otkazi

Francuski gigant “nudi” otkaze: Planirano da bude zatvoreno 1500 radnih mesta

May 29, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Kompanija je danas navela da bi dve trećine smanjenja radne snage mogle da budu sprovedene u administrativnim i kancelarijskim poslovima, dok bi preostala trećina bila vezana za industrijski sektor, prenosi Figaro.

Direktor Michelin-a za ljudske resurse za Francusku i južnu Evropu Olivije Fore-Vori rekao je da nijedna industrijska lokacija neće biti posebno pogođena i da će plan biti zasnovan isključivo na dobrovoljnim odlascima.

Visoki troškovi rada, energije i porezi su glavni razlozi za za dodatno smanjenje troškova poslovanja, poručuju iz kompanije Michelin.

Generalni direktor kompanije Floran Menugo prošle godine je pred francuskim parlamentom izjavio da su industrijske aktivnosti grupe u Francuskoj neprofitabilne.

Kompanija je u prvom kvartalu 2026. zabeležila pad prihoda od 5,4 odsto, na 6,2 milijarde evra, dok je obim prodaje guma pao za 1,4 procenta na godišnjem nivou.

Michelin trenutno zapošljava oko 17.000 ljudi u Francuskoj i ima 13 proizvodnih pogona u zemlji.

Kompanija je već tokom 2024. godine ukinula 1.246 radnih mesta zatvaranjem fabrika u gradovima Šole i Van na zapadu Francuske.

Simptom/b92.net

Smanjenja budžeta Stejt departmenta ograničavaju sposobnost Sjedinjenih Država da se nose sa globalnom vanrednom situacijom

March 19, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Obično ga vodi veteran diplomata, a uloga biroa bi bila da koordinira spoljnu politiku SAD u regionu od 18 zemalja, od kojih je veliki deo postao haotično bojno polje obeleženo napadima dronova i raketa, dok su SAD i Izrael i dalje u sukobu sa Iranom.

Trampova administracija je jedno vreme postavila Moru Namdar, advokaticu iranskog porekla sa ograničenim iskustvom u menadžmentu, na čelo, pre nego što ju je kasnije premestila na drugu poziciju. Jedna od njenih zasluga bio je njen doprinos Projektu 2025, planu konzervativnog tink-tenka za drugu Trampovu administraciju. Namdarin poslednji prethodnik, koga je potvrdio Senat, bio je dugogodišnji stručnjak za Bliski istok koji je bio u odeljenju od 1984. godine i služio je kao ambasador SAD u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Sada taj biro takođe radi sa daleko manje resursa. U najnovijem budžetu administracije predloženo je smanjenje biroa od 40%, iako je Kongres na kraju usvojio manje dramatična smanjenja. Administracija je takođe ukinula posebnu kancelariju za Iran, spojivši je sa kancelarijom za Irak.

Smanjenje broja zaposlenih i upravljački izbori otežavaju reagovanje u vanrednim situacijama

Ovakve vrste kadrovskih i upravljačkih izbora – zajedno sa potezima predsednika Donalda Trampa da smanji vladu i ograniči donošenje odluka na uski krug – ograničavaju sposobnost Sjedinjenih Država da se nose sa globalnom vanrednom situacijom, prema intervjuima sa više od desetak sadašnjih i bivših američkih zvaničnika, od kojih su mnogi nedavno napustili vladu.

U odeljenjima Stejt departmenta koja bi se obično bavila odgovorom na Iran, brojni veterani diplomate sa decenijama kolektivnog iskustva su otpušteni, penzionisani ili premešteni – zamenjeni mlađim zvaničnicima ili politički imenovanim osobama. Administracija je smanjila broj zaposlenih za više od 80 u Odeljenju za bliskoistočne poslove, prema brojkama koje je sastavio zaposleni u Stejt departmentu koji je otpušten prošle godine na osnovu anketa kolega. (Odeljenje ne objavljuje zvanične podatke o broju zaposlenih u Ministarstvu spoljnih poslova, ali nije osporilo taj broj.)

Trampova administracija je ostavila upražnjenim mesto pomoćnika sekretara zaduženog za bliskoistočne poslove, zajedno sa ključnim ambasadorskim pozicijama na Bliskom istoku. Četiri od pet supervizora u birou imaju privremene titule.

Sadašnji i bivši zvaničnici, od kojih su neki tražili anonimnost kako bi razgovarali o osetljivim internim pitanjima tokom aktivnog sukoba, slikaju sliku nedovoljno opremljene vladine radne snage koja se bori da sprovede predsednikovu agendu. Oni koji ostanu govore kolegama da se njihove analize, preporuke i saveti ne uzimaju u obzir.

Stejt department je snažno osporio te procene.

„Koliko možemo da vidimo, ceo „izveštaj“ agencije AP o evakuacijama ne uključuje nikakve razgovore sa ljudima koji su zaista umešani. Umesto toga, oslanja se na „spoljašnje“ ili „bivšie zvaničnike“ izvore koji nemaju pojma o čemu govore. Proveli smo AP kroz konkretnu netačnost za konkretnom netačnošću – zapravo kako je cela premisa bila pogrešna“, rekao je portparol Stejt departmenta Tomi Pigot.

Simptom/AP

Neočekivani gubici radnih mesta dodatno pritiskaju Trampovu ekonomsku agendu

March 6, 2026 by Milica Paunovic Leave a Comment

Prema izveštaju koji je jutros objavio Biro za statistiku rada (BLS), ukupna zaposlenost van poljoprivrede pala je za 92.000 u februaru, u poređenju sa konsenzusnim prognozama rasta od 59.000. Ovo se može porediti sa povećanjem od 126.000 u januaru i gubitkom od 17.000 u decembru, nakon što je rast radnih mesta revidiran naniže za ukupno 69.000 radnih mesta za oba meseca od februarskog izveštaja.

Odvojeno, agencija je saopštila da je stopa nezaposlenosti porasla na 4,4 procenta sa 4,3 procenta, koliko se očekivalo da će ostati. Bila je na 4 procenta u januaru 2025. godine kada se Donald Tramp vratio na dužnost.

Ove brojke će se smatrati korakom unazad za Belu kuću, koja je nastojala da istakne ekonomska dostignuća predsednika Trampa, a istovremeno ublaži strahove od usporavanja tržišta rada u SAD. Prošlomesečni izveštaj o zaposlenosti, koji je bio bolji nego očekivani, poslužio je toj svrsi, predsednik je pozdravio prvobitno prijavljeno povećanje broja zaposlenih u januaru od 130.000 kao „ODLIČNE BROJKE ZA RADNA MESTA“, a Bela kuća je to nazvala dokazom da je „Trampova ekonomija“ u punom zamahu.

Analitičari su takođe rekli da su brojke iz januara možda signalizirale oporavak uslova zaposlenja, a jedan je komentarisao da tržište rada „možda ponovo dobija zamah“.

Ali oni koji komentarišu februarske podatke rekli su da ovo razbija svaki prethodni optimizam a istovremeno podstiče nove strahove u vezi sa ekonomskom putanjom zemlje – posebno u svetlu njene najnovije vojne akcije u Iranu. Neki ovo nazivaju „udarom u stomak“ tržištima i „klaksonom“ za širu ekonomiju.
Prema podacima BLS-a, ovaj pad je u velikoj meri uzrokovan gubicima u zdravstvu, gde je broj zaposlenih opao za 28.000. Sektor je mesecima podržavao brojke zaposlenosti, pri čemu su zdravi dobici nadoknadili gubitke u više sektora, i opisan je kao „motor“ stvaranja radnih mesta za SAD.

Simptom/Newsweek

SAD: Uspešne žene napuštaju posao. Zašto?

August 17, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Kao i kod svih ekonomskih podataka, verovatno postoji više od jednog razloga zašto se trendovi napuštanja posla žena i zapošljavanja muškaraca razlikuju. Podaci su mi zapali za oko jer dolaze u vreme kada sve veći broj žena na visoko efikasnim, administrativnim poslovima izjavljuje da preispituje svoj odnos prema karijeri.

U nedavnom članku za Njujork tajms, autorka Isi Lapovski je razmotrila ono što neki nazivaju „pauzom moći“. Nakon godina naginjanja ka karijernom rastu, sve veći deo žena sa fakultetskim obrazovanjem ili radi skraćeno radno vreme ili potpuno napušta posao.

Odluka da ne rade je očigledno finansijski neisplativa za mnoge (ako ne i za većinu) ljudi. I dok je potrebno više podataka da bi se pokazalo koliko je ovaj trend značajan, on se poklapa sa onim što su brojna istraživanja pokazala poslednjih godina: broj žena koje razmišljaju o napuštanju posla ili smanjenju radnog vremena porastao je od Kovida-19.

Šta su mnoge od ovih žena rekle o tome zašto napuštaju posao – i kakav uticaj ovaj trend može imati na napredovanje žena na radnom mestu.

Postoji toliko mnogo priča koje bi se mogle ispričati o ženama koje nemaju izbora, koje ili ne mogu da priušte brigu o deci ili su među mnogim otpuštanjima koja nesrazmerno pogađaju žene. Ovo nije bila jedna od tih priča.

KK: Kada sam počela da istražujem pitanje žena u biznisu još 2008. godine, sećam se da sam naišla na studiju koja je pokazala da u nekim oblastima više profesionalki napušta radnu snagu nego što joj se pridružuje po prvi put u američkoj istoriji. Kada sam pročitala vaš članak, deo mene je pomislio: „Evo nas opet.“

Da li vaši nalazi samo sugerišu da, koliko god vremena bilo potrebno, društvo ne može ovo da uradi kako treba? Mrzim frazu „ravnoteža između posla i privatnog života“, ali jednostavno ne možemo da shvatimo kako da dozvolimo profesionalkama da rade i imaju decu u isto vreme na način koji je zadovoljavajući i harmoničan za sve?

IL: Mislim da u tome apsolutno nešto postoji, ali za mnoge od ovih žena, nije bilo da su osećale da ne mogu da to postignu. Razgovarala sam sa jednom ženom koja je rekla: „Ako postoji tako nešto kao što je imati sve, ja sam to imala.“ Razgovarala sam sa drugom ženom koja je imala sredstva da angažuje dadilje, i ljudi bi rekli: „Samo nađite drugu dadilju“, i uvek će mi ostati u sećanju kada je rekla: „Ne želim drugu dadilju. Želim svoje trenutke.“

Ne postoji ravnoteža između posla i privatnog života koja će vam pružiti svo vreme sa vašom decom, ako to želite. A neke od ovih žena u mojoj priči nisu majke.

KK: Zašto mislite da se ovaj trend dešava baš sada?

IL: Zaista sam želela da ovaj tekst ispita kako je pandemija uticala na ove trendove. I sama sam to iskusila kao nova mama na početku pandemije. Moj muž i ja smo oboje bili roditelji sa punim radnim vremenom, nismo imali brigu o deci. Pisala sam kao poslovna novinarka o velikom broju žena koje su bile prisiljene da napuste radnu snagu, milionima njih.

I pomislila sam u sebi: „Evo me sa svojim detetom u drugoj sobi i stvarno mi se sviđa.“ Kao neko ko nikada nije razmišljao o povlačenju sa posla, mogla sam da zamislim da svo vreme provodim radeći ovo. Dakle, kao pitanje zasnovano isključivo na podacima, pitala sam se koliko žena od tih miliona žena koje su „prisiljene da napuste“ zapravo donosi svestan izbor, jer su se iznenada našle u poziciji u kojoj su bile izložene kakav bi mogao biti život kod kuće sa svojom decom.

Zanimljivo je da su podaci to potvrdili. Od početka pandemije došlo je do porasta broja žena koje se identifikuju kao majke koje ostaju kod kuće – mnoge od njih kažu da su to učinile zato što su želele da provode vreme sa svojom decom, a ne, na primer, zato što nisu mogle da priušte troškove čuvanja dece.
Došlo je do porasta broja žena koje se identifikuju kao da rade sa skraćenim radnim vremenom od kuće nakon pandemije. Broj žena lidera – majki i onih koje to nisu – napuštao je svoje kompanije rekordnom brzinom, prema studiji McKinsey i LeanIn.

KK: Da li se neka od žena sa kojima ste razgovarali osećala komplikovano zbog toga, s obzirom na ovaj trenutak u kojem sve više slušamo o estetici tradicionalnih žena i gde postoji pritisak protiv inicijativa za raznolikost? Da li je neka od njih smatrala da je, iako je ovo lično pravo vreme za njih da se povuku, za žene uopšte, biti na prvim linijama borbe za posao zapravo mesto gde su bile potrebne?

IL: Da, rekla bih da je ovo bila komplikovana odluka za sve ove žene. Sve su se borile upravo sa tim. Mislim posebno žene drugih rasa. Ono sa čime su se morale boriti je koliko svog života i svoje sreće žrtvujem za ovaj veći cilj kome doprinosim već mnogo godina – naspram toga koliko mogu da uživam u plodovima svog rada.

KK: Da li se neka od njih brinula o tome da li bi bilo moguće da se ponovo vrate svojim karijerama, ako bi to želele?

IL: Da, mislim da su sve te žene bile zabrinute oko toga: „Šta će se desiti sa mojom karijerom dugoročno? Možda bih želela da ovo radim nekoliko godina, ali da li želim da to radim zauvek?“ Tu zaista dolazi do izražaja element pripovedanja. Vidite sve te ispovesti na Linkedinu žena koje stavljaju svoj pečat na ovu odluku i govore: „Ovo je potez koji pravim“, a ne: „Oh, jednostavno ne radim.“

KK: Ovo je ono što ste nazvali „Pauzom moći“.

Simptom/BBC

Trampova administracija otpustila je 17 sudija imigracionih sudova u deset država

July 16, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

U onome što je postalo poznat scenario, sudija će odobriti zahtev vladinog advokata da se obustavi postupak deportacije protiv imigranta a međuvremenu, službenici američke imigracione i carinske službe čekaju u hodniku da uhapse osobu i stave je na ubrzani put ka deportaciji čim ona napusti sudnicu.

Međunarodna federacija profesionalnih i tehničkih inženjera, koja predstavlja sudije imigracionih sudova, kao i druge stručnjake, saopštila je u saopštenju za javnost da je 15 sudija otpušteno „bez razloga“ u petak, a još dvoje u ponedeljak. Sindikat je naveo da rade u sudovima u 10 različitih država širom zemlje — Kaliforniji, Ilinoisu, Luizijani, Merilendu, Masačusetsu, Njujorku, Ohaju, Teksasu, Juti i Virdžiniji.

„Nečuveno je i protiv javnog interesa da u isto vreme kada je Kongres odobrio 800 imigracionih sudija, mi otpuštamo veliki broj njih bez razloga“, rekao je predsednik sindikata Met Bigs. „Ovo je besmisleno. Odgovor je da prestanemo sa otpuštanjem i počnemo sa zapošljavanjem.“

Otpuštanja dolaze dok su sudovi u centru administrativnih napora

Otpuštanja dolaze u trenutku kada su sudovi sve više u centru napora Trampove administracije u sprovođenju imigracionih zakona, a službenici za imigraciju i carinu hapse imigrante dok se pojavljuju na sudu radi postupka.

Portparolka Izvršne kancelarije za pregled imigracije, koja je deo Ministarstva pravde koji nadgleda sudove, rekla je u imejlu da kancelarija neće komentarisati otpuštanja.

Sindikat Sloga: Nezakonita otpuštanja radnika u Ledi iz Knjaževca

January 29, 2025 by Milica Paunovic Leave a Comment

Upućen je poziv državnim institucijama da rade svoj posao i provere finansijsko poslovanje Lede MM čiji je novi vlasnik Milan Zlatković.

„Radnici su se, po zna koji put, bez reakcije nadležnih organa suočili sa nezakonitim isplatama zarada, uskraćivanjem naknada za privremenu sprečenost za rad, zabranom sindikalnog delovanja a sada i otkazima. Trenutno u otpuštanja radnika u Ledi MM, bez ikakvih transparentnih kriterijuma, dok su radnici ostavljeni bez mogućnosti da ostvare svoja prava na otpremninu, jer nisu ispunili uslov od godinu dana rada kod poslodavca, kako bi mogla da im se obračuna zakonska otpremnina“, istakla je pravnica Sloge Lidija Jovanović.

Dodala je da radnici zbog radnog staža kraćeg od 12 meseci neće moći da ostvare ni naknadu za slučaj nezaposlenosti.

Jovanović je podsetila da je veliki broj radnika Lede MM prethodno napustio preduzeće Falk Ist i prešao kod drugog poslodavca zbog obećanja o istim uslovima rada, što je rezultiralo pritiskom za iščlanjivanje iz sindikata.

„Međutim, brzo se pokazalo da obećanja nisu ispunjena, a radnici su ostavljeni u još nepovoljnijem položaju i bez sindikalnog zastupanja“, navela je ona.

Simptom/N1

Zbog slabe prodaje električnih vozila proizvođač baterija sprema 1.600 otkaza

September 23, 2024 by Milica Paunovic Leave a Comment

Uprava je saopštila da će ugasiti hiljadu radnih mesta u glavnom Northvoltovom pogonu u Šelefteu, 400 u Vesterosu i 200 u Stokholmu.

„Uprkos opštem zamahu elektrifikacije, moramo preduzeti prave mere u pravom trenutku u reakciji na nepovoljne trendove na tržištu vozila i na širu klimu u industriji“, rekao je izvršni direktor Peter Carlsson.

Grupacija tako obustavlja planove o velikom širenju fabrike Northvolt Ett u Šelefteu i planira da usmeri resurse u povećanje proizvodnje baterijskih ćelija.

Northvolt se, prema Carlssonovim rečima, mora fokusirati na masovnu proizvodnju baterijskih ćelija u Šelefteu, budući da je ključna za snabdevanje klijenata i za očuvanje održivog poslovanja.

„Danas smo doneli odluke koje su teške, ali nužne da bi Northvolt imao budućnost“, izjavio je Carlsson.

Švedski premijer Ulf Kristersson rekao je sredinom mjeseca da vlada ne namerava da priskoči u pomoć posrnuloj kompaniji kupovinom vlasničkog udela.

Northvolt je prošlu godinu zaključio s neto gubitkom od 1,17 milijardi dolara, gotovo četiri puta većim nego u 2022. Neto prihod je, pak, skočio za 20 odsto, na 128m3 miliona dolara.

Simptom/Biz life

# otkazi

Francuski gigant "nudi" otkaze: Planirano da bude zatvoreno 1500 radnih mesta