umetnika Arija Bena, sa kojim je imala tri ćerke – Mod, Liju i Emu. Njih dvoje su se razveli 2017. Gospodin Ben, koji je pričao o patnji od depresije, umro je na Božić 2019.
Marta Luiz je već decenijama izazivala kontroverze u Norveškoj zbog svog učešća u alternativnim tretmanima. Izgubila je svoju počasnu titulu „Njeno kraljevsko visočanstvo” 2002. kako bi joj bilo dozvoljeno da pokrene sopstveni biznis. Ona je 2007. objavila da je vidovita i do 2018. vodila školu za koju je rekla da je učila učenike da „stvaraju čuda“ i razgovaraju sa anđelima, što je izazvalo mnogo negativnih reakcija i poljuljalo njen kredibilitet u javnosti.

Prošle godine, Marta Luiz rekla je Keti Kej iz Bi-Bi-Sija da je bilo toliko „previranja“ u vezi sa njenom odlukom da krene drugačijim putem od onog „tradicionalnog kraljevskog“.
„Bilo je mnogo kritika tokom godina, posebno zbog toga što sam duhovna – a u Norveškoj je to tabu“, rekla je ona.
U međuvremenu, gospodin Veret kaže na svom sajtu da je on šesta generacija šamana, „božji sluga i energetski aktivator“ koji „demistifikuje duhovnost“ kroz svoja „bez besmislica“ učenja.
U intervjuu za časopis Vaniti Fair, on je tvrdio da je ustao iz mrtvih i rekao da mu je, kada je bio dete, rođak predvideo da će se jednog dana oženiti princezom Norveške.

Simptom /BBC

https://youtu.be/GSjfO-UZYuk

Osvetljen plan NATO i taktika za veliki rat

by Leave a Comment

Američki vojnici bi sleteli u jednu od pet luka i bili usmereni duž unapred planiranih logističkih ruta kako bi se suprotstavili mogućem napadu Moskve, rekli su zvaničnici za Telegraf.

To dolazi usred upozorenja najviših lidera Alijanse da zapadne vlade moraju da se pripreme za sukob sa Rusijom u naredne dve decenije.

Logistički putevi su postali ključni prioritet otkako su se lideri NATO-a dogovorili da pripreme 300.000 vojnika koji će biti u stanju visoke spremnosti za odbranu alijanse na samitu u Viljnusu, u Litvaniji, prošle godine. Postojeći planovi predviđaju da američke trupe sleću u holandske luke pre nego što se ukrcaju na vozove koji ih prevoze kroz Nemačku i dalje do Poljske.

U slučaju ruske invazije na NATO, američke trupe bi bile otpremljene u luku Roterdam pre nego što bi bile transportovane na istok. Ali iza kulisa se takođe sklapaju aranžmani za proširenje ruta ka drugim lukama kako bi se osiguralo da moskovske snage ne mogu prekinuti kopnenu liniju komunikacija.


Jedan koridor ide i preko Hrvatske

Ako snage NATO-a koje ulaze iz Holandije budu pogođene ruskim bombardovanjem ili budu uništene luke u severnoj Evropi, alijansa bi trebalo da prebaci fokus na luke u Italiji, Grčkoj i Turskoj.

Iz italijanskih luka, američke trupe bi mogle da budu prebačene kopnom preko Slovenije, Hrvatske do Mađarske, koja deli granicu sa Ukrajinom.

Slični planovi postoje za transport snaga iz turskih i grčkih luka preko Bugarske i Rumunije do istočnog krila alijanse. Izrađuju se i planovi za transport trupa preko luka na Balkanu, kao i kroz Norvešku, Švedsku i Finsku. Na ovim koridorima, nacionalne vojske neće biti ograničene lokalnim propisima i biće slobodne da prevoze pošiljke bez uobičajenih ograničenja.

Ranije se francuska vlada žalila da su njeni tenkovi bili zarobljeni na stranim granicama birokratskim procesima dok pokušavaju da se rasporede u Rumuniji kao deo nove šeme odbrane od ruske invazije za koju se strahuje.

U poslednjih pet godina, Jsec je vršio preglede u ime NATO-a kako bi otkrio različite rute koje bi se mogle koristiti za isporuku trupa u borbi protiv ruske invazije. Luke u severnoj Evropi, poput Holandije, Nemačke i Baltisa, smatraju se posebno podložnim ruskim raketnim napadima.

General-potpukovnik Solfrank je rekao: “Sve je stvoreno na način da postoji neophodna otpornost – robusnost, rezerve i višak. Ali nakon upozorenja da NATO ima samo 5 odsto neophodne protivvazdušne odbrane da pokrije svoj istočni bok, komandant Jsec-a je zabrinut zbog sposobnosti zemlja-vazduh za odbranu svojih ključnih logističkih čvorišta.”

“Posmatrajući i procenjujući ruski rat u Ukrajini, primetili smo da je Rusija napala ukrajinske logističke baze”, rekao je on.

“To mora da dovede do zaključka da je jasno da ogromne logističke baze, kakve poznajemo iz Avganistana i Iraka, više nisu moguće jer će biti napadnute i uništene veoma rano u konfliktnoj situaciji. Što se tiče protivodbrane… Uvek je oskudno. Ne mogu da zamislim situaciju da imate dovoljno PVO. To je dobar primer gde važi vojni princip: Ako želiš da budeš jak svuda, nigde nisi jak”, rekao je Solfrank.

Izvor B92net

Copyright 2024
O nama Impresum Kontakt