Geopolitika i specifičan poslovni model
Objašnjavajući pozadinu najavljenih promena, Vojinović ističe da se trenutno ukrštaju globalna kriza na Bliskom Istoku i specifične lokalne okolnosti vezane za Naftnu industriju Srbije (NIS). Low-cost kompanije po svojoj prirodi zavise od maksimalne optimizacije troškova, pa su izuzetno osetljive na neplanirane skokove cena energenata.
“Low-cost aviokompanije u svom poslovnom modelu gledaju da imaju što manje iznose troškova za što veći opseg operacija – da pokušaju da optimizuju, uštede, skrate i ubrzaju nešto što ‘većim’ nacionalnim aviokompanijama ne uspeva. I to se onda preliva na marketinški koncept da je avio-karta jako jeftina. Naravno, nisu sve karte u avionu jeftine, naplaćuju vam i torbe u kasnijim koracima rezervacije, ali su i dalje jeftiniji. Ove godine dogodili su im se mnogo veći troškovi avio-goriva koji nisu bili planirani, a takve geopolitičke poremećaje ne možete da anticipirate”, objašnjava sagovornik.
Uprkos rashodima, Vojinović naglašava da te kompanije godinama akumuliraju enorme rezerve gotovine kako bi izdržale krizne periode. Umesto da troše novac na popunjavanje trenutnih rupa, one taktički menjaju tržišta. On napominje da Srbija za gigante kao što su Wizz Air i Ryanair predstavlja izuzetno malo tržište u poređenju sa drugim evropskim zemljama gde je potražnja ostala izuzetno jaka, te da odsustvo opšte recesije u Evropi sprečava još veću krizu u sektoru.
Govoreći konkretno o Nišu, Vojinović navodi da apsurd situacije leži u tome što potražnja putnika uopšte ne jenjava – niški aerodrom je zabeležio blizu 400.000 putnika, a popunjenost putničkih kabina na globalnom nivou, pa i kod Air Serbia, prelazi istorijskih 80 odsto. Problem sa Ryanair-om je čisto pravno-korporativne prirode i vezan je za dobavljače avio-goriva.
“Vezano konkretno za Ryanair, za razliku od problema koji Wizz Air ima u Beogradu koji je druge prirode, oni su javno saopštili da zbog sankcija NIS-u, odnosno produženog rešavanja problema sa NIS-om, više kao korporacija ne mogu da dozvole da toče NIS-ovo gorivo u Nišu. A igrom slučaja, NIS je jedini proizvođač avio-goriva u Srbiji. Reč je o korporativnoj odluci – ne žele da rizikuju udar američkih sankcija. Zbog toga se povlače iz Niša od oktobra, kada počinje zimska sezona kada se inače najmanje leti”, podvlači
Povlačenjem Ryanair-a ugrožene su bile linije poput Beča, Malte i Kopenhagena. Vojinović pojašnjava model funkcionisanja niškog aerodroma: low-cost prevoznici dobijaju ogromne popuste na aerodromske takse u zamenu za veliku frekvenciju putnika, od čega sam aerodrom prihoduje malo, ali profitira lokalna privreda grada kroz turizam i potrošnju.
Međutim, ubrzo nakon objave Ryanair-a usledio je brz komercijalni odgovor domaće aviokompanije. Air Serbia je najavila da će preuzeti i početi da leti na dve ključne celogodišnje linije iz Niša — za Beč i Maltu.
Ovaj potez predstavlja čist komercijalni rizik za nacionalnog prevoznika. Za razliku od nekih drugih letova iz Niša koji se realizuju u okviru državne pomoći i sporazuma sa EU o subvencijama, ove dve linije ne mogu koristiti te pogodnosti jer ih je Ryanair već razradio i pokazao da nisu deficitarne.
Air Serbia ulazi na tržište gde plaća veće takse aerodromu u Nišu, što će uticati i na konačnu cenu karte. Domaći prevoznik najverovatnije neće moći da ponudi cene niže od 90 evra, ali putnici za taj novac dobijaju uključen prtljag u određenim tarifama, besplatno čekiranje na šalteru i druge pogodnosti.
Simptom/Euronews
