Da li je SPD još potrebna? I ako jeste, gde i koje su njene teme? To pitanje bilo je neizbežno prisutno na kongresu te stranke krajem juna. Socijaldemokrate su duboko uzdrmane nakon što su na saveznim izborima u februaru postigle najgori rezultat još od 1887. godine.

Rezultati aktuelnog istraživanja javnog mnjenja Dojčlandtrend koje se redovno sprovodi za javni servis ARD, sigurno im neće popraviti raspoloženje. SPD, koja u vladi učestvuje kao manji partner konzervativnim strankama CDU/CSU, nastavlja da gubi podršku. Kada bi izbori bili naredne nedelje bili izbori, osvojila bi samo 13 odsto glasova.

Institut za istraživanje javnog mnjenja Infratest dimap, sproveo je istraživanje između 30. juna i 2. jula na uzorku od 1.312 anketiranih, punoletnih građana s pravom glasa.

Demohrišćani (CDU/CSU) beleže blagi rast u poređenju s junom i sada imaju 30 odsto podrške (+1). Delimično ekstremno desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) i dalje bi mogla da računa na 23 procenta. Zeleni i Levica mogu da računaju na 12 (+/-0) odnosno 10 odsto (+1).

Ostale stranke, uključujući i Savez Sara Vagenkneht BSW (4 odsto; +/-0) i FDP (3 odsto; -1), i dalje nemaju šansu da pređu cenzus i uđu u Bundestag.

Koja stranka može da obezbedi mir?

Levičarski orijentisani članovi SPD-a optužuju svoje stranačko rukovodstvo da čini premalo da obezbedi mir. U junu su objavili takozvani Manifest u kojem pozivaju na „mir u Evropi kroz odbrambene sposobnosti, kontrolu naoružanja i razumevanje“. Prema mišljenju potpisnika, to uključuje više diplomatije u odnosima sa Rusijom. Oni takođe odbacuju masovno naoružavanje Bundesvera.

Mirovna politika nekada je imala veliki značaj u SPD-u, ali aktuelnom istraživanju javnog mnjenja pokazuje se da samo 11 odsto ispitanika veruje da SPD ima kompetencije kao stranka koja se zalaže za mir.

Kada je reč o obezbeđivanju mira u Evropi, 31 odsto ispitanih najviše veruje strankama CDU/CSU, dok 14 odsto ispitanih navodi AfD.

Ujedno, 57 odsto anketiranih slaže se sa tvrdnjom da ih plaši koliko se olako u Nemačkoj govori o „sposobnosti za rat“. Međutim, po tom pitanju postoje velike razlike između zapadnih i istočnih Nemaca – većinu građana na istoku plaši pojam „sposobnost za rat“.

Većina za obavezno služenje vojnog roka – i za žene

Savezni ministar odbrane Boris Pistorijus (SPD), već duže vreme zahteva da Bundesver mora ponovo da „postane sposoban za rat“. S tim se slaže 62 odsto ispitanika i smatra da je to preduslov za očuvanje mira u Evropi. Takođe, 73 odsto smatra da je Nemačkoj hitno potrebno više vojnika koji bi mogli da brane zemlju u vanrednoj situaciji. Zbog toga misle da bi trebalo ponovo uvesti obavezno služenje vojnog roka, koje je u Nemačkoj suspendovano pre više godina.

Više od polovine ispitanih je za to da se ponovo uvede obaveza služenja vojnog ili civilnog roka – i za muškarce i za žene. Ipak, tu se uočava generacijski jaz. Mladi ispod 35 godina dvostruko češće nego ostatak stanovništva podržavaju dalje odlaganje ponovnog uvođenja vojnog roka.

Migracija i ekonomija ostaju najvažnije teme

Rešavanje oružanih sukoba, očuvanje mira i spoljna politika uopšte – to 15 odsto ispitanih ocenjuje kao posebno važne teme kojima politika treba da se pozabavi. Ipak, češće se pominju migracije/izbeglice (33 odsto), privreda (21 odsto) i socijalna nepravda (16 odsto).

Za vladajuće demohrišćane i socijaldemokrate privredni oporavak Nemačke ima najviši prioritet. Dvadeset odsto građana veruje da će se situacija za godinu dana poboljšati, 41 odsto misli da se ništa neće promeniti, dok 35 odsto očekuje da će se ekonomska situacija dodatno pogoršati. Dve trećine ispitanih, međutim, navodi da to neće uticati na njihovu ličnu ekonomsku situaciju.

Šezdeset odsto ispitanih smatra da u Nemačkoj vlada socijalna nepravda. To je najviši procenat u istraživanjima Dojčlandtrend u poslednjih 15 godina. Kao glavni razlog navode se prevelike razlike između bogatih i siromašnih. Porezi i dažbine se doživljavaju kao previsoki i nepravedni. Smatraju da je suviše mala razlika između najnižih plata i tzv. „građanskog dohotka“ (Bürgergeld – socijalna pomoć za nezaposlene).

Sankcije za one koji ne prihvate ponuđeni posao?

Onaj ko privremeno ili trajno ne može sam da obezbedi sredstva za život i potrebna mu je pomoć, ima pravo na „građanski dohodak“. Samac u Nemačkoj tako prima 563 evra mesečno, a parovi 1.012. Troškovi države za ta izdvajanja u međuvremenu su izrazito porasli – na preko 50 milijardi evra godišnje.

Demohrišćani zahtevaju strože sankcije za one korisnike građanskog dohotka koji više puta odbiju „prihvatljiv“ posao. Trenutno im pomoć može biti ukinuta do dva meseca.

Kako građani to vide? Polovina ispitanika smatra da su trenutne sankcije odgovarajuće, 12 odsto da su preterane, a 35 odsto misli da bi kazne u takvim slučajevima trebalo pooštriti.

Rad ili kvalifikacija – šta je važnije?

U koalicionom sporazumu, CDU/CSU i SPD su se u osnovi složile oko strožih pravila. Ali, stranke se svađaju oko toga kako bi to tačno trebalo da izgleda. Demohrišćani žele da se rashodi u osnovi drastično smanje, a socijaldemokrate se protive sveobuhvatnim smanjenjima i kažu da se u naredne dve godine ne može uštedeti više od 4,5 milijardi evra. Podsećaju da uvođenje ljudi u radni odnos takođe košta — npr. za obrazovanje i kvalifikaciju.

Da li bi nezaposleni trebalo što pre da se zaposle ili je važnije da se prethodno kvalifikuju kako bi mogli da pronađu bolji posao? Mišljenja su podeljena.

Međutim, pogled na stranačke preferencije pokazuje da su pristalice CDU/CSU i AfD uglavnom za brzo zapošljavanje ljudi. Pristalice Levice i Zelenih, s druge strane, više naginju ka obrazovanju i kvalifikaciji. Među pristalicama SPD-a ima podjednako mnogo pristalica obe alternative.

U toj raspravi ne radi se samo o novcu. To je i suštinska društveno-politička debata o tome kako se odnositi prema onima kojima je pomoć potrebna i šta bi osnovna socijalna pomoć u Nemačkoj zapravo trebalo da bude.

Simptom/Danas/Dojče Vele