Socijaldemokratski kancelar Olaf Šolc oprašta se od vlasti onako kako je i vladao – trezveno i bez vidljivih emocija. Rekao je da mu je “bila čast” što je imao odgovornost baš u ovim “izazovnim vremenima”. To je izjavio na dan kada su njegove socijaldemokrate (SPD) pretrpele težak poraz na izborima.

Šezdesetšestogodišnji Šolc je u berlinskoj partijskoj centrali stajao pred novinarima za govornicom, i to u sredini, između šefova stranke Larsa Klingbajla i Saskije Esken, ali je već moglo da se vidi da Šolc više ne igra glavnu ulogu.

Zahvalio je biračima i svojoj partiji, i onda izgovorio rečenicu koju na taj način može da kaže samo Šolc – on će do poslednjeg dana “uredno obavljati svoj posao”.

Šta kancelar može da uradi do isteka mandata

Lider demohrišćana (CDU) i verovatno budući kancelar Fridrih Merc ima jasnu predstavu o tome šta do primopredaje vlasti mora da se uradi. On je rekao da je njegova partija kancelaru već poslala “memorandum o razumevanju” u kojem se od Šolca traži da “ne donosi dugoročne odluke bez našeg učešća”.

U tom memorandumu su tačke “koje smatramo važnim za saradnju u ovoj prelaznoj fazi”, kaže Merc.

A dužina prelaznog perioda zavisi od toga koliko brzo će demohrišćani (CDU/CSU) naći koalicionog partnera. Merc se već dan posle izbora (24. februar) javio kod partijskog šefa socijaldemokrata Klingbajla i kancelara Šolca.

Pregovori posle pokrajinskih izbora u Hamburgu

Merc je naveo tri “prioritetne” teme koje želi da raspravi sa socijaldemokratama kao potencijalnim partnerima. To je spoljna i bezbednosna politika, migraciona politika i jačanje ekonomije.

“Polazim od toga da su socijaldemokrate, za razliku od Zelenih, veoma zainteresovane za očuvanje industrijskih radnih mesta u Nemačkoj”, naglasio je Merc.

Dodao je da je “odlučan da sa socijaldemokratama vodi konstruktivne, dobre i brze razgovore”.

Merc je objasnio da će odmah posle pokrajinskih izbora u Hamburgu, u nedelju 2. marta, početi koalicioni pregovori sa Socijaldemokratskom partijom Nemačke.

Demohrišćani ubrzavaju, socijaldemokrate koče

Šezdesetdevetogodišnji Merc pun je samopouzdanja, iako njegovi demohrišćani nisu postigli zacrtani izborni cilj od najmanje 30 odsto glasova. Dobili su 28,5 odsto glasova što odgovara broju od 208 poslanika u parlamentu.

Socijaldemokrate imaju 16,4 odsto, odnosno 120 poslanika. Zajedno bi to bila većina sa 328 od 630 poslanika, pa je Merc rekao da je svakako moguća crno-crvena koalicija (CDU/CSU i SPD). “I to je tačno to što i mi želimo”, dodao je.

Ali, hoće li to i Socijaldemokratska partija? “Da li će doći do formiranja vlade, da li će SPD ući u vladu – to nije odlučeno”, kaže predsednik partije Klingbajl.

“Lopta je najpre kod Fridriha Merca – da priđe socijaldemokratama i zatraži razgovor. Da zatraži preliminarne pregovore i povede koalicione pregovore”. On dodaje da će onda da „odluče članovi SPD-a”.

Povratak snazi “narodne partije levog centra”

Odlučivanje članstva je prepreka koju ne bi trebalo potcenjivati. SPD ima najgori rezultat od 1890. – više od devet odsto izgubljenih glasova u odnosu na parlamentarne izbore 2021. Mnogi članovi se pitaju nije li možda bolje da se partija obnovi i prikupi snagu u opoziciji.

I partijsko rukovodstvo želi novi početak. Lars Klingbajl kaže da partija mora da se modernizuje i da ponovo postane “narodna partija levog centra”. On je dodao da je zato neophodno da se stranka obnovi i programski, i organizaciono, i kadrovski.

Klingbajl zaključuje da bi ispunjavanje svih tih zadataka, uz istovremeno učešće u vlasti, bilo akt balansiranja, ali da je moguće.

Duboki jaz razdvaja SPD i demohrišćane

Postavlja se pitanje kako da se nađu kompromisne linije između te dve političke formacije. Klingbajl je nezadovoljan predizbornom retorikom potencijalnog koalicionog partnera: “Osmotrim li izjave Fridriha Merca u poslednjih nekoliko nedelja, možda i u poslednjih nekoliko dana – one jaz između nas nisu učinile plićim, već su ga produbile.”

Time je Klingbajl mislio na izjavu Merca, da leva politika u Nemačkoj sa demohrišćanima nije moguća. Demohrišćani su dodatno iritirali SPD kada su krajem januara svoj predlog o pooštravanju politike azila u Bundestagu nametnuli većinom uz pomoć glasova delom ekstremno desničarske Alternative za Nemačku (AfD).

Klingbajl kaže da trećina stanovništva Nemačke koja ima migrantsku porodičnu istoriju sada oseća nesigurnost: “Da li zapravo u ovoj zemlji još ima mesta za njih, da li su bezbedni, da li je tu njihova budućnost?”

Alternativa za Nemačku jača nego ikada pre

Sa 20,8 odsto glasova Alternativa za Nemačku je tačno udvostručila podršku u odnosu na prethodne parlamentarne izbore. Kopredsedavajuća stranke Alis Vajdel je, odmah posle zatvaranja birališta, najavila da će AfD “loviti” demohrišćane s ciljem da u naredne četiri godine partija bude još jača, kako bi mogla da dođe na vlast.

Demohrišćani i socijaldemokrate su jedinstveni u oceni da to moraju da spreče. Merc je rekao da je izborni rezultat AfD “zaista poslednja opomena političkim partijama demokratskog centra u Nemačkoj da nađu zajednička rešenja”.

I predsednik Hrišćansko-socijalne unije (CSU) Markus Zeder upozorio je na mogućnost “skretanja Nemačke udesno” i da se to mora sprečiti.

“To je poslednji metak demokratiji”, rekao je.

Šef socijaldemokrata Klingbajl rekao je da predstoje “teške godine” i “teška borba”. Ali i to da su im birači izbornim rezultatom “dali nalog”.

Simptom/RTS/Dojče vele (DW)