Sagovornici su se saglasili da posetom premijera Spajića Japanu započinje nova faza bilateralnih odnosa koja će obeležiti dalje pravce crnogorsko-japanskog prijateljstva, navodi se u saopštenju.
Išiba je istakao da je to prvi put u istoriji Japana da se razgovor sa nekim zvaničnikom vodi na japanskom jeziku.
Simptom/FoNet
Premijer Crne Gore je saopštio da će već početkom naredne nedelje ministarka rada i socijalne zaštite Naida Nišić predvoditi razgovore u okviru socijalnog dijaloga sa predstavnicima sindikata i poslodavaca, gde će se, kako je rekao, iskristalisati konačna verzija te reforme, prenose podgoričke Vijesti.
Namera je, kako kaže Spajić, da se kroz široke konsultacije sprovede jedna od najvećih reformi u oblasti rada, koja ima za cilj unapređenje kvaliteta života građana i „više vremena za porodicu, ali i efikasniji i produktivniji rad“.
„Upravo na način na koji su sprovedeni i programi Evropa sad 1 i Evropa sad 2 – uz saglasnost i poslodavaca i sindikata – konkretni koraci i u slučaju reforme radnog vremena od 7 sati biće preduzeti isključivo uz punu podršku socijalnih partnera“, poručio je Spajić.
On je rekao da veruje da će ministarka Nišić u ime Vlade učiniti sve da se u optimalnom roku postigne dogovor kako bi se „ispunila očekivanja građana i ojačao položaj svih zaposlenih“ u Crnoj Gori.
Simptom/Nova.rs/Vijesti
Kako prenose Vijesti, Spajić je ocenio da je tragedija na Cetinju ”velilko breme za državu”, ističući da je sednica Veća kojoj je prisustvovao ”bila jedna od najtežih”.
“Zahvalio bih u lično ime crnogorskim medijima koji su radili jako profesionalno. Stvarno sam ponosan sa te strane na medije. Razumem i u ovakvim trenucima mislim da je prvenstveno bitno da se ujedinimo kao nacija u tuzi i bolu”, rekao je Spajić.
Odgovarajući na novinarsko pitanje o tome da li će mninistar unutrašnjih poslova Crne Gore Danilo Šaranović snositi odgovornost, kao i da li će tražiti njegovu smenu, Spajić je rekao da svako ko se bavi političkim poslom treba da oseća neku vrstu moralne odgovornosti za sve što se dešava.
Istakao je da ”ne prebacuje greške na one koji su ispod njega”, dodajući da preuzima punu odgovornost za sve što se dešava u Crnoj Gori.
”Ako to građanima ne odgovara postoje izbori gde mogu da se izjasne. Što se tiče rekosntrukcije koju sam najavio, imamo novu metodologiju rada ministara i kroz tu metodologiju ćemo razmotriti svakog ministra pojedinačno. Ta metodologija će biti jasna, da ne radimo neke poteze brze sada, već da na osnovu podataka šta je svaki ministar uradio da se podvuče crta i vidi kako je i koliko ko radio”, rekao je Spajić.
Šaranovićevu izjavu da se ljudi vrate normalnom životu nazvao je “nesrećnom”, ocenivši da je rečena u trenutku.
On je naveo da je Aco Martinović, koji je u sredu ubio dvanestoro ljudi, imao psihijatrijske probleme, dodajući da je taj događaj imao ”zdravstvenu komponentu”.
”Neko ko je imao srca da ubije rođenu sestru, dvoje male dece. Želim i da opovrgnemo neke priče – tuča nije imala religijski ili etnički razlog”, istakao je Spajić, navodeći da zbog reakcije medicinskog sektora postoji šansa da četiri života budu spasena.
Spajić je saopštio da je preko 150 policajaca bilo na licu mesta na Cetinju kako bi Martinović bio uhapšen.
Rekao je da se niko ranije nije setio da baze podataka ljudi s psihičkim poremećajima, odnosno takozvanom šifrom F, spoji sa podacima MUP-a.
”Zemlje NATO-a su spremne da nam pomognu. Oni imaju problem sa ljudima koji su bili u ratovima, a imaju tzv PTSD (post-traumatski stresni sindrom)”, navodi Spajić.
Naveo je da je na sednici bilo zaključaka da će biti usvojeni novi zakoni o oružju.
”Ljudi koji imaju dozvole će imati rok do 1. januara 2026. da prođu nove provere, mnogo rigoroznije. Ko ne prođe, moraće da vrati oružje ili će se računati kao nelegalno. Bićemo najbeskrompromisniji da ljudi koji žele da imaju oružje prođu najveće provere koje ima Evropa. Situacija što se tiče nelegalnog oružja još gora, ali kampanja ”Poštuj život, vrati oružje” je već dala rezultate i biće oročena na dva meseca. Onaj ko posle toga ne vrati oružje, biće drakonski kažnjen. Posle tog roka, novi zakon stupa na snagu gde će posedovanje, a posebno nošenje biti najdrakonskije kažnjeno”, rekao je Spajić.
Dodao je da prema onima koji ne vrate oružje ”neće biti milosti”.
“Oni će završiti u zatvoru i nismo sigurni da će, uz drakonske norme, postati norma da se nelegalno oružje nosi. Ja to ne mogu da opravdam. Zakon će biti izričit i sudije će imati minimalne kazne koje su drastične. Lovačka društva će proći provere. Moraće sve dozvole da obnove sa najstrožijim kriterijumima. Sportsko-streljačke organizacije kojih je previše se često koriste za regrutovanje članova organizovanih kriminalnih grupa, da radikalizaciju ljude, da im dajemo mesta gde dogovaraju nabavku ilegalnog oružja, nismo ludi da to radimo”, istakao je crnogorski premijer.
Cetinjanin Aco Martinović ubio je u sredu u Cetinju 12 osoba iz vatrenog oružja, a četiri teško ranio. Martinović je preminuo na putu do bolnice nakon što je pokušao samoubistvo ispalivši sebi hitac u glavu.
Jedan ranjeni i dalje kritično
Direktor Kliničkog centra Crne Gore Aleksandar Radović izjavio je danas da su pacijenti ranjeni u pucnjavi na Cetinju stabilno i da je troje njih odvojeno od mašine za disanje a da je jedan pacijent i dalje kritično.
Jedan od četiri pacijenta ranjena pre dva dana na Cetinju i dalje je u veoma kritičnom stanju, s neizvesnim ishodom, saopšteno je danas iz Kiničkog centra Crne Gore.
Reč je o pacijentu koji je zadobio prostrelne rane glave, i je u potenciranoj je komi, sediran je i njegovo stanje se redovno prati, navodi se u saopštenju.
Nakon detaljne analize, pregleda i svih nalaza, kako dodaju, preostala tri pacijenta su odvojena od mašine za disanje, i dalje su stabilnog stanja sa dobrim prognozama.
“Tim lekara Kliničkog centra Crne Gore, sačinjen od anesteziologa, hirurga, urologa i neurohirurga, obavio je jutarnju vizitu pacijenata sa Cetinja koji su od prijema, nakon operativnih zahvata, pod konstantnim medicinskim nadzorom”, naveli su iz KC CG.
Radović je ranije rekao da je u lečenju učestvovalo 11 hirurga.
“Osoblje je odradilo profesionalno svoj posao. Povrede kod pacijenata su jako opasne i mogu se desiti komplikacije”, rekao je Radović na konferenciji za novinare u četvrtak.
Cetinjanin Aco Martinović ubio je u sredu iz vatrenog oružja 12 osoba, a četvoro ranio, nakon čega je izvršio samoubistvo.
Dan žalosti u Republici Srpskoj zbog tragedije na Cetinju
Zbog tragedije na Cetinju, i u Republici Srpskoj danas je dan žalosti. Odluku je na telefonskoj sednici juče donela Vlada Republike Srpske, preneo je RTRS.
Institucije i javne službe dužne su da zastave spuste na pola koplja, a medijski, sportski, kulturni i svaki drugi sadržaj treba da se prilagode odluci Vlade Srpske o proglašenju Dana žalosti, ističe se u saopštenju.
Komemoracija nevino stradalima sutra u Vladinom domu na Cetinju
Komemorativna sednica povodom tragedije koja je u sredu pogodila Cetinje, kada je Aco Martinović ubio 12 ljudi, među kojima i dvoje dece, a četiri osobe teško ranio, biće održana sutra u Vladinom domu u Prestonici.
“Ovo je trenutak kada se okupljamo da bismo, u duhu solidarnosti i saosećanja, odali počast nevinim žrtvama i pružili podršku njihovim porodicama”, saopštile su gradske vlasti Cetinja.
Višestruki ubica Martinović je nakon krvavog pohoda i višečasovnog skrivanja pucao sebi u glavu i podlegao povredama na putu do bolnice.
Njega je nedaleko od porodične kuće opkolila policija zahtevajući da se preda.
Ministar Đurić upisao se u knjigu žalosti u Ambasadi CG
Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić upisao se danas u knjigu žalosti koja je, povodom tragedije na Cetinju, otvorena u Ambasadi Crne Gore u Beogradu.
“Sa neizmernom tugom i dubokom boli primili smo vesti o tragediji na Cetinju, u kojoj je dvanaest nedužnih ljudi brutalno lišeno života, među njima, nažalost, i dvoje dece”, napisao je Đurić.
On je naveo da Srbija žali zajedno i rame uz rame sa Crnom Gorom.
“U ovim danima patnje, u ime Vlade Republike Srbije, kao i u svoje lično ime, izražavam najdublje saučešće porodicama nastradalih, čitavom narodu i institucijama Crne Gore. Stojimo i stajaćemo uz vas”, istakao je šef srpske diplomatije.
Simptom/RTV
“Takva inicijativa bi zahtevala eventualne izmene Ustava što ne bi moglo da se dogodi bez najšireg konsenzusa. Ipak, moramo da budemo svesni da Crna Gora živi najvažniji integracioni momentum u svojoj istoriji i da ništa ne smemo učiniti prioritetnijim”, rekao je Milojko Spajić u intervjuu podgoričkoj Pobjedi.
Polarizujuća pitanja
Upravo zato je, kaže, Vlada ponudila Platformu „Barometar 26“, kojom se svi relevantni društveni akteri koji se zalažu za članstvo u Evropskoj uniji pozivaju da daju doprinos zatvaranju pregovaračkih poglavlja do kraja 2026. godine.
“Platformu su podržali svi činioci parlamentarne većine. Takozvana polarizujuća pitanja biće otvorena u posebnim radnim grupama i skupštinskim odborima, uz glas eksperata iz akademske zajednice, gde bi se tražili kompromisi između svih identitetskih grupacija u Crnoj Gori”, rekao je Spajić i istakao: “Važno je da imamo na umu i rezultate popisa koji nesumnjivo pružaju osnov da se otvore ovakva pitanja, čija rešenja, kako sam već kazao, moramo tražiti u širokim konsultacijama.”
Nema govora o dvojnom državljanstvu sa Srbijom
Na pitanje dokle se stiglo sa vladinom procedurom izmena Zakona o državljanstvu i na šta će se one odnositi, kao i na koji način bi eventualno uvođenje dvojnog državljanstva sa Srbijom moglo uticati na budućnost građana Crne Gore, Spajić kaže da “nema govora o Vladinoj inicijativi takve vrste”.
“Sve inicijative koje su došle od Vlade u prethodnoj godini bile su usmerene na jačanje vladavine prava, približavanje Evropskoj uniji i unapređenje ekonomije, odnosno boljeg standarda građana. Naznake o promeni Zakona o državljanstvu dolaze od strane pojedinih subjekata parlamentarne većine, a svoj stav o potencijalnim izmenama sam već saopštio”, rekao je Spajić.
Crnogorski premijer je ukazao da ništa ne sme biti urađeno na štetu interesa države Crne Gore i njene nezavisnosti.
“Takođe, sve što bi potencijalno, naglašavam potencijalno, nastalo iz takve inicijative mora biti rezultat širokog dogovora sa opozicijom uz najstrože poštovanje zakona i Ustava i u partnerstvu sa EU”, rekao je Spajić.
“Ekonomsko državljanstvo”
Ističe da je poseban program „ekonomsko državljanstvo“ u Crnoj Gori doprineo privlačenju stranih investicija, koje su imale multiplikativni ekonomski efekat, kao što je valorizacija značajnih ekonomskih potencijala i resursa, otvaranje novih radnih mesta, kao i podsticaj ravnomernijeg regionalnog razvoja.
“Tokom primene programa, u jednom delu uočili smo i određene propuste, naročito kada je u pitanju upotreba finansijskih sredstava, kao i bankarskih garancija. Zato smatram da bi bilo od izuzetnog značaja razmotriti redefinisanje postojećih uslova ili potencijalni inovirani koncept, koji bi bio više fokusiran na privlačenje talenata, koji svojim znanjem doprinose daljem unapređenju konkurentnosti crnogorske privrede i bržem uključivanju u veliko evropsko, ali i globalno tržište”, rekao je Spajić.
Dodaje da je Vlada upoznata sa postupkom koji vodi Malta, ali i činjenicom da trenutno 70 zemalja u svetu ima neki oblik izdavanja pasoša po osnovu finansijskog doprinosa.
“Donećemo odluku koja će biti usaglašena sa Evropskom unijom, kako bismo zaštitili bezbednost i reputaciju države, posledično i EU, od rizika ulaska sumnjivog kapitala ili pojedinaca umešanih u pranje novca i finansiranje terorizma, ali i obezbedili nove podsticajne uslove za razvoj ekonomije”, zaključio je Spajić.
Simptom/RTS/Simptom
U platformi su navedeni “osnovni principi” koji treba da dovedu do proklamovanog spoljnopolitičkog cilja – zatvaranja pregovora sa EU do kraja 2026. godine.
Premijer Milojko Spajić predstavio je pre dva dana platformu “Barometar 26”, a njen prvi korak uključuje konsultacije sa parlamentarnim strankama.
Naredni koraci podrazumevaju razgovore sa predstavnicima nevladinih organizacija i institucija, što je odraz namere da se u proces integracija uključi što veći broj relevantnih aktera.
Glavni cilj platforme je zatvaranje 30 pregovaračkih poglavlja do 2026. godine.
Simptom/RTCG
Pavićević u razgovoru za portal “Simptom” kaže da je do prevremenih izbora u glavnom gradu Crne Gore (na isteku polovine mandata aktuelne vlasti) i došlo zahvaljujući nameri predsednika Jakova Milatovića “da se dalje oslabi uticaj Spajića i njegovog PES-a u crnogorskoj politici”.
“Jakov je video na primeru nedavnih lokalnih izbora u Budvi i Andrijevici da je PES tu negde iznad cenzusa i njegova ideja je da se preko podgoričkih izbora učvrsti slika da Spajić nije uspeo da razvije stranačku strukturu i da gubi relevantnost. U tom smislu, Jakov je izabrao pravi momenat da se agilnije uključi i u izborna stranačka takmičenja i u slučaju Podgorice on će da ide u savez sa Dritanovom Urom”, navodi Pavićević.
Podsetimo, do raspuštanja podgoričke skupštine je došlo u sadejstvu opozicije predvođene Demokratskom partijom socijalista (DPS) i dela dosadašnje parlamentarne većine (Pokret za Podgoricu kao otcepljeni deo PES-a blizak Milatoviću, URA i Pokret za promjene).
Upitan može li i vladajući blok na državnom nivou odgovoriti, poput koalicije Milatović–Abazović, nekim sličnim pozicioniranjem, ukrupnjavanjem u jednu ili dve kolone (PES oko Spajića, Demokrate, Nova srpska demokratija, Demokratska narodna partija, Socijalistička narodna partija itd.), naš sagovornik je mišljenja da “svi dobro vide da predizborni savez sa ‘Pokretom Evropa sad!’ nikome ne donosi nikakav plus u smislu rejtinga i potencijalnih glasova”.
“Štaviše, ući u predizborni savez sa Spajićevim pokretom danas vodi vas u minus. To je realno stanje i podgorički izbori će biti važni za definisanje nove šeme moći i uticaja u Crnoj Gori”, uverava Pavićević.
Na pitanje očekuje li dodatno osporavanje legitimiteta vladajućoj većini, gledano iz ugla opozicije, a i bloka okupljenog oko predsednika, Jakova Milatovića, nakon izbora u Podgorici, odgovara potvrdno i dodaje da će PES nakon izbora imati manji broj odbornika nego što je imao do sada.
“Gube poziciju gradonačelnika Podgorice. Podgorički izbori će da označe i početak novog, direktno stranačkog i izbornog delanja Jakova Milatovića, a na izborima će učestvovati i niz novih organizacija poput stranke bivšeg Milovog premijera Duška Markovića, koji se odmetnuo od DPS-a i formirao svoju političku organizaciju. Izvesno je da će prevremeni podgorički izbori označiti dalje slabljenje Spajića, a jačanje uticaja Jakova MIlatovića”, naglašava Pavićević.
Biračko telo Crne Gore, delimično umorno od stalnih izbornih ciklusa, veliko je pitanje kako će odreagovati na novi. S tim u vezi, upitan kakvu izlaznost očekuje budući da i pojedini analitičari ne predviđaju preterano veliku izlaznost, naš sagovornik pak smatra da u Podgorici “nećemo imati ništa blizu rekordne izlaznosti kao što je na primer bilo 30. avgusta 2020. godine, ali će izlaznost biti veća nego na prethodnim lokalnim izborima”.
“Razlog je očigledan – imamo veliki broj novih izbornih lista, ukupno ćemo imati brojne političke formacije koje će učestvovati na izborima i svi oni će biti veoma angažovani da podstaknu što veći broj građana da izađu na izbore i da glasaju. Podgorički izbori će biti veoma, veoma zanimljivo izborno nadmetanje”, zaključio je Vladimir Pavićević.
Simptom/M. M.
Spajić je u intervjuu agenciji Mina kazao da Vlada prepoznaje slabosti turističkog sektora i činjenicu da su aerodromi usko grlo turističke privrede. Prema njegovim riječima, naslijedili su stanje od 2018. ili 2019. godine, odnosno tender za koncesije za aerodrome i jako neodgovoran odnos prema Svjetskoj banci (SB) i Međunarodnoj finansijskoj korporaciji (IFC), koji je konsultant u tom projektu.
– Mi smo razvlačili taj proces sedam godina i našli smo se na neformalnoj “crnoj listi” SB upravo zbog tolike neozbiljnosti i nemarnosti. Mi ne želimo da budemo neozbiljni, naročito prema ozbiljnim institucijama kao što je SB. Želimo najbolje moguće partnerstvo sa njima i zbog toga moramo da se odgovorno odnosimo”, saopštio je Spajić.
On je poručio da će Vlada dovesti taj proces do kraja i vidjeti kakve su ponude.
– Mi sedam godina tapkamo u mjestu i napravili smo status naše zemlje kao jako neodgovorne i doveli do toga da smo praktično smo na “crnoj listi” SB zbog neozbiljnog ponašanja – rekao je Spajić.
On je dodao da su tri kompanije, finalisti tendera, i dalje zainteresovane da daju finalne ponude za aerodrome.
Aerodromi CG
– Vidjećemo kakve su finalne ponude i kao država ćemo se odrediti po tom pitanju kada ih dobijemo – kazao je Spajić.
On smatra da bi koncesija bila dobra za državu, jer bi njeni prihodi bili minimum deset odsto od ukupnih koje aerodromi ostvare.
– To je jedna povoljna stvar. Međutim, postoje mnogi dijelovi tog koncesionog ugovora koji su jako nepovoljni za državu, tako da ćemo intenzivno raditi na tome da, ukoliko budemo išli prema koncesiji, finalni ugovor zaštiti sve interese države – poručio je Spajić.
On je dodao da će koncesionari morati da pokažu da će doprinijeti crnogorskoj ekonomiji i turizmu, te da će investirati značajna sredstva u razvoj aerodroma i turističku ponudu.
Simptom/Bokanews
Zečević, glavni urednik portala Biznis CG, za beogradski portal “Simptom” dodaje da se ne može poreći nekoliko stvari koje govore u prilog tezi o znatnom poboljšanju životnog standarda građana u Crnoj Gori, a u razgovoru se osvrće i na predstojeće podgoričke izbore na jesen (29. septembra) usled nemogućnosti funkcionisanja dodadašnje vladajuće koalicije.
“Premijer Milojko Spajić iskoristio je pomjenutu teoriju i primijenio je u Crnoj Gori. Na osnovu svega došlo je do podizanja minimalne i prosječne plate i penzije, a da time nije došlo do podsticanja nezaposlenosti, već baš suprotno, iako to mnogi nijesu očekivali. Podsjetio bih da od 1. januara minimalna penzija u Crnoj Gori iznosi 450 eura, što je ubjedljivo najviše na Zapadnom Balkanu, čak više i od Hrvatske; 1. oktobra, a po mojim informacijama možda i ranije, u susret podgoričkim izborima, prosječna plata biće 1000 eura – ubjedljivo najviše na Zapadnom Balkanu”, navodi Zečević, konstatujući da je nesumnjivo uz te efekte i parametre južni sused Srbije i nekadašnja članica državne zajednice SCG “ekonomski lider Balkana”, i kako kaže, svakako najkonkurentnija zemlja što se tiče radne snage.
Za njega je, dodaje i ističe, “Evropa sad” čak “najsuperiorniji ekonomski program na našim prostorima u posljednjih 30-ak godina, koji se pojavio još od vremena Anta Markovića i Saveza reformskih snaga Jugoslavije”.
Sa tim i takvim, kako je opisao Zečević, ekonomskim stanjem, aktuelna vlada izlazi na izbore u Glavnom gradu, Podgorici, koji predstavljaju indikator stanja na državnom nivou i provera legitimiteta vladajuće koalicije.
Smatra da pored ekonomije u prilog vladajućima idu i reforme, te potvrde dobrog rada u vidu privremenih merila za Poglavlje 23 i 24 u pregovorima sa EU (nedavno dobijen tzv. IBAR).
“U Podgorici je predsjednik države Jakov Milatović raspisao podgoričke izbore za 29. septembar. To je ozbiljan test za vladajuću koaliciju tj. koliko su građani Podgorice, koji čine oko trećinu biračkog tijela Crne Gore, zadovoljni dosadašnjim učinkom Vlade. Uoči raspisivanja izbora Vlada je dobila IBAR, tzv. privremena mjerila i priznanja da se nešto dobro radilo tokom njenog mandata: prije svega mislim na imenovanja u sudstvu, borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, mnoge uspješne stvari iz Poglavlja 23 i 24. Jedino je ostao izbor predsjednika Vrhovnog suda Crne Gore”, kaže Zečević, navodeći uz IBAR i gorepomenutu fiskalnu strategiju u vidu programa”Evropa sad 2″ kao najjače argumente sa kojima vladajuća koalicija izlazi pred građane na izborima u Podgorici.
Po njegovim rečima, ostaje otvoreno pitanje na koji način će članice Vlade izaći, jedinstveno ili odvojeno u Podgorici.
“Realno je očekivati da ‘Pokret Evropa sad!’ (PES) nastupi samostalno, a da nastupe udruženo prosrpske Demokratska narodna partija i Nova srpska demokratija, dok ćemo vidjeti kako će Demokrate. Takođe, jako je važno što je nova vlada privukla manjine k sebi. Manjine (u Vladu nedavno ušli i Bošnjaci) su dale legitimitet Crnoj Gori da ima jednu ‘evropsku vladu’ sa dominantnom vladajućom partijom koju interesuju ekonomske stvari, kao i pripadnicima manjinskih naroda”, ukazao je Zečević, uz zaključak da su Srbi i partije za koje pretežno glasa srpski narod, a koje su, kako kaže, dvadesetak godina bile isključene iz političkog života vlasti u Crnoj Gori, takođe prisutni i po prvi put imaju svoje ministre.
Simptom/M. M.
To praktično znači da će se poslanici u Skupštini Crne Gore danas izjašnjavati o rekonstrukciji Vlade Milojka Spajića u nastavku šeste ili devete sednice prolećnog zasedanja i da će to najverovatnije biti u okviru tačke izbori i imenovanja, koja je na dnevnom redu obe sednice.
Diskusija će trajati tri sata.
Premijer će, kako pišu “Vijesti”, navodno predložiti smene ministara koji više neće biti u Vladi i onih čija se ministarstva dele, kako bi se napravio prostor za nove članove Vlade iz Nove srpske demokratije (NSD) i Demokratske narodne partije. (DNP), a moguće i iz Bošnjačke stranke (BS).
Spajić će istovremeno predložiti izbor svih novih članova vlade i “starih” ministara koji su dobili druge, smanjene resore.
Najava rekonstrukcije vlade uznemirila je Socijaldemokratsku partiju, pa je tako Ivan Vujović, predsednik ove partije prokomentarisao kako će premijer Milojko Spajić “sutra i zvanično postati Mandićeva Ana Brnabić”.
“Vijesti” pišu i kako će novi ministar pravde najverovatnije biti Bojan Božović, ukoliko Skupština na sutrašnjoj sednici razreši dosadašnjeg ministra Andreja Milovića.
Božović trenutno obavlja funkciju državnog sekretara u Ministarstvu evropskih poslova.
RT Balkan
U intervjuu za portal RTCG, Knežević je ocenio da izglasavanje Rezolucije o genocidu u sistemu logora Jasenovac, Dahau i Mauthauzen predstavlja istorijski čin kojim se Crna Gora svrstala u predvodnike država koje se bore protiv revizije istorije i relativizacije nacističkih i ustaških zločina.
“A meni lično predstavlja jednu od najvećih, ako ne i najveću moralnu satisfakciju, jer smo jedini na svetu pokrenuli institucionalnu temu holkausta nad srpskim narodom u Drugom svetskom ratu”, naveo je lider DNP.
Izvor RTCG portal
Mandić je tražio da rezolucija o Jasenovcu bude uvrštena u dnevni red današnje sednice Skupštine. U dostavljenom obrazloženju piše da je cilj rezolucije osuda svakog poricanja genocida u Jasenovcu. Očekuje se da bi hrvatski odgovor na eventualno crnogorsko usvajanje rezolucije o Jasenovcu mogao biti žestok.
Predsjednik Crnogorske skupštine Andrija Mandić službeno je predložio da se u dnevni red sjednice parlamenta u petak uvrsti i prijedlog rezolucije o genocidu u Jasenovcu.
Mandićev prijedlog proširenja dnevnog reda rezolucijom o Jasenovcu u petak treba podržati 41 od ukupno 81 zastupnika u Skupštini Crne Gore.
Na nameru Mandića da iskoristi mogućnost dopune dnevnog rada 24 sata prije održavanja sednice upozoravala je crnogorska opozicija, ustvrdivši da vlast na taj način pokušava izbeći javnu raspravu o rezoluciji o Jasenovcu.
Njenim bi usvajanjem populistički “Pokret Evropa sad” premijera Milojka Spajića trebao smiriti i zadovoljiti proruski i prosrpski dio vladajuće strukture u Crnoj Gori, nakon što je njegova vlada u UN-u podržala Rezoluciju o Srebrenici. I njegovi zastupnici dali su potpis za Rezoluciju, podsjeća Hina.
Spajić bez konkretnog odgovora
Spajić u sredu u Briselu nije konkretno odgovorio hoće li će njegovi zastupnici podržati ovu rezoluciju iako su njeni potpisnici.
Novinarima je rekao da je više od 40 rezolucija u parlamentarnoj proceduri – “o Jasenovcu, o Palestini, o Šahovićima (zločin nad Bošnjacima u Crnoj Gori)” te da o tome postoji “momentum poslije Rezolucije o Srebrenici, koju smo zajednički usvojili u UN-u”.
“Crna Gora je multietnička i multikonfesionalna država sa svim tim predstavnicima u parlamentu koji sada imaju potrebu da svaki od tih naroda izgura poneku rezoluciju koja je bitna za njihov politički korpus ili za narode ili regije kojima pripadaju”, rekao je Spajić.
Dodao je kako on lično misli da sve te rezolucije skreću Crnu Goru s nekih važnijih tema, ekonomije, vladavine prava i sličnog.
Izvor Aljazira
Kako on objašnjava aktuelno političko stanje u toj zemlji, Jakov Milatović kontroliše nekoliko odbornika u Skupštini Glavnog grada i preko njih namerava da sruši gradsku upravu na čijem je čelu funkcionerka Spajićevog “Pokreta Evropa sad!” Olivera Injac.
“Milatović polazi od činjenice da je Spajićev “Pokret Evropa sad!” na nedavnim izborima u Budvi imao veoma, veoma loš rezultat, svega dva odbornika od 33”, ističe Pavićević i dodaje da je Spajićev pokret loš rezultat imao i na izborima u Andijevici pre pola meseca.
U tom kontekstu, kako kaže, Jakov Milatović je zaključio da bi na eventualnim prevremenim izborima u Podgorici Spajićev “Pokret Evropa sad!” nastavio ovaj niz loših rezultata i to je suština inicijative da se ruši uprava u Podgorici.
“Uz to, Milatović ima dugoročni plan da u komunikaciji sa Dritanovom URA-om i sa Demokratama priprema zajedničku listu na eventualnim vanrednim parlamentarnim izborima”, kaže Pavićević i konstatuje da sve što se sada dešava u Podgorici ima veze i sa tim.
Ali, kako precizira, postoji jedna ozbiljna prepreka u ovoj Milatovićevoj ideji oko novih izbora u Podgorici – da bi srušio vlast mora da uđe u neku vrstu kolaboracije sa odbornicima Milovog DPS-a.
“E, ta činjenica donosi opasnost da građani na izborima kazne upravo Milatovića jer građani i Podgorice i Crne Gore ne žele da vide da Milov DPS ostvaruje relevantan uticaj na procese odlučivanja i moguće je da ova determinanta bude presudna za Milatovićevu odluku da se ipak ne ide na nove vanredne izbore u glavnom gradu Crne Gore”, zaključuje Pavićević u razgovoru za “Simptom”.
Simptom/M. M.
U Budvi prosrpski “frontovci” međusobno posvađani doveli su situaciju do vanrednih izbora, dok je u Podgorici glavna “linija vatre” između PES-ovaca, članova doskora jedinstvenog “Pokreta Evropa sad!” (PES) koji su formirali Jakov Milatović, predsednik Crne Gore i Milojko Spajić, premijer.
Prema rečima analitičara i crnogorskog novinara, Duška Kovačevića, do krize u funkcionisanju sistema gradske vlasti u Podgorici došlo je zbog razlaza, kako kaže, “velike šizme” u PES-u, kada je pet odbornika iz podgoričke skupštine otišlo za Jakovom Milatovićem kada je on odlučio da napusti PES.
“Jakov Milatović od kada je izašao iz pokreta, gleda da formira svoju stranku. Pet odbornika iz gradskog parlamenta u Podgorici od 13 koje je imao PES, faktički otcepljenih iz “Evrope sad!”, prelazi sa Jakovom Milatovićem i formira “Pokret za Podgoricu”, i onda oni sa ostalim odbornicima koji su nezadovoljni PES-om i moguće i opozicionim DPS-om imaju većinu da obore gradsku vlast u Podgorici čiji je stožer PES (premijera) Milojka Spajića. Zašto? Tu pobedničku kampanju pre dve godine, na lokalnim izborima u Podgorici 2022, predvodio je upravo Milatović koji još tad nije bio predsednik CG i on je bio apsolutno dominantna ličnost, i kao Podgoričanin i kao nosilac liste. Taj uspeh u Podgorici simboliše upravo on”, objašnjava Kovačević za “Simptom”.
On dodaje da tih pet otcepljenih PES-ovaca od momenta napuštanja stranke, na neki način, pravi probleme gradskoj vlasti, “traže novac, traže direktorska mesta, evo sad prete i rušenjem podgoričke vlasti i novim izborima”…
“Još ne znamo da li će se dogovoriti sa PES-om ili će oboriti lokalnu vlast i onda bi izbori bili raspisani za kraj septembra. Razgovori oko daljeg zajedničkog funkcionisanja vlasti idu veoma loše, čak ima i fizičkih napada”, navodi sagovornik portala.
Kako ocenjuje, ovakvim ponašanjem, preko svojih pet odbornika u Glavnom gradu, Milatović se “sveti svojoj bivšoj stranci i svom bivšem prijatelju Milojku Spajiću”, a rasplet bi trebalo uskoro da usledi.
Simptom/M. M.
“Sa ambasadom Bugarske dogovoreno je da se sastanak održi u prijemnom salonu u zgradi Vlade u 17.00, pošto je predsednik vlade Spajić imao veliku želju da se, uprkos zgusnutom rasporedu, sastane sa predsednikom Radevim.
Raniji sastanak predsednika vlade sa najvećom turističkom kompanijom, nemačkim TUI-ijem, trajao je tri minuta duže od planiranog, a delegacija Radeva, posle četiri minuta čekanja napustila je zgradu Vlade”, rečeno je Vijestima iz crnogorske vlade.
Pojašnjeno je još i da u istom salonu održan sastanak sa predstavnicima TUI-a, kao i da je razlog kašnjenja bio taj što je prostor trebalo pripremiti za novi sastanak. Predsednik Crne Gore Jakov Milatović domaćin je posete predsednika Bugarske.
Vijesti/Tanjug
