Prema podacima Svetske banke iz 2022. godine, BNP je iznosio 82.807,63 američkih dolara, što je Singapur stavilo na drugo mesto liste iza Luksemburga (125.935 dolara).

Tokom šest decenija, Singapur se transformisao od kolonijalne trgovačke luke (krunska kolonija Ujedinjenog Kraljevstva koja je obuhvatala današnji Singapur od 1946. do 1958. godine) u užurbani finansijski centar kome zavidi ceo svet. Postao je primer za svaku zemlju koja cilja robusnu ekonomiju visoke tehnologije. Njeno bogatstvo je proizvod decenija planiranja jedne stranke koja je na vlasti od nezavisnosti.

Formula uspeha
Dakle, koja je singapurska formula za uspeh? I pošto se njeno rukovodstvo menja po prvi put u 20 godina, može li da nastavi da napreduje?

Kada je Singapur postao nezavisan 1965. godine, prvi premijer Li Kuan Ju, koji se našao na čelu Stranke narodne akcije i drugi osnivači prepoznali su ekonomski problem. Singapur nije imao prirodne resurse. Postalo im je jasno da ukoliko žele da razvijaju ekonomiju koja se bazira na izvozu i privlačenju stranog kapitala, moraju da izgrade prerađivačku industriju.

Lokacija i geografija bile su na njihovoj strani. Pristup Malačkom moreuzu, Indijskom okeanu, Južnom kineskom moru, čine Singapur ključnim brodskim čvorištem.

Uz ogromnu parlamentarnu kontrolu na svakim opštim izborima, Li je nadgledao transformaciju Singapura u razvijenu zemlju sa visokom ekonomijom u okviru svog premijerskog mandata. U tom procesu je stvorio veoma efikasnu, antikorupcijsku vladu i državnu službu.

Transformacija zemlje
Li je izbegavao populističku politiku u korist dugoročnog društvenog i ekonomskog planiranja, zagovarajući građanski nacionalizam kroz meritokratiju i multietničnost kao vladajuće principe. Učinio je engleski jezik zvaničnim, zarad lakše integracije imigrantskog društva u nastajanju i olakšane trgovine sa svetom. Sa druge strane, dvojezičnost u školama kako bi se očuvao maternji jezik i etnički identitet učenika bila je obavezna.

Li nije samo isplanirao proizvodnju kao odskočnu dasku ka razvijenijoj ekonomiji, on je postavio osnove – čvrst finansijski i pravni sistem, stabilnu i nekorumpiranu vladu. Istovremeno, starao je efikasan sistem javnog prevoza, uz besprekornu infrastrukturu zdravstvene zaštite.

Sve navedeno bilo za zamajac za šlag na tortu i finalni deo reformi a to je finansijska transformacija tokom 1980-ih.

Po uzoru na SAD i Veliku Britaniju, on je liberalizovao industriju finansijskih usluga lakšom regulacijom. Nasleđe tog pristupa evidentno je i danas, ali je bilo prepoznato i kada je preminuo, pa ga je 2015. godine ispratilo više od 1,7 miliona sugrađana.

Ovu politiku nastavio je i Lijev naslednik, Goh Čok Tong, oslanjajući se na privlačenje velikog kapitala, uz fokus Singapura na ekonomiju zasnovanu na znanju i kreativnosti svojih preduzetnika.

Sve počinje od aerodroma
Godine 2004. Li Sjenlung (najstariji sin Li Kuan Jua) naledio je Tonga, preuzevši premijersku funkciju. Tada je shvatio da je za održavanje finansijskog toka, biznisa i bogatstva, Singapur morao da bude još privlačnije mesto za život, razbribrigu i zabavu. Neimarski poduhvati započeti su na logičnom mestu, aerodromu, odakle sve počinje i završava se. Izgrađen po ceni od 1,5 milijardi dolara, aerodrom Čangi bio je najveći javni projekat u Singapuru kada je završen 1981. godine.

To je bio ključ uspeha ove zemlje. Započet je ambiciozan projekat melioracije zemljišta 1970, da bi taj prostor ispunio ne samo kancelarijama i stambenim zgradama, već i centrima za zabavu. To je, ujedno, menjalo i obris grada, na način na koji će to činiti Emirati i Saudijska Arabija godinama kasnije.

Formula 1
Jedan takav primer je i dobijanje licence za trku Formule 1. Ulična staza Marina Bej stupila je na scenu 2008. sa poznatim gradskim horizontom u pozadini. Početni plan je zasluga Hermana Tilkea, koju je kasnije nadogradila kompanija KBR Inc. Troškovi organizovanja trke 2022. iznosili su između 135 i 140 miliona dolara. Ozbiljna investicija na godišnjem nivou, ali i sjajna reklama.

Vlada je takođe dala zeleno svetlo za kazina, odnosno integrisana odmarališta, kako ih pomalo eufemistički nazivaju u Singapuru. Odmarališta poput Marina Bej Sandsa i Sentose, u okviru kojih je kazino samo deo ponude uključuju hotel, kongresne sale, tematske parkove, luksuzne prodavnice…

Tajming nije mogao da bude bolji, najvećim delom i zbog cvetanja kineske i indijske ekonomije. Singapur je bio na idealnom mestu da privuče ultra bogate iz regiona, koji su tada mogli da uživaju u kockarnicama i noćnom životu, ali i da, što je još važnije, osiguraju svoj novac.

Bogatstvo
U brojkama, ukupna vrednost imovine kojom se upravlja u Singapuru skočila je sa 420 milijardi dolara na početku mandata Li Sjenlunga na 3,6 biliona u 2022. godini.

Brojke danas govore sve – preko 7.000 multinacionalnih korporacija prisutno je u ovoj zemlji, 300 fondova rizičnog i privatnog kapitala. Polovina azijskih najvažnijih korporacija stacionirana je u ovoj zemlji, što važi i za najveći broj startap kompanija. Jedna od glavnih razloga su niski porezi, pošto stopa poreza na dobit preduzeća u Singapuru iznosi 17%, a može se spustiti i na 13,5% ili niže još niže, u zavisnosti kojom se oblašću kompanija bavi.

Iako je Singapur bio ekonomski uspeh njegovo rukovodstvo kritikuju zbog ograničenja građanskih sloboda i medija. Sloboda medija mora biti podređena najvažnijim potrebama integriteta Singapura. Pod vođstvom Li Kuan Jua, jedna od glavnih kritika bila je da u Singapuru vlada klima straha. Ljudi su se plašili da kritikuju vlast, pa su i protesti uglavnom bili nelegalni.

Simptom/Forbes