Kalasova je, u tom kontekstu, najavila pojačavanje sankcija Moskvi i nastavak razgovora o korišćenju zamrznute ruske imovine.

“Evropska unija i sve države članice podržavaju diplomatske napore da se postigne mir i okonča ruski rat, ali jasno je – Rusija se ne priprema za mir. Suprotno, oni se pripremaju za još rata”, rekla je Kalasova.

Podsetila je da je ove sedmice Rusija izvela drugi po snazi vazdušni napad na Kijev od početka rata, u kojem je pogođena i infrastruktura EU i drugih međunarodnih organizacija.

“Ove nedelje Rusija je izvela drugi po snazi vazdušni napad na Kijev od početka rata. Uništeni su civilni ciljevi, uključujući zgrade koje koristi Evropska unija i Britanski savet”, navela je Kalasova.

Ministri EU su, kako je podvukla, razgovarali o “mogućim osnovama za novi paket sankcija” koji bi uključivao i sekundarne sankcije za one koji podržavaju ruski rat, kao i zabrane uvoza i uvođenje tarifa na rusku robu.

“Cilj je da izvršimo maksimalan pritisak na Rusiju”, istakla je Kalasova, naglašavajući da bi nove mere bile efikasnije “ako ih podrže i transatlantski partneri”.

Istakla je da je među ministrima vođena “veoma dobra i suštinska rasprava” o upotrebi zamrznute ruske imovine za podršku odbrani Ukrajine.

“Jedna stvar je apsolutno jasna i tu su se svi složili – s obzirom na to kakva su razaranja koje je Rusija izazvala u Ukrajini, nezamislivo je da ikada više vidi taj novac – osim ako u potpunosti ne nadoknadi štetu koju je prouzrokovala”, izjavila je Kalasova.

Zaključila je da tržišta nisu negativno reagovala na zamrzavanje sredstava i da “postoje rizici koji mogu da se ublaže”.

Sporna tačka Bliskog istoka

Govoreći o situaciji na Bliskom istoku, Kalasova je rekla da najava Izraela da je Gaza proglašena borbenom zonom može dodatno da pogorša humanitarnu situaciju.

“Gazi je potrebno manje, a ne više rata. Ako bi vojno rešenje bilo moguće, ovaj rat bi već bio završen”, rekla je Kalasova.

Naglasila je da je širenje izraelskih naselja na Zapadnoj obali “nezakonito i podriva rešenje sa dve države”.

Istakla je da su neke članice EU već uvele mere “ne protiv Izraela već protiv izraelske vlade”, uključujući sankcije ministrima i suspenzije izvoza oružja.

“Nema ulepšavanja situacije u kojoj se nalazimo”, rekla je Kalasova, napominjući da su članice EU podeljene oko konkretnih koraka, ali da “raste većina koja se zalaže za dodatne mere”.

EU u ogledalu

Takođe je izrazila sumnju u sposobnost EU da donosi i sprovodi odluke u oblasti spoljne politike, pozivajući na reformu metoda rada.

“Moje lično osećanje je da građani Evrope gube poverenje u EU ako nismo u stanju da postignemo rezultate”, rekla je Kalasova.

Govoreći o sopstvenoj ulozi, istakla je da nije lako biti “osoba koja se krivi kada odluka izostane”, budući da odluke EU donosi svih 27 članica konsenzusom.

“To je teško. Ali kao visoka predstavnica, ja ne donosim odluke – to moraju da učine sve članice zajedno”, zaključila je Kalasova. Kako je navela, ministri spoljnih poslova EU danas “nisu imali dovoljno vremena” da razmatraju eventualne izmene mehanizma donošenja odluka o pitanjima spoljne politike, koje podrazumevaju da određene odluke donosi većina članica EU bez potpunog konsenzusa, posebno u slučajevima kada jedna zemlja usporava proces donošenja odluka na nivou EU.

Simptom/RTS