Čak 41 odsto ukupnih rashoda Nemačke ide na socijalne programe, a skoro polovina toga namenjena je penzijama. Nordijske zemlje, kao i Austrija i Švajcarska, troše na to oko 40 odsto, a države Beneluksa – Belgija, Holandija i Luksemburg – oko 38 procenata. Prosek u Evropskoj uniji je 39 odsto. To su podaci iz nove analize Nemačkog ekonomskog instituta (IW) iz Kelna, piše Dojče vele.
Nemačka se, po tom istraživanju, nalazi ujedno i među zemljama s najvećim rashodima za zdravstvo – 16 odsto. To je otprilike stavlja u rang s nordijskim zemljama i zemljama Beneluksa.
U vreme kada se intenzivira rasprava o budžetu za sledeću godinu, i kada ujedno u Nemačkoj rastu političke tenzije oko penzione reforme, institut IW, inače blizak poslodavcima, poziva vladu da ograniči dalji rast državne potrošnje, posebno u socijalnom i zdravstvenom sektoru.
Najmanje se daje na obrazovanje
Analiza koji je sproveo IW obuhvatila je javne rashode od 2001. do 2023. godine i uporedila Nemačku sa susednim zemljama koje se smatraju ekonomski i kulturno sličnim. Utvrđeno je da su administrativni troškovi relativno visoki i da su tokom dve decenije povećani sa 7,2 na 11 odsto ukupne potrošnje.
Obrazovanje je ostalo najslabija oblast, piše DW. Nemačka je potrošila samo 9,3 odsto svog budžeta na obrazovanje, što je stavlja na poslednje mesto u tom poređenju – daleko iza i Austrije i Švajcarske. Studija je takođe pokazala nedostatke u broju zaposlenih, kao i u javnim investicijama.
Simptom/N1/Dojče Vele
